Студент
КУЛТУРА-УМЕТНОСТ
ЧЕТВОРОГОДИШЊИ ПЛОДАН РАД „Бранка Крсмановића“
Културно - уметничко друштво студената Београдског универзитета које Је касније узело име игпанскот борца и једног од организатора нашег народног устанка 1941 године, народног хероја Бранка Крсмановића, почело Је своЈ рад у првом послератном семестру 1948 године. Кратко време после осаивања друштва успела је фолклорна секција да са 18 чланова наступи на првом „бруцошком” вечеру, а хор је већ био тако увежбан, да је наступао на тадашњем Техничком факулету и у дворани Коларчевог народног унивврзитета. Током наредних година наставтвено Je са радом и успеси нису изостајалм. У „ОмладинскоЈ недељи’ 1946 године, фолклорна група је током свих седам дана давала приредбе у Београду и Земуну. Хор је у 1947 години одржао концерт пред одлазак радних бригада на акције, а касније са око 60 чланова учествовао на прослави 30-годишњице Велике октобарске револуције коју је тада организовао Београдски универзитет. Исте године одржавао се и велики „Омладински фестивал” у Чехословачкој, куда је отишао део хора и део фолклора. Преостали део фолклора обилазио је градилишта на прузи Шамац Сарајево. Тада је са њим ишао и оркестар под управом професора Илије Маринковића који је омладинце и становнике ових некад заосталих крајева упознавао са лепотама домаћих и страних оркестарских дела. Када се говори о овом првом периоду рада не може се стећи потЛуна слика, а да се не помену и тешки објективни услови под којима се тада радило. Фолклорна група је 1 формирана без икаквих инструмената и без сталног простора за вежбу. Пробало се у најразличитијим просторијама Техничке велике школв и Економског факултета, на бетону у магацинима студентске мензе итд. Хор је почео без столица, а ноте су на брзину преписиване. Само су примерна дисциплина и велико залагање чланова омогућили да се рад на време обави и постигну успеси. ★ Врло важан датум у животу друштва претст&зља образовање бригаде „Бранко Крсмановић” која Је била организована лета 1948 године и окупила многе нове снаге. Бригада Је на разним радилиштима давала бројне приредбе а поред културно-уметничког рада у оквиру такмичења у част Петог конгреса радила по три сата дневно и физичке радове. За успешан рад била је похваљена од стране Главног штаба омладипских радних бригада на градњи Новог Београда. Ту, на самим радилиштима, где се свакодневно колективно водила борба и постизале радне победе, ковало се другарство и заједнички полет коЈи су отада остали као једна од битних карактеристика друштза. Заједничко дело настављено је са истим еланом и по повратку у Београд и интензивним радом (каткад свакодневним пробама) чланови друштва су успели да на фестивалу Народне омладине Југославије освоје једно прво и два трећа места и да на тај начин друштво ступи у ред најбољих омладинских друштава у земљи. ★ Нову етапу у раду друштва сачињавале су припреме за фестивал к ултурно-уметнич ких друштава иашег Универзитега маЈа ове године, коЈе су почеле под новим. далеко повољнијим условима. Друштво је добило обилну материјалну помсћ. Обезбеђене су потребне просториЈе у коЈимв су чланови могли да се осећаЈу приЈатно. Позвани су стручњаци да руководе стручном страном уздизања и могло се приступиги озбиљном студиозном раду. Све секциЈе су добиле широке оквире у коЈима је самоиницијатива појединаца могла да дође до а већином врло младо руководство смело Је корачало напред. На мајском фестивалу наступило Je око 300 чланова друштв* у хорУ, фолклорноЈ и литерарноЈ секциЈи. Хор друштва Је оцењен као колектчв врло доброг гласовног материјала и великих могућности. Те мсгуКиости досада нису биле у пуноЈ M«fR искоришћене услед сувише ускег вквкра програма коЈи се углав-
ном оријентисао на масовне песме и Мокрањчеве руковети. Поред тога је и премореност услед великог броја узастопно изведених дела онемогућила да хор испољи своје пуне квалитете. Фолклорна секција је пружила врло обилан програм; број учесника је од 80, на фестивалу омладине Југославије, порастао на 110. У већини група осећала се врло добра уиграност и умешна поставка. Слабије су биле игре војвођанске и српске групе које су због тежње за ефектом дичиле на конструкциау и промашиле постављени циљ. Понегде нису биле одговарајуће ношње (врањанска група), бежало се од стварности изворног материјала. На фестивалу је са успехом наступила и млада литерарна секција друштва, која је током школске године прерасла у Клуб младих књижевника. Овај огранак друштва је испрва био у неколико шире замишљен као клуб који би окупљао све студенте који се интересују за ликовну, музичку, филмску, позоришну уметност или књижевност. Он је био прилично тешко оформљен, а сада у мало ужем делокругу рада налази врло корисне и успешне форме деловања. Одржавају се редовни састанци са дискусијама, врше се саветовања са старијим књижевницима, организују шири универзитетски састанци и врше гостовања у унутрашњости. У припреми је „Алманах” радова. Постоји једино велика превага песника над приповедачима. Филмско-позоришни кружок у оквиру клуба привукао је многе студенте, али се засада задржао на стадијуму упознавања проблема. Позивају се наши стручњаци да држе предавања и уопште кружок има више дискусионо обележје него ли критичко-стваралачки карактер. У раду позоришног дела кружока велику препреку претставља проблем карата, за који надлежне установе показују врло мало разумевања. ★ Иако је било предвиђено, на фестивалу није наступило Академско позориште које је својевремено на фестивалу Народне омладине Југославије освојило својом претстааом „Сумњивог лица” прво место. Баш у том почетном великом успеху лежала је и клица каснијих неприлика за колектив. Када су ускоро затим најбољи чланови и редитељ отишли у више позоришне школе или друга позоришта, многи преостали чланови и одговорни руководиоци нису били начисто, да је баш задатак једног универзитетског друштва поред осталог да издваја најтал знтованије и најспособније чланове и предаје их вишим уметничким центрима а да је стога неминовпо колебање у квалитету позоришта које треба да одигра овакву улогу. На Једној страни јављала се малодушност и незадовољство, а с друге стране у циљу да би се очувао „реноме" прављени су покушаји да се са Још недозрелим колективом спремаЈу теже ствари хао што су „Свадба” од Чехова и „Подвала” од Глишиђа, што Је било немогуће завршити до Мајског фестивала. Сада су ствари нормализоване. Раде паралелно два колектива, одржавају се курсеви за упознавање нових чланова са основним закоаима сцене, системом Станиславског итд. Чланови издају и своЈ часопис „Архив” за унутрашњу употребу. Преко лета после обиласка радилишта драмска секциЈа са осталим секцијама друштва треба колективно да летује. Током тог одмора треба да се наставе припреме како би ce „Свадба” дала ускоро по повратку, а „Подвала” спремила за јануар. Чланови које интересуЈе режија моћи he да обрађуЈу мања дела Косте Трифковића и других. Идуће године треба поново да се образују драмске групв на фадул-
.тетима одакле he позориште да дрпе нове снаге. На тај начин he се успоставити и присни контакт са студентским масама. Биће врло потребно да се са њима и са факултетским културно-уметничким друштвича уопште, постигне добар степен сарадње која је досада понекад недостајала. Руководиоци факултетских друштава често су гледали на „Бранка Крсмановића ’ као на „ривала”, баш као што су и неки другови из Академског позоришта гледали на остала позоришта. Треба Јасно и кроз сам рад показат« да је „Бранко Крсмановић” као и сва остала друштва само један прелазан степеник ка вишим ступњевима уметности и да само заједничком сарадњом може бити постигнут заједнички циљ. ★ И остале секције намеравају да искористе летњи омор за припрему нових програма. Фолклорне групе желе да уз помоћ доброг кореографа припреме игре из „Ере с оног света”, „Врљику” и „Комитско коло“. Обратиће се све већа пажња уметничком стилизовању како би се касније извршило прерастање у народни балет. Хор ради на стицању што бољих музичких квалитета, и под новим руководством приступа планском одабирању програма домаћих и других словенских аутора (Сметана). Уколико се изврши потребна допуна сопрана и тенора, хор би мотао постати један међу најбољима у земљи. Пред Клуб младих књижевника поставља се низ нових питања. На првом месту, проблем активне критике у свим областима уметности. Окупљање студената Филозофског факултета, уметничких академија и осталих друтова који се интересују уметношћу и усмерити их на сгваралачки рад биће први важан корак. Прочишћавање досадашњег чланова (филмски кружок и омасовљавање приливом нових људи, допринеће јачем организационом учвршћењу и још бољим резултатима. Пред Клуб као и пред цело друштво поставља се захтев што детаљније израде и што доследнијег спровођења плана. Ово Је нарочито важно с обзиром да ce чланство
друштва стално мења и зато је пожељно када нови чланови улазе у друтхггво да наиђу на већ раније припремљен чврст плански оквир рада где се брзо асимилује и укључује у општи напор. ★ Овогодишши фестивал открио је нове могућности и нове потребе и у складу са овцм друштво се грана и проширује. Недавно је основана секција солиста, а затим оркестар. На фестивалу је дошла до изражаја велика љубав наших студената према рецитовању, али и слаба стручна спрема оних који су наступали. Хитно је, стога, и питање образовања групе рецитатора. .. .Широке су могућности развоја и друштво их користи. Пружа се обилна помоћ свима који желе да се изграђују и, друштвене просторије пријатном атмосфером привлаче младе таленте. „Бранко Крсмановић” је на најбољем путу да постане потпун одраз стремљења и напретка у културном животу студената Београдског универзитета и огледало нашег данашњег брзог културно-уметничког успона уопште. Фолклорна група „Бранко Крсмановић”
Хор „Бранка Крсмановића"
ПОВОДОМ ГОДИШЊИЦЕ СМРТИ Максим Горкн у мом животу
Поред утицаја на развитак књижевности Горки је утицао на многе друге гране друштвене делатности. Велики совјетски педагог Макаренко учио се кроз Горкиева дела како треба прилазити човеку, учио се да разуме душу, мисао и разум човека. И онда када у целокупној педагошкој литератури није било ниједне књиге о васпитању новог социјалистичког Човека, постојале су књиге које су много више говориле о томе но сва дотадашња литература, постојале су књиге Горког. Преносећи Горкиеву веру у човека на свој педагошки метод, Макаренко је успео да васпита и поново уздигне на стотин« људи „са дна“, беспризорних и бескућника. Ми смо са тешком муком набављали његове књиге. Горки је долазио до нас врло тешко и изненада је као огњена стрела пресецао наше сиво небо, а после тога нам је постајало још мрачније. Али нам било јасно да Максим Горки није просто писац који је напричао причу за нашу разоноду. рецимо и нешто више за наш развитак, како се тада радо говорило, него је Горки пришао непосредно нашем људском и грађанском животу. Нарочито после 1905 године његова делатност, његове књиге и његов задивљујући живот постали су извор наших размишљања и усавршавања. ,На дну“ се по свом значају ни са чим није могло упоредити. Ја и сад сматрам то дело за највеће од целокупног стваралачког богатства Горког и нису ме у том уверењу поколебале неке недавне изјаве АлексеЈа Максимовмћа о његовом омалу. То шго Лука лаже и теш зуме се, не може служити пример за углед нашем времену, али нико никада Луку није узимао као пример, снага тог лика није уопште у његовој морално! величини. Тешко да би било убедљивије да је Лука излагао програм Социјал-демократ бољшевика и позивао обитаваоце сиротињског склоништа ...а и на шта би, управо, човек могао да их позива? Ја и даље мислим да је „На дну“ најсавршенији комад новог времена у целој светској књижевности. Ја сам га схватио као трагедију и до данас га тако осећам, иако су на сцени њени трагични моменти —, вароватно због неспоразума, заглађени. Лукави старац Лука са својим водњикавим мелемом, баш зато што је нежан и немоћан, на страшан нанин истиче да је цео овај свет који живи у азилу осуђен на пропаст и очај и свесно oceha ужас тог очаја. Лука је лик високот напона, изражен је у ванредној снази противречности између његовог мудрог немилосрдног знања и његове не мање мулре сажаљиве нежности. Та противречност Је трагична и сама по себи је у стању да оправда комад. Али у комаду звучи и друга, трагичнија линија, линија
раскида између те немилосрдности осуђености из пропасти и душевне човечанске лепоте људи који су заборављени у „друштву". Велики таленат Максима Горког испољио се у том комаду у неколико пресека и свуда је подједнако диван. Он просто блиста у свакој речи, свака је реч ту производ велике уметности, свака изазива и мисао и осећање. Сеђам се Бубновљевих руку, руку које изгледају тако лепо у прошлости кад су биле прљаве од рада, и тако јадне сад, кад су „просто прљаве". Сећам се немоћног Клешчовог јаука: „Нема пристаништа!" и увек осећам тај јаук као свој сопствени протест против бесмисленог, злочиначког „друштва". И то што 1е Горки показао сиротињско склониште потпуно усамљено од ссталсг света, код мене лично је увек изазивало претставу баш о том „свету“. Ја сам увек осећао иза зидова сиротињског склоништа баш тај такозвани ~свет“, чуо сам буку трговине, видео накинђурене велепоседнике, интелигенте које само брбљају, видео њихове дворце и „станове“ и утолико сам више мрзео све то. уколико су мање о том свету говорили обитаваоци сиротињског склоништа. Moi друг Орлов, народни учитељ, са којим сам био на претстави, рекао ми ie кад смо излазили;’ Тога старца треба метнути у постељу, напојити чајем, лепо га покрити нека се одмара, па онда отићи и рушити све те... вуцибатине... Какве вуцибатине? запитах ia. Па све те који су, за ово одговорни. „На дну“, пре cseife. изазива мисао о одговорности, другим речима, мисао о „Вуцибатине“ се ocehaiy у комаду као живи лешеви. Вероватно ie то мени јасни.lе него другим људима зато што ie мо.l сав потоњи живот био посвећен оним људима ко.lи би у старом свету свакако завршили у сиротињском склоништу. А у новом свету... ту нема говора. У новом свету на.јбољи Iавни радници земље, за ко.lима иду милиони, долазе у комуну „Ђержински“. а бивши кандидати за сиротињско склониште показуlу им радионице ко,lе личе на дворце, сунцем и срећом спаваће собе, читаве хектаре засађене цвећем зимске баште. Али тако бива кад ie одговорност „лруштва“ реализована у пресуди револушпе. А онда ie испало другчије. Малограђанство пре револуције хтело ie да гледа у комаду само скитнице. слику из живота, транспарент за ганутост и полазну тачку за животну мудрост и за молитву: „Хвала ти гссподе, што ia нисам такав као они“ Сама реч „скитнице“ постала је зголан заклон за очи да се не види права схштина горковске трагедије, iep у тоl речи се налази средствоза исцељење, у њему се oceha осуда и ограничење. Максим Горки ie постао за мене.не само писац него и учитељ живота. Ја сам био просто „народни учитељ“ и у мом раду је било немогуће снаћи се без Максима Горког. У железничко.l школи, у сам предавао, ваздух ie био кудикамо чистиlи него на другим местима; радвичко, право пролетерско друштво. снажно ie држало у своlим рукама и „савез руског народа“ бојао се да јој се приближи. Из те школе изишло је много бољшевика. Теме за идеолошко-васпитни рад Народне омпадине преко лета
НАРОДНА ДЕМОКРАТИЈА КАО ЈЕДАН ОД ОБЛИКА ДИКТАТУРЕ ПРОЛЕТАРИЈАТА 1) Историски услови остварења диктатуре пролетаријата у СССР-у и код нас. 2) О формама народне демократиie и коренима њене разлике. 3) Информбироовски „теоретичари” народне демократије њихова збрка у научној дефиницији тер. мина народне демократије. 4) Допринос КПЈ у развијању социјалистичке демократије као истинске народне демократије. ЛИТЕРАТУРА Експозе потпретседника Владе Едварда Кардеља („Борба” бр. 126 од 29 маја 1949 г.) Говор Моше Пијаде поводом 30 годишњице КПЈ Стаљин, „Диктатура пролетаријата” („Питања лењинизма” од 55 —44 стр.) Ј. Стаљин Буржоаска критика пројекта устава („Питања ле. њикизма”, од 519—534 стр.) т ПРИИЦИПИЈЕЛНА ПИТАЊА РАЗВИТКА НАШЕ НАРОДНЕ ДЕМОКРАТИЈЕ ПРИНЦИПИ НАШЕ ДРЖАВНЕ ИЗГРАДЊЕ 1) Карактер народних одбора 2) Руководећа улога КПЈ у народним одборима 3) Народни фронт као савез радника и осталих трудбеника масовни политички ослонац народне власти. 4) Народни одбори политичка и организациона основа система На. родне власти, односно народне демократије. 5) Класна база наше народне власти. 6) Принцип јединства власти. 7) Принцип изборности и сменљивости руководећих лица у извршном апарату средство стал_ ног и непосредног утицаја маса на рад органа власти. 8) Принцип демократског централизма. 9) Локална самоуправа у социјалистичкој држави. 10) Самоуправна власт као непосредно привлачење народних маса ка управљању државом непо. средно учешће произвођача у управљању привредом. ЛИТЕРАТУРА: Реферат Кардеља („Борба” бр. 126 од 29. маја 1949 год.) Говор Моше Пијаде поводом 30годишњице КПЈ. Кардељ: Пети конгрес КПЈ (Борба КПЈ за народну власт, за њено учвршћење и даљу изградњу.)
патриотизам И ИНТЕРНАЦИОНАЛИЗАМ Ранија схватања појма отаџбине идентификовање отаџбиие са својом националном средином борба за развитак стваралачких снаra нације у самосталној националној држави прогресивна особи. то када се повезује са борбом пролетаријата и осталих народиих маса за свргавање капиталистичког друштвеног поретка, за социјализам. Схватање буржоазије по питању отаџбине несметано право на ек. сплоатацију радних слојева и присвајање природних богатстава и неограничавање приватне својине. Отаџбина као предмет патриотизма Патриотизам радног народа да сва богатства земље не буду извор обогаћивања и уживања за шаку капиталиста и земљопоседника материјални извор благостања и напретка за све радне људе земље. Љубав народа према национал. ној прошлости однос ствараоца према властитим творевинама. Љубав према језику средство за просвећивање и образовање широких народних маса. Патриотизам народа Југославије у условима после победе Народне револуције Ђилас. Патриотизам радног народа нема ничег заједничког с национализмом буржоазије истицање своје на. ције испред свих осталих. Позитивни патриотизам радних маса као јединство националног и интернационалног али револуционарни патриотизам и интернационализам не може се замислити без националне равноправности (Стаљин). СКП(б), и Информбиро, омаловажавање стварних заслуга нашег револуционарног покрета рево. луције револуционарног искуства изградње социјализма. Не може бити интернационалиста ко не поштује и не воли своје сопствене народе и њихове победе и успехе, њихове револуционарне заслуге, ко потцењује њихове ства. ралачке снаге у изградњи социјализма. Истицање заслуга наше Партије и народа не значи потцењивац.е совјетског нити којег другог народа и његових заслуга. Народна револуција и изградња социјализма као мерило нашег интернационализма конкретно „на_ ционално решење интернационалистичких задатака”. Интернационализам на културном пољу став СССР и других „критичара" по овом питању борба против космополитизма и скретање у национализам. Борба наше Партије и решавање .питања односа међу комунистичким партијама и социјалистичким земљама велики интернационалисти, чки задатак од решавања тога питања зависи питање учвршћења социјалистичког фронта и борба народних маса капиталистичких земаља с комунистичким партијама на челу. Негирање револуционарне борбе убија веру у њихове сопствене снаге, гуши револуционарну иницијативу и противно је основном начелу марксизма.лењинизма победа пролетаријата могућа је уз свестрани развој и мобилизацију националних револуционарних снага. Принцип „водећих нација'* је неприхватљив за комунисте. Он демобилишв у револуционарној борби нарочито мале народе и замра_ чује им борбеве перспективе. Литература; Борис Зихерл, „Комунизам и <н таџбина” Комунист бр. 3 Милован Ђилас Буџетска де-> бата. Милован Ђилас Реферат са са Петог конгреса КПЈ.
4
Нарбд.ни аиддеми
Београд, 27 Јун 1949 годмже