Студент

ПРЕТВАРАЊЕ МЕЂУНАРОДНОГ САВЕЗА СТУДЕНАТА У ОРУЖЈЕ ИНФОРМБИРОА

САСТАНАК САВЕТА МСС-а У СОФИЈИ

Трећи по реду састанак Савета »»еђународног студентског саввва сво међународне демократске оргаћизације створенв 1946 године, одржава се у Софији од 15 до 25 септембра. Иа њему треба да се претресе рад Међународног студентског савеза и његових одељења у периоду од прошлог Савета састанка одожаног 1948 године у Паризу до данас. Сем тога идуће године одржаће се Други светски студентски конгрес за који треба почети припреме и одредити место, Протекла година рада МСС-а била је испуњена знатним тешкоћама. Спровођење у живот демократских принципа Међународног студентског савеза његово залагање у борби за мир, помоћ омладини угњетених земаља и демократизацију наставе наилазило је на пуну подршку свих напредних студената у свету. Но, с друге стране, непријатељи Међународног студентског савеза, противници изграђивања јединства омладине на демократсхим и напредним принципима који су се. налазили у самом Савезу као и изван њега, развили су све силе да ослабе Савез и Међународни студентски покрет. Развијајући „теорију” о аполитичности студентских организација, користећи затим и недостатке у раду самог Савеза као на пр. непотребно занемаривање практичне, свакодневне делатности Савеза (размене студената, летња путовања итд.) они су постигли и извесне успехе. Из Међународног студентског савеза су иступиле организације студената Данске, Норвешке, Француске, Аустралије. Не може се никако рећи да су ове одлуке о иступању одраз расположења студентских маса ових земаља. Руководства студентских организација, нарочито на Западу, одвојена су прилично од чланства које не обавештавају у довољној мери о значају МСС-а и његовој делатности. На тој основи као и поменутим недостацима у раду Савеза могу се само објаснити ове одлуке. Да студентске масе и ових земаља искрено теже јачању међународне солидарности најбоље илуструје и то што реакционарни руководиоци ових савеза нису смели изићи до данас са предлогом за стварање посебне организације насупрот МСС-у, иако живо раде на томе у помоћ реакционарних руководилаца других земаља (Енглеска, Америка). У вези са свим овим састанак Савета у Софији могао је да одигра знатну улогу у јачању Међународног савеза студената, побољшању његовог рада и проширењу његовог чланства. Јутословенска делегација спремала се за овај састанак и дискутовала је о начину како да се у датој ситуацији највише допринесе јачању Међународног студентског савеза и, кроз то, напредног омладцнског покрета у свету. Наша омладинска ррганизација желела је и овога пута да уложи своју немалу помоћ раду Савеза. Примајући се организовања међународних спортских игра летњих и зимских одмаралишта, прихватања страних бригада у великом броју под најповољнијим условима, ми би знатно помогли даљем јачању Међународног студентског савеза. С друге стране, ми смо имали такође да укажемо на сву опасност по јединство омладине због дискриминаторских поступака неких руководилаца Међународног

студентског савеза, после резолуције Информбироа у односу на тако снажну и популарну демократску организацију као што •је наша (недавање виза за Фестивал у Будимпешти, и за Конгрес СФДО-д, неписање после резолуције Информбиро-а о делатности наше организације итд.). Но, показало се да претставници Информбиро-а и на овом плану не заостају ништа У својим гадостима и мржњи према нашој земљи. Уз то су још морали и јавно да покажу колико се боје продирања истинв о Југославији у свету, Наша делегација у саставу од пет чланова (Милорад Пешић, Нијаз Диздаревић, Марко Шарић, Рајко Томовић, Јакша Буџевић) стигла је са уредним исправама на заседање Савета и Извршног Комитета чији је члан друг Нијаз Диздаревић. После николико часова боравка у Софији на очиглед свих страних делегата, агенти бугарске полиције лишили су слободе наше делегате и протерали их из Бугарске. Овај насилнички акт изазвао је огорчење и протесте код делегата које се још појачало када су после тога бугарске власти обавестиле претседништво Савета да су југословенски делегати протерани као „агенти и провокатори”. Јасно је да нико није поверовао у овако глупе приче, иако су их протурали и поједини руководиоци Савеза који најбоље знају истину о нашој делегацији и условима код којима је „нестала” наша делегација из Софије, али у својој бескарактерности и жељи да се додворе господарима не презају ни од чега. Није потребно ни наглашавати колико штете наносе овакве ствари МСС-у у данашњој ситуа-

цији. Претварање извршних органа МСС-а у слепе извршиоце воље совјетских претставника, у хајци против Јутославије, одбија и одбиће у још већој мери све оне поштене студенте широм целог света који искрено прилазе Међународном савезу студената, гледајући у њему снажно оружје у борби за своје интересе, у раду на јачању међународне солидарности напредне омладине. У место тога наилазе на совјетске делегате и њихове следбенике који од Међународног студентског савеза праве средство у борби против наших студената и омладине уоппгге, чију славну борбу и наггоедне традиције поштују у свим деловима света напредни људи. Политика дискриминадије наше организације, грубог вређања наше омладггае и њених напора не може донети информбироовским следбеницима никаквог резултата у односу на снагу и углед наше организације у свету. Али зато ова политика претварања Међународног студентског савеза и Светске федерације демократске омладине у оружје Информбироа претставља тежак Ударац за даљи развој демократског смладинског покрета. Хиљаде младих људи који прилазе Међународном студентском савезу и Светској федерацији демократске омладине свесни потребе и снаге свога уједињавања не желе да се њихово ловерење у ове међународне организације искоришћава у прљаве сврхе.

Инж. Рајко Томовић

СТВОРЕНА ЈЕ НАРОДНА РЕПУБЛИКА КИНА

Заједно са топовском салвом у Пекингу, која је цвих дана означила почетак рада Кинеске народне политичке консултативне конференције, заиграла су од радости срца свих мирољубивих и слободољубивих људи, свих пријатеља демократије, и оних који стоје чврсто и слободно на свом тлу, и оних који још увек чаме под јармом капиталистичких окова. Сви су они, и мали и велики, устали да поздраве историски догађај рођендан Народце Републике Кине, силну победу великог и моћног народа. Од револуције коју је под паролом народног национализма, народне демократије и народног благостања, а против домаћих и страних угњетача повео Сун Јат Сен, прошло је 38 година, док је од првих пуцњева који су наговештавали почетак велике борбе прошао и читав век. У том свом борбеном веку кинески народ је из дана у дан, уз небројене милионске жртве и преварања, ударао по непријатељуи корак по корак приближавао се великој и коначној победи. Кроз читаво то време, у којем последњих двадесет година претстављају невиђену и херојску епопеју, кинески народ је преко стварања своје револуционарне Црвене армије, а ослободилачке борбе против јапанских завојевача и последњих година против реак-

ционарне куоминтаншке владавине и англоамеричког империјализма показао своју несаломљиву снагу и виталност, доказао да је упркос настојањима својих реакционарних влада, њених домаћих стубова и иностраних помагача, остао велик и силан као што је био кроз многе векове, способан да оствари идеје Сун Јат Сена и његових револуционара. „За више од три године рекао је Мао Це Тунг на првој седници Кинеске народне политичке консултативне конференције херојска Народноослободилачка армија Кине, каква је ретко виђена у свету, мрвила је офанзиве неколико милиона трупа реакционарне куоминтаншке владе, коју су помагале САД, и тако прешла у противнапад и офанзиву". И управо онда када су њихове јединице ослободиле највећи део Кинеза и продрле до Тајвана, у Квантунг, Кјангси и СинкЈанг у стародревном Пекингу окупило се преко 600 делегата из свих.демократских странака народног фронта, Народноослободилачке армије, омладине, студената, жена и разних народности, да у име народа Кине а у првој општенародној скупштини, формулишу остварење своје победе, прогласе Народну републику, израде програм и статут Кинеске народне политичке кон-

султативне конференције, изаберу централну народну владу, Национални комитет, усвоје националну заставу и грб, те утврде седиште престонице НР Кине. Ослободилачка борба Кинвза, њихова Народна револуција сада је крунисана, њене велике револуционарне тековине сада су запечаћене великим делом стварањем народне и демократске државе, успоставом народно-демократске диктатуре и придружењем кинеског народа великој породици мирољубивих и слободољубивих народа у свету. „Ми имамо заједничко осећање рекао је Мао Це Тунг да ће наш рад бити записан у историји човечанства. Историја ће казати: „Кинези, који претстављају четвртину човечанства стајали су отада усправно“. И заиста, историја ће памтити велика дела кинеског народа, г&мтити ће га онако како се и данас том делу диве и њиме надахњују сви, а особито угњетени народи света. Управо зато се сви поштени људи данас о рођендану Народне републике Кине придружују радости кинеског народа и пввдрављају почетак њихова нова, од домаће реакције и иностраног зулума ослобођена, а зато и срећна живота.

СРЕДИНОМ ИДУЋЕГ МЕСЕЦА ПОЧИЊЕ ЈЕСЕЊЕ ПРВЕНСIВО УНИВЕРЗИТЕТА

Прошлогодишње првенство Београдског универзитета, као једно од најмасовнијих такмичења одржаних међу београдским студентима, показало је аидан напредак фискултурног покрета иа Универзитету. Преко 2000 изабраних фискултурника, десетине футбалера, рукометаша, мачевалаца, тенисера и стонотенисера, стотине кошаркаша и одбојкаша, атлетичара и шахиста и других, учествовало Је на многобројним такмичењима која су показала лепе и узбудљиве, интересантне и праве спортске борбе факултетских екипа у разним спортским гранама.

Спортско првенство Београдског универзитета и великих школа подељено је у два дела; Јесење и пролетње првенство. Почетак Јесењег првенства одређен је за 15 октобар, када се играју прве утакмице у футбалу. ДВЕ ГРУПЕ ФУТБАЛСКИХ ЕКИПА За овогодишње футбалско првен-.тзо екште су, према пласману са прошлогодишњег првенства, подељене у две групе: прва група броји десет екипа; Државни институт за фискултуру, Машински, Пољопривредно-шумарски, Правни,

Филозофски, Грађевински, Ветеринарски, Бкономски и Медецински факултет; друга група има осам чланова: Новинарска и дипломатска висока школа, Виша педагошка школа, Електротехнички, Технодршки, Архитектонски, Фармацеутски, Природно-математички и Рударски факултет. С обзиром да се чнтаво, овогодишње футбалско првенство одржава по групама, по бод систему, то ће и претстојећа такмичања свакако бити испушена ннтересантним и узбудљивим борбама, као игго Је то досада скоро увек било на футбалским такмичешима. Футбалски првак Универзитета ће бити она екипа која освоји прво место у првоЈ групи. Две првопласиране екипе из друге групе прелазе у прву групу, док девети и десети члан прве групе испада и прелази у друту групу. Треће пласирани иЗ" друге групе игра две квалификационе утакмнце са осмопласираним из прве групе. Победник из ових сусрета постаје члан прве футбалске групе за идућу школску годину. ТАКМИЧЕЊА У РУКОМЕТУ На прошлогодишљем првенству Универзитета београдски студенти су се по први пут такмичили у рукомету. Такмичења су показала да поЈедине екипе (нарочито Државног института за фискултуру, Економског .Машинског и Грађевинског факултета) располажу са приличним броЈем талентованих рукометаша. Прошле године се такмичило 12 екипа, а првак је била екипа Државног гнститута за фискултуру. Овогодишње првенство Универзитета у рукомету отпочеће 19 октобра а завршиће се у току првог семестра. Учествоваће екипе скоро свих факултета. До полуфинала такмичење ће се одржати по куп систему (систем испадања), а четири екипе које се буду пласирале за полуфинала такмичиће се по бод систему. ПРЕКО 70 ЕКИПА КОШАРКЕ И ОДБОЈКЕ На овогодишњем првенству у кошарци и одбоЈци учествоваће веђи број екипа него прошле године. Док Је лрошле године било 27 екипа кошарке и 31 екипа одбојке (мушке и женске) ове године ће учествовати 32 мушке и женске екипе кошарке и 40 мушких и женских екипа одбоЈке. Екипе, како кошарке тако и одбоЈке, подељене су по групама. Носиоци група су прошлогодишњи прваци група и то код одбоЈке: Државни институт за фискултуру, Медицински, Грађевински, Дом воЈних студената и Пољопривредно-шумарски, а код кошарке: Грађевински, Државни институт за фискултуру, Машински и Ветеринарски. Такмичење по групама обавиће се по куп систему а прваци група бориће се за назив првака Београдског универзитета по бод систему. ТАКМИЧЕЊЕ У АТЛЕТИЦИ Скоро сва досадашња такмичења у атлетици претстављала су открића нових талената. Тако је прошле године постигнуто неколико добрих резултата. У скоку у вис резултат од 170 постигли су Герзић и Мургашки. Резултат А. Божиновића, студента агрономије, који Је бацио диск 39,52 долази међу десет наЈбољих резултата у држави. Такође добар резултат у овоЈ дисциплини поститао је и В. Кривокапић, студент Више педаго-

шке школе, који Јв бацио диск 38,99. Новица Миличевић, студент технике, имао је такође, два добра резултата: скок у даљ 6,41 и троскок 13 м. На овогодишњим атлетским такмичењима, коЈа ће избацити нове снаге за наше друштво, предвиђа се учешће много већег броја такмичара него прошле гсдине када Је учествовало близу 590 студената и студенткиња. То ће омогућити да и ово, како екипно тако и поЈвдиначно такмичење, избаци нове таленте који ће под сгручним руководством и надзором тренера атлетског клуба ~Црвене звезде” бити способни да постижу све боље и боље резултате. Примери Јованчића, Милићевића, Божиновића, Пецеља и других о томе изричито говоре. ГГрва такмичења у атлетици ће отпочети 22 октобра када ће се одржати атлетски пропагандни митинг студената Београдског док ће се 29 октобра одржати екипно и поЈадиначно првенство. ТЕРЕКИ И РЕКВИЗИТИ Питање терена, које Је досада скоро увек претстављало Један од важнијих проблема за успешно спровођење такмичења, оВог пута Је врло добро и на греме решено. За одигравање футбалских утакмица екипе ће моћи коржгтити терене „Милиционара”, „Црвене звезде" (помоћни терен), терен код Техничке велике школе (чиЈе ће уређење ускоро отпочети), и Ховнице као и игралиште у Земуну. Утакмице у рукомету ће св одржавати на помоћном терену „Црвене звезде”. За такмичења у кошарци и одбоЈци екипе ће имати на расположењу игралишта Државног института за фискултуру, Техничке велике школе, 1 стадион и игралишта „Црвене звезде” и терене у Земуну. Атлетска такмичења ће се одржавати на стадиону „Црвене звезде”. Као и пред прошло првенство, тако ће и овога пута Фискултурно одељење Универзитетског комитета Народне омладине поделити велики броЈ реквизита (60 пари футбалских ципела, 550 пари кожних патика, 25 лопти за кошарчу, футбал и одбојку, 250 гаћица и 65 дресова и друге реквизите) гимнастичким друштвима по факултетима тако да решење овог питања неће претстављати кочницу за успешно спровођење свих спортских такмичења. На прошлогодишњем првенству било Је врло много лепих и узбудљивих борби, великих изненађења, неочекиваних резултата. Сви ти моменти изазвали су велико интересовање код наших студената, тако да је приличан броЈ, више него ракије, долазио да посматра сусрете који су требали да одлучуЈу квалификовања за финале или прво место, долазили су да бодре поЈединце и екипе своЈих факултета. Ове године, када су створени много бољи услови за рад гимнастичких друштава, ггрвенство ће свакако бити Још интересантниЈе, оно ће тада бити поприште лепих и узбудљивих борби које студенти Београдсхог универзитета са интересовањем очехуЈУ- Сл. ШиплолиН

Са прошлоголншњег првемства у кошарци

Са једиог од многобројних такмичења у одбојци

Кривци у улози тужилаца

Ево већ читавих петнаест месеци води се против Југославије а не против „Титове клике“, како је то у светој резолуцији још светије формулисано —бесомучна борба, коју су организовали и *повели руководиоци СКП(б) преко тек тада створеног Информбироа. И нехотице се, а за наивне и против њихове воље, у човеку јавља мисао која ето, стварање ове међународне институције доводи некако у везу са читавом антијугословенском хајком и опасном контрареволуцијом. Но пустимо на страну такве мисли сумњиваца. Тај период „борбе против Титрва буржоаског национализма, скретања у воде империјализма, пактирања са империјалистима, итд.“ пружио нам је толико материјалних доказа о „племенитости“ намера ортанизатора и водитеља те борбе да су претпоставке, па и оне много опипљивије и најуверљивије, сасвим излишне. Почев од резолуције (или тачније од писама ЦК СКП(б), која је од почетка до краја, у принципу и у детаљима, била као и све оно што се током целе кампање импутирало нашем партиском руководСТВ у измишљена, лажна, дубоко тенденциозна и злонамерна, па све до данас, почињено је према нашој социјалистичкој земљи од стране руководилаца СКП(б) и солиста и хориста у разноразним, нажалост, социјалистичким земљама, толико и таквих атака и аката, које ће историја човечанства, а напосе она радничког покрета, записати као невиђен пример рушилаштва и контрареволуције. Лажи и клевете, кршење уговора о миру и савезкиштву, економска блокада, покушаји диверзије и саботаже, продаја Корухшсе, покушаЈи насилног свргавања законитог југословенског руководства, издаја Грчке, масакрирање и увијање свих о«их који се не Слажу са резолуцијом, у извссном смислу „буревесником“ (Кочи Додзе), заглушивање истине и гажење до јуче сваком приликом декламираних права малих народа (сваком када се то исплзтр^ло.

материјално, наравно) све су то засебне, а и језиве, странице у овој петнаестомесечној историји. И те срамотне странице требало је коначно поцепати, са себе спрати љагу, а своја дела, макар још срамотнијим неделима, пред светом оправдати. Тим пре што је КПЈ, као за инат, (што информбироовски оркестар није очекивао када је увертиру своје трагиоперете пустио у етер), устала у одбрану истине, против опасне, у револуционарне и напредне фразе заоденуте ревизије марксизма (као што је, уосталом, била маскирана и свака ревизија) и на дневни ред поставила питање односа међу социјалистичким земљама. И ево их. Кривци у улози тужитеља на будимпештанском процесу, са новим актом совјетско-мађарскоинформбироовске полиције, Пошто је већ и ћорава мачка видела да је бесмислено и шарлатански оптуживати руководство КПЈ које је повело, водило и заједно са целим народом успешно извело Ослободилачку борбу, Народну револуцију, социјалистичку изградњу то су руководиоци антијугословенске и антисоцијалистичке борбе одлучили да се преоријентишу, па су у ту сврху инсценирали будимпештански процес и на њему извршили ~продубљење“ својих „теоретских“ поставки. У том циљу су пронашли међу немачким, хортијевим, англоамеричким, па и совјетским шпијунима неколико марионета: Рајка, Бранкова, Палфија, Коронтија и још неке (којих се у неограниченом броју, нажалост, може наћи у блоку незараженом јерезом!), којима су ставили у задатак да дословно, папагајски и што је најважније безгрешно поназљају научене цитате, с којима ће потврдити сву далековидност сов.јетских руководилаца, који су резолуцијом уперили свој прст (божији или информбироовски тј. контрареволуционарни, то је свеједно) према олметничкој Југославији. Само, изгледа да је рок од три месеца припремања био недовољан да се набубају

тако гломазне лекције, особито за оне слабог памћења. Јер су се, на велику жалост дипломатско-полициских режисера, током процеса десиле такве омашке, за које ће опет неко пред свемоћним судијом одговарати (истина не на јавном процесу, јер то је њихова „интерна“ ствар). Но, пустимо то. Рајк ет компани добио је, дакле, задатак да тапкајући од ретка до ретка по оптужници, докаже велику истину о издаји „Титове клике“ (која се на процесу много проширила), и то не о издаји из недавних времена, како се 'то до јуче тврдило, већ у најмању руку о издаји која је почињена већ онда када су припадници „Титове клике“ постали свесни својих чинова (јер то је уверљивије каи ) су благоизволели констатовати будимпештански инсценатори). Тако се у складу с тим и десило да се у оптужници морају брисати имена другова Вукмановића, Беблера, Масларића и Мразовића, претходно оптужених за шпијунажу У логорЈша где они никад нису ни били и њихова имена пр>етворити У Букановиће, Вебере, итд.; да се Бранков доводи као преводилац на најповерлшвији и најстроже конспиративни Пакшки састанак Ранковић—Рајк, где је присуствовао и опробани комунистички борац и посланик ФНРЈ у Будимпешти друг Мразовић, који узгред влада и мађарским и српским језиком; да се Тито оптужи за уговор о миру са Хитлером 1942. године, када је вођена II и 111 офанзива (а после којих је вођено још пет офанзива, што се ни онда није много свиђало совјетским руководиоцима); да се опет југословенско руководство о"ЈУ жИ за пактирање са Черчилом 1944. године, дакле онда када су руководиоци СССР-а, заједно са шефовима империјалистичких сила, делили Балкан на интересне сфере, а Југославију пола а пола, правећи тако рачун без крчмара; да се Југославија оптужи за вр>бовање мађарских грађана за југословенску обавештајну службу, дакле оно што је совјетска обавегатајна служба учинила чак и са највишим партиским и државним руководиоцима у Мађарској, итд. итд.

Да би ствар била уверљивија овај процес, истовремено и блиц и монструозни, прати читава граја информбироовских пискарала, све у тону оптужнице или изјава оптужених и сведока, а то значи опет оптужнице, У том процесном тону Софија је поново ударила у стари избушени бубањ о томе како хоћемо силом да узмемо Пиринску Македонију, „Скантеја” опет говори о нашим империјалистичким претензијама према Румунском Банату, док је Тирана и себи заглушила уши о подели Албаније између Тита и Цалдариса, да ће чује чак ни Енверове речи из Скадра, по којима је „погрешно сматрати да ће западни • империјалисти „вратити" Албанији Косово и’ Метохију" и да се „Албанија може надати добијању тих области само путем информбироовске борбе против Југославије.“ (Можда је то била, уствари, и цена за учешће Албаније у -тој борби јер тамо је све и онако постављено на бази купо-продаје!). Сви су се ускомешали, сви су подигли дреку о кретању наших трупа на границе, изазивању пограничних инцидената, покушају „инфилтрирања" у њихове информбојазне и Јудину верне редове. И управо зато сви они као показују да је и овај злочиначки процес )ош само једна исто тако, ако не и више, злочиначка провокација према нашој социјалистичкој домовини, да је он само једна карика у читавом ланцу најгрубљих потхвата извршених према нашим народима, да је он још један и опет, срећом, неуспели атентат на социјализам и револуцију. И када се sако поставе ствари на своје ноге онда се нужно сваком поштеном човеку, којем још ово није било јасно, поставља питање зашто све то? „Оптужница против Рајка, на врло примитиван начин јасно открива један од најдубљих узрока целог сукоба: увређену сујету извесних ауторитета којима је сметала слава друга Тита и углед Југославије“ ГМоша Пијаде). Чак више, када је истина о нашој земљи и збивању у њој. а према томе и истина о свему оном што је речено и учињено против наше земље, почела да неуморивом снагом продире у

свет увређена, малограђанска сујета опет је подигла свој глас. Та» ко је, до јуче велики пријатељ СССР-а, Кони Зилијакус (који је недавно искључен из Британске лабуристичке партије због залагања за зближење и пријатељске односе између Велике Британије и Совјетског Савеза) проглашен лажовом и оптужен, да помаже Цалдариса и Франка, само зато што је о Југославији рекао оно што је својим здравим очима овде и видео. Слично је прошао и напредни француски књижевник Жан Касу, а наши исељениди у Француској који су посетили и о њој рекли и говоре истину, проглашени су к’о из пушке фашистима. Неки руководиоци бољшевичке партије као да нису знали и не знају какве ће све последице и по њих, и по њихов ауторитет, и по читав раднички покрет донети ово невиђено оргијање. А о томе колики ударац међународном радничком покрету, угледу комунистичких партија у свету, мирољубивим и напредним покретима у свету итд, доноси ова контрареволуционарна борба против социјалистичке Југославије, говоре чак и сами цитати из чланака више или мање реакционарне штампе на Западу, посвећених будимпештанском процесу. Ево шта, на пример, о тбме каже француски лист „Об“; „Или је Рајк херој који се жртвује прича приче, да жртвујући свој живот окриви Тита, или је он заиста издајник, као што сам каже од 1931 године. У том случају морамо се запитати да ли су сви генерални секретари комунистичких партија и синдиката, сви министри унутрашњих послова народних демократија штрајкбрехери, агенти гестапоа, буржоаске полиције, денунцијатори радника, завереници... У првом случају не може се веровати Рајковим причама, у ДРУгом случају морају се подвргнути сумњи сви комунистички руководиоци“. О истом процесу и лист „Орор Франс либр“ доноси свој коментар; „Да ли су подунавски бољшевици помислили како ће реагирати светска јавност. Светска јавност или неће веровати. или ће се потсмехнути њиховој наивности. У Мађар-

ској се, заправо, спроводи велико чишћење. Уствари овај процес против Рајка је искључиво ноови маневар у хладном рату који је намењен обмањивању југословенске јавности“. У вези с тим и радио Лондон се потрудио да прбцесу у Будимпешти да своју боју: „Од нас се тражи да верујемо да људи могу да дођу до највиших положаја, па да се за те људе каже касније да су били шпијуни. Колико онда има људи који могу тако бити оптужени. Рајково признање извргава потсмеху огромни апарат совјетске полиције. Рајк је доспео до врхунца под совјетским окриљем, а сада се тврди да је ковао заверу и то под самим носом Кремља“. Ето, на тај начин реагира западна штампа, а да се из те реакције открију и последице ове кампање, није особита мудрост. Историја човечанства је забележила неколико будимпештанском процесу сличних инсценација. Но, почев од Драјфусова па преко Фридјунгова до Лајпцишког процеса сви су они били раскринкани, а њихови режисери, бивши тужитељи, од човечанства оптужени као лажрви, подлаци и фалсификатори. Неумољиви закон истине и овде ће једнога дана триумфовати. То верују сви поштени људи, у то су дубоко уверени сви наши народи, У том уверењу ми вам, засада, можемо само поручити; престанитв с дреком господо фалсификатори, јер цео свет зна да сте ви херојске народе Југославије обасули лажима, пљунули на њихове милионске жртве, погазили савезничке уговоре, извршили економску блокаду, инсценирали тамошњи процес, продали Корушку. Престаните или ако хоћете дерите се још јаче, до изнемоглости, па и арехо тога ако можете, а ми ћомо овде у Југославији, и дчље и спокојно, градити своју кућу, на срећу нашу а за пример ссталима.

4

Одговорнн П Влада Магро.-ћ. с. праоа. Уреанишг.. и ааиин исрација Бе.град, Бадканска улица 4, тслсф.н 23-464: бр.Ј чек.ви.г рачува 103-906036« ШтампариЈа „Б«р«а“. Веоград. Дечан.ка 31.

Нароуни сшуфеши

Београд, 29 септвмбар 1948 год.