Студент

НАША ОДМАРАЛИШТ А од Будве до Ријеке...

Поред летоиЕлтшгга на планинама, ове године органкзовано је масовно летовање студената и на мору. У месецима јулу и августу укупно је летовало око 2000 студената. Опоравилишта су била смехптена у ДУ" бровнику, Сплиту, Биограду, Задру и на Сутпаку. ОпораНилиште уВудви ради и у септембру. За финансирање опоравилишта добивен је од народних власти кредит од 10,000.000. дин. Тим новцем набављене су веће колинине основиих намирница и на тај нанин су већ унапред опоравилишта обезбеђена машћу, брашном, пиринчем Али није народна власг само овим кредитом помогла и омогућила рад опоравилишта! Нарочито значајну улогу у њихсвом снабдеван»у одиграли су месни народни одбори. Снабдевајући их издашно воћем и поврћем из својих залиха по нижим јединственим ценама, они су помогли у исхрани, односно учинили су да храна буде врло разноврсна и по квалитету врло добра. И смештаЈ студената, исто тако преко месних народних одбора обезбеђен, био Јв добар. Углавном су корихпћене школе. Студенти су у охторавилиштима проводили по 25 дана и то их Је коштало 800. дин., односно 28 дин. днввно. Међутим, на сваког студента дневно је трошено 70 дин. Корисгећи прошлогодишње искуство из рада опоравилишта. утхраве су посветиле пуну пажњу организационрЈ страни и политичком раду студената. Водило се рачуна и о стручиом раду. Добар успех постигнут је и на фискултурном пољу. Одржано Је Једно међулетовалишно такмичење у свим дисциплинама и неколико десетина сусрета са месним тимовима. Поред стипендија, нових домова, бесплатног лечења и одмаралишта нашег Универзитета говоре колика Је брига народне власти за студенте. У Будви... Августа У чудно спо Јено! дивљини шуме и камена, са мирноћом морског жала. лежи Будва. Одавде почињу студвнтска опоравилишта на мору. У најразличитиЈим приЈатностима и разонодама Једног удобног одмора проводе студенти дане. После многих непроспаваних ноћи Јуна, у здравим и простраиим собама, у мекој постељи, спава се крепким сном. Изгубљенв килограме надокнађуЈв богата трпеза. Али и поред тога што је ово опоравилиште, дан и овде почиње учењем истгити су за студента свуда и на сваком кораку главни задатак и обавеза. У раним Јутарњим часовима док Још није припвкло сунце. у старом маслињаку или под неком гранатом смоквом, шзгпгге странипе књиге атомоке фи-. зике, диЈалектичког материЈализма, шганирања или грађанског права. А затим долази купање... Неко воли мирноћу километарске плаже Бечића, за друте Је задовољство шпиља Могрена, а трећи су се отиснули баркама до острва да .дтосете” тамошње смокве. У смеху, шали, безбрижно, одмараЈу се студенти после напорног рада над књигом. Часови предвече користе се за политичке информациЈе или фискултуру. Полктички рад нарочито Јв разви Јен. Вити стално у кораку са догађаЈима у земљи и иностранству, данас је важно за сваког нашег грађанина, а поготову за нашег студента, који се на факултету не само сгручно уздиже. већ и дефинитивно политички формира. У Будви, поред студената са свих Јхахиих факултета. летуЈе и група одбоЈкаша „Црвене звезде*' и они су глаини инструктори и организатори Многих фискултурних такмичења изгмеђу мештана и опоравилишта. Скоро свакодневно одигра се поне-Iса утакмица између ватерполо екипа или тимова одбојке, кошарке, футбала. Дан се завршава песмом и разиграним звуцима хармонике на риви, Док месец својом светлошу оцртава силуете далеких барки на пучини. И сутра и прекосутра биђе и проћи ће исто овако ггријатан дан, само ће место фискултуре или купања бити излет до Милочера, св. Стефана, Улциња. ... Дубровнику После Вудве друто опоравалиште нашеу Универзитета је Дубровник. Некада }е Дубровник био град повлашћених, Јутословенски Монте Карло, коЈи Је смео да своЈе лепоте, историске вредности и богатство јвдино показује и пружа као разоноду разним власницима Шехерезаде, Бањчеве виле, домаћим и страним милионерима. Данас Је Дубровник одмаралиште наших трудбеника. Тешкв кахтије Спонзе, Кнежевог двора, старих самостана. огварају се да натхгим рударима из Бора и Брезе, бригадирима-студентима са Новог Београда. или службеништма из маведонских и херцеговачких вароши|р, ггокажу историско богатство коЗв чува Ју. Уређене плаже данас од-

звањају звонким смехом наших безбрижних гтионира. У Дубровнику, зчлавном, летују студенти Техничке велике школе. Поред њих ту се налази и Културно-уметничко друштво нашег Универзитета „Бранко Крсмановић”. Ово Је највеће студентско опоравилиште на Јадрану. У,њему просечно месечио летују око 500 студената. Због специ Јалних услова, жизот и дани у овом опоравилишту разликују се од других. Опоравилипгте је подељено на махве колективе по факултетима и живот се, углавном, одвиЈа унутар њих. Слика удобног и пријатног одмора и овде се добиЈа већ на првом кораку. ма ла би се организациЈи смештаЈа и исхране могло понешто замерити, Дубровник Је поред својих историских споменика чувен и по лепотама околиие. Зато Је уттрава одмаралишта и посветила нарочиту пажњу организациЈи излета. Цавтат, Локрум, Лопуд. Трстено, Дубровачка река, сва та чувена одмаралишта. њихови раскошни вртови и уметнички спомегоши били су излетишта и главна разонода студената овог опоравилишта. Али излети нису бшхи само средство згпозиавања лепота наше земље. На њима су студенти приређивали концерте и тако се зближавали и уттознавали са становнихтима околних места и натпим трудбегогдима на обнови. Културно-уметничко друштво Техничке велике школе „Слободан Принцип Сељо” дало је неколико концерата у околготм местима. Културно-уметничко ЛРУштво нашег Универзитета „Бранко Крсмановић” приредило је велики врло ушели концерт на летњој позорници у Дубровнику, поводом дана устанка народа Далмације. На овом концерту, поред неколико чланова Владе НР Хрватске, био је присутан и Жан Касу, познати напредни књижевнкк Француске. Пред одлазак из Дубровника друштво је дало ропризу овог концерта. Културно-уметничко друштво „Бранко Кромановић” дало је и мање концврте по околним местима. Посебну пажњу за времо овог одмора студенти су поклонили упознавању архитектуре Дубровкика. Са деканом Архитектонског факултета Д-р Добровићем они су обишли свв архитектонске знаменитости ионим Је том приликом говорио о историЈи, начину зидања старог Дубровника као и о сгиловима коЈи се у њему срећу. На растанку са морем и Дубровником студенти су приредили опроштајни банкет за мештане. Као гост на том банкету налазио се и Жан Касу. У одговору на здравнцу упућену њему он Је подвука© колико јв срећан и уистини млад, пун радости, живот нас, студената Јутославије и пожелео нам том приликом да још много победа постигнемо заједно са својим народима у изградњи наше срећне будућности. ..и Сшшту За Дубровником долази Оплит. И овде, у центру средње ДаЈГмације, налази се студентско опоравилиште. Сваки део нашег Јадрана има нечег новог, друкчијег. Док Дубровачки град прича о једном периоду

наше историје, испуњеном великим процватом трговине и култЈфе (житнице, еснафске радионице налазе се у непосредиом суседству самостана), дотле зидине Диоклецијанове палате у Сплиту, Солин и Трогир у шеговој пепосредлој близини, стоје као споменици силне римске империје, У великој школи , Мануш” смештено је "преко 300 студената. Дан и овде почиње учењем, па затим долази, политички рад, купан>е и завршава се песмом. Група медицинара изабрала је себи за плажу Меје, правниии воле Бачвице. економисти Фируле, а за појединце све је ово мало и зато су кренули да препливзју до Зенте. На свим плажама Сплита, у парку на Марјану, на сваком кораку су групе студената. Опоразити се, одморити се на води и сунцу, то је „главни задатак”, правдају се у шали студенти. И ово је опоравилиште направило неколико излета. Хвар, Макарска, Сињ. У нарочито) успомени остаје једнодневни хгзлет до Сиња на витешке алкарске игре. Код наших народа има много борбене традиције. Предање, песме и фолклорне групе, чувају то паше благо и на њима су се васпитавале и васпитају младе генерације у л»убави и оданости према земљи, Сињске игре најбоље о томе говоре. Све одлике народног витеза очували су сињски алкари. неустрапптвост прецизност хица и мирноћа мегданције карактеришу их и те врлине васпитане у њима од малих ногу, учинили су Сињске партизане, као некад љихове претке, ударном групом далматинског народноослободилачког покрета.

Колектишго студенти су обишли све сплитске музеје, Окесигографски институт Св. Дује, зидине Диокленцијанове палате. и на таl начин добро унознали историју развоја Сплита, центра Далмације. * * • После шесточасовне вожње бродом долази четврто наше опоравилиште Биоград, за Биоградом Задар и на крају Сушак. На целој дужини Јадранске обале, од Црногорског приморја па до ослобођене Истре, у најлепхпим крајовима налази се шест студентских опоравилшпта. И свуда је иста слика безбрижан, радостан одмор. И. Б.

Дан је почињао учењем.

...и у планинама

На оброшцхма Авале Са својом умереном висином, свежим али не оштрим ваздухом, препуна младе шуме, Авала је кутак у непосредној близини Београда, особито повољан за опоравак исцрпљених и оболелих на плућима. Између осталих зграда утонулих У зеленило поред Авалског друма налази се студентскр опоравилиште „Радојка Лакић‘‘. Отворено је марта 1948 године откада ради нећрекидно. Првих дана у месецу на -упражљена места долазе пови другови.

Врше се припреме за дочек. Они који су преостали из протеклог месеца нестрпљиво очекују нове госте: погледају на друм, дочекују аутобусе. Појави ли се на путу младић или девојка с коферчетом у руци и упути ка оронулој згради полутурског изгледа, окупе се у трен ока око њега „староседеоци“. Први утисци нису богзна какви. Салете те са свих страна, постављају тако неразумљиве захтеве као што је мерење с пртљагом или без пртљага, давање неких излишних података и после обешењачки намигују један другоме; „Шта мислиш какав ће бити овај довече?“

Поврх свега човек је непријатно изненађен када му саопште да ће после вечере да се одржи конференција. И то први дан. Тек доцније ђе да сазна да су ове конференције специјалитет студентског одмаралишта, средство за разоноду и за зближавање. То што почињу врло званичшш тоном, неког „горугећ“ проблема из опоравилишта то је само камуфлажа, да новодошавши пе би ни у шта посумњао, да би озбиљно схватио потребу дапања разноразних чудних података и одговарао на низ још чуднијих питања. Кала се освести при крају „консћеренције" која се завршава са буром смеха, већ је касно. Тада се сети, и оног питања: „Шта мислиш какав ће да буде вечерас?“ Од тода тренутка препреке снебивања су преброђене, постаје члан колектива, срасте с њим у једну целину, Следећег дана мења се мишљење из основа. Чим се човек удаљи од зграде на неколико корака нађе се на алејама парка. Како Је пршатно поседети ту близу извора, у густој хладовини грана, наднесених иад клупе. Ако се имају у виду још и изванредно укусна јела, радо се не напушта опоравилиште. Но оно што ствара најпријатниЈу атмрсферу је блиско друтарство, зачишено са пуно пошалица, тако да ових двадесет студената одају утисак једне породице. Ту се живи животом опоравилишта; играју друштвене игре, користи библиотека, слушају радио емисије и музика са грамофонских плоча. Од 10 12 и од 2 4 сати је свуда тишина. То је време одмора. Увече, руку под руку са осталим друговима креће се у шетњу. Ускоро свако постаје расположенији, с лица нестаЈе бледила, заобљавају се образи. Једног дана ће човек да осети да Је већ толико снажан, да може поново да ради. Изненадиће се како је брзо прошло време. На испраћаЈ обично изиђу сви. НиЈе се лако одвојити од ове веселе средине. Ено ти још неко нешто добацује. Гурају ти у шаку букет коприва, а у куферу већ обавезно носиш авалски камен који ти је неко неприметно убацио. Али аутобус већ креће... Но, сви они коЈи су ту провели дуже или краће време уочили су једну озбиљну замерку. На 21 студента долази девет чланова плаћеног особља (управник, пом. управника, економ, две куварице и две њихове помоћнице, једна собарица, а екоиом понекад плаћа и човека за пренос робе). Не треба мудрости, па да би се могло констатовати да Је у данашњем периоду, када се несташица радне снаге осећа на сваком кораку, ово превише. ва висинама Златибора Из ужичке котлине пут се стално у луковима пење. Ко зна који пут се већ налазиш у положају да видиш далеко испод себе уску, змијолику, белу траку пута којим си недавно прошао, ту и тамо заоденут у белим облачцима прашине. Када камион пређе преко „Мачковог камена“ где је пут усечен у брдо тако да се с Једне стране пута диже у небо високи гребен, а с друге понире окомита падина у долину, потребно је још читавих пола сата успона док се не избије на висораван. Најзад се појављују Партизанске воде. У вилама изграђеним на платоу с бујном планинском тратином, где су некада беспосличили имућни Београђани, проводе данас, поред чланова синдиката, свој летњи одмор и студенти Београдског универзитета. Лепих дана разилазе се по околини бројне групице студената који желе да искористе сваки тренутак на оштром, планинском ваздуху. Често се креће на излете на околне висове и места: Чиготу, Палисад, Чајетину. На језеру се одвија живот друге врсте. То што је названо језером, било је до недавна прљава бара, а сада претворено у простран базен

ограђен каменом и бетоном. Изграђене су кабине, набављени чамци. Ту ћете видети доста препланулих купача и нестрпљивих веслача који чекају да дође ред на н>их да добију чамац. Путем, поред пвтока, срешћете и понеког страсног пецача, како са удицом пребаченом преко рамена иде ка базену. У непосредној близини чују се ударци лопте. Ту је игралгапте за одбојку, увек пуно оних који воле овај спорт. Увече су игранке. На прве звуке музике окупљају се на тераси пред хотелом сви коlи воле ову врсту разоноде. Другима више пријају шетње по „месечевот долини“, ко зна зашто тако прозваној од студената. Трећи се окупљају у групице, играју друштвене игре, певаlу, причају шале. Али се у опоравилишту не запоставља ни културни и политички рад. Потреба за политичким информацијама, за прорадом идеолошких члапака је у данашње време неопходна. Зато се повремено организују састанци са спремним темама и дискусијом. Постало је традиција да свака група студената пред повратак спреми приредбу, којој присуствују поред студената и остали гости. Склоњени од летњих жега на висини од преко 1000 метара одмарало се у току летњих месеци ове године неколико стотина студената и спремило за нове напоре који их очекују. н у Рибарској Бањи Једно од слабијих летовалишта било је у Рибарској бањи, које 1е овог лета отворено за студенте. Не изостаје оно иза осталих одмаралишта по положају ии по богатству предала. На подножју Јастрепца, на висини од 5—600 метара. Рибарска бања се као база издваја од околних полуголих брегова. Оно у чему је летовалиште подбацило је слаба храна и релативно слаб смештај студената. Ово је тим пре за осуду што је у Рибарску бању упућен већи број студената са слабим плућима. То је стање проузроковано неправилним радом управе бање која није излазила у сусрет оправданим захтевима управе студентског одмаралишта. Но то је питање које треба обрадити у посебном чланку, С. Б.

Сваке ведеље одржававе су политичке ивформације

У Дубровннку једпом од наших пајлепших летовалишта боравило је неколико стотина студеиата технике

Сеоград, 26 децембар 1949 годжие.

Нарљ&м* сшуџеши

Фотографије са летовања Могу се последњи пут лоручити у времену од 2 5 октобоа од 15 17 часова V простоои• јама реданци>е »Народног ст+бенпииБалканска 4[ V Из фото-одсл>ин>«7