Студент

ЗА ПРАВИЛНО СПРОВОЂЕЊЕ ОДЛУКЕ ЦК НАРОДНЕ ОМЛАДИНЕ

Укључивање студената чланова Народне омладине у организацију Народног фронта

Народни фронт, наша најмасовнија друштвена организадија, претставља активну снагу изградше сохшјализма у нашој земл>и, гарантује благовремено остварење Петогодишн»ег плана. Читава његова делатноог прожета је огромном стваралачком иницијативом и полетом наших народа, који добија свој конкретни вид у остварењу све нових и нових фронтовских акција и плавова, укључених у један оггшти једииствени државни план. Наша данашња стварност, изграђивана сопственим рукама, разгара љубав црема домовини, ствара нов однос људи према држави, према раду, својој народној власти. Та Стварност је неисцрпно врело новог патриотизма који прожима данас ваше радне људе. Таква стварност Је и дело чланова Народног фронта, који, као и остале наше масовне организације, руковођене Комунистичком партијом Југославије, претотавља школу за васпитањв маса У духу максизма-лењинизма, школу Јрадитеља социјализма. Организација Народне омладинеи љеш) милионско чланство, уопште узевши, има исте задатке, налази се са Народним фронтом у истој борбвној линији, учествујеу многим заЈедничким акцијама; укључујући своје младе снате у организациЈу Народног фронта претставља тввгов највиталнији део. По Одлуци Извршног одбора Народног фронта ЈугославиЈе и Централног комитета Народне омладине Југославије сви студенти чланови Народне омладине треба да буду и чланови Народног фронта, тЈ. чланови основне фронтовске организације по месту становања. И досада су многи студенти чланови Народне омладине били чланови Народног фронта. Учешћем у разним фронтовским акциЈама они су доприносили учвршћивању своЈих основних фронтовских организациЈа. Али се у том укључивању студената у рад Фронта правиле озбиљне грешке, долазило до непотребног оптерећиважа, до колизије и Јасно неиспуњавања основних дужности. Студенти имају своЈ посебни, озбиљни и првенствени задатак: учење и рад у својоЈ омладинској организаццји. ТаЈ рад Је и разноврстан и врло жив. Зато Је и било нетгравилно давати студентима да врше одговорне функције у Фронту, буду бирани за уличне поверенике, одређивани за разне техничке послове. И данас још многи студенти обазљаЈу ове послове. На оонову Одлуке, сви студенти чланови Народне омладине треба да се одмах упишу у Народни фронт, да уредно плаћају чланарину и добију чланске карте. Студенти коЈи станују у домовима уписаће се У ону фронтовску основну организацију коЈоЈ дом припада, а студенти који станују у приватним становима уписаће се такође у оне фронтовске организациЈе коЈима припадаЈу по месгу становања. Но, по договору Извршног одбора Народног фронта Београда и комитета Народне омладине, основне фронтовске организациЈе не могу ангажовати студенте за учествовање у појединим акцијама Фронта без одобрења Универзитетског комитета Народне омладине. Тр значи, да се укључивање студената у РВД основних фронтовских организација, без обзира на природу и важност

посла, може вршити само уз сагласност Универзитетског комитета Наррдне омладине. Универзитетски комитет Народне омладине одређиваће у коЈим ће фронтовским акциЈама учествовати студенти и благовремено о томе обавештавати активе (на пр. помоћ Фронту око избора, итд.) Овакав став не спречава, ако постоЈе реалне могућности, ако студенти чланови Народне омладине имају довољно слободног времена и сматраЈу да могу помоћи своЈим основним фронтовским организацијама, да њихов рад у Фронту неће ићи на уштрб њихових обавеза и дужности које имаЈу као чланови Народне омладине, да то и учина (на пр. одржатц аеко предавање. помоћи при акцији протгш неписменосги, учествовати у објашњавању нових закона и уредби, итд.). Организације Народне омладине по факултетима дужне су да остваре увид. ли су сви чланови Народне омладине уписани у Народни фронт. То факултетским комитетима и секретари Јатима актива намеће извесне дужности коЈе оне, досада, нису доследно обављале. Тако, на пр. писмо Ушшерзитетског комитета Народне омладине у коме се постављају конкретни задаци руководству и студентима у вези уписа у Фронт, није на свим активима прочитано, многи студенти нису се са његовом садржином упознали. А тамо где Је и прочитано, на томе се и стало: не води се евиденција, не спроводи контрола, не шаљу Ушшерзитстском комитету Народне омладине подаци о току уписа (не могу ни да се шаљу када их нема!). На неким факултетима тек сада (после готово 15 дана) дискутуЈе се на састанцима Комитета какве мере треба да се предузму за правилно остварење овог не мало важног задатка. Та лабавост Је недопустива и она потиче из неправилног оцењивања важности уписа студената у основне фронтовске организациЈе.

ЕЛЕКРОТЕХНИЧКИ ФАКУЛТЕТ

Остаје велики број заосталих испита

На IV години Електротехничког факултета у септембарском року појава одустајања са испита узела је велике размере. Резултати на појединим испитима су гори од свих досадашњих. На испиту из телефонских постројења од 22 пријављена изишло је 11 студената, што значи 50®/а- На испит из телеграфских постројења од 20 одустало је 9. Највишо студената одустало је са испита из телекомуникационих мерења. Од 18 на испит је изашло свега двоје. Основ оваквог односа према испитима лежи, углавном, у самом систему учења и полагања испЛта. Ма да се скоро на свим састанцима актива Народне омладине још у току прошлог семестра, а нарочито сада у току септембра, указивало на негативну појаву прицремања испита пред само полагање, то још увек није отклоњено. Али још Једна већа грешка која се исто тако одавно провлачи јв несистематичност у полагању. Тежећи да се има што већи број положеких испита, не водећи рачуна ни о каквом реду, студенти не полажу заостале испите теже, већ редовне лакше. Услед тога се и среће појава да поједини треба да понављају ради два заостала испита, ма да добар број редовних положених испита. Из ових истих разлога су студенти и сада пријавили редовне испите док заостале нису, тешећи се да ради њих неће изгубити годину. Међутим, излажењем објаве о упису, увидели су да њихове претпоставке нису тачне Овакво схватање значаја спремања и полагања испита довело је до ситуације која је горе кроз статистичке бројке приказана 50°/о одусталих. А најтеже је то што многи губе годину већ сада, док ће други студенти условни испитни рок у јануару дочекати са истим заосталим испитима са којима су изишли из прошлог јануарског испитног рока

СЕПТЕМБАРСКИ ПОПРАВНИ ИСПИТИ

ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ

Резултати испита не задовољавају

До 20 септембра редовни студеити Правног факултета требало је да положе 962 оц пријављених испита. Међутим. положено је свега испита тј. 56°/о од овог броја. Није положено 147 (15°/о). а одустало се од 268 (230/о) испита. • Најслабије резултате показују студенти прве године. Од 118 приЈављених испита положено је свега 46! 34 испита није положено а са 38 се одустало Ово се може објаснити слабим радом организациЈе прве године по стручном сектору током I и П семестра. Нарочито је карактеристично да се много пада и одустаје из политкчке економије

I коју, заједно са римским правом, већина студената оставља да полаже крају. По мишљењу стручког руковђдства, од броја испита којиће остати за Јануар, највише отгхада баш на ова два 'најтежа и важна предмета. Полагање 200—300 испита из економије и историје државе и права народа ФНРЈ још Је у току, али се не очекује неко побољшање резултата. Пример ове прве године псжазује од какве је огромне важности да се нови студенти одмах у почетку прихвате и правилно руководе у стручном раду кроз организацију Народне омладине; јер прапу-

сти у првој години стазл»ају свој почат на читаво даље студиран»е. Друга и четврта година показуlу бол»е резултате. Ипак, у односу на јуни, четарта година је подбацила. Од 14? испита које су пријавилиредовни студенти положено је 88 испита. 11 је палих а 43 одустало. Одмах пада у очи несразмера у ©роју палих и одусталих. С обзиром да су родоАни студенти преко своје организације могли доста утидати на добар распоред полагања (ванредни студенти су полагали згглавном у почетку), број одусталих је морао бити маши. Према укупним подацима са испита, Правни факултет долази међу оне боље факултете у оаом испитном року (заузима друго место). Ипак, резултат: 56°/о положених испита не може и не треба никога да задовол»и. Успех је слаб. Ако се запита за узроке добиће се увек исти ОДговор: септембарски рок је свакегодаше најслабији. Затим следује низ разлога: акција, одмор студеаата, кратко лето, кратак и рани исцигни рок а код неких се нађе још и специјалних разлога. Али у маси ових разлота често промакне једно ма ло, необично важно признање студената; „Ипак, могао сам више да учим.“ И ту студент мисли на један сат, ка многе и многе сате када је заиста било много „пријатније“ радити нешто друго, али када се могло и морало сести и учити. Треба признати да не мало студената носи у себи (у мањој или већој мери) баш овај чисто субјективни разлог свог неуспеха на испитуЈ деловање ооог разлога је дирекгно одређено свешћу сваког појединог члана Народае омладине. А то је управо тачка у којој се рад основне организације Народне омладине додирује и конкретно одражава на успеху или неуспеху својих чланова овога пута У септембарском испитном року. Јунски испити били су несумњив и велики успех организације Народне омладине Правног факултета. Овај успех је резултат подизања свести чланова на виши степен и конкретних мера помоћи. контроле и сталног контакта организациlе са својим члановима. Јуни је рок у коме ће сваке године све већи број студената полагати све своlе испите. Лето заиста носи собом низ објективних тешкоћа за учење, тражи доста напора и нема оног сталиог контакта и помоћи организације факултета својим члановима. Ипак, поред веће бриге о орранизацији и контроли стручног рада на местима где су студенти и преко лета окупљени, организација Народне омладине може још много више да утиче на стручни рад студената. Преко лета заправо да још боље делује целе године на свом најважнијем задатку: политичком раду са својјгм члановима, (нарочито политичкопостављање стручног рада). подизању свести својих чланова, Тада ће све мање истшта остајати за септембар, а од оних студенатз који их оставе, мало ће бити принуђено Да призна: „Ипак- могао сам више да учим“, јер ће заиста учити колико буде могао. И то ће се одразити позитивно не само на септембарски испитни рок.

Р. Узелац

ВЕТЕРИНАРСНИ ФАКУЛТЕТ

Положено свега 40 од сто испита

На Ветеринарском факултету је завршено полагање испита у септембарском року. Резултати испита су: од 1919 пријављених: 883 положено, 237 пало и 792 одустало, а то показује врло слаб успех. У очи нарочито падају велике цифре одусталих и палих. Студенти ветерине су још у марту месецу, примајући обавезе за јунски и септембарски испитни рок обавезали на 1460 испита за септембар, што значи на по Један испит на појединца. Као што се види, обавеза је била мала, па ипак Је студенти ветерине нису испунили, и то за 577 испита. Само по себи се онда намеће питање зашто обавеза ниЈе испушена. Студенти прве и друге године били су месец дана на радноЈ акцији на Новом Београду. Услова за рад у бригади је било. Велике припреме за стручни рад пред полазак говориле су да ће се рад моћи успешно одвијати. У бригади Је било демонстратора, довољно препарата и инструмената, хемикалија, Међутим, све ове могућности се нису искористиле. Узрок томе је хпто је

стручни рад врло слабо организован Још од самог почетка и недовољно контролисан за време трајања акције. Слабо учење како на радноЈ акцији тако и после ше, на летовању или код куће, имао је нужну последицу слаб успех у септембру. Студенти I године показали су нарочито слаб успех из биологије и хемије. 38 палих и 134 одустала из ових предмета говоре да се нијерадило озбиљно и користило искуство старијих. 58 студената биће поново враћено у I годину. НајслабиЈе резултате у овом испитном року показали су студенти II године. То најбоље илуструју подаци: положено је 37,!•/•, палих има 18,5*/», а одусталих 44*/». 75 студената ће изгубити годину зато што нису положили анатомију за које је овај испит био услован. Студенти 111 и IV године били су на летњој пракси и то код среских ветеринара, на државним пољопривредним добрима и у амбулантама. На пра Кси су учили мало, а нарочито после, у време коЈе Је захтевало најинтензивнији рад за испите. Многи студенти су доцкан отишли на праксу и доцкан се вратили скоро пред саме испите. Студенти 111 године положили су 44*/* испита. Они су показали најслабије резултате из предмета заосталих са II године. Међу овим студентима има велики број таквих који ће због заосталих испита бити враћени, по други пут, на нижу годину, а самим тим изгубити право на даље школовање. Ови студенти су у исто време и најслабији чланови Народне омладине. IV година се по својим резултатима не разликује од поменутих грдина. 105 студената због неположених испита из 111 године неће моћи да упише V годину. Користећи слободне рокове апсолвенти су полагали и у августу месецу. У септембарском року они су пријавили 27 испита, На днпломски испит изашло је 3 студекта. Већ од почетка септембра па све до краја трајаша испита, организоване су предиспитне вежбе. Оне су доста помогле студентима да провере и употпуне своје знање. Њима су руководили демонстратори и асистенти. Међутим агитацијз за учење и сузбијаље од одустајања није била на овом факултету организована. По томе руководства актива нису учинила ништа што се негативно одразило на испитима.

На овогодишњој пракси учествовало неколико хиљада студената

Овогодишња стручна пракса, на којоЈ је учествовало неколико хиљада студената нашег Универзитета дала Је добре резултате. Поред стручног усавршавања и упознаваша процеса прошводн.е студенти на пракси су и видну помоћ у извршаваљу производних задатака и спровођељу кулгурног и политичког рада међу радвицима. На пракси су учествовали студенг ти Техничке велике школе, Медицинске велике школе, Пољопривредно-шумарског факултета, Ветеринарског и Правног. У идућем броју наш лист донеће опширан извештаЈ о резултатима стручне праксе студената.

Група студената техпике па пракси

ПОВОДОМ 30-ГОДИШЊИЦЕ САВЕЗА КОМУНИСТИЧКЕ ОМЛАДИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

Прв 13 година, на позив наше ПарТије, одазвали су сенајхрабрији и најодлучнији синови наших народа, и пошли у нију да се боре за слободу шпанског народа. за права и слободу радног народа целог света. Заједно са борцима других интернационалних бригада они су дали велики допринос борби шпанског народа и током читавог грађанског рата високо држали заставу хтнтеонапионализма. Ту заставу они су славно пренели кроз сва бојиштГ Шпаније, кроз мучилишта и затворе, концентрационе лсгоое неиспуштаЈући је из руку све до данашњих дана. Наши омла динци, шпански борци, васпитани од наше Партије у духу пролеинтернационализма, херојства, смелости и пожртвовања пролХали су своју" крв, давали животе и били пример и узор бораца за ствар победе међународног радничког покрета. У тој плејади хероја наш, Београдски универзитет, заузео је достојно место. Наши предратни другови-студенти били су међу првима који су се одазвали позиву Партије. Они су били достојнм нашег напредног студентског покрета. Богат револуционарни рад, славну борбу наших студената, и високу интернационалну свест они су пронели далеко преко граница наше земље. Са симпатијама, љубављу и великим признањем напредна. омладина света пратила је рад наше омладине, како онда у борби против импершалистичке реакције, тако у току борбе против окупатора и домаће буржоазиле а нарочито данас у изградњи социјализма. Никакве клевете, дискриминације и лажи које руководиоци СССР-а и других земаља бацају на нашу Партију и омладину не могу то оповргнути.

Ф.У.Е. из Мадрида, члан У.Ф.Е.Х. установила је са вашим друговима размену писама и пропаганде. Студенти из Мадрида пишу у листу „Димитровац". Ваши другови ће писати и њихове фотографије ће се публиковати у листовима мадридских студената и листу „Ахора“, дневнику мадридске омладине. Надамо се да сте примили наш лист. Југословенски студенти из Интернационалне бригаде предају нам редовно своl лист и недавно су нам предали једну величанствену брошуру названу „Нуестрос Еспанолес“ у којој је изложена историја деловаша. бораца из Југославије у Шпанији. МИ изговарамо са узбуђењем имена Благоја Паровића, Ранзингера, Димитрија Тодорова, Макса Валентичића, Загозде, Вареска-Ромера и многих других храбрих бораца из Југославије који су пролили своју крв на пољима племените Шпаније. Ми знамо због чега се ваши другови боре у Шпанији са толико хероизма и храбрости, Због тога што знају да је непријатељ фашиста кога они овде туку, исти онај, који намјерава да појача притисак, своје некултурне методе и варварства у Југославији и свим земљама свијета. Тукући непријатеља републиканске Шпаније, они туку непријатеља слободне Југославије.. ... Цијењени и драги другови? Не поклекните у пашој борби. Она је тешка, она ће трајати дуго, али знаlте ла ће слобода, култура и мир триумфовати над фашистичким варварством, насиљем и ратом. Борите се изнад свега за жељезно је- # динство читаве омладине Југослапије, за акционо Јединство омладине свих балканских земаља. Ми, шпапски студенти, сигурни смо у нашу побједу јер знамо да рачунамо са солидарношћу студентске омладине свих земаља, међу којима име ваше дивне Југославије изговарамо са почашћу и са симпатијама. Примите наше братске загрљајеЗА Ф.У.Е У МАДРИДУ Комесар претседних

Рафаил Морау

Ген. секретар

М. Балганон

Из писма мадридских студената београдским друговима

Објављујемо одломак из писма коlе су мадридски студенти упутили студентима Београдског универзитета _ Студентима Београдског ) Р тета Веоград ЈугославиЈа. Цијењени другови! Са истинским одушевљењем, ми студенти из Мадрида. обраћамо се студентима из Југославије, који се са истом храброшћу борите као авангарда омладинског покрета Југославије против реакције. против фашизма. Цијењени дрчичши! Ппече м-*.л другова. који се налазе У Шпани-1« упознати смо с тешким условима у којима водите вашу борбу и, упркос тим тешкоћама, пружите изразиту солидарност шпанским студентима Ми познајемо реферате вашег дпуга Ивана Рибара, који је говорио у име свих балчанских делегација на послиједњем конгресу „Светске стулентске заједнице за мир, слободу и културу“. Преко њих сио

видјели снагу коју показује напредни студентски покрет у Југославији и у осталим балканским земљама. Али најживљи примјер помоћи југословенске омладине, југословенских студената, имамо у овим одушевљеним и самопожртвованим друговима који се боре за Шпанију и за слободу свих народа свијета у редовима славних Интернационалних бригада. Мадрид, читава легална Шпанија, познаје и диви се јунаштву батаљона „Димитров**, батаљона „Ђура Ђаковић“, чете „Матија Губец“ и Студенти из Југославије много су доирини ]ели слави која окружује ове Iединице. борећи се у шпањолско.l Народноl војсци као командири, комесари, артиљерци, антитенкисги Ми указујемо највећу љубав и поносни смо што смо могди говорити са њима и притатељство ко1е се никада неће разбити, са друговима Велимиром Вдаховићем, М Ковачевићеи. С. Митроаом...

ПИСМО СТУДЕНАТА БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА ШПАНСКИМ ДОБРОВОЉЦИМА

Драги наши дрјггови! Толико пута смо се окупљали У овом величанственом броју и толико пута слали поздраве с а ове трибине вама, нашим друговима, херојима славне Међународне бригадв. Данас на оаом општем студентском збору, ваша страдања која трпите од Даладјеове и Франкове реакције поново су нам пред очима. али напоредо са њима и ваше тунаштво и саше жртве. Више од две године борили сте се оротив мећународног фашизма, који је тада био узео на себе гу авангарде реакције. обећао међународној реакцији да ће бити њен жандарм за гушење свих покрета, за слободу, бољи живот и културу. Његова песница била се тада устремила на вас и на хероЈски шпански народ Ви сте ту борбу издржали јуначки одбијајући ударац за ударцем Ни капрони, ни Јункерси, ни нож марокански, ни фашистичке наоружане банде нису могле сл<»мити вашу борбу. Зато ]е дошао ударац с леђа. Англо-француски империјалисти преко својих агентура, који себе називају социјалистима 11 демократима, нашли су бедне олађенике Вастеира и Касаду коЈи С У срамно издали вашу борбу. Дотада под максом немешања. сада су се отворено ставили на страну г>еакциЈе. И не само то Убрзо затим улоге су се измениле. Фашизам Јс разби Јен као међународна ударна песница гтротив слободе, он се показао преслаб да одговори томе своме задатку. Сада ту улогу преузимају англо-француске империЈалистичке клике и пошто су неправедно и ради своЈих себичних интереса извели своје народе на ратну кланицу. свим силама шжушавају да и остале народе увуку, ради спасавзња њихове угрожене пљачке. И не само то. западни империјалисти су Узели на себе улогу да организуЈу крсташки локољ против на јвоћег поборника мира, стуба напретка и културе, ггротив СовЈетске уНиЈе; Нама Је зато јасно од куда ваш бетав положај, зашто су вас оградили

у логору, зашто хоће да вас протјерају у афрпчке пустање. Не мања одговорност за такву вашу судбину пада на садашњу нашу владу Цветковић —Мачек, која се боји вашег повратка и која прогони, гуши, хапси и убија све што јС против овог пљачкашког империјалистичког рата, све што се бори за бол»и живот, за више културе. Она пуном паром ради на спремању Југославије за увлачење у рат на страни англо-француских империјалиста. Чули сте за крвави 14 децембар. Тога дана радни народ је манифестовао своје антаимперијалистичко располсжење и жарку жељу да остане по страни од овог империЈалистичког рата. Као одговор на то влада ЦветковгА-Мачек послала је своје слуге и наредила им да пуцају из пушкомитраљеза. Жртве које су тога дана пале, пале су за хлеб, мир и слободу, за општа демократска

права радног народа. па према томе и за очување ваших живота. за ваш повратак својим домовима, Наше студентске акције за вашу ствар само су део велике борбе коју радни народ води за своја прам. Ми, који се учимо ка вашим примерима како се треба борити за мир и слободу, који се поносимо вама, не заборављамо ниједног тренутка ваш положај у који вас је бацила француска и наша реакција, нећемо престата ниједног часа са нашом борбо-м за побољшање вашег положаја, за ваш повратак нама, где вас жељно очекује радни народ. Шаљемо вам наше пламене поздраве са жел>ом да вас што пре видимо у нашој средини и загрлммо. Београд, 21 јуна 1940 год. Студенти Београдског универзитета

ЗА ПОМОЋ ЖРТАВА РАТА У ШПАНИЈИ ЗА ПРАВА НАШИХ ДОБРОВОЉАЦА

ОбзављуЈемо одломак из прогласа ујелнњеие студентске омладине „За помоћ жртава рата у ШпаниЈи! За права наших добровољаца!“ из 1939 године; .. Свесни чињенице да је ствар Шпаније заЈедничка ствар свих мирољубивих и цивилизованих људи. осећаЈући врло добро да су крвници ниЈе истовремено и смртни неприЈатељи наше државне независности, знаЈући да се на фронтовима ШпаниЈе брани слобода и мир, похрлили су најодлучнији и наЈхрабриЈи синови наших села и градова да се у ШпаниЈи боре за слободу својих народа, за независност своје домовине, за мир и културу. Стогине добровољаца из наших крајева борили су се уз храбру шпанску воЈску против немачких и италиЈанских окупатора, који данас на нашим границама оштре ножеве за поробљаваше оалК& Тн светли примери како за слободу вал>а живети и борити се, Јунаци ч»Ји су на Гвардалкари и Ебру оживели дух Јунака са Цера и Солуна. оживели дух МатиЈе Гупца. Карађорђевих устаника и генерациЈе Принципа и Гаћиновића, ке могу данас да се врате у своЈу домовииу. .. _ . Издајкичка влад? М. СтоЈадиновића, тог одвратног слуге Рима и Берлина, затворила Је грашше за нашу брзћу и другове са шпанских боЈишта. Под најмучнијим условима избеглиштва Живе данас одани синови наше земље, криви

Зедино зато што су делима и крвљу доказали своју љубав За ствар слободе и демократске независности Ју гославиЈв, за ствар мира. М Стојадиновић не хтеде да их прими ‘у земљу. али народи и ми, њихова омладина. другови Ђоке Ковачевића, Стефановића, Мишковића, БЈедова, Петровића и других, поносимо се тим неустрашивим борцима .дичимо се БлагоЈем Паровићем народним борцем. коЈи показа како се живи и гине за народ. Другови и другарице, борпи са фроитова слободе чезну за доиовином. Света наи Је дужност омогућити им повратак у отаџбину. Али повратак без оног срамног СтоЈадиновићевог услова да се борци слободе сдрекну своЈих идеала, своЈе борбе и свог родољубља. За све наше добровољце морамо извојевати отварање грзвице и повратак опих грађанских прара. Нека влада господина Цветкопмћа покаже делом да ће прекинути са политиком издаЈе и насиља, са политиком СтоЈадицовића. За права наших добрпвољада, за г>моћ тим Јуначким жртпама рата за љичов повратак у воиопиву, у борбу, у акцнЈу! За ту светт "гжиост премз 'уиапин* света за слобопт, за го пело чагтм све гнаге у покг р т “

г-ТУДЕНТГК* ОМЛАДНПА

2

сшудсши

Београд, 26 септембар 1949 год.