Студент
Завршила је студије прва генерација социјалистичких стручњака
Навршило с« четирт гидине ол почетка етудшја арве генерацшје стулеаата ва, ушстшнв, слободвош и народнош И данас, када пета геиера* U*ja отпочиње свој студеитски живбт, та npaa генерацшја иапушта Уннверзитет, оддазв у пришреду. у ната предузећа, установе и налмештва. Нису једаред натдашавали руководноци наше државе да he. аоред техиичке нзтрадње основиу удоту у привреднош н кудтурнош узднзању зешље одиграти кадровн, јер „кадрови решавају све". И ето, уарано he пови дипдомци бшти оии на које се оио односи, /ер они су првн, уистину, социјалистички кадровн, људи који су расли кроз Народну револуци/у, форширали се и стручно оружадн кроз аериод обиове, кроз велику битку нзградње социјализма. Сем тога, и четири тодине студирања биде су тодине и њиховог полнтичког уздизања. Комуиистичком партнјом Јутославнје, а ареко масовне opra • визааиЈе Народие омладипе, они су се формнради не само у дпбре стручњаке внсоко квадификовпне, nth и у свесне борце изтрадње социјализма. Своју прнврженост земљи и социЈализму новн дипдомци осведочнди су ueh досада, у току својих студија. Мноти од њих су ударннпи н то вишеструкн, десетине од њих одликоппин су ордевима рада. Наоружаии нстииском науком марксистичком, добро познавајући за коие развитка друштва, а са neh аридшчвим аскуством у практичиом раду, ватпи вовш стручњаци придружике се иедвком и општем напору радних маса иатпе земље изргадњн социјализмп. Ускоро be то бштш шови кошструкторш иових шашвна, иови ортаншзатори новшх сељачквх задруво, иовш васпвтачи новога човека. Оно што he им дати још ве hy сиату за та иелика аретнућа јесте са • џвање у каквом се положају налази ваша земља. Ие треба вама вите аомомљеиих дизалица из Мађарске, нитн чешках шнжењера монтера који be да саботирају изтрадњу фабрика. Фабрике алатаих машшна шзтркдике вното диза• лвца m бољих и јефтиннјих, ието што су ове које Мађари намењују за рофнт", а иови стручњаци умеће шсто тако добро, али само jom брже, да моатнрају и вајкошпликованије делове и постројења, јер вшсока је њнхова свест ш велика љубав према својој социјалнстичкој домовиии ш Партвјв.
Д, Недељковић
НОВИ СТРУЧЊАЦИ ПРАВНИХ НАУКА
Према непотпуним подацима из Деканата Правног факултета у Јунском и септембарском року на овом факултету ДЈШЛОМирало је око 42 студента Већина од н>их већ су се укључили у рад нашег државног апарата. Један део дипломаца отишао је у Јавно тужиоштво, други у У* станове, надлештва, а трећи у судове. Тачно пре четири године, после дугогодишњег рата, поново 1е одјекнула професс.рска реч са катедре Правног факултета. Стотине младих људи, већина у војничким доламаva, гутале су Је. Прва послерзтна генерација студената почишала Је са студи Јама у новоЈ. преображеиоЈ земљи. >. Почетак није био лак. НедостаЈало Је уџбеника, скрипата, библиотеке су биле опљачкане. Па ипак се упорно радило на Правном факултету. У тој борби са првим тешкоћама студеити су дочекали и прве испите. И већ тада, у Јуну 1948 године, постала су позната свим сту-
дентима Правног факултета имена: Влајко Шсипкић, Станков Димитар Поп-Георгијев То су били најбољи ђади. И у идућим школским годинама било је тешкоћа и борбе за обнову факултета, за стварање новог наставног плана, за сређиван»е и стварање могућности несметаног студирања. Али и поред тих борби и тешкоћа број добрих ђака повеђавао се, тако да * је данас 42 студента овог факултета успело да на време дипломираМеђу овим дипломцима нарочито се кстичу: Милан Шаховић, МојсиЈе Шћепановић, Марко Мутавџић, ВлаЈко Шошкић, Станков Љубиша и Поп-ГеоргиЈев Димитрије. Они су били не само добри ђаци, веђ и студенти коЈи су кроз четири године упорно радили на учвршћењу организациЈе Народне омладине, на сређивању стручних пјзоблема, на остварењу задатака који су стаЈали ггред студентима овог факултета. СТО ТРИДЕСЕТ И СЕДАМ НОВИХ СТРУЧЊАКА ДАО ЈЕ ФИЛОЗОВСКИ ФАКУЛТЕТ
У септембру }е Филозофски факултет дао 45 нових социјалистичких високо квалификованих стручњака. Ако се томе дода и оних 92 који су дипломирали током сгрошле школске године. укупан бооl дипломираних филозофа износи 137 ,'ту се и они који су студирали по crapoi Уредби Иначе од послератних студената дипломирало 1е 72). Обавеза факултета била 1е за ова два испитна рока 150 Најбоље резултате постигла 1е филозофска група коlа ,1е у јуну извела на дипломски читаву четврту годину и том приликом нико није пао. И у претстојећем јуну сви данашњи студенти IV годшге са ове групе v зићи ће на дипломски испит јетини изузетак биће Мирољуб Кешегвевић, који је у септембру одустао од три испита. Зашто филозофи, ето, већ по други пут даЈу обавезу да he
сви дапломтграти у ггрвом року? Да није њихова група лакша од осталих? Могло би се супротно рећк, Предмети на филозофској групи тежи су и обимнији него на већини осталих група Оно што даје њима могућност да дипломирају на време је издашна помоћ професора Др. Душана Недељковића и правилан рад партиске организације међу својим чланством и члановима Народне омладине. Историја уметности је дала у септембру 16 нових стручњака. Средња оцена, која Је 8,99, говори о добром квалктету њихове сгфеме. Међу свршеним дипломцима истичу се својом стручношћу Воја Ђурић и Јованка Сто Јановић. За овај успех умногоме Је заслужан професор Радојчић. На романско} групи заврпшло студије 11 студената. Они су и ра-
» није били међу бол>им чланоаима Народне омладине, а овч>г пута суто убедљиво потврдили. Славистика је лала 7 нових стручњака v сегпембру Прва 1е диплоi мирала Нана Богдановић. мајка двоte деце. активни члан КПЈ и Наролне омладине Најбољи успех ie постигла Милица МилетиК партиски руководилац IV године. Солидним знањем истакле су се и друтарице Милица Николић и Мила Царичић. На јужнословенској кшижевности, где је дипломирало в дипломаца, истакли су се друг Пантић. који је добио 3 десегке, другарица Радмила Ненин, а остали не заостају много за н.има У овој групи је са врло добрим резултатом дтшломирао и друт Драгољуб Новаков-Бата, организациони секретар Народне омладине Филозофског факултета, који ревносно ради на факултету од првот дана после отварања факулетта у ослобођеној домовини. Он Је с факултетом и с организациЈом Народне омладине прошао кроз све фазе обнове, преображаја и учвршћења, и сада може да оде на нову дужност задовољан што Је на факултету оставио четири године пуне неуморног и плодног рада. Несумн»иво Је да Је ова генерациЈа првих дипломаца послератног студирааа понос Филозофског факултета. НАЈБОЉИ ДИПЛОМЦИ ОСТАЋЕ КАО АСИСТЕНТИ НА ФАКУЛТЕТУ
Ма да још нису сређени подаци броја дипломаца на Бкономском факултету, засада се рачуна да }е око 70 стуедната завршило студиЈе у овој школској години. Потреба за добрим познаваоцима економских проблема нагло је порасла у нашоЈ земљи задњих година. Планиран»е привредног жквота и развоја захтева велики број познавалаца тих пита«>а. Нови стручшаци са Економског факултета помоћи he у томе нашоЈ земљи Велики део ових дипломаца познати Су као добри ђаци већ од првих дана почетка студија на Економском факултету. Међу н>има нарочито се истичу Кораћ Миладин и Хаџиомеровић Хасан. Обрјица су конкурисали за асистенте овог фа- -' култета. Кораћ Миладин дипломирао Је У Јуну са просечном оценом 9,15. Он Је Један од наЈпопуларниЈих студената овог факултета. То наЈбол>е пртврђује његова студентска биографи Ја. За времв студиран»а он је читаво време радио као члан стручног одел»ења Универзитетског комитета Народне омладине. Учесник 1е на РЗД" ним акцијама пруга Брчко —Бановићи. Шамац —Сарајево и Хидрокомбината v Маврову. Тростртки }е ударник. На изградњи прзте Шамац —Сарајево био је заменик команданта три пута ударне бригаде Економскот факултета. 1948 године, на изградњи хидрокомбината „Маврово“. био Је командант 6 пута ударне бригаде „Владимир Периђ-Валтер”. Одликован је Орденом рада трећег реда.
И Хасан-Хаџи-Омеровић дипломирао Је са одличним успехом. Он се нарочито истакао у раду на ор ганизовању и учвршћењу научних група. Радио је у научноЈ групи планирања. У броју око 70 новодипломираних стручњака Екномског факулетта има још много Kopaha и Хаџи-ОмОровиha, јер сви су они били добри ђаци-58 НОВИХ ИНЖЕЊЕРА И ТЕХНИЧАРА ИЗИЋЕ ОВЕ ГОДИНЕ СА ТЕХНИЧКЕ ВЕЛИКЕ ШКОЛЕ На Техничкој великој школи Уписана су 83 апсолвента који у току ове и почетком следеће године треба да дипломирају. Од септембра 1948 годиие до сегггемра ове године, дипломирало је на факултетима Техничке велике школе 21 студент са средњом оценом 8. Млади стручхваци су већ заузели своја места по фабрикама и користе своЈе знање у покретању рада нових творница изграђених у напкуј земљи. Тако Је бивши студент Техничке велике школе, који Је завршио студије пре годину дана, Миле Стокић, и о чиЈем раду је већ писала наша штзмпа« израдио проЈекте за прве тракторе коЈи се већ производе v нашоЈ земљи. Он Је радио на „мењачкоЈ кутији" (део тенка) у фабритда у Раковици и постигао значајне резултате, Радећи своје дипломске радове студенти Техничке велике пгколе баве се актуелним проблемима наше индустриЈе и технике, дотгриносећи тиме индустриском развоЈу нашеземл>е. Они израђуЈу проЈект аутомобила. авиона парних казана и ДРУгих стројева и апарата који су толико потребни нашој андустриЈи и пољопривреди. Тако Је Руман Ренато, који Je, дипломирао ове године. дао дишгомски рад коЈи спада међу rrpве изведене радове на Техннчкој великоЈ школи. Руман Је израдиопроЈект апарата званог „ваздушни тунел“ а коЈи служи за испитивање делова авиона. До краја ове школске године на факултетима Техничке велике школе дипломираће 58 студената, од којих 9 већ ради дипломске радове. а остали he их радити током године. Како студије на ТехничкоЈ великоЈ школи трају 5 година, то већина студената коЈи he завршити ове године су студенти уписани пре рата. НАГРАД..И KOHKVPC У ниверзитетски комитет Народне омладкне Београдског универзитета и великих школа објављује ковкурс<за текст студентске хилше. Текст химне треба да обухвата борбу сту- I дената против режима старе Југо- I славије, борбу студената у Народно- | ослободилачкој борби и суделовање студената у изградњи социјализма. Текстове треба предати илн послати Одељењу за агитацију и пропаганду при Универзитетском комитету Народне омладине Београда, Балканска 4/IП. Рок предаје до 15 новембра 1949 године. Предвиђене су следеће награде: I награда 3.000 Дин. П награда 2.000 „ 111 награда 1.000 „ Награђени аутори задржавају сва ауторска права приликом извођења или штампања њихових дела. Право учешћа на конкурсу имају сви држављани ФНРЈ.
НАШИ У КОНЦЕНТРАЦИОНОМ ЛОГОРУ У ГИРСУ
РЕПОРТАЖА
У овом броју доносимо репортажу коју Је објавио „Наш студент”, орган стручних, економских, културних и спортских удружења на Београдском универзитету од 24 октобра 1939 год, ?1 августа 193* годинв „Али не заборавите, не сме битн никакве пропаганде!.. . Никакве пропагандв!“ Хим речима нспратио нас Је префект полипиЈе из По», пошто нам Је после енергичног одби Јања ипак морао аати одобрење ла посетимо логор. Преко тридесет километара оа последње желечничк* станнце Олорона, на падинама Пиринеја, далеко од последње сеоске кућице, на ЈедноЈ пространрЈ ледини ничу, као из зенље, стотине малих дрвеиих барака урећених. као под конац. Ila једном обронку зеиље утиснуто je белим каменчићима званичио име овог новопопигнутог насеља: Камп деконцентрапион Гурс, Одмах до њега неколико таблица cpehe пажњу и забрањује пешаиима, а нарочито аутомобилистима, задржавање у овоЈ околини. Ми смо упорни... Прилазе нам полофииири. офиПирв. Дугачка обЈашњавања. НаЈзад нам рекоше аа мало причекамо. Пропусница од префекта, рвзне ирепоруве ол утицајних личности. а и делегапиЈа једне познате и Јаке међунчродне омладинске делегациЈе као што Је Гветска студентска заЈедница, чине полако сво Је. У очекивању решења разледамо ову малу варош. На површини од кналратног километра смештено Је преко 15.09« изоегпица. Водљикавом жииом одвоЈени су ПШанпи од добровољаца из Мећународне бригаде. Шпании cv пак подељени у три групе (илота): Баски они коЈи су служили у авиЈациЈи и остали Шпаици. А нз Међународних бригада гртписани су по иародиостима. Све су ГРУ П * одељене жнцом. н« треба заборавитн на онпЈ ред Јаких бодљикавих жица, који опасује цео логор. Па сваких педесет метара унаоколо постављене су стражарнице. Има трн врсте жица. и три врсте чувара реда в поретка у логору. ПостоЈи, прво, потициЈа поа управом војних старешииа, затим полиција са цивилним старешинама и наЈзад регуларна француска воЈска, коЈа врши службу споља. ВоЈници су по етражарницама са пушком увек иа готовс, баш као да чуваЈу разбоЈнике и окореле злнковце. Средином логора иде велики асфалтнв пут, дуг око 1«М метара. Логорска главиа улица дуж коЈе еу електрнчни етубовн са великим светмљкама. Лесно од улице виЈе ce на великом Јарболу француска тиколора, симбол слободе, а с леве полиинска барака. гпе се прилнком посете дозвољааају саставив. Учини мв се парадоксално: поносна триколора и кордомн полицмје у њиховој сенци!... Алн, ~. сетио сам се да се та нста поносиа триколора виЈе и у Алжиру, Туимсу.. . ВиЈе се. а у њено) сенпм Негрв слушаЈу фиЈуке колонизаторског бича... Подофицир, веровагно развидинк страже, apaha се са нашим иропусницама и објашњава иаи аа командаит логора нмЈе ту. наЈвероватинЈе да Hehe ни доћн. Њнма нмЈе иогуће да нви цозволе обилажење логора евентуалво, мог.ти бвсио врвчеката до еутра, прекосутра. na he се видетн шта се може учнннти.,. Опет ооЈашњавања. Прилазе Још меки офипнрн. Некакв иам полазв за руком да иам бар одобре внћвње еа иашим земљанижа. .. КолебаЈу се, договараЈу, н иајзад приста Ју... Пишемо на хартвЈв ииеиа другова ноЈе шелимо да вмднмо в стрчжар оллазм да мх зовв. tj. ла им да неву металит плочицу са кпЈом he моћв месметаио да взмћт «з свог млотв « М проћу вроз главну улииу. ОчскуЈемо са тзбтКвњем. За квЈи час иа ћем« ви■втн своЈ« арутове, браћт. земхмке, њуд« о чвЈоЈ см« *егендарноЈ храброств слушалв еа нмвљењем.
На путу се појављуЈе мала група. Журно иам ее приближују и машу нам марамипама. Да ли су наши? Прва Је дошла Једна група Шпанаца са своЈим коиандантом све rpvne бираЈу између себе човека коЈи he бнти у контакту са властима логора и коЈи ће се старатм о свии потребама своје групе... Властн чогора в поЈелинни опгате само преко команланата. .. То Је плод луге и жилаве борбе, пгтраЈкова глаћу. тврћавског затвора, приеилног рада, плод крваве борбе и помоћи француског нарола, то Је плод Јелииства и Једиодтшности свих нзбеглипа пред којим су морали власти да устукву и услед чега Је колико-толико запттићена безбедност nojeдинапа. На вратима се поЈављуЈе већа група... ТискаЈу се... Да лн Је међу њима коЈн од наших? Има ли кога из ЈугославиЈе? у хору пита новодошла група. Грлпмо се, љубимо ее. чврсто стежеио руке. Долазиш ли право из ЈугославиЈе?... Када си дошао?... Шта има иово?.. . Како су наши?. .. Шта се ради?... Причај!.,. ПричаЈ?... Читава бујица пигања. Лоалесет њих су ме опколили и само засипаЈу питањима. Узбуђен сам. Језик ми се завезао и само бн их гледао и грлио. ПрепознаЈем поједмпе... Скоро све... Мирко, Бранко, Вељко, ВоЈко, Бане. Пинепки. Обрен, Данило... Не, прво ви мени причаЈте како живите... Не. ие заграЈаше, причаЈ прво шта има ново? Како живите? Како споразум? Како међународна еитуација? Како стоЈн са студентским покретом, омлаливским покретом?... Питање за пмтањем. Много што су саио вачулв па желе да им прнчам до детаља... Долазн Један офнцмр н позива нас да пођемо до команданта логора, јер жели да иас вндн н да разговара с нама... Мал« смо у ведоуммпи, Јер наи Је Још у гећању оно „нскрено" гверавање да командант логора ннЈе уопште ту н да Је наЈвероватниЈе ца за два трв дана уопште неће доћн Наши познаЈу те трикове, гуркаЈу се н смешка Ју... Поћите, кажу, а за то вреие ин ћеио нало систематисати питања на коЈа треба да нам одговормга. а а одговор на твоЈе пмтање како ив жнвимо. Полазимо, али се брзо враћаио. Јер у онои узбућењу био сам заборавио на пакет пигарета коЈи сам требао да ии прелам као поздрав другова нз ЈугославнЈе. Јесу ли наше?... О... Морава!... Наш дуваи!... Са нагаих поља.,. Комаилант. виши француски официр, љубазио вас прима и рукује се са свима Дубоко Је тронут нашои другарском пажњои. Он неуиарно прича,.. Говори нам о разннн групама. .. За тренут застаје в пнта: Ииали међу вама кога нз ЈугославиЈе? Претстављам се. Говорп мв како Је слупмо о великоЈ храбрости моmi земљ»ка Пиви им се, нтд. Настаиља аа нам прича о животу становнижа логора. . и «пет: ВеруЈтв, они жвве истмм жнвотон кдо н францускн воЈннцн.
Поздрављамо се с н»им и враНамо полипискоЈ вараци, гпе нас са нестрпљсн.ем очекуЈу наши другоии. Њима су сада цозволили да изиђу преа бараку н да тамо разговараЈт са нама. Опет грљење. Придошао Је понеки иови. Ислисали су на оарчету хартије питања на која треба да им олговорим. Разговарамо о omftroj попитичкоЈ ситуапији. о унутрашшим проблемима ЈугославиЈе, о студентском покрету, омладинском покрету... Причам им и првзпоЈавам се, Њима Је све мало. недовољно.. Искрсавају потпитања: рад на савезу балканских држава, последња фаза споразума, сирт ректора Јовановића и избор новог ректора. Хоћеш ца ти причамо о нашем животу? Ја ћутим и не дижем очв. Шта да ти причамо? О многим стварима знаш н гам... Зиаш зашто смо отишлн у Шпанију. Познато тн је зашто смо се борили. Када смо се борили иа Гвадалахари и Манзанаресу, ии смо се тада борили за слободу и демпкратиЈт у ЈугославиЈн. Код Велчита и на Вбру жртвовали смо живот и за деиократгку Фраипуску. за олбрану њеиих граница. ЈугославиЈа наи Је затворила врата, не да иаи да се вратимо. Наша роћеиа маЈка не прима нас натраг. Борилн смо се и за Француску. то врло добро знају сви овде. И ево иас v слоболно) ФранцускоЈ ограћеии жицом, а доскора су иас чувалв Сенегалци и учили „понашању"... r Прилазв нам група полица Јаца, Дошло Је нарећење Да се иовуку они на чиЈии Је плочицама вно вроЈ преко стотине. БроЈеве испод стотине ниаЈу скмо вомапданти група, лекари, поштари и лица која руководе културнопросветнни радом у логору... Свега троЈица су ногла Још да остану. Опраштам се са онима који оцлазе. ИспоручуЈу ии позппаве за родбину н другове. Тешко нам је да се раздвоЈимо. . . Поздрави све... Одлазе. Машу ии и довнкуЈу. ипак, надаио се скором виђењу... Довићења. .. Окрећем се овоЈ троЈици која су остала и посматрам их. Дубоке боре нм се преиукле преко чела. ГледаЈу преиа Југу. Двадесетак кнлометара Је удаљена шпанска граница. Један упире прстом ка њоЈ и говори полако: Да виЈе било изддЈе... Да шас нису продали онн за коЈе смо веровали да воле и браие демократиЈу, иир бв био сачуван. Победа нам ]е бнла близу. Седамо на праг бараке. Како са храном, оделом?... покушавам да поставнм питање... Храна, одело, живот у логору... тЈа. .. Од одела нмамо оно што сио инали у Шпанији. Обућа? ПоказуЈе ми ноге. На њнма су платневе патике. Скоро сви нмамо то. Командант групе има кожнс ципеле нли боља да кажено остатке од чекадашњих ципела. Исцепана чарапа вирн кроз капну. По нама се вмди каква Је храиа!.,, Послед&их дана добили емо сламарипе. Кревета иемамо... Прекинуо Је причање Неко време ћутн, затии одиахну руком и наставља: НнЈе ствар у томс! мздржали сно ииого в Још више би моглн да поднесемо Алм.. „ оно што не можемв да издржимо, оно што Је Јаче од иас, то Је жеља д* се вратимо кући. Из дана у дан ова Је све Јачо и све више расте... Све бисио моглн, чнви ии со, да нздржн-
ио, саио да иожеио опет да видимо своЈе, да поново вудено тамо... Како поступаЈу са вама? прекидам га. Ех, како, резитнирано 'одмахуЈе руком, елушао си, сигурно како Је раниЈе појединце гутао мрак.,. Муке сио имали са Сеиегалцима и разним шпијунима. Било je свачега. Присилан рад, тврђавски затвор, штраЈкови. .. Покушали су да нас спусте на ниво плаћеника и најамника. Врбовали су нас за Легију странаца... НиЈе им успело.., Поново смо им доказали зашто се ми боримо, зашта смо спремни да дамо своЈе животе. .. Често нас провоцира Ју... Али ми се не дамо... Јаки смо и сложни... Сви њихови плаиови пропада Ју... Само, опет заћута и гек после дужег времена настави кажем ти, за све смо Јаки, све можемо да савладамо сем жеље да се вратимо. Ипах, умеша се други у разговор. немоЈ погрешво да нас разумеш да ми само сањаримо и ЈадикуЈемо. Цео наш дан Је испуњен радом. Учимо. Највећи део времена испуњеи нам Је учењем. Учимо Језике, наше стручне ствари (иисли на усавршавање техничара, лекара н лр.Ј, бавимо се и уметношћу. • НаЈзад, и они су морали да се врате својим илотима. Сада нам се тек свима развезао Језик и викада да испричамл Јелии другима све што имамо. Грлиио ее. Откако сио дошли овамо, ово Је први пут да сиемо до ове бараке па дођемо... Читав догађај, зар ие? Стражарииа се жури. Поздравв и поздрави. Надамо се да ћете успети да нам омогућит* повратак! повикуЈе нам. Довиђења, одговарамо. Наша пелегациЈа заотаЈе на излазу н маше им руком. н>их гројица, загрљени, све се више губе у наљини. Логор све више тоне у вечерњи сутои. Тешко ми Је што остављам ове људе овде. Цео свет се дивио њиховом хероЈству, сви су им одали заслужно признање.. „ а њихова рођена земља забрањуЈе па се о њима макар и реч споиене. Кинескиња из наше аелегациЈе прилази ми н каже како Je у ШангаЈу читала Једну књигу која описује љихово Јунаоттво и пожртвованост. Кинегки гтуденти се пиве и поздрављају ваше земљаке. Окрећеи се па Још Једном видим место где таворе своЈе даие око 350 нашнх најбољих другова, најбољих синова коЈе Је наша земља лала. синова коЈв су ЈоЈ пронели славу широи света. У Олорону сврађам да купим цигарете. Млада продавачипа, пружаЈуђи ми капет, запита ме; Иисте ли случаЈио посетили Гирс? Климнух главом потврђуЈуђи. Љупки осме Јак са њеиог лица ишчезе, Гирс..., иаша наиионална срДмота. • ♦ • Овако су живели наши цругиви у Гирсу све до мобнлизације у ФранцускоЈ. Од 1 септембра откако Је отпочео рат, њихов и онако мукотрпан живот постао Је Још гори, Још тежи и Још неизвеснији. Све повластице су им одузели. Поново Је завладао терор. Пишу нам да Је 1* становника логора убијено. Влаети су им ставиле услрве: н« фронт нли ва присилаи рад. Све им више прете да ће нх пребадити преко шпанске гранипе, где fce их сачекати ччлични куршумв граничара. Данас се вишр него икаоа ппставља питање њиховог повратка Данас ив мирамо уложити све своЈе снаге, морамо иобилисатв сву поштену Јавност да се наиелна одлука владе спроведе што пре у живот.
ПРОСЛАВА МЕЂУНАРОДНОГ ДАНА МИРА
Онда када је најпвтребвије да се одржн стабнлност демокдатског фоонта баца са анатема на Јутослзвнју
„оенао je оектоо Стева Јановљевић'*
Ректор др. Стеван Јаковљевић је у своме говору рекао између осталог: „Можемо данас смело рећи да је Југославија, после Совјетскога Савеза, поднела највеће жртве у борби против фашизма и дала највећи допринос у изградњи демократскога блока, који се иставио као непробојан бедем империјализму са Запада. Југославија је свом својом идеолошко-политичком садржином била најснажнији ослонац међу свима демократским земљама које су формиране после рата. У изградњи новога поретка Југослзвија је отишла најдаље од свих земаља демократског блока и служила за пример како се изграђује социјализам и у исто време како се стоји приправно на бранику мира. И баш онда када је било најнужније и најпотребније да се одржи стабилност демократсхог блока за очување иира у свету, у том моменту баца се анатема на Југославију и подмећу јој се такве намере о којима дотле ни најреакционарнији грађанин Југославије није могао ни У сну да претпостави да се могу реализовати, а већ и да не говоримо о осталима. „У данашњем времену, када је потребније више него икад да збијемо своје редове за очување мира, овакви дискриминаторски поступци према Јутославији просто запрепашћују. И то према Једној земљи, која по речима друга Кардеља „... не ужива подршку никаквих блокова, да нијв закључила никаквих тајних пактова, нити стуттила у било какве војие обавезе са било којим прогивкицима СССР“.
На сопственом искуству научили смо да разликујемо фразе од дела
иа говооа академика Павпа Caeuha На митингу Је гсшорио и академик Павле Савић, који је између осталог рекао: „Ми смо потпуно свесни да је данас мир у свету врло озбиљно угрожен политиком великих сила, у чему се ни мало не разликују апетити властодржаца, како капиталистичких земалл тако и СССР. Лакоћа с којом се они споразумевају „ца рачун малих народа показује сродност политичких концепција влада тих земаља у погледу малих народа, па макако оне саме себе називале и ма за какве се издавале, јер ми смо на сопственом искуству научили да разликујемо њихове фразе од дела научили да судимо по чињеницама.” Није потребно трошити много речи на давање какве посебне анализе односа према капиталистичким империјалистичким силама и препрека на које сте стране наилазимо у изградњи социјализма у својој земљи. Међутим, разуларена хајка коју спроводи Влада СССР-а уз секундирање влада вазалних земаља против наших народа, њихових крваво извојеваних тековина и нашег државног и партиског руководства претставља не само непредвиђену, већ једну од главних сметњи даљег мирног развитка социјализма
у нашој земљи, и највећу преггреку јачању међународног радничког покрета и учвршћивању савеза демократских снага у борби за трајан мир у свету. „Борба за изградњу социјализма значи у суштину борбу за укидање ексштоатације човека човеком, што нужно захтева равноправне односв међу малим и великим социјалистичким земљама, без којих се не да ки замислити стварно укидање те експлоатаххије. За то ниlе никак- •_ во чуда, да аутори, теорија „о пудлици“ и „слону” v нашој доследној борби за остнарење Петогодишњег плана, изградње социјализма. у том великом настојању уништења експлоатације човека човеком, видв пепријатељске тенденције према себи и својим експлоататорским стремл>ењима. Непризнавање равноправности односа међу социјалистичким земљама које чиии суштину хајке коју Влада СССР проводи против социјалистичке Јутославије, претставља не само непријатељски став према народима Југославије, веђг и напуштање доследне борбе за победу радничке класе, за победу социјализма у свету. Доследан марксистички став ЦК КПЈ са другом Титом на челу, под чијим руководством наши народи остварују Петогодишњи план изградње социјализма у нашој земљи, на]боља је залога равноправних односа међу социјалистичким земљама —■ предуслова праведног и трајног мира и најбоље одбранбено средство против ратнохушкачких и експлоататорских тенденција, ма под којом етикетом и ма с које стране долазиле“. ф ★ ОДБОР БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА И ВЕЛИКИХ ШКОЛА ЗА ОДБРАНУ МИРА Др. Синиша Станковић, академик, професор Универзитета. претседиик Президијума НР Србије, др. Александар Белић, претседник Српске академије наука, др. Стеван Јаковљевић, ректор Београдског универзитета, инж. Богић Кнежевић. ректор Техничке велике школе, претседпик удружења универзитетских наставника, др. Ксенофон Шаховић, академик, ректор Медицинске велике школе, Данило Пурић, секретар Универзитетског комитета КПС, инж. Кирило Савић, професор Техничке велике школе, Фазлија Пирић, организациони секретар Универзитетског комитета Нароаве омладине, Павле Савић, академик, професор Универзитета, Сретен Вукосављевић, професор Универзитета, Андрија Крсшић, члан Упиверзитетског комитета Иародне омладине, Радован Лалић, проректор Унивсрзитета, Ћорђе Нешић, академик, професор Медицинске велике школе, ипж. Ђурђе Бшнковић. проректор Техничке велике школе, Живојин Крунић, секретар Комитета Пародне омлалине Техничке велике школе, инж. Драгиша Иваповић, доцент, секретар Улружења универзитетских наставника, Душан Ђурић, секретар Комитета Народне омладин<“ Медигинске велике школе, цр. Душан Педељковић, академик, професор Универзитета, Вукашин Радовић, секретар Комитета Народне омладине Филозофског факултета и др. Радивоје Увалић, декан Екопоиског факултета.
2
Ларадни сисрџеши
Веоград, 3 октобар 1949 гоцшве