Студент

Mаde in Jougoslavie ...

јч у Jai бу ирва „Г осаоларска шжзожба", друга 1864, затнм 1896, а 1909 осно • ван је „Загребачкш збор" нао поду• жеке за организовање међушародишх ведесајмова. То су бшлш претече овог нашет везесајма. Иосзе особођења Загребачкв везесајам добио је други карактер. Ои је умјесто да као раншје буде показатељ успона капвтазшстичке кза• ce и њеие својине сада одраз развитка социјализма у иашој земљи, а посебно радвштка соцшјазшстичке својине његове матери• јалне базе.

Замислите си отприлике једну од најпрометнијих улица Париза, Прага или Лондона са свим њеним специфичностима, хуком безбројних луксузних и теретних аутомобила, шумом претрпаних трамваја (плус њихове сирене, трубе, звонца итд.), затим непрегледно мноштво људи што се стално и непознато одкуд слива преко тротоара улица вјечно журећи некуд и освајајући читаву улицу жамором разговора, повика, довика, дозива, плача, смјеха итд, па тој „лудници” додајте и буку што је производе стотине локомотива које вуку свака по двадесетину вагона и хиљаде путника ето то је отприлке блиједа слика једног дана на Савској цести у Загребу за вријеме трајања Велесајма. Можда би вам та слика у свакој другој прилици; да је посматрате негдје у Њујорку —, изгледала несхватљива и непотребна, а свакако и американски луда, но у Загребу на Велесајму она само повећава ваше узбуђење изазвано очекивањем да ћете видјети нешто велико, дивно, један дио резултата рада наших радних људи кроз двије и по године Титовог Плана. И ушавши у масу што куља на улазе у изложбени простор; у свој тој галами, гужви и стисци мало по мало открављује вам се срце, затим почињете све више да се чудите... Ето, живиш у земљи а не слутиш да је она таква, велика и богата. ... и дивите: Кад прије ми ово све изгрздисмо? *

Дођоше тако ,Једжхг сунчаног велесајамског дана” најављени сиренама сјајних аутамобила и одмах препознати no легендарној англоамеричкој бахатости, једна група страних новинара, инжењера и фабриканата. Ливреје, ледени осмјеси и отпоче шетња Велесајмом. ... Ко зна да ли им неко нешто рече, али се они одмах упутише ка павиљону наше тешке индустрије. Прате их наши тумачи и наши осмјеси. А сад господо циници, да вам видимо њушке —, читао си из очију наших радних људи посјетиоца који им одмах уступише мјеста, те се тобоже не освртаху на н>их. Пролазе мистери Смит, Пат, Вровн, ц како се све не називају уз прве продукте одмах на улазу. Гледају и ништа им на лицу не можеш прочитати, окрзнуше раменима о наше теретне аутомобиле „Првензц*, „Раковица” и још ништа., Заиста чврсти живци. По неки, као случајно само опипа блатобран или гуме (такође нашв производње) као да се хоће увјерити да нису од картона као дјечје играчке (што смо их некад такође од њих увозили), ели шгаче остају мирии. Један се сам већ у почетку издао. Кад је прошао поред излога у коме бијаху изложени куглички лежајеви наше производње (свих величина и мјера) застаде и избечи оч и.

— Хм, хм закашља се наш тумач желеКи да му објасни како сто и ми спадамо у онај мали број земаља на свијету које производе и кугличне лежајеве. Но господин Смит се већ усгтије прибрати. Али у зао час. Тик до излога са кугличним лежајевима нагази на тракторе; три лијепа, блистава и као дјевојка упарађена трактора. Но, не само он и остали се халапљиво загледаше у плочице фирми „Задругар*, „Раковица” и „Пионир” на којој не нађоше ни: „Маде ин УСА“, ни никакав „Маде” једноставно „Задругар”, А тумач не издржа већ кратко и мирно као да говори о славонском кромпиру рече: Маде ин Југослави. Наши домаћи посјетиоци већ се гуркају и помало безобразно глецају мистере који не издржаше osai нови препад већ поновише тужним гласом којим отприлике трговци испраћају муштерију који никада више неће доћи у шихову радњу: Маде ин Југослави. Неко у гомили наших не издржа зачу се громогласан смијех из баеа. Но остали га ушуткаше: Немој,. Јер he побјећи. а Још много тога имају да виде. У то, као по команди, сви мистери ј почеше међусобно разговарати. Затим један се окрене тумачу и запита је ли шофер ових трактора овдје. Није га било. У том моменту из гомиле знатижел»ника иступи један младић са титовском натјераном за потиљак, у радном комбинезону и са четири-пет ударничких значака г.лус I једна значка Аутопута на прсима. Ако господа желе чути шум нашег мтора, могу им Ја... И скочи на трактор претходно I откривши мотор трактора што Је I по свој прилици имало да значи: Забите господо своЈе носове У I мотор ако желите. Од последњег [ Шрафчтгћа до пропелера све је наше. Врбрбр... забруји могор испова нвједнако а онда се шум уједначи. Упалио Је из прве. МладиК са значвама додао му Је мало гаса. Затим га угаси и загледајући се весело у АмерЈжанце поче набрајати уиосећи им прљаве прсте у лица: Наш бензин, наш трактор... паш шофер застаде, замисли се и озбиљно као за се дода: ... Наша ПарткЈа и наш Тито.

павиљона. Увкјек вам изгледа као да сте површно разгледал и све. То нарочито всжи за павиљон тешке индустрије. У том павшвону сличите си по мало на Дјецу. Тешко се одвајате од машина; све би хтјели видјети у погсну. Кад се загледате преко трактора у дубину павил>она на турбине, у парне котлове, од њих на токарске клупе, трансформаторе, генераторе. кинопројекторе и сто осталих чуда срце појачано закуда (ово са срцем није пјеснички израз нитифраза) и као да откуцава: наше, наше, наше, наше... Зауставимо се само за часкодједног од ових див-продуката код генератора са хидроцентрале на Мариборском отоку производ творнице „Раде Кончар”. Скоро по грсдини павиљона извалио се он ста-

тор генератор растављен у четири дијела од чега само тетивагенератора тежи стодвадесет, а статора осам десет тоиа. Статор је саставл>ен од преко седамдесет малих сегмената лимова, а један намотај од 16.000 појединачних жица, итд. итд. Или популарније: такав један генерзтор може освијетлити 100.000 домаћинстава, покренути 180.000 текстилних вретена, или 3200 токарских столова. Да смо у средњој школи просЈзесор би сигурно поставио хтитање: А холико такав строј замјењује људи, колико уштеди утљена итд, итд. Сад видимо да и тако досадна пигања кекад могу бити интересантна. Зауставити ћемо се још само код пропелерне пумпе која се користи за мелиорационе радове. Некисељак запитао је баш пред нама стручља-

iut дл *i j зд/асни сзрхЈг л калхадитеа пумпе. Овај објасни. Отприлике овако: баруштину од шест метара дужиие, тридесет метара ширине и дан м«тар дубине ова пумпа he да „испиј€“ за један минут (и слоаима један минут)! Успоредбе ради, нагласићемо да би на том истом послу радили хиљаду двјеста радниха један минут, шесто радника двије мииуте или сто четрдесет радника десет минута. Колико 5и посла тек кмао један радник? Или погледајмо ово двокрако чудовиште, што га зову двокраки ротациони котач пучки речено као неки багер. Овај багер је наш изум (додуше ми се с тим не хвалимо). Наиме изум утолико што мјесто једног косгача има два са двоструким капацитетом. Када смо већ започели са уопоређењем и замихиљаЈвем, замислите још и ово: Тамо још на

Шамац Сарајево много се коиало много више него рецимо на Новом Београду. И узмимо рецимо двије студентске радне бригаде од по двјеста педесет људи. За седам сати рада обе бригаде заједно (наравно под претпоставком да је једна од те двије бригаде носилац прелазне заставице Штаба секције, а друга се бори да је отме) ископала би читаво брдо земље. Ето такво брдо ископа и овакав један багер за исто вријеме, а наше двије бригаде могу прећи на други рад шш на летовање. И тако читавим Велесајмом, С лијева на десно, свуда нови продукти, свуда успјеси. Грађевински павил»он са макетама импозантних грађевина које ви затворивши очи већ видите опко-

љен<: fbpocr*CKn:.i Слелама. фабргткс комбинати, хидроцентрале, станбене зграде и читави нови градови. Лака индустрија са нашим првим часовницима, бициклима, разним мјерилима, кожнл производи, алати. ryмени производи итд. У рударском павиљону и сами се чудите изванредним рудним богатствима наше земл»е. Очи вам запињу за један од многобројних написа: „Од 26 стратегиских сирсвина наша земља посједује 23.“ Не информација, не ни репортажа па ни читава књига са много страница не би била довољна да се пренесу сви многобројни утисци да се саберу сви утисци иаших трудбеника. И нехотице се постављапитан>е: А где би ми тек били да потписници злогласне резолуције Информбироа иису отпочели са економском блокадом, да су поштено

ишунили своје обавезе према нама. Па и сам Велесајам најбол»и је доказ да су нам они могли нанијети штете и нанијели је али нас нису ни за секунду зауставили. Да ли ми стојимо или идемо напријед и којом брзином, моћи he одговорити сваки онај који је посјетио лан>ски и овогодишњи Велесајам. А што се господе Бровна, Смита и осталих тичз, руку на срце друтови треба их «разумјети“. Зар се и ви не би тако понашали када би као и они осјетили да им се неповратно губи из шака сав ггрофит и екстра профит којег су тако лако и бесплатно узимали као кајмак са млијека из наше земље. Јер је дошло вријеме кад»ћемо свој кајмак јести ми сами.

Југ Гризељ

ПРВИ ТРАКТОРИ НАШЕ ПРОДУКЦИЈЕ

ФИСКУЛТУРА И СПОРТ

ЈЕСЕЊЕ ПРВЕНСТВО БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА Heka питања организације прбенстба

Током протеклв школскв године руководства наших фискултурних организација по факултетима имала су велике задатке у спровођењу и организоваљу многобројних такмичења коЈа су одржавана на Универзитету. И они су га (организација многоОроЈних такмичења за значку фискултурника, јесењи и пролећни кросови, првенство Универзитета, Студентске игре и друго), углавном, из- вршили. Али, кроз поЈедина такмичења, а нарочито за првенство Универзитета, било Је неколико недостатака на коЈе Је сада, пред почетак првенства Универзитета, неопходно потребно указати. Терени морају бити уређени На прошлогодишњем првенству питање ' терена претстављало Je Један од најважнијих проблема. Терена Је било мало

а сни са којима ce располагало нису били довољно уређени. Током овог првенства утакмице he се одржавати на теренима „Црвене звезде”, „Милиционара”. Државног институтв За фискултуру, код Ковнице и у Земуну. Терен код Техничке велике школе, који се налази у непосредној близиии напшх највећих сракултета, такође ће бити искоришђен. Кроз неколнко дана студентске радне бригадв отпочеће оправку овог терена на коме he бити изграђена игралишта за футбал, кошарку и одбоЈку. Заврше- ' так радова се предвиђа за 20 октобар, када he се на терену поново окупљати љубитељи футбала, кошарке и одбоЈке. посматраЈуђи прве утакмице у овој сезони. На прошлогодишњем првенству Је било случајева да поЈедине екипе дођу на те-

рсн према одређеном плану одигравања утакмица. Међутим, или се дешавало да Је игралиште веђ било заузето или пак да уопштв нијв било уређено: необележено, без мрежа и слично (случај са екипама Архитектонског и Медицинског факултета). Зато надлежни руководиоци. коЈи he током овог првенства имати дужност да се стараЈу по питању терека, морају о овом повести рачуна. Потребан ]е довољан број судија и њихова пуна одговорност За овогодишње првенство, за судиЈски кадар су, углавном, ангажовани студенти Државног института за фискултуру и неколико судиЈа из Градског одбора ФИСАС-а. Од довољног броЈа судија увелико зависи успешно спровођењв и добра организација такмичења. То Je нарочито потврдило прошлогодишњепрвенство. У оним спортским гранама гдв Je био довољан број судија (атлетика и кошарка) и такмичења су се правилно и на време одвијала. Зато ово и указуЈв на потребу ангажовања довољног броЈа суди Ја. Прошле године Је током такмичења долазило и до неодговорности поЈединИх судија (слабо суђење, недолазак судиЈа на време, отказиввњв утакмица у последњем часу и сл.). Све је то утицало да ce план одржавања утакмица ремеги, долаЗило Је до поништавања утакмица као и до реагираша публике коЈа Је често навиЈачки иступала. Значи, ако судиЈв буду долазиле на време. правилчо и ауторитативно водили утакмице, онда he и њихов основни задатак у потпуности бити испуњен. Од диспиплинованости такмичара зависи успех такмичења Током прошлогодишњег првенства долазило Је до неспортских испада и инцидената поЈединих фискултурника. Истина, тих инцидената и испада у односу на прошле године све Је мање, али ипак. они су толики да наносе штету угледу нашег Универзитета. Н>их Je нарочито било на футбалским утакмицама. Виновници су донекле били судиЈе (због слабог суђења). али у већини случаЈева крнвци су били сами футбалери или пак вођа екипе. То потврђуЈу примери са утанмиче Екопомски Клектпотехнички, коЈа Је одржана у оквиру прошлог првенства. На судијину одлуку да Један члан екице електротехничара због грубе игре напусти терен, реагирали су сви чланови екипс тако да Је утакмипа морала бити прекнихта. На утакмици Правни Виша педаггшка школа, чланови екппе педагога imcy дозволили да се изведе правилно дослђени Једанаестерац. И ова утакмшда 1с била прекинута Јер Је екипа Више педагошке школе csojeвољно напустила терен. Ови и овакви примери, који су се дешавали током прошлогодишњег првенства, страни су »ашем фискултурном покрету. Дужност Је како Одбора за спровођење првенства Универзитета, руководстава Народне омладине по факултетима, тако и самих такмичара, да се о њима заинтересуЈу. Сл. Ш.

ФУТБАЛ

У недељу се састају Југослави|а Француска

Досадашњи сусрети ваших и француских футбалера Репрезентације Југославијв и ФранцуI ске у недељу се састају по шести пут. I Први сусрет одигран Је још 1928 годинс I у Паризу и завршио се победом ФранI цускв са 4:1. 1928 г. у другом сусрету ЈуI гославија 1е успела да се у сред Париза I реваншира за први пораз са 3:1. Четири I године касниЈе 1932 r. у Београду Југославија Је по други пут поразила Француску са 2:1. Четврти и пети сусрет одржани су у Паризу 1934 и 1936 г.; оба пута победила Је репрезентација Француске са 3:2 и 1:0. Као што се види, у досадашњим суср>етима са Југославијом. ! Француска Је имала три победе и два пораза. После ослобођења, скоро све наше водеђе екипе гостовале су по ФранцускоЈ. „Динамо” Je 1947 г. два пута поразио „Олемпика” из Марсеља са 8:0 и 8:3 и „Монпеље” са 7:1. У овоЈ години Француску су посетили „ХаЈдук” коЈи Је са „Олемпиком” играо нерешено 2:3 и изгубио од „Сарбрикена” za 3:2, и „Црвена звезла” коlа Је поразила „Рен Стар‘ са 3:2, „Рен” 4:0 и „Бордо” са »:2, Французи долазе спремни Биланс међународних утакмица сезонв 1948/49 г. за француске футбалере доста Je неповољан. Од шест одиграних утакмица Французи су победили само у сусрету са ШваЈцарском са 4:2 и играли нерешено у Паризу са Белгијом 3:2. Били су поражени: у Ротердаму од ХоландиЈе са 4:1, у Глазгову од Шкотске 2:0, у Паризу од Швајцарске 5:1 и Енглеске 3:1 Но, овакав биланс ни у колико не умањује вредност француског футбала, чиlа екипа претставља опасног и жилавог противника коЈи уме да се бори од почетка до краЈа игре. За репрезентациЈу Француске ово Је свакако важан сусрет. Јер. деси ли се да буде поражена ол Југославије, Француска по први пут к« би учествовала у зааришим так-

мичењима . свстоког футбалског првенства. Због csera овог руководство футбалскв репрезентације, почев од Јуна месеца, почело је да се брижљиво припрема за овај важан сусрет. Ангажовани су скоро сви футбалски стручњаци као и познати спортски новинари тако да Је на основу њихових мишљења одређено око 40 футбалера из Париза, Нице. Марсеља и других краЈева Француске коЈи су узети за састав репрезентације. Beh Је одиграно нетсолико тренинг утакмица као и сусрети између „А” репрезентацијв Француске и бечке „Аустрије” 4:1 и „Б” репрезентациЈе и париског „Расинга” 1:0. Утакмицама су присуствовали чланови Француске фзтбалске федерације који су имали прилике да оцене игру појединих футбалера коЈи he дођи у обзир за еастав репрезентациЈе. Тако Је после ових утакмица руководство одредило следеђе играче за сусрет са ЈугославиЈом: Ибрир, Јаковски, Марш, Пруф. Хон, Каре, БеЈо, Барат, Страп, ГринеЈо и Лешантр. Костур репрезентације углавном сачињавају играчи „Лила” и „Ремса”. Футбалери Француске стижу у петак специјалним авионом. И наша репрезентациЈа врши избиљне припреме. Паред редовних гренинта она Је јуче одржала и тренинг утакмицу пргтив репрезентације ВоЈводаше. Главни проблем око састава тима чини навала, тачнпјв Ттитање крила и центарфора С оозиром на начин игре Француза, кортодоксно примењивање дубл ве ем система, снажна оштра и Једноставна игра у коЈој до изражаја долазе индивкдуалистичке способиости појединаца) ми мислимо да би наш тим требало да игра у следеђем саставу: Шоштарић, Станковић, Брозовмђ (Чолић), ЧаЈковгкм I, Јовановић, ЋаЈић, Томашевић. Бобек, Митмћ, ЧаЈковскм П и Вукосављевнћ. „Застава"

(Наставак сг грл nc стране) Позаоааићемо се сада неким детаљима. Филм, поред обиља добрих страна, о којима ћемо још на крају говорити, има и недостатака на којима се морамо задржати, поготову што смо за његово остварење имали искустава из наших пређашњих филмова. Овде се запажају извесне ствари којих у нашим ранијим филмовима није било, што овај корак. напред чини мањим, него што би он требао и морао да буде.

Узмимо, на пример, ово. Садржина филма је из Народкоослободилачког рата. Да одмах истакнемо једну позитивну сграиу: Партија се као организатор и руководилац oceha током целог филма. Њено је присуство стално, она лебди свуда, координира рад, и нарсчито је добро то, што њена улога није наметљиво дата. Али се кроз филм не види довољно омасовљавање војске приливом нових бораца из народа. У борби (нпр., у несрећном прелазу преко пруге) гине маса бораца, а када касније видимо јвдиницу на окупу, не знамо одакле су дошли ти људи, Можда се претпоотављало да је то позната ствар и да је не треба истицати. Ако је тако, онда се свесно погрешило. Из једног врло лепог и успелог детаља дочека партизана у селу могло ce наслутити да су старији у шуми, пошто, углавном, видимо децу измешану са борцима. Ту је нарочито успео малишан са пушком, али је тога требало више дати.

Прелаз партизана ореко пруге дат је скроз непартизански. Да ли је типично за партизански начин ратоваша да је нвпријатељ партизане изненађивао, или се дешавало обратно? Вез сумње, било је и таквих појединачних случајева, али они нису својствеки партизанском рату, а посебно нашем. То се не да оправдати ни релативно машим искуством, јер се догађај одиграва негде 1942 године, када наш командки кадар у том крају није располагао неком већом ратном праксом, али је зато постојала теорија коју је Лењин дао, а коју смо ми применили на наше услове, а онда изградили и своју. Класичан је пример за то прелаз преко Неретве. Ако је за сам ток филма био нужан такав детаљ, (ма да се не види зашто), онда ra није требало тако вештачки конструисати, или давати нешто небитно, Затим, још нешто. Цела јединица прелази преко једног тако важног објекта у рату жељезничке пруте за који се као сигурно претпоставља да се чуваибрани без извиднице. Тога вије било код нас у рату! После повлачења јединица је сва на окупу, констатује се да није било довољно опрезности и да ће се идући пут непријатељ изненадити. Наше је ратно искуство у већини случајева стицано__кроз победе, а не поразом! Као супротност томе стоји ггоход на Калиик. Он даје сасвим обрнут однос од пређашшег. Сада су партизани тако изненадили непријатељ«, да његов отпор постаје смешан. Даје се сцена за сценом шеговог помало глупог начина ратовања. То је утицај, не баш најбоље стране, оовјетских филмова те врсте, а резултат је, да се поггцешивањем непријатеља, потцењује и сам шегов победилац. Сцене борбе су врло живе и динамичне, али изгледа да има и сувише много пламена и дима. Однос комесара и комаидира нејасан је у почетку. Комесар је прет-' постављени командиру. Командир пред њим стаје „мирно“ итд. Требало би да оу заједно у четном руководству, јер се комесар чете не види. Међутим, касније се испоставља (пред самим Калииком) да је то комесар одреда и да је такав однос, наравно, прагвилан. Нисмо нигде видели у филму рад наше пропаганде, што је нарочито било потребно. истаћи, због непријатељске делатности, а знамо да се велики део наше борбе и на том пољу водио и велике резултате давао. Треба се сетиш само изложбе партиске штампе за време V конгреса. Да погледамо мало друте делове филма.

При v.ai«3M Попетку, osaj разговор у гардероби међу балеринама је сувише развучен, усиљен и помало сувишан. Чему он заправо служи, нарочито у таквом зблику? Сцена балета на почетку филма не делује до®ол>но убедљиво као приказ декадентне, (формалистичке уметности има много позитивног у себи, Онда, састанак Марије са мајком: мајка је празна, укочена, намештена, извештачена. Мислимо да није нимало убедљиво, да Марија, учитељица, путује у купеу првог или другог разреда. Не верујемо да је животни стандард у тзв. НДХ био тако висок за учитеље, да би могли себи да дозволе такав луксуз. Када се Марија у једној сцени већ у шуми ceha и прича о свом прошлом животу и уметности, изгледа много усхићена успоменама, и та слика постиже супротан е<ф©кат а не објашњава зашто је дошла у шуму. Нешто мало касније разговор са командиром, када јој овај говори о потреби уништавања комуникација, све лепо иде до маштања командиркзвог о будућности, које је требало да буде један од најлепших момената у филму но, који је испао врло јалов и штур: израз његовог лица је тако мазно намедгген, као код слабог глумца на првим пробама. Требало је можда, дати још неког уметника књижевника, сликара дати однос међу њима и ствар би била пуиија, а овако се осећа извесна једностраност и не добија се права претстава уметничког живота током Народноослободилачког рата. Носилац идеала, командир, Петар, гине на годину дана пре ослобођења. То је опет, изгледа, сутестија совјетских филмова. То није баш у духу остварења тих идеала није типично и не делује револуционарно-стваралачки, иако су се такви случајеви врло често дешавали. На другој страни, са Немцима и усташама се на понеким местима претеривало у карикирању. Рецимо, она пијанка. Факат је да су Хитлерови официри заиста умели да буду прописне свиње у сличном расположењу, али се овде претерало и вулгаризовала цела сцена. У филму има и помало јефтиних трикова филмова са запада: официр јавља да је положај спреман за борбу, а У истом часу партизански бацач експлодира крај њега. Има извесних личности и места помало нејасних. Стари, који даје Маркји везу за одлазак у шуму, има у себи нечег и сувише мистериозног. Он није довол»но оцртан, као ни његов илегалан рад. Дато му је мадо места у филму. Но и поред свега тога, филм има врло успелих сцена и ликова: нпр., усташки официр је врло добро погођен, затим сцена слављења „победе” на Калнику, у бару са балеринама врло добро окарактерисаним. То се још више може рећи за сцену отимања заставе. Она је на почетку тако озбиљна, тешка и трагична, са наглим и .живим прелазом у други део радње. Онда, веома успео низ портрета: митрољезац на Калнику при погледу на заставу тако топао, ггрисан, непосредан, типичан борац наших пролетерских јединица, или ликови на приредби у селу, за време Маријине игре. Филм захвата мноштво битчих проблема, али они нису увек до краја обрађени и продубљени. Понекад недостаје лакоће и непосредности; многе су ствари шематизоване, круте. Режија је добра, са мноштзом оригиналних детаља и разрађених односа, но глума је помало декламаторска, нарочито на почетку. Код оваквог тона, није било излишно дати текст. И ооред свих поменутих недостатака, филм је бесумње успео и има идеолошко-васпитног значаја Његова замисао и извођење претстављају једну новину, на чијим he се искуствима наслањати наша филмска уметност. Кроз овај филм ће се наши народи потсетити на славне странице своје историје, а наши млади уметници видети како се стварала наша култура и уметност. Радиша Илић, ст. фил.

Писмо студената Београдског универзитета и великих школа административно кажњених друштвено корисним радом УК КП Србије

(Наставак са треће стране) истину о солидарности омладине наше земље са омладином целога света, ве могу избрисати дела, која је наша херојска омладина уградила у темеље револуцијонарног јединства омладине. Ми, на крају, питамо куда води ревнзија велике и моћне науке марксизма-лењинизма, коју врше руководиопи СКП(б), ако je тачно да човечанство иде напред, да се непрекидно развија? Води срамнои поразу саме те ревизије, а славној победи оиих снага које се против те ревизије боре и поред тог« што оне у почетку нису бројчано велике. Ми смо чврсто убеђени да he принуипи науке марксизма-лењинизма победити и овога пута и да he све што поштено и напредно мисли у свету стати уз истину, а истина је на иашоЈ страни, на страии Централног комитета КПЈ, на страни наше Партије и наших народа, ва челу са мудрим и смелим вођом другом Титом. Ми обећавамо Централном комитету ма челу са другом Титом нашој јсдинственој Партијв, нашим народима и иашој радничкој клаги, да ћемо овде на овом радилишту својим радом доказати да смо искрево и чврсто за линију ЦК. Ми ћемо овде истерати на чцстину свв онв који би покушалн да мутв једвиство наших редова и чистоту наших схватања. По повратку одавде ми ћемо и на стручном и на идејном пољу дати све што можемо за социјалистичку изградњу, за јединство наших народа, а

посебио Београдског унвверзитета. Заветујемо се да ћемо на својим факулте* тима, као и сваком другом месту, водити немилосрдну борбу против сваког колебања, паникерства, опортунизма. кукавичлука, малодушности, дволичааштва, а поготову против шпекуланата отворених непријатеља и издајника. Мислимо да само на тај начин иожемо опрати своју издају и оправдати повереас које нам је Партија н поред тога указала. 18. Vin. 1949 t. Студенти Београлског универвнтета административно кажњеии друштвено корвснвм радом: БарјактаревиН Миленко студент Природно-математичког факултета, Врбида Угљеша студент филозофије, НиколиК Милован студент машивског факултета, Пјешчић Бранко студент филозофије, Максимовпћ Јђушан студент права, Радуловић Милорад студент прапа, Килибарка Гојко студент права, Михајловић Вељко студент медицине, Трајковић Зоран студент економпје, Нео*ић Јован студент економије, Кандић Милутињ студент рударства, Горше Мирко студент новинарске и дипломатсие внсоке школе, Димитријевић Јован студент рударства, Пифат Федор студент грађевине, Јовановић Власта студент екоиомије, Стојховић Добрпввје студент машинског факултета. Следе похпиги још 206 студената Београдског универзитета.

4

Одгонорш зпреддаш Влтда Мигровнћ, ст. права. Уредништво и адшш встрацмја Београд. Балканска улмца 4, телефоа 23-464; броЈ чековног рачуна 103-9060360 ШтампариЈа „Борба", Београд. Дечанска 31.

Uafitg.Hu ciuggeHUc

Београд. S октобар 1949 гадхне