Студент

ПРОСЛАВА ТРИДЕСЕТОГОДИШЊИЦЕ СКОЈ-а

НБДОВРШЕН РАД ЂОРЂА АНДРЕЈЕВИЋА-КУНА: Радничко-студентске демонстрациЈе у старој Југославијм (14 децембар 1939)

РЕФЕРАТ МИЛИЈАНА НЕОРИЧИЂА

Пошодом прославв грплесетотодшт * ШШЦв СКОЈ-а, сакретар Цаштраашог Комштега Народие оммадние Јутосжашш)е Ишжшјаш Неоршчшћ одржао ј« ша Кодарчевом ушшшерџштету реферат о у * мода СКОЈ-а у ствараау једшвствеие ревогуашочарае омаадшасше орташшдаћшја Народае омладшие Југосаашшја. Друг Неоршчшћ је шдмеђу рстадог режао: „ Пре тридесет година залочео јв славни пут Савеза комунистичке оцладине Југославије. Народна 6младина Југославије, кроз коју се данас остварују идеали хиљаде и хиљаде чланова СКОЈ-а, претставЛ>а тридесетогодишњицу СКОЈ-а као значајан датум у историји напредног омладинског покрета у Југославији. Управо ка данашљи дан прошле аодине, 12 октрбра 1948 године одржан је у овој сали Четврти конгрес СКОЈ-а који је по својој политичкој зрелости, по снажној Макифестацији јединства био једна од најснажнијих манифестација нашег омладинскот покрета. Прослава ова два значајна датума из историје иашег омладинског покрета има необично велики значај.. Она се одржава у значајним догађајима који су од животне важности за народе Југославије. Заправо данас, кад нема скоро ни једног листа У свету, нити радио станице која не говори о Југославији, када се покушава утрозити слобода, независност наших народа, када се у многим дипломатским претставништвима кују мрачни планови против појединих земаља и напредних покрета у свету, пред радним људима наше земље и пред нашом Народном омладином стоје озбиљни задаци у борби за очување наше националне независности, а услов за то Је мобилизација свих снага у борби за савлађивање тешкоћа на које наилазимо у мобилизацији маса за победу социјализма у нашој земљи. Пошто се осврнуо на славни пут наше омладине, друг Неорићич је даље рекао: „Данас, после свих тих догађаЈа из прошлости, за младу генерацију наше земље остварени су идеали који су означени на првој конференцији на коЈој је створен СКОЈ. У својој слободноЈ домовини младо покољење наших народа има све могућности да развије све своје духовне и стваралачке снаге, да ужива плодове тридесетогодишње борбе кроз , коју је прошао СКОЈ под руководством наше Партије. Баш у време када смо славили највеће победе, на нашу земљу, на нашу Партију, на наше држдвно руководство, на нашу омладину срушила се брижно припремљена бесомучна кампања од стране Централног комитета Бољшевичке партије и руководства других партија. Тешко Је здравом разуму схватити до каквих се све размера развила та кампања, шта се све предузима против наше земље, само да би се оправдали поступци Совјетског Савеза против наше земље, поступци који се ни мало не разликују од поступака империјалистичких земаља према колонијалним и зависним земљама. Кампања се развила до те мере да је јасно данас свакоме, да је све оно што је било написано у писмима СКП(б) и у Резолуцији Информбироа само маска за скривање суштине ствари, а та суштина се састоји у томе, да св покушавало свим средствима угрозити наша национална независност увести систем командовања, а не договарања, Тим нападима на нашу земљу, наравно, није поштеђена ни Народна омладина. Говорећи о активности Народне омладине Југославије у послератнзм периоду, претседник Неоричић је истакао да се Народна омладина Југославије широко повезала са

многобројним организациЈама у свету; „Ми смо одржавали везе са 76 омладинских организација, рекао Је Неоричић достављали смо штампу и наше публикациЈе на 660 адреса. Од 1945 до 1948 у нашоЈ земљи Је боравило 119 иностраних делегација са 1.010 делегата, а ми смо у хом периоду послали 89 делегација са укупно 297 чланова. На нашим радним акциЈама учествовало је око 10.000 страних омладинаца и омладинки, а ми смо у друге земље упутили 1390 омладииаца. Ми смо били развили нарочито везе са омладином балканских земал»а преко Балканског већа омладине. Из СовЈетског Савеза су предузете мере да се онемогући наша сарадња са омладином других земаља. СовЈетски омладински руководиоци и руководиоци омладинских организациЈа у земљама народних демократија узели су на себе нечасну улогу, да на Међународним омладинским форумима нападаЈу нашу земљу и нашу омладину, да чине све покушаЈе да би онемогућили наш рад у тим форумима. Разумљиво је рекао Је друг Неоричић да вођење оваквв политикв само слаби рад и сарадњу у међународном омладинском покрету, о чему би требало да воде рачуна они који нас нападаЈу, Јер они не могу забранити демократскоЈ омладини да сазна истину о нашој земљи. То наЈбоље показује чињеница да наш матери Јал и нашу штампу траже на све стране из свих краЈева света. То доказују и писма коЈа доби Јамо од појвдиних организација и поЈединаца из наЈразличитиЈих краЈева света. Ето, другови и другарице, док на Једној страни руководиоци разних комунистичких партија, а нарочито ових из СССР-а, чиие све да би упрљали нашу земљу, да би је компромитовали у свету, да би доказали да смо „издајници”, „гестаповски шпијуни”, „импвријалистички шпијуни”, „провокатори”, „фашисти“ и све остало. На другој страни радни људи у појединим земљама, поштени грађани и омладанци овако пишу о нама и нашој земљи. Ми смо сигурни у то да ће истина о нашој земљи продрети у свет. Ми смо сигурни да данас у нашоЈ праведној борби имамо подршку радних људи у свету и да ћемо заједно са њима победити у овој великој борби коју води наша ПартиЈа и наши народи за равноправне односе међу народима, за победу истинске науке марксизмалењинизма. У таквом је духу васпитавала и васпитава нашу омладинјг наша Партија. Међутим, добро би било баш данас погледати мало како се васпитава омладина у другим неким земљама. Узмимо на пример Совјетски Савез. Ми ценимо велике успехе совЈетске омладине, како успехе које је постигла у изградњи социјализма тако и успехе у великом ослободилачком рату. Ми смо користили њихова позитивна искуства, али се нисмо могли сложити са њиховим предлозима, коЈе су нам они често предлагзли, да по њиховом узору направимо све код нас. А када се ради о васпитању омладине, има ствари са којима се не можемо* сложити. Централни комитет комсомола и други руководиоци у I поЈединим земљама проповедају неку теорију „приоритета” у омладинском покрету. Та теорија св своди на то, да Је совЈетска омладина најборбениЈа, наЈбол>а,* наЈкултурнија на свету, да је најпаметниЈе оно што она ради, да она нема ништа да учи ван своЈих гранида, да Је друга омладина нижа и по култури и по знању и памети од совјетскв омладине. Све омладинске организације на свету треба Једино да се

уче од совјетске омладине, а када се ради о историји те омладине, о култури тога народа онда о томе не треба водити рачуна. Главно Је да треба поштовати и спроводити мисли „свевишњега” из Москве, све остало Је споредно и национална независност, и историЈа, и култура и све остало. Оваква теориЈа значи потцењивање других народа, потцењивање друге омладине, а не другарску помоћ у њиховој борби. Оваква теорија води ка демобилизацији снага у појединим земљама, ка демобилизацији напредних омладинских покрета, који по овој теорији не би требало да се боре за своЈе национално ослобођење, већ да ће их други ослободити, ие треба да развнјају своЈу културу, да васпитаЈу омладину хероЈским традициЈама своје прошлости, већ да ће им све то доћи из Москве. Ево какве штете може нанети МеђунарОдном 0младинском покрету оваква и н»ој сличне теорије. Другови и другарице, ради свега тога пред Народном омладином Југославије данас своЈе велики задаци, Јер Је она од увек играла значајну улогу у Међународном омладинском покрету. Пред нама стоЈи да свим снагама радимо на зби Јању својих редова око наше славне Партије и друга Тита у борби за очување наше националне независности, у борби за одбрану великих идеја марксизма-лењинизма. Ми Смо данас сведоци свега онога што се ради да би се угрозила иаша национална независност, Да би се мешали у наше унутарње ствари Совјетски Савез и друге зецље народних демократија организуЈу економску блокаду против наше земље, шетаЈу дивизије по нашим границама, кидаЈу уговоре о пријатељству, уговоре који су стварани у заЈедничкој борби наших народа и који су писани крвљу наших најбољих синова. Сваки дан измишљају се нови напади да би нас натерали на покорност. Они ће ићи и даље у својој бесомучној кампањи против нас, али ми можемо сигурно рећи да и сви покушаји које ће чинити и у будуће инаће судбину свих оних покушаја коЈи су досада учињени. И данас, када прославл»амо тридесетогодишњицу СКОЈ-а, ми се сећамо свих оних коЈи су дали животе за данашњу Југославију. Ми ода Јемо пошту Јуначким секретарима ЦК СКОЈ-а коЈи су дали животе за срећан и радостан живот данашње генерације. Ми ода Јемо пошту Једном од наЈверниЈих синова н%ше Партије, руководиоцу наше омладине, секретару ЦК СКОЈ-а другу Лоли Рибару. Ода Јемо пошту дивним херојима нашег рата, као и хиљадама других бораца нашег Ослободиламког рата коЈи су пали, показујући како се треба борити па и дати сврј живот када је у питању слобода свог народа. Жртве коЈе смо ми дали и херојска борба наших народа и нашв Паргијв, наша данашња социјалистичка стварност траже од нас да наставимо пут којим смо досада ишли, да и даље непоколебљиво под руководством наше ПартиЈе извршавамо велики дуг према своЈим народима. Наша ПартиЈа, на челу са друтом Титом воДи тешку, али . славну борбу, Ми ћемо у тој борби сигурно победити јер је праведна ствар за коју се боримо. Али да би та победа дошла што пре, ми треба да мобилишемо све снаге у разби Јашу свих лажи и клевета, које се ширв против наше земље, да мобилишемо све снаге у борби за изградњу социЈализма, да учвршћуЈемо и разви Јамо организациЈу Народнв омладине.

Београд пре и после 20 октобра

(Наставак са прве стране) Испод Бежаниске Косе је самостално градилиште. Ту се диже комплекс зграда студентског насеља који претставља засебну целину. Лрво падају у очи четири већ готово довршене зграде око којих, на подигнутим скелама, неуморно мал_ теришу радници и обављају осталв спољашње радове, док се изнутра израђује намештај. То су зграде студентских домова. Оне ћеу призвмљу имати велике сале за друштвене потребе; конференције, по_ сете, управу. На спратовима, којих има четири или пет, су собв за становаље од којих ће свака да прими дпа студента, тако да ће у скорој будућности овде моћи да буде смештено 3.000 студената. Између домова се уочавају обле форме будуће двоспратне мензе. У њеном Ч ен * тру окруженог котуром зидова на_ лази се двориште где ц у летљим дамима бити отворен и ресторан. Ца ивици Бежаниске Косе простираће се широки појас парка. Уоквиреиа зеленилом ту ће се издизати зграда Шумарског факултета састављена из три велика павиљона. На н»ој св већ уввлико обављају радови. У близики насеља Је предвиђена изградља зграде, дугачке 270 метара у коЈој ђе бити смештене просторије Правног и ЕкономСкОг факултгга и Новинарске и дипломатске високе школе. У амфитеатру који ће моћи да прими 600 студената слушаће млаци студвити професора како џч принципе соцн. Јалистичке вкоиомике. Оснм овог

амфитеатра зграда ће имати два амфитеатра са по 300 слушалаца и два амфитеатра са 150 слушалаца Новинарске и дипломатске високе школе. Сав ће терен бити пун зеленила са многим спортским игралиштима. МИЛИОНСКИ ГРАД ПРЕЧНИКА ДУГОГ 30 КИЛОМЕТАРА Римског легионара и друге наизменичне господаре сменио је јаничар, јаничара жандар, а жандара градитељ, борац и радник. У будућности ће широким булеварима и авенијама пролазити преображен човек слободан у своме културном центру. Њега ће да ОЈЈружују светле и простране вишеспратнице утонуле у зеленило, културне и научне установе. Јер ово што се данас гради, ма како замашно изгледало, само је мали део онога, што треба у року каредних 20 година, да буде Београд. Тај будући милионски градће да се протеже пречником дугим 30 км. рачунајући од центра града, помереног на леву обалу Саве. Његов зачетак је зграда Претседништва Владе на којој радови већ одмичу. Око шега ће бити груписане грађевине централног управног апарата који ће постепено да се губи у станбеном појасу који се шири према Батајници, Добановцима, Јакову. У састав ужег региона града спадаћв многа данашша самостална насеља. На југу ће се град протезати до Белог Потока и Остружнице. У томе граду неће бити оштре поделе на блистави центар и бедну периферију. На свима површинама предвиђеним за изградшу дизаће се подједнако светле и удобне грађевине. ПоЈедини региони претстављаће по_ себне архитектонске целине. Тај свесни социјалистички грађанин ће да пролази улицама које ће да носе имева великих бораца из-

градн»е, уклесане ликове хероја рада и спомен плоче о великим иапорима изградње, као ихто се данашњи Београђанин одужио палим херојима из Народноослободилачке борбе, дао многим улицама свога града њихова имена окитио их бистама и спомен плочама. Главна саобраћајна артерија ће да пресеца град од долине мокролушког потока, преко Мостара до Бежаниске Косе и да буде спојена са аутострадом. Ова је магистрала у генералном плану изградње Вео. града пресечена са три трансверзале, које ће да подвле град на осам региона са површином 8 до 12 км*. При изради плана се обратила нарочита пажња ублажењу климе путем пошумљавања, стварањем пространих паркова за разоноду. ДУ. Ж леве обале Саве ће да се протеже пространи зелени појас у коме ће грађани моћи да посећују музеје и многе изложбе смештене у модерним павиљонима. Цео део града с леве обале Саве биће у зеленилу. Пространи региони су остављени за зелене површине. На Макишу, Звв_ здари, Бежаниској Коси, на острвима Саве и Дунава зеленићесе шуме и паркови. Модерни кејови на Сави и Дунаву са пристаништима и бродоградилиштима, нови саобраћајни железнички чворови, четири моста који ће спајати делове града на левој идесној обали Саве, све Је то само цртеж и слова на плану замишљеном од урбаниста и архитекта. Али наш народ, коЈи пбд необично тешким условима ради са толико пожртвовања данас, знаће тим пре сутра, кад преброди главну кризу изградње, да реализуЈе све програме и планове који су израђени да му донесу Лљу будућност. С. Беговић

СВИ НАПРЕДНИ СТУДЕНТИ МАСОВНО СУ УЧЕСТВОВАЛИ У НОБ

На Београдском уншвердатету поводом 30 тодишњшце СКОЈ-а одржаие су академвје на Праваом . Економском, Новиаарској и високој шко • ла, Техвичкој ведикој школш, Медицинској великој шкоди и Филодофскои факудтету, на којшма су говорилм чланови Ј К Народне омладине Срби/е иа Беотрадском уаивердитету друтовш: Жарко Булајић, Милеико Бојић, Живојии Крувик и Душаа Ђурић Зинаја. ,

На Правном факултету, пред великим бројем студената Правног и Економског факултета и Новинарске и дипломатске високе школе, одржана Јв’ свечана прослава, на којој је говорио друг Жарко Билајић. Он је између осталог рекао: Већ 1932 године на Универзнтету постоји студентска фракција комуниста „1931 и 1932 године почише да се формира студентски покрет на Веоградског универзитету. Прва руководства факултетских већа формирана су 1932 године. Исте године створена је на Универзитету студентска фракција комуниста. 1932 године почише да се формира скојевска организација. Један од организатора студентског покрета у то време био је друг Милован Ђилас, студвнт Филозофског факултета. 1934 године формиран је на Универзитету Акциони одбор стручних удружеша, који је био највишеполитичко тело напредног студентског покрета и који је претстављао студенте пред школским властима и координирао рад свих стручних удружења. Од формиран>а Акционог одбора сва стручна удружења студената узимају одлучан курс на преузимању свих руководећих места. Нарочито упорну борбу водили су напредни студенти правнмци, на челу са комунистима, за преузимање руководства у студентском правничком друштву, јер су тада студенти Правног факултета сачињавали скоро половину свих студената, Непосредно пред изборе за руководства Удружења студената Правног факултета полиција хапси 23 студента и интернира их у Вшпеград. Акциони одбор, у знак протеста против овог хапшења, објавио је општи штрајк и студенти су се забарикадирали у згради Правног факултета. На тим барикадама, 1 децембра 1935 године, пао је херојском смрћу Мирко Срзентић, студент права, борећи се против дивљих насртаја београдске полиције. у септембру 1936 године одржан је Шести конгрес КИ младих, који је имао велики значај за развитак напредног омладинског покрета у свету, а посебно за омладински покрет у Југославији. Конгрес је поставир учвршћење СКОЈ-а и стварање широког антифашистичког покрета. Уместо спровођења линије КИ младих антипартиски елементи унутар КПЈ на челу са Горкићем донели су одлуку о распуштању СКОЈ-а, што ]е створило за читав један период велику по-Iметњу у редовима СКОЈ-а. Сгудентски штрајк 1926 звачио је почетак борбе свих студеиата Али, и поред свега тога, омладински покрет јв и даље наставио борбу, У то време студентски покрет на Веоградског универзитету јавља се као Јак политички сектор у омладинском покрету. 1936 године на Београдском универзитету Је коначно завршена борба за преузимање стручних удружења што је створило широке могућности илегалног рада. У то време пада и познати општи штрајк, који Је трајао 26 дана и истовремено Је отпочео ма Загребачком и Љубљанском универзитету. О знанаЈу овог штрајка друг Иво Лола Рибар Је писао: „Студентски штрајк од априла 1936 године значио Је крај једне епохе наста Јања студентског покрета као таквог. крај оних спонтаних студентских иступа, крај борбе студентске ааангарде и почетак борбе свих студената.“ У овом периоду Је од великог значаја одзив наше омладине, у првом реду студената из чијих је

редова, на позив Партије 1936 године, велики број пошао добровољно у Шланију, да се тамо бори за ствар међународног пролртаријата. Говорећи о раду и држању СКОЈ-а у овом периоду, тј. у периоду диктатуре, друг Тито је писао: „Без обзира на тежак и спор развитак СКОЈ-в, шегов основни кадар је био здрав и вјеран Партији и радиичкој класи, он је то својом младом крви доказао у вријеме шестојануарске диктатуре, кад су његови редови били десетковаки, када је погинуло пет секретара СКОЈ-а, када је поубијан и бачен на робију цвијет' комунистичке омладине, када се крвава реакција шестојануарске диктатуре окомила да потпуно уништи не само Комунистичку партију, него и комуиистичку омладину Југославије. СКОЈ је у та тешка времена,- такође доказао да га је немогуће уништити стријељашем, убијањем, главњачама и дугогодишњом робијом. Крв погинулих омладинаца уродила је троструким плодом“. Уз сталну бригу друга Тита СКОЈ је очшпћен од секташтва Од 1937 године настаје ново раздобље у развитку СКОЈ-а. То је етапа организациоцог јачања и учвршћења, широко организованог политичког рада у масама омладине. Наиме, доласком друга Тита на чело Партије и образовањем новог Централног комитета КПЈ има највећи историски значај за развој КПЈ И СКОЈ. Чврста рука друга Тита, марксистички непомирљиви став и упорна борба против фракционаштва, а за јединство Партије стварају од КПЈ истинску авангарду радничке класе. По директивама и уз сталну бригу друга Тита СКОЈ је реорганизован и очишћен од секташтва. СКОЈ обухвата све већи број омладииаца и омладинки, политички .их васпитава и стаје на чело борбе омладине за шихова права. Доласком друга Тита на чело наше КПЈ уствари је отпочело обнављање СКОЈ-а. Спровођење задатака којеједруг Тито поставио пред СКОЈ значило је стварање масовног, јединственог омладинског покрета, чија је г.кциона и политичка платформа била борба против фашизма. То је значило ићи ка обједишавању у јединствени покрет младих против фашизма и рата, за демократију и мир, за боље услове живота, рада и школовања. Отад организација СКОЈ-а из дана у дан се учвршћује, омасовљава и идеолошко-политички прекаљује. СКОЈ. под руководством Партије, хвата све дубљи корен у напредним омладикским масама. Под непосредним упутствима друга Тита СКОЈ је стварно пснуао језгро читаве напредне омладине, проширујући и стварајући своје организације у најзабаченијим селима. Под утицајем општег полета револуционарног радничког покрета, што се јавља као резултат консолидације Партије, под руководством друга Тита, на Универзитету у Веограду 1937 године на изборима Правничког удружења, први пут иступа уједањена студентска омладина са акционим програмом. Борба за слободу и аутономизу Универзитета, против фашизације Универзитета, против хапшења и малтретирања студената, за пуну слободу националних и политичких уверења, за побољшање еконо*дског положаја студената. Априла 1938 године на Конгресу 30 студентских удружења ствара се Уједиљена студентска омладина, Тада на Београдском универзитету почиње да излази лист „Студент 4 ', који је одиграо огромну улогу у борби студентске омладине.

Августа 1939 године одржана је V земаљска конференција СКОЈ-а, а у лето 1940 године VI земаљска конференција, које су имале огроман значај за даље учвршћеше и развој СКОЈ-а. По задацима које су ове конференције поставиле оне претстављају најзначајније датуме у дотадашшој историји СКОЈ-а, а нарочито VI конференција, на којој је присуствовао и друг Тито. У међувремену између ове две коНференције важно је дотаћи се догађаја од 1939 године. Тогд дана 10,000 студената, радника и остале омладиие демонстрирало је против владе Цветковић —Мачек, Том приликом убијен је Живаи Седлак, Мирко Луковић и Боса Милићевић, студенти Београдског универзитета. Затим је друг Булајић говорио о учешћу омладине у НОБ, па је рекао: „Ширина НОВ-а, којом је руководила КЛЈ, омогућила је маоовно учешће радног народа, а тиме и масовно учешће омладине. Коначно оформљеље УСАС)Ј-а извршено Је на Првом конгресу у Бихаћу. Други и Трећи конгрес значили су даљи развој и умвршћеше УСАОЈ-а у новим условима. У томе што се напоредо са СКОЈ-ем стварала још једна омладинска организација на бази широке платформе НОБ, организација која се постетено развијала у комунистичку и достигла ниво СКОЈ-а и јесте она особеност, оно ново у омладинском покрету, што је наша Народна револуција, којом је руководила КПЈ дала драгоцено искуство међународном радничком покрету и свим осталим комунистичким партијама, 34 студента униЕ&рзнтета проглашени су за народне хероје У току Народноослободилачког рата погинуло је преко 50.000 чланова СКОЈ-а и небројено чланство омладине. Погинули су најбољи синови наше омладине и иаших иарода, којима ће наши народи и 6удуће генерације бити вечито захвални. Дали су своје животе Лоло Рибар, Јоже Влаховић, Будо Томовић, Жикица Јовановић, Браико Крсмановић и безброЈ других руководилаца СКОЈ-а. Народноослободилачка борба за наше народе, а посебно за нашу омладину, значила јв не само извојеваи.е победе за национална и социјална права, него и неисцрпан извор за васпиташе наше омладине У духу херојских дела која су наши народи у њој показали. Кроз НОВ напш народи, а наша омладина посабио, добила је нови комунистички лик. То је огромна тековина наше НОБ и Народне револуције. ‘ ' Сви напредни студенти масовно су учествовали у Народноослободилачкој борби и показали невиђена , херојска дела. Тридесет четири студента Београдског универзитета проглашени су за народне хероје. Учешћем у НОВ они су пошли славним борбеним традицијама студентског покрета пре рата и тиме се одужили својој Партији и своме народу. Народноослободилачка борба и жртве које смо у шој дали за нас претстављају нешто најсветије што човек уопште може имати у животу. Наши народи не могу и нећв никада заборавити крв својих најбољих синова који су гинуди не предомишљајући се ни тренутна када је тз трсбало за слободу. ИСПРАВКА: у претпрошлом Ороју надпег листа, на првој страни, у телеграму ЦК КПЈ и другу Титу. друга реченица IУ-ог пасуса треба да гласи: „Заслепљснм националистичким тежњама за експлоатаЦијом малих земаља, пренебрегавајући основне поставке маркси>ма-лењинизма о револуцији и Праву народа на самоопредељење, они су се срозали у блато ревизионизма.“ »