Студент

РЕЗОЛУЦИЈА ДРУГОГ СВЕТСКОГ ОМЛАДИНСКОГ КОНГРЕСА

И поред Tora што Народној омладини Југославије није било омо17ћено да присуствује Конгресу СФДО у Будимпешти, што су наши претставници протјерани са заседања Извршног коиитета МСС-а, објављујемо резолуцију Конгреса и позив студентима света упућен са IV састанка Извршног комитета МСС-а. Пошто je продискутовао извештај Пзвршног комитета који је поднео претседник Ги де Боасон, Други светски омладински Конгрес једногласио je одобрио рад Светскв федерацијв демократске омладвне и њеиог руководства на стварању јединства омладинв у борби за мир, демократију, националну независност и бољу будућност иарода. Четири године, које су протекле од њеног осиивања показале су, да су принципи, задаци, циљеви и практички рад Федерацијв дубоко правелни, да они одговарају животним интересима милиона иладнх људи и да омладина света види у Федерацији свог истинског организатора, браниоца и пријатеља. Сигуран доказ о успешиом раду Фвдерације јеств чињеница, да je она у току свог постојања удвостручила чланство и да данас уједињује преко 60 милиона младих људи и девојака из 70 разннх земаља. Велики успех Светског фестивала омладине и студената * у Будимпешти, који je претходио Конгресу, још је један доказ о јачању утицаја Федерације. Сви су ови успеси □остигнути као резултат нсуморне борбо Фед&рације за трајан мир и демократију, као резултат њене упорне борбе за одбрану права и интереса омладине. Затим се у резолуцији каже: Делатност Светскв федерације демократске омладине у периоду између Првог и Другог конгреса развијало се у светској ситуацији, коју карактерише стални пораст снага мнра и демократије, Boje се боре sa мир у целом свету, против сваке појаве агресије, протнв претње вовим ратом, а за првјатељство међу свим вародвма ва освову Ј*еднаких права и поштовања њиховог нацноналног суверенитета. Конгрес поздравља и подржава предлог Светске свндикалне федерапије да се Други октобар слави као међународии дан мира, и позива сву демократску омладину да узме активног у« чешћа у припремама и прославама овог дана. V име иладих људи в жена, Конгрее званично взјављуЈ*« да је демократска омладина чврсто решена да се бори за трајан мир широм света, за пријатељство мсђу народима, против сввх манифестација агресије и претњв новвм ратом. Други конгрес СФДО са великим Задовољством констатује снажни пораст покрета народног ослобођења у колоиијалним и зависвим зеиљаиа као одговор народа ових земаља империјалистима и њиховим агентима, који покушавају па све начине да одрже своје господство над колониЈ*алним народима. Конгрес нарочито истиче велике победе кинеског народа и поздравља херојску кинеску омладину која се несебично бори за слободу в независносг своје земље. Други конгрес позива све организације младих људи и жена да дају uyну подршку борби младих демократа Индије, Вијетнама, Бурме, Малаје, Индонезпје и свих других колонијалних и зависних земаља за слободу и не- l завигпост својих народа. Конгрес взражава своју дубоку со» ] лидарност са омладином републиканскв * Шпаније н демократске Грчке и по- 1 зива организације да свим cbojbm сна- 1 гама подржавају борбу за слободу Шпаније и Грчке. Ова борба за на- 1 цноналну независност народа против фашизма и голонизацпје саставни je део опште борбе за мир и демократију. Реакуиоварни кругови у свом стра- * ху иред растућим снагама демократског * омладпнског покрета воде политику прогањања омладинских организауија 1 и њихових вођа. У САД, Индијв, Шпаннји, Грчкој, Јужној Кореји, у западним зонама Пемачке, у земљама Латинске Америке, у Африци в на Блиском Истоку i — у свим тим земљама прогонв се пароди због своје борбе sa мир, због борбе против својвх непријатеља в због свог учешћа у одбранп мира и демократије. Други конгрес СФДО енергично протестује против ово мрачне империјалистичке политике гушења вапреднвх покрета а одузимав>а права омладвни. Светскв омлалински конгрес иетиче да се у току иоследњих година ситуација радничке омладине у капвталистичким земљама нагло погоршала. Отсуство НајОСНОВИИЈИХ полнтнчких и ековомсквх права, пораст незапослености, пораст цена, сннжење плата, отсуство права на одмор, немогуКност образовања, дечја рад, неизвесна будућност то су карактеристикв капвтализма давас. Политика поробљавања других земаља и припремв за вови рат, којв снроводе имиерија•исти САД, вепосредан су повод за пораст незапослености n погоршања животннх услова радничке омладине. ()громни војнв трошкови претстављају тежак терет за омладину и noropmaвају и онако тешко стање ралнпчке омладнне. Имиеријалисти покушавају да сав верет арнближаваЈуће ековомске кризе свале на рамена омладине и раднвка. Федерацнја и националне оргаиизације демократске омладине треба најнктивннје да се боре за право на рад, за принцип: једнака плата за једвак рад, као в могуКности да млади људи стнчу образовање н стручно знање. Конгрес СФДО поздравља борбу коЈу водв млади радиицн Француске, Италије, Велике Британиј« и другнх маршализованих земаља, протвв офаизиве која има sa циљ снижење животмог стандарда. Борба младих ралиика за своје непосредне зажтсве слаби иастојање ратних хушкача н саставни je део велнке борбе sa мир и демократмју. Коигрес препоручује да руководеКа wu СФДО ■ нациомалних омладнискил оргамизацнја појачају своју еарадњу са Сзетсаом смидмквлном феде*

рацијом као и националннм синдикалним организацијама и то кроз борбу за политичка и ековомгка права омладнне. Неопходан услов за испуњеље ових задатака јесте једиигтво у редовимз демократске омладине. Због тога Федерација мора в даље да указује на непријатеља овог јединства, који покушавају да, следећи директиву ратних хушкача разбију омладииске редове. Други конгрес оштро осуђује цепачку делатност вођа тзв. Међународног савеза младих социјалиста, којн су агенти непрпјатеља демократије у омладинском покрету. Реакционарне вође католичких омладинских организација и вође тзв. Светске омладинске скупштине вграју исту улогу у омладинском покрету као десничари у социјалистичклм омладинским организациама. Они испуњавају гвоје мрачне задатке с цнљем да разбију јединство омладине, што значи да омладину лише Ј*едног од иајважнијпх средстава у борби за мир, за своја права и бољу будућиост. Други светски омладински конгрес позива младе људе и жене да јачају csoj'e редове у борби за мир и демократију, да појачавају своју сарадњу са СФДО в да збијају своје редове. Федерација је отворена свии младим људвма и женама, без обзнра на расу, пол н веру, свим омладинскпм органвзацијама, једном речн свима овима koj'h искрено желе да се боре за мир в демократију. Конгрес подвлачи велпки значај годишњих прослава Федерације а нарочито Светског омладинског дана (10 вовембра), Светске омладинске недеље, Дана омладине колонијалних зе-

маља (21 фебруара), Дана солидарности са шпанском омладином (14 апрнла). Конгрес позива чланице СФДО да ове прославе користе у циљу окупљања и уједнњавања омладине. Конгрес позива водећа тела Федерације да широко популаришу цпљеве, задатке и практичку делатност ФедерагиЈе, јер је то потребно да би се обезбедило редовно месечно излажење часопнга СФДО „Омладина света” на четирп језика, као и да се организује широко растурање овог часописа међу омладином. „Омладииа света” п друге публикације СФДО треба да указују пут ка сарадњи и јединству демократске омладине, да раскринкавају све маневре непријатеља овог јединства, маневре неприЈатеља мира и демократије; они треба да мобилишу омладину у борбп за трајан мир. Федерација мора да се бори против ратнохушкачке пропаганде империјалиста н њиховнх покушаја да идазову мржњу међу народима, она мора да помаже васпиЛавање младнх људи у духу демократије, користећи сва средства која јој сто;е на расположењу. Демократска омладина је пуна непоколебљивог поверења у своју сутрашњицу, у светлију будућност. Ова будућност припада снагама демократије Да би се извојевала победа, морамо се потпуно посветити борби sa мир и пријатељство међу пародима. Омладино, уједини се, напред за трајан мир, демократију, националну независност народа и бољу будућност!

ПОЗИВ СТУДЕНТИМА СВЕТА

У Софији je завршио свој рад Чегврти састанак Савета МСС-а. Претставници студентских организација из свих крајева света расправљали су о важним проблемима међународног демократског студентског покрега. Ми смо видели да је у одбрани права и интереса студентских маса и у јачању међународне сарадње наша организација нарасла по величини и снази. Још већи број студената активно ради под заставом МСС-а, који је основан као резултат искуства студената у антифашистичком рату. Данас су три и по милиона студената из 60 земаља уједињени у редовима МСС-а. Вођени МСС-ом студенти активно учествују у одбрани мира, у борби за националну независност и демократско образоваше. Ови циљеви, изражени у Уставу МСС-а, чврста су основа за међународно јединство студената. Данас се криминалне интриге потпаљивача новог светског рата повлаче пред растућим снагама мира. Судбина човечанства и будућност наше културе су у рукама народа, а народи желе мир. Њихов глас се чуо у огромној демонстрацији широм света, као што је Светски конгрес присталица мира Париз-Праг, коме су присуствовали претставници од преко 600 милиона људи. Светски фестивал омладине и студената и II светски омладински конгрес доказали су одлучну вољу младе генерације да брани мир. Одбрана мира значи одбрана наших права, гаранција испуњења нашег циља у студијама и обезбеђење развитка наших талената то значи за нас великодушну службу за племените идеале човечанства. Ми смо позвани да се са свим нашим одушевљењем и снагама оду-

* премо хистерији оних малих група чији је циљ рат, који претећи миру прете истовремено и нашим младим животима. Ми морамо да подржавамо све оне који се боре за слободу и независност свих народа, што је неопходна гаранција за бољи живот, за процват културе и за успостављаше достојанства човека. Драги пријатељи студенти целога света, .' Савет је одлучио да сазове у августу 1950 године 11. светски студентски конгрес, који треба да буде снажна потврда циљева студената изражених у Уставу МСС-а. Овај значајан догађај за студенте целога света треба да буде наша основна активност за целу идућу годину. Позивајући све демократске студентске организације, било да су оне чланови МСС-а или не, молимо их да предузму све напоре, како би сбезбедили широку популаризацију принципа, делатности и задатака МСС-а, да би довели нове масе демократских студената у наш Савез. Позивамо све студентске организације, које одбацују концепцију фашизма и агресије, да нам се придруже и да приступе у редове МСС-а. Студенти, дајте да приликом нашег Конгреса извојујемо нове победе у нашој борби за наше оправдане захтеве и заједничке идеале. У нашој је моћи да потврдимо овом приликом да смо моћна снага за остварење боље будућности, снага одана великим циљевима човечанства миру, култури и прогресу. Нека се широм света чује наш одлучни позив: Студенти, уједините се у борби за мир, националну независност и демократско образовање! Напред у припреме за И светски студентски конгрес!

Црно у црвеној застави

Пре краткот времепа изпшло је у Француској, и вашшло ва жив одзвв у масама, иово вздање „Сина иарода” аутобиографске књиre Мориса Тореза, секретара Комуиистичке партије Француске. Дело је проткано ботатим револуцшо’ иаривм нскуством овот истакиутот Bof)e францускот пролетаријата. Дело тот наареднот политичара, публицисте и књижевника, тледано кроз призму њетовот животнот пу та, претставља историју Комуиистичке партије Фраацуске. Према француским приказима „Саа иаро • Да” Мориса Тореза ~није само историја Француске партије и живота Мориса Тореза, то је и целовит опис и анализа иедавиих кроз које је прошла Фраицуска .*’ II збот тота „мора је позиавати свакн Француз, бно оп комупистп кли не”, Ова књига, миожииом података н свестрпнпн захватањем политичких м културних проблема, доприносм уздмзању свестм француске радпи• чке класе. Она /е ормјептација v далпм напорима фраацуских маса, у борбш за права човека. Жквото • пвс Topesa, изнесен кроз потлавља „С.иип карода”, од детињства па на• даље, вредан је да послужи као отледало сваком фрапцуском борцу. Репутација Торезовот дела. његошот борбенот пута, кроз чају прмз• му упознајемо нстормју Фрапцуске партмје, је шелмка. Блеттава је » првзма, јер оиа је у себи сабрала сшетлост револуционарних традиЦмја фраицускот пролетаркјата. Њене блеттаве стране треба да аослуже као отледало француском ко ■ муишстм. Но, уарашо зато јер је блештава, иа њој се лакше арнме • hyjy ш све прљаве и црие мрље. По шпформбмроовској командм пошло /е руководство Француске КП у коитрарешолуциоиариу борбу аротив соцнјалистичке Јутославије,

аротив ремље у чијој је Народао• осиободадачкој борбв Француска КП аашла тако ведичанствеа обравац за своје мака-е, То оаи раде У име верности и приЈатељства аре• ма СССР, чије је руководство ueдавним дискримииаторским аоступ• цима ароневеридо и продадо без • граиичну оданост и аријатељство југословенских народа. „ИМАИИ• ТЕ", цеитрадни орган КП Францу ске, постао је трубом информбиро • овског оркестра , арљајуки тако вдаститу реаутапију као и реаутацнЈу свог осиивача Марсед Кашена, истакнутот француског комунистичкот борца, репутациЈу човека који jo ових дана аросдавио јубидеј 60-roдигањег преданог рада за Партију и иарод. Да би \тисак тамне мрље која нада на француско руководство бно jom arhn HaiiKeinke кдевете. преношене по ЈудиновоЈ команди, у „Нманнтеу п , паде су управо у време свеопште борбе за мнр, а исто тако и у време када је изашла аз штампе француском труд• беиику корисаа Торезова књига „Син иарода п Тих дана славио се јубиде) Марседа Кашена. И као да су све светде стране францускот продетаријата тих дана na окуп стављене и чзвргиуте арљању. „И-манит е” тих дана jonoctj аросдаву јубидеја Марсед Каш п па и поздравие тедеграме том старом борцу, о Уз то и најгнусни;е кдевете против # Јутосдавије, изречеве на будимаештанском дажном ароаесу. А уз из • вештаје о изборнма за мир и иајтаусниЈр нападе на на/више руководство Југословенских najioja бестндне шжн о нпшим наЈвишвм рукоподиоцима. Колико re у томе дплеко птишдо аоказује м напис Жак Днкдо-а, чдана Подигбирпа Француске htl, којн је поновно издавање заиета вредне књиге Мориса Тореза нско-

ристио за пов аапад ва јутословешске руководиоце, ва друтове Тита и Ћидаса, који давас како ои то каже „у борби аротив СССР sa • узимају место Јучерашњег Хатдера и Гебелса". Паиетирик и паифдет, вепло спојени упакрст, у којима треба да домивира узвпшеиа штра светске борбе за мир! У име аријатељства в оданостн СССР~у, које ов у аоследње време аа ведшко продаје, ne запостављајуки у пружању пријатељства ии профашистичког артентинског диктатора (овоме je r. Вишински на IV. заседању Генералне скуаштине нриредво све• чан ручак) напушта се Лењннов арницип n марксизму као руковод • ству за акциЈу. На очигдед цедом свету прелазв се тако у коитрареводуциопарну борбу аротвш Јутосдовенскот партвекот руководства а преко њета и протвв цеде Парти• је и парода, збот тота, и само збот тота, што је оао стадо ва пут ревизионизву и пошдо у борбу за усклађпвање пдноса Betj у социјадв• стичкнм земљама. У исто време у Фрапцуској дола• зе па власт све црњи, све реакцвонарнији режими. Одреl>ује се девалвација фраика без учешка Парламеита. Допушта се све aeha екс• панзија америчкот кааатада, њетово аласирање у Француској аа директиу штету францускот иарода Да ди je ro по дииијш компромисп и „мирних решења **. које тако усрдно вропопеда СССР у последње време, жртвуЈуки сдободе читавнх варода? Очевмдно да! Но, оает у име безграничног нријатељства арема СССР-у. И ето, руководство Француске партије дотерало je дотде, д а је контрареволуциоиарна борба против Југославије добида аречи карактер од борбе за аасушнн хлеб иластитог продетера. Но, еавест iioctoib увек, па в у ааим момешвма. најпокнареније кчмтЈ>аренолуци ip, Ппа сули безиадну камнању арнтнв социјадиствчке ЈугослпввЈе. Зпуставља иеумољино прст, показујукв ва раднвка, којв

је взвепађев застао пред тртови• вош, у којо) је преко ноћи скочида цеиа хдебу за четири пута. Она показује иа мајку што је са упдаше• иим дететом у наручју застала пред мдекаром, у којој је цена млеку скочала са 30 иа 40 франака. Да• вас ra ае може купити свом дете• ry. Та савест показује иа неспречене махинације владајућих аванту • ршста, по којима је француски државии буџет за 1948 годииу бно у дефициту 65 милнјарди франака, вакои девалвације у септембру поствгао дефвцит од 154 ввлијарде, и који he до ковца тодвне досећи вајмање цифру од 200 мадијардв франака. Бројке претсказују мрач • ву будућност. Оиа, савест, потстиче ва размишљање о тамној контраре• водуционараој нијанси, иоја све ва • me засењује светле црвене, реводу ционарие традиције францускот продетера. Ади она, та савест, једнако тако ватовештава да he се прљава црна врља на ииаче чистој црвеној застави францускот продетаријата кад-тад скинути и француске васе повести према оном тдавном и виталиом у борбу аротив америчкот имаеријалшзма а реакционарпих властодржаца данашње Француске. Да, иека сваки Фрапцуз, био ои комуниста или ие, упозиа народа" Мориса Тореза. Нека удовољи обавези, коју поставља пред своЈе читаоце „Иманите" о шире• њу и аропатаиди Торезове књите. Нека је наручи у редакцији на бу де.вару Дидро и пека се, да је А°бије, тура са стотшиама друтих r Паризу, МонтреЈу, Еулоњу — Бидаикуру и друтде. Нека је проучава гваки фраицуски комуииста ш иека размишља он n наредној књизи, која догичким током историје јсдном мора да усдеди. Би he ту, у великог књизн реводупије, тлава о прпој контрарекплунионарноl делагности anheuof нод џрвеннм бар• јпкчм njiOTHB соци!алистичке Јутоелави/е. - -

СПРЕМАЈМО СЕ ЗА ЈЕСЕЊИ КРОС

Ево већ десетак дана како Је почело олржавање „Јесењег кроса 1949“; оно траје од 15 октобра цо 15 новембра. Стотине и хпљаде наших трудбеника, новатора и рационализатора, бораца за високу продуктивност рада, чланова сељачких раднмх залруга, студената, ћака и градитеља Аутопута, Новог Београда и других радилишта широм земље, спремају се да учествују на кросу, да кроз ову велику фискултурну манифестацију сумирају постигнуте резултате у протеклоЈ години. Такмичења у кросу имаЈу огромну важност за учвршћење и омасовљење нашнх фискултурних организација, а

нарочпто гимнастичких друштава. На миогобројним кросовима сваке године учествује све већи број такмичара. По први пут се такмиче млади фискултурници и ПОЧИИ.У да се баве фискултуром. из такве средине сваке године се издваја све већи број талентованих такмичара који се, уз правилан и систематски рад, уздижу и развијаЈу у каше најбоље фискултурнике. МногоброЈнн примери коЈи су се досада дешавали и квалнтетни напредак Југословенских атлетичара, од којих је баш велики броЈ поникао са ових и оваквих такмичења, изричито говоре о томе. Фискултурници Београдског универзитета на досадашњим кросовима имали су доста успеха. Сваке године Је учествовао све већи број студената. Док Је на „Пролећњем кросу 1948“ учествовало 3.000 такмичара, тај се броЈ иа „Јесењем кросу 1948“ знатио повећао: трчало је 3.928 студената. Највећи успех Је постигнут на „Пролећњем кросу 1949“ када се такмичило 5.260 такмичара. ПРИПРЕМЕ ЈЕ ПОТРЕБНО ИЗВРШИТИ НА ВРЕМЕ Досадашња искуства у спровођењу ових такмичења показала су да успех кроса, углавном, зависи од потребних и благовремених припрема. Не би се смело ићи линпЈом да Је „главно" да ce испуни обавеза, премаши броЈ такмичара и сл., без обзира на остало. Не смеЈу се поновити прошлогодишњи примери са Медицинског, Економског, Стоматолошког и других факултета, где се прилазило геслу „обавеза мора да се испуни“ крзгто, често у задњем тренутку, непосредно пред такмичење. Пример таквог „нагањаштва“ доноси само тренутан успех и он Је штетан. Треба знати, да такмичење за јесењи крос ниЈе само фискултурна манифестациЈа на коЈу студенти треба да изиђу, попунв број, већ, пре свега, спортско такмичење фискултурника коЈи су се за његз озбиљно припремили. Успех кроса зависи од тога како су се такмичари унапред припремали и колико су тренинга одржали. Припреме наших гимнастичких друштава за крос падаЈу у Јеку одржавања јесењег првенства Универзитета; то свакако олакшава задатак гимнастичких друштава Јер приличан броЈ такмичара припремајући се за првенство истовремено се припрема и за крос. Дужност осталих такмичара Је да се за ово кратко време (крос ђе се одржати децентрализовано од 27 октобра до 15 новембра) постепено и систематски припреме, вршеђи тренинге прво на краћим а затим иа

дужим стазама. Тренирати треба у спортским оделима, користећи пољаие и шуме (паркове и др.ћ Време приликом одржавања кроса не сме да игра никакву улогу, без обзира да ли Је лепо*или ружио, Јер крос има за задатак да помогне стварању и изграђивању снажних и отпорних фискултурника. Тај задатак у спровођењу и извршењу потребних припрема за крос преузела су гимнастичка друштва. То Је у овом тренутку њихова осиовна дужност. Комитети Народне омладине по факултетима дужни су да гимнастичким друштвима пруже пуну помоћ. Њихов задатак је да подрже ову спортску приредбу тако да обавезе које су преузела гимнастичка друштва буду у потпуности испуњене. Свестрана помоћ и потребна координација у спровођењу кроса између гимнастичких друштава и комитета Народне омладине нужни су и потребни. То су показала сва досадашња такмичења. То су нарочито потврдила два последња успела кроса Гимнастичког друштва Ветеринарског факултета које Је, оба пута, пребацило узетв обавезе и освоЈило пехар Универзитетског комитета Народне омладине. Зато тим путем треба и ићи. У ЧЕТВРТАК СЕ ОДРЖАВА КРОС ГИМНАСТИЧКОГ ДРУШТВА ВЕТЕРИНАРСКОГ ФАКУЛТЕТА Гимнастичко друштво Ветеринар. ског факултета, које је у досадашн»им такмичешима показало највише успеха, одржава свој крос у четвр_ так, 27 октобра. Друштво је узело обавезу да ће на крос извести 700 такмичара, тј. 100 такмичара више него на „Пролећшем кросу 1949“. Досадашње припреме (одржано је 57 тренинга са 1430 учесника) говоре да ће обавеза сигурно бити испуњена, Крос ће се одржати у Хајд парку у 14 часова. Почетком идућег месеца 6 но_ вембра ■— кросеве ће одржати Гимнастичко друштво Економског фа_ култета на Звездари и Гимнастичко друштво Медицинске велике школе у Хајд парку. *

Ове недеље

ФУТ Б А Л Игралиште „Вождовачког“! 26-Х у9 ч. Ветеринарски Економски у 11 ч. Дом војних студената Медицински i Игралиште „Нови Београд*': 24- у 14.30 ч. Новинарско-дипломатска висока школа Природноматематички I Помоћно игралиште „Црвене звезде" 29-Х. у 14.30 ч. Новинарско-дипломатска вис. школа Фармацеутски Игралиште код Техничке велике школе: 25- у 14.30 ч. Електротехнички Рударски 26- у 8.30 ч. Технолошки Фармацеутски у 10.15 Филозофски Грађевински 27- у 14.30 ч. Државни институт за фискултуру Пољопривредношумарски 28- у 9 ч. Машински Правни у 10.15 ч. Природно-математиткиЕлектротехнички у 14.30 ч. Рударски Виша пвдагошка школа 28-Х. у 14.30 ч. Архитекто«ски Технолошки РУКО М Е Т На игралишту „Победа“ (код Ковнице у Топчидеру) 25-Х. у 8 ч. Правни Ветеринарски у 9.15 ч. Архитектонски ГГриродно-математички у 10.30 ч. Машински Економсхи у 11.45 ч Грађевински Држав* ни институт за фискултуру 28-Х, у8 ч. Технолошки Електротехнички у 9.15 ч. Рударски Медицински у 10.30 ч. Државни икститут за фискултуру Архитектонс.хи у 11.45 ч. Правни Машинсхи ПОСЛЕДН.И РЕЗУЛТАТИ ФУТ В А Л I група: Филозофски Правни 3:2 Пољопривредно-шумарски Машински 4:0 Грађевински Ветеринарски 5:2 Медицински Економски 3:2 П група: Архитектонски Фармацеутски 3:0 Технолошки Виша педагошка школа 3:1 КОША Р К А Филозофски Ветеринаоски 28:25 Државни институт за фискултуру Економски 20:0 (пар-форфе) Медицински Академија ликовне уметности 20:0 (пар-форфе) Граћевински —Дом воЈних студената 42:26 Машински —Технолошки 28:5 СДБО Ј К А Ветеринарски Електротехнички 3:1 Државни институт за фискултуру —АкадемиЈа ликовне уметности 3:0 (пар форфе), Пољопривредно-шумарски —Филозофски 3:1 Архитектонски —Виша педагошка школа 3:0 (пар-форфе)

НАШИ КОМЕНТАРИ

. СА ЈЕСЕШЕГ ПРВЕНСТВА Последњих петнаест дана сдржана су ггрва такмичења у оквиру јесењег спортског првенства Београдоког универзитета. Ова такмичеша као што се и очекивало по својој припреми, техничком напретку екипа, масовности и интересовању отскаче од прошлогодитињих. Међу бољим екипама, нарочито треба истаћи Државни институт за фискултуру који Је много помогао око техничких припрема и обезбеђежа игралишта. Леп пример спортског понашања нових фискултурника, могао се видети на одбојка утакмиди између екипа Електротехаичког и Ветеринарског факултета. Међутим и поред успеха на почетку првеиства примеђене су неке нездраве псјаве и иступи што Је произишло из недовољне припреме поЈединих фачултета како таккичења тако и самих такмичара. Јасно Је, да нема стварних разлога за појаву оваквих случајева нити они могу бити допуштени. Ево неки од њих: „ЗАКАСНЕЛА« УТАКМИЦА Футбалска утакмица архитектонаца и фармацеута закаснила Је читавих 16 минута. Ма да спортска правила предвиђаЈу евентуално закашњење чиме су и правдали фармацеути своЈ недолазак на време то ни у ком случаЈу не сме да буде пракса и изговор наших екипа. И поред тога, играно је прво полувраме,

које се завршило са 2:1 у корист архитектонаца. Но када Је требало наставити са игром, време ксришћења терена je истекло, те утакмица ниЈе завршена због неодговорног закашњења екипе фармацеута. Доцније, та утакмица Је потпуно исправно верифицирана са 3:0 у корист архитектонаца. Секретар друштва „Милиционар” на чиЈем се терену играло А. Ивановић, имао је право када Је прекинуо утакмицу по истеку времена коришћења тереиа, а кривица за неодигравање целе утакмице пада потпуно на екипу фармацеута. Али, став и начин (поцепао 1е одобрење за одигравање утакмице), који Је узео друг Ивановић према нашим екипама, никако се не може схватити као васпитан и достојан једног фискулгурног руководиоца. ПРАВНИЦИ „ОТКАЗАЛИ" ПРВЕНСТВО КОШАРКЕ У своје време, када су приЈављиванв екипе за јесење првенство, Правни факудтет сасвим нормално при Јавио Је и своЈу кошарка екипу. Али сада у Јеку такмичења они су изненада „отхазали" учешће, наводно, због немогућности састављања такве екипе и организационих измена у самом фискултурном апарату. Стварно „убедљиви разлози“ ... ВОЂА ЕКИПЕ ИНИЦИЈАТОР НЕРЕДА! На одбојкашкоЈ утакмици између Рударског и Природно-математичког факултета после низа мањих инцидената избила је свађа, међусобно и са судијом. Ово Је дошло као плод неспортског понашања вође екипе (који Је иначе позван да води ред) Мирковића и играча Јелића из екипе рудара. Ови другови су необЈективним протестима и сугестијама судиЈи створили „затегнуто" стање на терену, коЈе Је довело коначно до свађе. Оба члана екипе кажњени су због оваквих поступака немаЈу права наступа на следеће две утакмице. ЧЕТИРИ КАЖЊЕНА ФУТБАЛЕРА На футбалскоЈ утакмици медицинара и економиста присутни посматрачи имали су прилике да виде, поред прилично занимљиве игре, и неколико неспортских испада, који се данас све мање виђа Ју. Члан екипе економиста Јаковљевиђ и његов „колега" (у овом слуачаЈу) Цветковић са Медкцикског факултета изазвали су инцидент, коЈи замало није довео до туче. Слични поступци били су, Шећврова и Поповића из екипе медицинара. Прва двоЈица кажњека су неигран>ем две наредне утакмице, а друга двоЈица опоменом. • Ових неколико случајева служе за приМер и говоре да се ниЈе најправилнијв поставило питањв такмичења на свим факултетима. Да 6и поправили грешке руководства такмичења поЈединих факултета одмзх ће преузети*све мере да се случаЈеви поЈединацз Мирковића, Цветковића и Јаковљевића испитаЈу, а тиме да спрече евентуалне сличне иступе у будуће. Руководства се мораЈу озбиљно позабавити разлозима неких колективних и поЈединачних недисциплинованих поступака а виновнике треба критиковати и казнити. Неоспорно је да he брзи поступак фискултурних руководстава у исправљању своЈих, и грешака појединаца, имати одраза на стварање Још боље слике следећих такмичења Јесењег првенства.

Одговорни уредник Пладг Митровић, ст. права. Уредншптво и админиотраци ја Бсограл. Балканска улица 4, телефоп 23-464; броЈ чековиог рачуна 103-9060360 Штампарија „Борба”, Београд. Дечанска 31.