Студент
ПРЕДВОЈНИЧКА ОБУКА У HOBO Ј ГОДИНИ
Ванармиско војно образоваше иffa за задатак да формира лшс сту•ента борца, како би данас-сутра fcorao бити технички и физички епреман да брани своју социјалисгичку домовину. То је основни разлог услед којег наша Влада и друг Тито полажу велику пажњу предвојничкој обуци и тај основни разлог мора сваки студент имати на уму. Код једног дела студената у прошлој школској години није било потпуног схваташа важности редовног похађања часова, усталило се схватање да је предвојничка обука споредан предмбт. Узрок таквом неправилном ставу лежи у чињеници што је предвојничка обука релативно нов предмет, тако да настава у потпуности ни организационо ни агитационо није сређена. Дешавало се да официри предавачи не дођУ на предаваша, била је анархија у распореду часова (НДВШ), слаба координација између комитета НО, деканата и официра предавача, лабав однос деканата и. комитета НО према појединим преступима, недостатак уџбеника, понекад и просторија итд. Све је то са своје стране допринело таквом схватању. Но, такво схватање да је предвојничка обука другоразредни предмет долазило је понекад и од самих комитета НО и деканата. Основна чињеница да предвојничка обука одгаја браниоце наших социјалистичких граница запостављано је. Но, ако наша агитација буде правилно објашњавала важност предвојничке обуке и ако је тако схвате у првом реду руководиоци Народне омладине и деканати више никада неће бити помена, а још мање дискусије, да ли је предвојничка обука споредан предмет или не. Похађање предавања предвојничке обуке обавезно ’lе за све студенте, који нису регулисали војну обавезу. А за случа'езе отвореног саботирања ппимениће се 12 члан Закона о пгезткгничкој обуци, који предвиђа нззчаке и друге дисциплинске казае. На факултетима и великим школама где су комитети НО и деканати правилно схватили важност - предвојничке обуке и одлучно приступили томе задатку, није заостао успех. Пример Пол>опривредно-шумарског и Ветеринарског факултета као и Педагошке виооке школе најбоље то.показује. Пољопривредно-шумарски факулет обезбедио је 94% похађања предавања, тачну евиденцију и примерну дисциплину. Овај факулеу као целина, захваљујући, углавном, залагању предавача поручника Голубовића, који је обезбедио скрипта скоро за све студенте, иоказао је добар успех на исгоггима у јуну и септембру. Шта се може постићи свестраним залагањем показује ггример .1 женске војне групе на Фармацеутском факултету, која је на испитима у септембру показала врло добар успех са средњом оценом 8,6. Сличан случај био je на Економском факултету како код редовних тако и код ванредних студената. Има примера који више нису ретки као што је Бранислава Чолановића, ванредног студента економије, који је својим одговорима задивио читав аудиториј, Ови примери показују да предвојничка обука постаје све више омиљен предмет, да она све више заузима оно место које јој неоспорно и припада. У црошлој години било је и успе-. ха, али и недостатака. Евиденција, неопходна карика у сваком пословању, један је од услова за успех. Руководилац предвојничке обуке на Правном факултету никада није могао дати тачан број обвез-
ника руководиоц Универзитета. На Техничкој великој школи и Економском факултету било је слично стање. Конференције, на којима би се третирали проблеми предвојничке обуке, или су се одржавале у минималном броју или никако. И Економски, и Правни, и Филозофски, и Техничка велика школа одржале су незнатан број конференција. То Је један од разлога за неуспех похађања предавања, која су на Правном факултету била испод 70%, а исто тако и на Економском. Карактеристичан пример немарног односа ггрема предвојничкој обуци, како Комитета НО тако и деканата, био је на Фармацеутском факултету, који у зимском семестру 1948/49 годинв уопште није слушао предавања. Прошле године било je случајева, који су потекли из слабе координације официра предавача и другова задужених за предаојничку обуку на факултету, да су били потписани индекси, иако студент није долазио на предавања. Ове године то се више неће поновити. Студенти коЈи не посећују редовно предавања изгубиће право на потпис у индекс. То су наши успеси и неуспеси то су наша искуства. Ми, студенти, морамо схватити да од редовног посећивања предаваша зависи наш успех, успех факултета као целине. Дисциплина и ред на часу обуке то мора бити опште правило и закон за студенте. А на комитетима НО и деканатима остаје да између себе створе најбољу сарадњу, да обезбеде што бољу евиденцију, да се побрину за адмикистраторе и демонстраторе, за воЈну библиотеку, за сав потребан материјал и успех неће изостати. Е. Омав
Предавање генерал -мајора Мораче
У петак 28 октобра у 19.30 час. на Правном факултету амфитеатр V одржаће предавање генерал-мајор Милутин Морача о операцијама Југословенске и Црвене армије за ослобођсње Београда. Скреће се пажња свим студентима Да посете ово предавање. (Из Универзитетског комитета Народне омладине)
Оснивање стручних група на Правном факултету
На Правном факултету оснивају се ове године стручне групе, које треба да постану нова форма стручног рада на факултету. Ове групе су већ формиране на свим година. ма Правног факултета. Свака година подељена је на посебне групе, у које улазт! 12 до'2o сТудената, према броју на години. Групама руководе другови постављени од стране факултетске управе. Ове стручнв групе имају задатак да помажу студентима у току њихових студија. Та помоћ састоји се у томе што ће се у групама контролисати како студенти посећују предавања, како уче и како полажу иопите. На састанцима група одржаваће се консултације на којима he се, у присуству асистената, а понекад и наставника, продубљивати пређено градиво. По том систему водиће се и евиденција рада сваког појединца, а исто тако и учешће у раду актива Народне омладине. Ове групе моћи ће највише да помогну студентима прве и друте године да уђу у стил рада и одмах од почетка почну систематски да уче. Поред тога, на овим групама, у заједници са асистентима и наставницима, указиваће се помоћ у учењу студентима који имају заостале испите. Ради што боље евиденције установљени су картони у које се бележи и контролише сваки изостанак, учешће на консултацијама, ток учења, извршење обавеза, број преданих семинарских радова, примедбе руководилаца групе, асистената итд. Оваквом контролом постићи ће се побољшање у учењу, упознаваше наставника са студентима и уошпте много бољи резултати по свим секторима факултетског рада.
Вера Новаковић,
ст, права
КУЛТУРА И УМЕТНОСТ
ПРИМЕРОМ „БРАНКА КРСМАНОВИЋА“ ТРЕБА ДА ИДУ СВА ДРУШТВА У ПРИПРЕМАМА ЗА ФЕСТИВАЛ
-23 октобра пре подне одржана је у амфитеатру Правног факултета годишжа скутхштина Културно-умет ничког друштва Београдског универзитета „Бранко Крсмановић”. После избора радног претседништва, записничара и оверача запискика, поднео је досадашњи потпретседник друштва Пера Јовановић извештај Управног одбора. Он је изнео исцрпну анализу досадашших успеха и пропуста. Детаљно анализирајући поједина питања указао је на нове правце и могућности. .После реферата изабрана је кандидациона комисија. По завршеној дискусији прешло се на гласање којим је изабрано ново руководство. * Овогодишња скупштина „Бранка Крсмановића” долази после године дана напорног и плодног рада. Велики број иступа на фестивалима и такмичењима показао је високе квалитете многих секција Друштва и ставио их у ред водећих омладинских уметничких колектива у земљи. Уз јаку конкуренцију на Савезном фестивалу прошле године, хор je био освојио трећу награду. У стручној анализи, Мокрањчева X руковет оцењена је као једна од најуспелијих тачака Фестивала. На градском такмичењу хорова освојена је друга награда са истим репертоаром. Током летњег семестра спреман је нов програм за Студентски фестивал. Стручњаци су и овде нагласили да је хор пружио врло успелу интерпретацију V и УП руковети од Мокрањца и „Јесени” од Христића. Хор је уопште показивао константан напредак у свом раду што је, с једне стране, дошло као последица врло интензивног студиозног рада а, с друге стране, захваљујући побољшавању гласовног материјала кроз низ аудиција, Према садашњем стању изгледи за даљи развој су врло повољни. Позориште је са својом претставом „Сумњивог лица” освојило прву награду. Глума ансамбла била је на висини бољих професионалних позоришта, док је режија овог комада изазвала велику дискусију међу критичарима Београда. Фолклорна секција је освојила трећу награду на Савезном фестивалу а исто тако и трећу награду на Градском такмичењу. О раду и успеху Друштва говоре и статистички подаци. Августа ме-
сеца прошле године Друштво је бројало 187 чланова да би се у јуну ове године број повећао на 429 чланова. Данас има 275 чланова. Оваква несталност настаје услед брзих проширења неких секција, оснизања нових секција, а с друте стране због одласка многих талентованих другова на даље уметничко школовање. Током ове године одвојио се од Друштва као самостална секција и цео Клуб младих књижевника. Хор је у протеклој години наступио 31 пут са 82 тачке. Одржано је 270 заједничких и појединачних про ба на које је утрошено 33.315 часова. Секција фолклора наступила је 33 пута и дато је 54 тачака. Одржано је 365 проба са 18.893 часова. Секција позоришта је одржалз пет претстава. Одржано је 29 прсА ба. на 14 састанака курса дато је 615 часова а на 20 састанака етида дато је 100 часова. За опрему декора и поставке сцена пружила је техника 1.264 радна часа. Велики je успех већ и у томе што је омогућено критици, ансамблу Друштва и интересентима ван њега да се упознају са свим добрим и лошим странама интерпретације. Пзитивна стваро је такође била што су младим редитељима и кореографима пружене могућности развитка и остварења њихових уметничких концепција, које су на тај начин могле да буду оцењене, одмерене а по неким стварима и рашчишћене. Јачање друштвене и радне дисциплине у духу уједиињења Савеза комунистичке омладине Југославиje и Народне омладкне ЈугославиЈе одразила су се у лрошлој години и у раду друштва. Чланство је усвајало нове методе рада и у томе постигло добре резултате. Најконкретније се тај нови дух одразио у формирању друштвене бригаде која је са великим залагањем преброђавајући препреке постигла знатне успехе на градилиштима Новог и старог Београда и Аутопута. Бригада је бројала 124 члана и имала у свом саставу три чете. По плану бригада је псилла на радилиште 2 јула и била је подељена у две екипе. Прва екипа је отишла у логор број 5 (Нови Београд) а друта у логор „Будо Томовић” на градилиштима старог Београда. 16 јула обе су се групе сјединиле и отишле на градилиште Аутопута где су исту-
пале и давале приредбе. Чланови су псмагали бригадистииа око спреман>а њихових тачака за фестивале градилкшта, одржавана су предавања из области филма и књижевности а две другарице са Академије за примењену уметност организовале су један кружок младих цртача и сликара. Бригада се на акцији задржала до 31 јула и била је похваљена за свој рад од штаба IX секције Аутопута. За то време дато је 26 приредби и изведено укупно 240 тачака, од којих 73 хорске, 99 фолклорних, 53 солистичке и 15 рецитаторских. Месец август провели су чланови „Бранка Крсмановића” на мору. За добар рад једног тако великог колектива потребно је поред упорног рада и вежбаша и присно другарство и добро познавање чланова између себе. То чини да они рад и живот у њему не схвате само као неку обавезу, већ да се кроз живот колектива човек веже за задатке и да им посвети пуну пажњу. Зато је Управа Друштва уз помоћ Универзитетског комитета организовала ко лективно летовање које ie уједно било и награда чланству за велико залагање у току године. Поред тога остварен је на тај начин и континуитет у раду, који је неопходан за добар успех једног уметничког колектива. Две групе фолклора, српска и македонска и хор, укупно 160 чланова, летовали су у Дубровнику. Академско позориште, Клуб младих књижевника. новостворена музичка секција и фолклорне групе војвођанских и врањанских народних игара. летовале су у Биограду. Одмах по доласку у летовалшпта отпочело се са припремањем новог програма за ову годину. Хор је спре мао од Мокрањца „Козара” и XI руковет, неколико дела хрватских класичара као и дела чешких, бугарских и руских композитора. Фолклор је увежбавао игре из Хрватске, Славоније, Далмације и Македоније. Пробе су одржаване сваког дана и трајале су по два сата. Сем њих одржавана су стручна предавања за све чланове Друштва. Ту су се чланови упознавали са историјом развоја хорске музике и њеним значајем у музици уопште, историјом развоја народних игара, њиховим богатством и лепотама. Два концертна наступа ових секција у Дубровнику пред публиком са старим програмом наишла су на врло топао пријем. Нарочито је поздрављено извођење X руковети од Мокрањца. Жана Касуа, француског књижевника који је био присутан концерту поводом Дана устанка народа Далмације одушевило је извођење ових руковети. И чланови Академског позоришта п{зпиремали су за време ceor боравка у Биограду нов nporpam Они ће да Ргриказују „Саадбу” од Чехова и „Подвалу” од ГлихшФа. Рад се састојао углавном из читајућих проба. Одржано је неколико импровизација. У припремању „бодвале” нарочито је рађено на одређивању карактера личности и разрађивању њихових биографија. Постављена је и основна идеја комада. У развоју колективног живота постигнути су добри резултати и учвршћена је дисциплина. Поред тога чланови су научили да индивидуално раде над улогом. Најмлађа музичка секција, спремна је ствари домаћих и страних композитора. Она је у заједници са члановима Академског позоришта за мештане и трудбенике у Биограду извела два мања концерта. Одр-
жан је и концерт за студентско летовалиште у Задру. Брзи и велики напредак који је Друштво остварило истакао Је н»егове секције међу прве у земљи. Ова чињеница је уједно пред колектив ставила и нове обавезе: рад и стваралаштво његових чланова треба да користи како факултетским тако и осталим друштвима дајући пре свега правац којим треба да пођу млађи ансамбли. Може с једне стране да им се указуЈе на погодне организационе форме, да им се пружи избор v репертоару који би требало да обрађује итд. И досада 1е правац рада и Развитак Друштва био сложен проблем и за њега се директно интересовао како УИиверзитетски комитет, тако и агит-проп ПК КПС. Репертоарска политика Друштва била je пре свега усмерена на квалитетно продубљавање програма а уједно су вршени покушаЈи да се у и£кшг секциЈама оствари нов начин интерпретације прожет новим соцИјалистичким схватањем у уметности. Исто тако су вршени покушаЈи да се реше проблеми коЈе још нису решили ни професионални ансамбли. Данас се Друштво стара да на репертоару хора croie дела наших класика хорске музике, да поред стандарцних ствари Мокрањца буду извођене лепе и знамените ствари и других наших стариЈих композитора коЈе су временом заборављене; поред тога значаЈан број заузимају композиције из борбе и изгралње дела која уметнички обрађују нашу данашњицу. ОбухвЗћена су и значаЈниЈа дела страцих словенских композитооа, (Сук, Сметана), а уЈедно је отклоњена и дностраност хора у певању дела за мешовити хор. Прелази се на одвојен рад са мушким и са женским хопом. __ После завршетка Студентског фестивала подвргнути су сви стариЈи и нови чланови хора детаљноЈ аудицији. Нови програм коЈи се спрема треба да омогући давање самосталних концерата хора. коЈи лосада из обЈективних разлога нису мог-ти да буду организовани. Програм треба да буде готов до 15 Јануара. Код фолклора настао је после Студентског фестивала мањи застој ради одређивања новог правпа којим би требало да се пође. НаЈзад Је одлучено да се стваралаштво усмери искључиво на уметничку обраду народних игара. Стога је преформирана сама секциЈа. Ансамбл је смањен у Једну групу квалитетно наЈјачих чланова коЈи су опредељени за искључиво обрађене игре, на музику Готовца, Војвновића и других. Досад ниједан аматерски колектив није узео овај курс и сви се држе примитивнијег и једноставнијег извођења изворних игара коЈе су на уметштчки нижем ступњу. Узимајући овај нови правац Друштво узима и знатне обавезе у погледу правилног гајења ове гране уметности. Пошто су многи чланови Академског позоришта прешли у друге уметничке установе морало се почети свo изнова. Највише је пажње изградњи младог чланства, Jep Је нови кадар испочетка Једино имао одушевљење за рад. Формирани су курсеви на коЈима су чланови теоретски упознавани и то Је одмах примењивано у пракси са ссновним законима глуме и режије. За све чланство одржавана су предавања из области практичног рада позоришта; припреме комада, режије и глуме са дискусијом. Ефикасан је био и р«д на етидама, тј. слободне имгфовизациЈе сцена које морају да третирају неколико глумачких елемената. После су кроз дискусиЈу изналажени ти елементи. Такви састанци којима руководе редитељи необично су садржаЈни и развијају дар запажања код ансамбла. Приликом почетка рада на „Подвали” и „Свадби” глумци, редитељи и техника прорадили су и извесну литературу из доба и средине где су се радње догађале. Уооште ј е досад прилично учињено и ооа комада треба да буду готова средином новембра и деп»мбра месеца. Судећи према свим досадашњим припремама Друштво „Бранко Крсмановић изићиће и ове године спремно на Студентски фестивал. То нам потарђуЈе и елан којим се пришло раду већ на самом почетку ове школске године. Даљим залагањем и уметничким изграђива**>©м чланства моћиће Друштво да да и своЈ удео у даљем развоју нашег културно-умепшчког живота. Т. М.
Фолклорна група „Бранко Крсмаиовић”
Успело вече студената прве године на Пољопривредном и Шумарском факултету
У дому културе одржано је традиционално вече студената прве го дине Пољопривредног и факултета у Земутгу. Може се одмах рећи да је ово вече, које је организовао Комитет Наоодне омладине Пољопривредног и Шумарског факултета преко КУД „Соња Маринковић”, одговорило својој намени и
да се битно разликује од вечери да_ ваних протеклих година. Ове године припреми вечери студената прве гоДине приступило се одмах, већ првог дана школског рада. Позитивно је што се сћремању пришло одмах и енергично, и то у времену када су студенти најмање заузети радом и задужењима на факултету. Сем тога важно је и то што се нови студент дочекује са овом вечери баш на почетку сво јих студија и што је на тај начин обележен почетак рада „Соња Ма. ринковић”. У ревији, коју су и ове године писали сами студенти агрономије, цен. трална личност није студент прве године. Заправо, кроз свих пет слика ревије студенту прве године приказане су све тешкоће и проблеми, позитивне и негативне стране у сту_ дентском раду са којим се он упознаје. Новина у овогодишњој реви. ји, и њена битна разлика од ранијих, јесте њена идејност и хумор којим је проткана од почетка до краја. После поздрава и реферата друга Жике Теофиловића, претседника Факултетског комитета На_ родне омладине, о улози, раду и борби Пољопривредног и Шумарског факултета пре рата, као и на порима у обнови и .изградњи, на сцени, под рефлекторима, отпочело је извођење првог дела програма. Пред гледаоцима се ређа читав низ слика ревије, која приказује живот студената на факултету. У слици „Аула факултета” на оригиналан начин приказани су редови пред Деканатом испред више канцеларија где студенти данас повише времена чекају а не знају где се шта издаје: карте потрошачке или уверења. То траје тако све док чиновница Деканата која „мало говори са студентима” не саопшти: „Карте тамо уверења овде”, и онда настаје гужва. На исти начин ошинут 1е бирократски однос особ. ља Деканата према студентима. Сцена са објавама даје верну слику стубова на Пољоприаредно-шумар. ском факултету на којима аиси
„море” сгарих објава. У овој слици појављује се и нови студент. Он је несналажљив и све му је ново, али му старији другови указују помоћ. Лик лошег члана Народне омладине приказан је преко студента који није био ни на акцији, ни на пракси због заосталих истшта. Он je тај који се први жали на Правилник кратак рок њему ништа не иде по вољи. Он напада активисту који га је осудио, и каже: „Брат се не брине има четири заостала и се. дам редовних, све ће да пријави да би добио добар распоред.” Сцена са иопита није најбоље ус. пела. Незнање на испитима и масовно одустајање верно су приказани, али je могло да буде више оригиналних момената. Један од недо. статака и пропуста режиlе је што на испиту пада и студент Ми&а, ко, ји је ранизе упућивао студента прве године како треба да ради, и што се на испиту испоставља да је он и пре тога падао на испитима. Завршетак ревије је најуспелији. Велику књигу хемије уз озбиљан текст преко звунника поима студент прве године, док у позадини апсол-г венти носе дипломе и одлазе у привреду. Изнад свега тога парола „гту»o ушеха друговима са прве годи. не”. Уметнички део програма, иако врло коатак био је врло доба-р. Пр_ вак Универзнтета —• фолклорна грутта, настугшла је са сплетом македонских и хрватских игара. Она he већ за ово кратко време да попуни своје редове младим снагама. Хор, иако не у пуном броју, успе. пгао је отпевао „Другу руковет” од Мокрањца, „Петолетка зоае” и од_ ломак из „Приморских напева”. У овом делу програма биле су иепотребне рециташије „Пелен бака чемер дека” и уметничко нитање „Хирургије” ко}а }е мање-више сии. ма позната.
Миозраг Обревоивћ
«*УА агрономцј«
„Медицински подмладак" у другој години
За кратко време „Медицински подмладћк” улази у другу годину свог постојања. Можда је још прилично рано доносити суд о једном часогтису ове врсте. Али, његових пет досадашњих бројева јасно показују да је он одиграо улогу која му је била и иамењена: био је смотра достигнућа студената Медицинске велике школе у њиховом стручном уздизању и послужио је као потстрек за нове напоре. Замишљен тако да првенствено буде студентски часопис, „Медицииски подмладак” је у том правцу и развио своју активност и по проблемима обраде стао у. ред бољих часописа ове врсте. Часопис је досад објављивао библиографске и оитаналне радопе из медицинске науке, као и медицинске приказе. Известан број објављених радова има пуну научну оригиналност., Оригинални радови из анатомије биће сигурно искоришћени у модерној хцрургији. У радовима из биохемије, хемије и физиологије видимо лепе резултате. А. Ружић и Р. Дебијађи дали су потпуно нову, оригиналну методу ресинтезе хемоглобина. В. Перишић иД. Петровић дали су оригиналну корекцију већ ћих метода за клиничка испитивања. Р. Сотировић самостално проналази и издваја једну биљну боју која се може употребити као индикатор. Клинички радови и прикази, по својој проблематици и вредности, заслужују пуну пажњу. . Сви ови резултати постигнути су оалом научних група Медицинске ведике птколе, којима су професори пружили пуну помоћ Ове научне гоупе показале су ца могу да буду место за окмпљање младих људи који желе да се баве науком
Због свега овога „Медицински подмладак” није остао незапажен, како у нашој земљи, тако и у иностранству. То сведоче и ггисма с позивом за сарадњу, која је досад примила редакција часописа. Лекарско друштво из Јаши-а (Румунија) понудило је размену часописа и блиску сарадњу. Срдачни тон и поздрави лекара из Јаши-а јасно говоре да je часопис правилно оцењен. „Ексерпта медика”, часопис који објављује кратке изводе радова из свих бољих часописа света, тражио је да му се пошаљу, ради објављивања, прикази неких радова, штампаних у „Медицинском подмлатку”. С обзиром да је „Ексерпта медика” највећи и најпознатији часопис ове врсте у свету, може се схватити да се „Медицински подмладак” већ афирмирао као часопис. Студенти око „Медицинског подмлатка” треба да схвате сву лепоту и величину овог догађаја и да и даље наставе са преданим радом и одрже часопис на потребној висини. Када се узме у обзир квалитет извесних медицинских часописа које издају студентске организације у појединим кагшталистичким земљама, када се погледа њихов садржај и тематика, и кад се сагледа њихов комерцијално-памфлетски карактер, онда студенти Медицинске велике школе могу заиста бити поносни на свој часопис. Часопис he несумњиво значити јасан одраз времена у коме живи, рали и развија се нова генерација Титових стручњака, f
В. Варагић
апсолвент медицине
УЗМАК
Рана јесек 1941 годиае у Чачку Гресу се прозорт ко у језш, пролама сше бзиже траду мом; свако је жквк на опрезн к свако усправан пред жшвотом. ...Komopa се лагано аовлана, - сшвш вочики од тладп мучу; проие се вест пре ио што се смрачв да /е трттд аред падом, у обручу, И век прве чете борца боси укоаавају се с Љубмкке страпе; ако ком образ суза ороск обрише је да Немцу ие остане. ...Топе се звезде ко пахуље снегв, комесарова реч још /е на луши; још цео трад верује у њета иако се мост аочвње ла руши, Ад ппко барјак црвеви ве екида, ие верује вико да ke пасти трад; ве кречи ишко пароде са sида пвт кота тиштп сумња в јад. ...Поспаив сумрак иа окна пада. Hok he ова бпта дужа од слободе; и рекао би, ко взиепада п заштитвица и$ трада оде...
Дратослав ГРБИп
(Одломак пз циклуса: „Записи из мога краја”) ј
/УЈШРтнмЖ
3