Студент

(Наставак са треће стране) штвене свести. Карактеристично је да се и један и други позивају на естетику, на принципе марксистичке критике али само у теорији, а практично у својој дискусији готово их нигде не примешују. Добија се утисак, чини нам се, да пређашн>е критике својом конфузношћу нису омогућиле схватање стварне суштине филма, већ обратно, да би се приказ могао разумети, мора се филм погледати даклв, у овим случајевима приказа имали смо то, да је филм помогао разумевању приказа, док су прикари отежавали схватање филма. Критике нису биле довољно партијне, ма да оштре на речима, имале су свађалачки тон, богате цитагима, али са мало аргументације и конкретног примењивања теоретског излагања. Приказ друга Ристића, кад би се превео на језик естетике, добио 6и нешто у својој вредности, но саа н»он недостатак није у томе. Ми ce нећемо детаљно задржавати на свему, већ ћемо се освртати на дватри детаља, којима, по иашем мишљењу, треба посветити пажњу. Анализирајући филм, друг Ристић проналази да је основна идеја, тема филма „убиство из користољубља због пл»ачке”. Сматрамо да је ова констатација једнострана, ма да је као једаа од елемената основне идеје, тамна. Помало убрзана анализа дала )е извесиих контрадикција у оцртааању личности Сергеја Вауера, па се на једном месту каже да је хладан и рафиниран. а на другом да је неурачунљив и избезумљеи. Тачно је само једно или само друго. Затнм, друг се Ристић у свом наглом. уопштааању вара када закључује да кримкналки случај не може бити предмет уметничког дела. Криминал je nojana У стварности. чак закокита појава у ангагонистичком класком друштву. Питање је само како га обрадити. у сваком случају не као у овом филму. И, на крају, да се дотакt»Mo још једног карактеристичног детаља друга Pvfcmha. Он у једном схров иаскроз декадентном филму. тшимећује само толико, да вири из r»era дехадеиција.

11111111II BlllllllllBSiBIIlilSIISIIIII Друг Ђелинео, пах, даје сувише оптирну лекцију о уметкости и критици другу Ристићу у своме осврту на његов приказ, врло опширну и често нетачну. И на ово.м примеру се нећемо дуже задржавати и аргументисати своја тврђења. Чланак лати од сувишних детаља, сасвим непотребних, који,. имају понекад само ту улогу, да затрпају главну ауторову мисао. Препоручили бисмо, даље, аутору позивање на много савременије и научније текстсве класика марксизма, а онда и Горког- Чернишевски, кога аутор узима за сведока, више je важан за нас као историска појава 19 века, ма да ra у његовој земљи цене као највећег чозека тог века, „заборављајући” да су у исто време жизели Маркс и Енгелс. То je мишљење и до нас допрло, али га ми не усвајамо и сматрамо да смо у праву. Затпм, трсба разликовати битно од небитног, па не говорити о критицл нашег домаћег филма, када критикујемо crparoi. Даљс, треба скренути пажњу да партајност и идејност нису правци уметничког стварања, како се то у критици истиче, већ његови основни закони. Не можемо се сложити да Сергеј Бауер остаје чешће гладан него сит. Где се то и на филму види? Он баш добро живи. Треба се сетити још и тога да је пратио једну од највгћих уметница света итд. Но то све и није толико важно, али је нетачан закључак да гладни врте злочине. Ми би смо рекли обратно, да их баш стгги врше.,На крају, критика мора битч објективна, конструктивна и доброиамерна када се обраћа другом, да има другарски тон. ★ Примвтиће неко да се много простора у листу и много речи утрошило за једну тако безначајну ствар. као што је филм о коме је реч. То је сасвим на свеме месту. Но нас није повукао на дискусију сам филм, всћ редови гледалаца. Фахт је да ми ие можемо наручивати из Холивуда богзна како напредне филмово, из простог разлога што они такве не праве, али кад избор падне на овакав филм, ми ћемо и даље сматрати за своју обавезу да о њему гсзоримо.

ИЗ БОРБЕ НАПРЕДНЕ ОМЛАДИНЕ СВЕТА

Кроз Виетнам. ИндиЈу и друге коло|ш]алне земље свакмм се даном бороа ■гротив кмпериЈалистичккх поробљивзча рве више расплвмсвва. Кроа оружану Ворбу, масовне демонстрадије и штрајКове отромких размера подиже ce глас кародних маса са захтввима за ослооо®ен>в од колонијалног ропства, за права На рад, школовање, на живзв достојан човека. Омладина се нвлази у првим редовима свих борбених активкости. СоЈГидариАупи се са осталим слојевнма карода, омладина у грандиозким налорима одноеи победу за победом над имперк]алистичким терором. Води се орузкана борба у Виатнаму, ИндонезиЈи, црипремају се штрајкови и демонстрације кроз читаву Индију, Блиски Исток и афричке колоније. Омладина Кине бори се у првим редовима н.ене велике регуларне армије, бори се у Још неослобођетши подручЈцма рушсћи Куоминтангову власт. Револуционарна омлади■на Кине учествује у првим редорилга изградн»е вове кинеске народне власти и нове напредне цивилизације. ВИЕТНАМ И омладина Внетпама бори се за слободу у регуларноЈ АрмиЈи виЈетнамске републике 80*/i активних снага сачињава омладина од 18—23 година. Већина официра те Арммје, бројни команданти и вође одреда су омладинци стари Једва 24 или 25 година. Та слабо опремљена и слабо наоружана АрмиЈа, одупире се навалама снага од око 130.000 војника, трупа експедиционог корпуса Француске и најмодерниЈе иаоружаних америчких екипа, што сведочи о огромноЈ пожртвованости ви]етнамског народа и омладине у борби за слободу. Одреди те АрмиЈе често се мораЈу борити против неприЈатеља само бамбусовим палицама и старим пушкама. Унутар АрмиЈе омладина Је организовала добровољне „одреде смрти" који улазе у неприЈатељске магацине мунициЈе и потпаљују их, чији се чланови бацаЈу под неприЈатељске тенкове са бомбама. Та АрмиЈа, након три године борбе, постала је моћка снага ко]а Је кадра да се супростави највећим офанзивама. КИНА Са конгреса Кнност?з омладине Велику улогу у Ослободилачком рату народа Кине оДигрзла Је напредна кикеска омладина под руководством Савеза комунистичке омладине Кине. МеНутим, у последњоЈ фази кинеске ослободилачке револуциЈе, када Је већи део територије био ослобођен, а на тим подручјима већ почела борба на фронту обнове и изградње, када су се почеле подузимати револуционарне мере на путу преображаЈа свеукупне кинеске прквреде као и изградње нове кинеске демократи]е и организација кинеске омладине је морала променити своЈу физиономиЈу. Савез комунистичке омладине Кине, који Је досада постојао као Једина омдадинска организација, као предводник омладинских маса, показао се преузак за окупљање свеукупне напредне кинеске омладине. Зато Је Комунистичка партија Кине предложила да се приступи оснивању Једне општенационалне демократске омладинске организације иовог свекинеског савеза демократске омладине. Овакву директиву своје Комунистичке партиЈе, брзо су прихватиле широке масе кинеске омладине. Док се Још знатан део револуционарне омладине налазио на фронту у борбама за коначно ослобоћење целе кинеске територије, састали су се недавно најбољи омладинци из свих крајева Кине на сзоЈ Први конгрес, на коЈСм су поставили основе и смернице своЈе организације Свекинеског савеза демократске омладине. Овде су констатовани успеси који су постигнути дугогодишњом револуционарном борбом целог кинеског народа, с огромним уделом напредне кинеске омладине, као и перспективе даљег развитка нове кинеске демократије и задаци нове омладмнске оргакизације на том путу. На Конгресу Je омладини говорио ЈенПи-Шм члан ЦК Комунистичке партије Кинс. Он Је нагласио да је општенационална победа кинеског народа само први корак на његсвом дугом путу. Јек-Пи-Ши ]е истакао речи Мао-ЦеТунга да „само искорешивање империЈализма, феудализма, бирократског капитализма и владзвине .Куоминтанга из Кине ниЈе довољно да у целини доведе до потпуне независности и суверенитета нове Кине. Тек када се широко развијв народна привреда, тек када се каша земља претвори из заостале пољопривредне земље у напредну индустриску, твк када престане зависити од империЈалистичких земаља и постане стварно економски независна тек ће тада питање кинеске независности и суверенитета бити до краја решено".

Прелазећи на задатке омладинског покрета у Кини, Јен-Пи-Ши Је изјавио да ЦК Комунистичке партије Кине и претседник КЛ Кине Мао-Це-Тунг придају велики значаЈ оснивању новог Свекинеског савеза демократске омладине Кине. Млади радници, сељаци и студенти Кине стајали су херојгки у првим редовима кинеске демократске револуције. Подвлачећи да омладински покрет претставља значаЈан стуб револуционзрне борбе кинеског народа, Јен-Пи-Ши ]е рекао да би без мобилизациЈе читавог народа, и особито омладине, било немогуће испукити крупне задатке у спровођењу револуције до општенационалне победе и изградње нсве Кине. у оквиру Савоза омладина he се васпитавати у духу марксизма-лењинизма, како би сваки члан стекао револуционарно диЈалектнчко схватање о свету и био одгајан да служи свом кароду, да разуме законе друштвеног развитка и да свесно учествуЈе у демократској борби на основу тих закона. На краЈу Кокгр«са Je Јен-Пи-Ши псдвукао да Је правилно руковођење Свекинеским омладинским савезом од стране Комунистичке партиЈе Кине одлучујући фактор за правилан прогрес кинсског омладннског покрета. КНДКЈА 2>ООО.ОСО студепата штрајксвало је токјш године у индији се покрет отпора иарочито појачао после рата. Ta] покрет узима сблик све веђих штрајкова, поСунаидемснстрациЈа сгудеката, радника и ссљзка. ИмпериЈалистички маневри дали су Индији уз помоћ крупне индиске оуржоазије лажну независност. Борбу индиског народа за истинску независност и слободу. ко]а се све више раепламсава, не може индиска буржоазија и империјалисти зауставити никаквим репресалиЈама. Штрајкови радкика и студената умножавају се све више__ и енглески империЈалисти ки нвЈбароарски-Iим терором не успеваЈу то да спрече. Индиски студентски савез води огорчеку борбу против терора и политике некруовв владе. Како Јавља „Студент , орган Индиског студентског савеза, утоку ове године демонстрирало Јеуштра]ковима под руководством тог савеза преко 2,000.000 студената, солидармшући се са радницима, сељацима и профеоорима у борби против махинациЈа Нехруове владе. Западни Бенгал без ггрестанка организује штрајкове и демонстрације показујући невиђен хероизам у борби лротиз фашистичког терора, проткв упветавања радника и хапшења политичких емиграната. У Порт Сераизу у велшшм демонстралиЈама 15. и 19. Јануара ове године уби Јено ]е од страке полицдЈе 90 лица, међу којима и 5 стуедната. Због таквог полициског терора, студенти, уз подршку целога нарсда, провели су огромне 'демонстраииЈе и штрајкове, ко]и су тра Јали два дана. 28. маја студеггти су протестовали против оружаиог напада на женске демонетрације. ПолициЈа Је пснсво одговорила мецима. Отада се кроз јуни и Јули стално пуца на грађане у Калкути и целоЈ западно] БенгалиЈи. Народ одговара борбом штрајсовима и демонстрадиЈама против владе. 25.000 студената учествовало Је у штраЈку који Је трајао два месеца за брисање пробних испита на Унивсрзитету у Бихар-у. Тим повсдом организован Је имасовни штрајк глађу. Влада је затворила Укиверзитет у Бихар-у до несдређеног рока. На оснозу врло непотпуних података 179.000 студената изашло Је на демонстрациЈе и штрајкове кроз читаву земљу тражеђи право на школевање. У оквиру тих демонстрација оргаиизоеане су и даље борбе против кекародног шхолсксг режима коли Је поставила Нехруова влада. Демонстрирало се против уредби по којима су учитељи подложни физпчким казкама и уредби против учења мгтеринског Језика. Захтевају се бољи умитељи, побољшање услова за учење и домске просторије за ђаке и сгуденте. Тражио се зајам и пемсћ за школовање избеглих студената. У Јануару и марту ове године 85.000 студената Источног Наниаиа изашло је ка позив Студентског савеза на прославу студентског дана у Делхи Ју. 35.000 делхиских студеката из три колеџа учсствовало Је у двонедељноЈ борби за помоћ избеглим студентима. Поворке су непрестако наладане. Сто студената Је рањено у сукобкма са полицијом, а 140 ухапшено но, сви захтеви су добијеки. У ВомбзЈу Је 800 техничара Јуна ове године изашло на штрајк поводом избацивања 20 студената из домова. У Бурми студентм акпгзно учестзуЈу у Ослободилачком покрету c%pra народа. Многи раде на ослобсђено] териториЈи у административиим сртвшша, учествуЈући у остварењу разних реформи, као на пр. расподеле земље, формирање ударничких бригада итд. Студекти активно учествују у штрајксзима, похађају тзорнице дискутујући са радницима о значају борбе против империјалиста.

Га гишз Нлић

ЈЕСЕЊИ КРОС ТРЕЋИ УСПЕХ ГИМНАСТИЧКОГ ДРУШТВА ВЕТЕРИНАРСКОГ ФАКУЛТЕТА

Ол јутарњих часова па све до мрака, грађанство Београда којв Je пролазило поред Бетеринарског факултета, могло Je видети студенте ветерине како трче по стазама будућег парка, који се тамо гради. Трчали су сви, почев од студената прве године па све до ..стараца , студената пете године и апсолвената - о су студенти тренирали за крос. Гимнастичко друштпо факултета, које се у досадашњим такмичењкма наЈвише истакло, није хтело ки obol- пута да изостане. „ Парола „Пехар мора остати код нас далаМс још више потстрека и елана студентима ветеринв да покажу сву своjy спремност и актизност на крссу. Од правилног рада секретаријата група, залагаљем и учешћем свих чланова у раду као и одржаваљем редопних треиинга записи и успех. Јер. ако се сав терет пссла не баци иа Једног човека (у овом случају на фискултурног руководиоца), кего се са њим позаоаве и сехретаријатп актпва и гимнагтичко друштво, онда успех неће изостати. А баш таквим планским и систематским радом. Гимпасгкчко друштво Ветерннарског факултета и постигло је свој досада највећи успех: на кросу Је место 7С» ст}’деката трчало 100«. Леп успех показала Је VI група четвртог актива, soЈа Је одржала већи fipoj треннпга него обкчпо, као и VI група другог дкгива, која Је од 65 чланова на крсс извела 63 такмичара. * • • Примицао се 27 октобар, дан кроса. „Хоће ли нас време изневерити" гштали су се мнаги. „Па urra онда, зар се ми нисмо показали на прошлом кросу када Је киша хтела да омете крос и да нам одузме пехар” гласио Је одговор. коЈи Је побијао сву сумк>у у нови овогодишњи успех. На Један дан пред крос одржан Је састанак са фискултурним руководиодкма група и актива Дискутовало ce о припремама техничке природе. Извршенв су поделе задужења друговима за организацију кроса на терену. У четвртак. на дан кроса, пред зградом Ветеринарског факултета било Је живо. Сви такмичарн су говорили да припремв и тренинзи нећв бити узалудни. Дан Је био леп, сунчан а уверење велико да he крос успети. У 14 часова, свв је већ било спремно за полазак. Ветеркнарски факултет. коЈи броЈи око 1600 стулената извео Јо на крос 1253 студента. Колона, коЈа се кретала од факултета до стадиона ЦДЈА. у којоЈ су студенти били поређани по четири, претстављала је досада наЈвећу фискултурну манифестацију студената ветерине. ★ У Хајд парку поново се наставља разговор. По трсђи пут освоЈити пехар то су желели сви На све стране живост, песма, шале, хармоника. А Један студент у таквом расположењу смешећи се добади: „Да неђе они из Информбироа за ово такмичењз „направити” да Је била демснсзрадија „здравих снага” противу Тита и „клике”. Нека дођу само да виле...*‘

Свв Je било спремно. Старт уређен. Полазак. Трче студенти прве и друге годггне. Редари коЈи су стајали дужином стазе нису дозвољавали ггикакво „сецкање” „Слабији” су гунђзли, ова стаза као да има SOOO метара, дох су „фаворити” L-рабили напред и међусобно се прслазили да би што пре дошли до циља. На циљу, који Је био украшен заставом и паролом: Непоколебљива вера у сопстпенс скаге гаранци.ја изгоадње сошгЈализвга, стајао Је дежурни, ко!и Je примао листе сд такмкчара и друш оргаиизатори такмичења коЈи су мерили време и записивали имена победника. И тако редом. Десетине и стотине слудената ветеринс трчало Је на кросу, студенти треће и четврте године, апсолвеити, иа крају хор културно-уметничког друштва, члзнови Комитета Нарогтне омладине, чланвви и управа Гимнастичког друштва, организатори такмичењз... • ♦ * На кросу Гимнастичког друштва ветеринара учествовало је 1253 студента док со такиичило 1096. Узета обавеза (700 такзшчара) премашена Је за 156 по сто, што значи да Је 67 по сто студената трчало на кросу. НаЈбоље резултате показао Је V г.кткв Народне омладмне са апсолзентима који Је и у досалашњим такмичењима увек био међу првима. Од 160 чланова, колико актив броји, такмичило се 125 студената тако да je узета сбавеза од 60 такмичара премашена за 208 по сто. Најбољи на кросу били су од другова: А. Орешковић, Р. Мецилошек, Ј. Ђакулиа, Ж. Љешевић п Песић, а од другарпца: Р. Коларевић, О. Илић, Д. Радовановић п И. Шнајдер. Најбољи организатори, агитатори и руководиоци кроса као и наЈбољи такчичари добили су наградс Комитета Народне омладипе у виду кљига и патика. Нагрзђеии су: А. Орешковић, коЈи ,1е имао најбоље време на кросу, по три првопласивана из сваког актива, М. Савић, најбољи фискултурни руководилац актива, Р. ЧукунколиЈев, најбољи секретар групе и Мушевић, најстарији апсолвент. Ветертшари сз интересовањем оч?кују кросеве осталих факултета и гимнастичких друштава. Јер, не успе ли осталим факултетима да овако успешно спроведу и оргакизују Јесењи кроз, онда ће прелазни пехар Универзитетског комитета Народне омладине по трећи пут бити њихов и тиме остати као трајна успомека. (М. С.)

ОВЕ НЕДЕЉЕ

ЈЕСЕЊИ КРОС У недељу. 6 новембра, студенти Техкичке вс.таке школе одржзће свој крос пре подне у Кошутњаку; студекти Медицкнске велике нхколе' пре псдне у Хајд парку; студенти Ексномског факултета на Звездари у 3 часова. ФУТБАЛ Игралиште Нози Београд В-Х1 у 8,30 ч, Економски Филозсфски 3- у 10,30 ч. Медидкнски Ветеринарски 4- у 8,30 ч. Правки ДИФ у 10,15 ч. Грађевински Машински 5- у 8,30 ч. ВПШ Природноматематички у 10 ч. Елекдротехнички фармацеутски у 14,50 ч. Новинарска и дипЖ)матска висока школа Архитектонсхи Пгралиште „Наша крила“ Земун: 3-Х1 у 10 ч. Пољопривредно-шумарскл Дом зојш?х студената Помоћно игралшпте „Црвенв звезде“: 5-Х1 у 14,30 ч. Техколошки Рударски РУКОМЕТ Игралотзте ~Поsеда“ (код Ковндце): 1- у 3 ч. Природно-математички Електротехнички у 9,15 ч. Ветеринарски Економски у 10,30 ч. Машински Рударсжи у 11,45 ч. Пољопривредно-шу марсжи ДИФ КОШАРКА Игралиште „Црвеве звезде" 2- у 8,30 ч. Природно-математички Медицикски , у 9,45 ч. ДИФ Псљопривредно-шумарски ХСенсде екипе: 1-Х1 у 8.30 ч. ДИФ Рударсхи у 9,45 ч. Природно-матемагички Фармацеутски у 11 ч. Економсхи Пољопривредно-шумарски Спорт Девет нових рекорда у атлетици

У суботу је на стадиону „Црвене звезде“ отпочело екипно и појеидкачно првенство у атлетици. Иако је време било неповољно (киша и блатљав терен), постигнуто је неколико добрих резултата и постављено 5 нових студентских рекорда. Пецељ је оборио стари рекорд на 100 и од 11,2 и поставио нови у врсмену 11,1. На 400 м Јовановић је оборио рекорд Јанковића 54,1 и поставио нови 54,0. НаЈвеће кзненађеље направио Је Радић коЈи је у трци 110 м препоне поставпо пов рекорд 17,2 (стари рекорд држао Је Матовски 18,9). Нови женски рекорди постигкути су у бацашу кугле где је Пејићева имала дужину од 9,76, (стари рекорд држала Је Скрбшшгек са 9,42), и у скоку у даљ: Иванова 4,57 (стари рекорд држала ЈеГрибова 4,59). Првог дана су постигнути следећи резултати: 100 м Пецељ (Пољопризредно-шумарски) 11,1 400 м Јовановић (Медицинсчи)

54,0; 1500 м Марас (Рударски) 4:29,8; 110 м препоне Радић (Економски) 17,2; 4xloo Државни институт за фискултуру 47,2; скок у вис Јовичевић (ДИФ) 160; скок у далl Булић (ДИФ) 8,08; копље 'Борђевић (ТГол>охгривредно-шумарски> 45,40; кугла Мидић (Дом војних студената) 11,9. ЖЕ Н Е 100 м Распор (ДИФ) 14.8; 800 м Прелевић (Природно-математички) 2:55,8; Скок у дал, Иванова (ДИФ) 4,57 и кугла Пејић (ДИФ) 9,56. ДРУГОГ ДАНА ПОСТИГНУТА СУ ЈОШ ТРИ РЕКОРДА Другог дана такмичеља постигнута су Још три нова атлетска рекорда. У трци на 200 м Пецељ је оборио своЈ стари рекорд 24,1 и поставио нови 23,2. Лазар Генчић (Медицински) такође Je оборио своЈ стари рекорд у трци на 5.000 м 16:22,4 и поставио нови 16:19,4. Трећи рекорд поставио Је Булић (ДИФ) у скоку са мотком коЈи износи 333 (стари рекорд држао Је Милатовић 310). Остали резултати мушки: 800 м, Дражић (Пољопривредно-шумарски) 2:07,5; 4x400 Медицински 3:45,8 и троскок Милићевић (Грађевински) 12, 7G. у бацању диска Симић (Медицински) постигао Је дужину од 37,08, док је Скрбцшекова (ДИФ) у овоЈ дисциплини поставила нов рекорд 25,75 (стари рекоод држала Је Б. Мирковић 25,47). (С. К.) ВЕЛИКИ УСПЕХ СМИЉКОВИЋА У БЕИЕЦИЈИ Пре неколико дана одржан Је у ВенециЈи интернационални атлетски митинг у чиЈем програму Је била к трка на 10.090 м. У трци су учествовали и атлетичари „Црвене звезде”: Смиљковић, Илић, Јовановић и Генчић. Од страних тркача у овоЈ трди учествовали су: итали.јански репрезентативци браг ha Ноко, маратонац Сесткни и швајцарски репрезентативци Трауфелд и други. Стаза Је ишла улицама Венеције, преко мостсва, степеничастим улицама, а пошто Је стаза била необезбеђена, атлетичари су морали да се местимице провлаче кроз масу народа. у врло ЈакоЈ конкурениији наш атлетичар Смиљкозић стигао Је на циљ други мза СестиниЈа. Публика Је срдачно поздравила Смиљковића, коме Је ово досада највећи успех. Он Је успео да победи чувене италијанск? и швајцарске репрезентативце. - Други наш тркач Илић пред сампм циљем био Је на трећем месту. али Је имао ту незгоду да Је изненада добир грч, те се морао задовољити Једанаестим местом, победивши ипак браћу Ноко коЈи су заузели 13 и 14 место. у екипном пласману наши атлетичари заузели су заслужено прво место што претставља посебан успех. За успешно каступање на овом митингу атлетичари су добили пехар и неколико новчаних награда. Поред великог успеха коЈи су пестигли .наши атлетичари стекли су драгоцена искуства коЈа овако велика такмичеља пружају. Овом приликом они су успоставили везу са атлетичарима ИтталиЈе, коЈи ће на нашим будућим атлетским такмичењима учествовати (на сКросу Политике” и др.) (С. А.) Коментар ЗАШТО ЕКИПЕ ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКОГ ФАКУЛТЕлД ТРПЕ ПОРАЗЕ (Од дописника са факултета) Beh на првим утакмицама за првенство Универзитета осећа се иадмсћност оних екипа коЈе су благовремено почеле да тренирају и на таЈ начин постигле уиграност и добру физкчку кондицију. За Електро-технички факултет ово се не може рећи. То се одразило већ на првоЈ утакмици футбалске екипе* која, иако Је победила, није задовољила пошто сви позвани играчи нису дошли на време. У току утакмице опазили су се недостаци тренинга (слаба физичка кондиција и несигурно владање лоптом), па се чак ни играчи међу сббом нису уопште познавали. Слабе припреме на овом факултету Још више су дошле до изражаза на утакмицама екипа кошарке и одбојке, коЈе су састављене пред саму утакмицу и коЈе пре тога нису уопште тренирале, иако на факултету има довољан броЈ добрих играча. Наша кошарка екипа за утакмицу против Рударског факултета на брзину Је сакупљена и у игри Је имала подређену улогу не толико што Рударски факултет има добру екипу која Је спремна, већ зато што Електро-технички факултет ниЈе извршио на време припреме за ово такмичење. Ако погледамо све досадашње утакмице Електро-техничког факултета, видећемо да су припреме врло слабо вршене са закашњењем или уопште нису вршене. Електро-технички факултет има доста квалитетно добрих фискултурника, може да користи реквизите Техничке’ велике школе и игралиште у близини факултета, што омогућуЈе лако одржавање тренинга у слободном времену, те би могао да постигне далеко боље резултате, него што их сада постиже. Зато би што пре требало проанализирати рад одговорних другова, а ако Је потребно извршити и извесне измене у апарату. Такође Је кеопходно формирати сталне екипе, тренирати и уиграти их и на таЈ начин донекле поправити овако слаб почетак. м. в.

Са кроса студената ветерине

ЈЕСЕЊЕ ПРВЕНСТВО УНИВЕРЗИТЕТА

Јесење спортско првенство Београдског хниверзитета налази се у пуном јек> г . Beh Је одиграно неколико кола футбзлског првенства. Такмичења у кошарци и одбојци играју се и даље сваке недеље на стадионима ~Црвене звезде” на Калемегдану и на игралиштима Државног института за фискултуру. Рукометно првенство ;le отпочело прошле недеље. Екепно и појединачно

првенство у атлетици одржано Је у суботу. НаЈинтересантниЈи прошлснедсљни сусрет био Је: футбалска утакмица Пољопривредно-шумарски Државни институт за фискултуру, која Је изазвала велико интересовање, тако да Је на игралишту код Техничке велике школе присуствовало око 300 студената, коЈи су посматрали борбу двеЈу екипа коЈе су и прошле године претстављале најозбиљније кандидате за првака Универзитета. У току ове недеље у центру пажње се налазе два футбалска сусрета: Псљопрквредно-шумарски Дом воЈних студената и Државни институт за фискултуру Правни. Са интересовањем се очекуЈу финална такмичења у кошарци гмушке екипе) а нарочито сусрети: Природно-математички Медицински

и Државни институт за фискултуру Пољопривредно-шумарски као и прва такмичеља женских екипа одбоЈке и кошарке. ФУТБАЛ ЕКОНОМСКИ БЕТЕРИНАРСКИ 1:1 У првом полувремену економисти су били бољи и постигли први гол. Друго полувреме припало Је ветеринарима коЈи су постигли изЈедначеше у последњем минуту игре. (М. К.) ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИ РУДАРСКИ 3:0 Ма да рудари нису играли подређену улогу, победа електротехничара Је заслужена. У екипи победника су се истакли, Радић, Павловић и Ђурић. Центарфср електрстехничара био Је на моменте груб. Утакмицу ниЈе водио олређени судиЈа а истоЈ ниЈе присуствовао ни делегат. (В. М.) ПОЉОПРИВРЕДНО-ШУМАРСКИ ДРЖАВНИ ИНСТИТУТ ЗА ФИСКУЛТУРУ 3:0 Права првенствена утакмица коЈа Је обиловала многим узбудљивим моментима нарочито у другом полувремену. Агрономи су технички били бољи а нарочито су се истакли Бурмазовић и Вукићевић. (Р. М.) Резултатк осталих такмичења су следећи: Медицински Дом војних студената 3:0, Грађевински Филозофски 12:1, Природно-математички ■— Електротехнички 2:2. РУКОМЕТ У току прошле недеље отпочело Је првенство у рукомету. Одигране су три утакмице. Машински Је победио Економски са 9:1. Утакмице између Грађевииског и Државног института за фискултуру и Рударског и Медицинског поништене су и верифициране са 6:0 у корист Грађевинског и Рударског, зато што су у екипама ДИФ-а и Медицинског наступали играчи коЈи немаЈу право учешћа. Ш А X ТЕХНИЧКА ВЕЛИКА ШКОЛА МЕДИЦИНСКА ВЕЛИКА ШКОЛА 8:8 Прошле недеље у простори Јама БУШК-а на Правном факултету одржан Је меч на 14 табли између екипа Техничке велике школе и Медицинске велике школе. Победила Је екипа техничара са 8:6. У овом шаховском сусрету у екипама су учествовали, поред студената и њихови наставници Инг. Лилић и Вороњец, др. Богдановић и др. Магарашевић. (А. М.)

Молгенат са утаклшцс у кошарци

ВУК ДЛАКУ МЕЊА...

Лајала Улисе редактор фатистичког „Севтввела Лдриапшка , \ као шскусаи акробата у свич врстама дажи и кле пета, оберучке је аримљеи за једвог од у редпика оргаиа КП Италије иифорибироовског „Унита .

ДЛВИД ЛАЈОЛА УЛИСЕ: „У СЛАВУ ВBЛИКОМ БЕНИТУ ... УН ЛШТИМО ПАРТИЗАНСКЕ ЕАПДЕ И КОМУНИСТИ ЧК£ ОДМБТНШШ...’*

ДАВПД ЛЛТОЛА УЛИСЕ: ~У ИМЕ ВЕЛИКОГ ПРИЈАТЕЉСТВА ПРЕМА СССР-у, СПРЕЧИМО ПОЛАЗАК ИАШИХ lIАРТИЗАНА У ОДМЕТШIЧКУ ЈУИКЈДЈИШ Одговорпи уредник Бладд Митровић. ст. права Уредииштво и администрација Београд, Балкапска улица 4, телефом 23-464; број чековког рачуна JO3-9050360 Штампарија „Борба”, Београд. Дечапска 31.