Студент

Пред јануарским испитним роком ТРЕБA СВАКОДНЕВНО КOНТРOЛИСАТИ УЧЕЊЕ

Приближава се јануарски испитни рок. Сваки испитни рок има за студенте највећи значај, али предстојећи јануарски има специјални значај. Познати Правилник спровешће се у дело, и,-за не мали број студената, поставља се питање: положити у јануару све заостале испите, не заостати, и даље у студијама ићи нормалним, пуним ходом или понављати годину, имати у својим студијама такву годину у којој се у учењу није нипгга дало, своју изгубљену годину, која је уједно и минус у снажном ходу читаве земље. Основа успеха у учењу јесте правилно постављен план, реалност обавеза, свакодневна борба сваког појединца на њиховом остварењу, индивидуална контрола и помоћ организације у том раду. Али успех не чини само свест о тачности свега овога. Успех чини онај конкретни садржај који се овим речима даје у свакодневном раду студената и организације Народне омладине. Зато треба видети како организације на факултетима конкретно решавају ове задатке како се кроз узимање обавеза за јануарски рок и рад на њиховом остварењу манифестује оно ново и добро у руковођењу учењем и у односу појединаца према учењу; с друге стране, указати на заостатке старог односа према узимању обавеза и учењукод неких руководстава и појединаца. Чланови Народне омладине са заосталим испитима масовно узимају обавезе за јануар, у основним организацијама Народне омладине води се борба за сваког човека, да што мање студената понавља годину; борба за максималие обавезе, узимајући притом у обзир конкретну ситуацију сваког члана; изналазе св све ефикасније форме контроле учења. На Медицинској великој школи кма 9.797 заосталих испита, Досада се за јануар обавезало 80<>/ о чланова Народне омладине, али ће се накнадно и од осталих узети обавезе. Обавезе са узимају на састанцима актива. Студенти Ветеринарског факултета према обавезама ликвидираће у јануару 1.861 испит тј. 54°/о од укупног броја. Четврта година ветерине била је узела нереалне обавезе, испод могућности, али су оне на иницијативу стручног руководства пове ћане од 882 на 1.024 испита. Природно-математички факултет ушао је у нову школску годину са 1.550 заосталих испита. Као пример правилног прилажења ликвидирању заосталих испита могу послужити чланови Народне омладине геолошког отсека овог факултета. Према евиденцији Правног факултета 312 студената са 1.326 заосталих испита обавезало се да у јануару положи 1.014 заосталих испита. Сви чланови Народне омладине друге године о којима се води евиденција, дали су обавезу да положе у јануару св© своје заостале испите; на трећој години, ван обавезе за јануар остаје само три заостала испита. 105 студената четврте гоДине узело је обавезу да полаже у јануару 434 заостала испита од укупно 580. 36 студената са преко 7 заосталих испита мора понављати годину. Све обавезе су продискутоване на састанцима Народне омладане и донети закључци о висини обавеза за сваког члана. Руководство је такође предузело мере да дође у контакт ради узиман>а обавеза и са оним члановима о чијим испитима нема података (око 47 студената). Међутим, на Филозофском факулТету, на коме има око 2.000 заосталих испита, поклања се мало пажње узимању обавеза за јануар, не познаје се стање на активима, обавезе се узимају често на брзину, површно (друга година књижевности). Поставља се питање како ће организација моћи да утиче на успех јануарских испита и да пружи својим члановима помоћ у учењу. Код овакве ситуације, број оних који понављају годину биће сигурно већи него што*је то објективно нужна Недовољна брига руководстава код узимања обавеза испољила се и на неким другим факултетима. На пример на четвртој години медицине руководство је заузело погрешан став неузимања обавеза из патологије, а чланови актива су следили своје руководство. На крају, ево једног примера (који сигурно није усамљен) о заостатку старог у односу појединаца према учењу; две стуса друге године Стоматолошког факултета поред великог залагања руководства и других члансва Народне омладине било је немогуће убедити да у јануару реално могу да полажу анатомију. Сви чланови негодовали су на овакав

став ,али су оне на састанку остале непоколебљиве. Поред случајева неправилног схватања обавеза код некнх организација Народне омладине и појединаца, треба подвући једну наро' чито позитивну ствар са конференција за узимање обавеза: то је масовно учешће чланова Народне омладине у одређивању обавеза и критиковању неправилног става појединаца, заједничка брига свих да обавезе буду реалне. Али, узимање обавеза је тек први, лакши део посла. Обавезе тре-6а остварити. До испита је остало још два месеца, време ни кратко ни дуго. Али разлога за панику нема. Само је потребно једно: ако се није схватило досад, нека се одмах данас схвати да се обавеза не остварује тек у јануарским данима. Њу треба остваривати сваког дана иначе се неће уопште остварити. Не мање, важно је и ово знати: добра је контрола испуњења обавеза и критика после испита, али је неупоредиво кориснија, за успех и помоћ у учењу неопходна, контрола самог учења. У претстојећем испитном року, на тако пресудном задатку као што Је ликвидирање заосталих испита, измериће се свест многих чланова Народне омладине, а код руководства залагања и способ/гост да ефикасно делују на свом најважнијем задатку. Одговорност и појединаца и руководстава је у толико већа што је у ггитању губитак читаве једне године студија и то једне године Плана.

Универзитетски комитет КПС на свом састанку донео је ОДЛУКУ Да се четврта партиска конферснција Београдског универзитета, великих школа и академија одржи 15 и 16 новембра 1949 год. Конференција почиње са радом 15 новембра у 15,15 час. на Правном факултету (амфитеатар V). 28 октобар 1949 Београд Универзитетски комитет КП Србије

И зидарски занат је савладан

Пред прославу 29. новембра Са Новог Београда Све студентске бригаде ПРОГЛАШЕНЕ СУ УДАРНИМ

Све четира студентске бригаде; „Владимар Першћ-Валтер", „Слободан Принцшп"-Сељо", „Драгпца Правица" и „Буро Стругао' којв од 3. XI радв на и.чтрадњи ставбеиог насеља студентског трада Беотрадскот упнвердитета, протлашене су јуче ударннм. Ово најновије привнањс од стране Главнот штаба омладинских радних брвтада на Новом Беотраду још једном потврђују внеоку свест омладиие Беотрадскот уиивердитета која упркос вшсокшм пспитРадите што хоћете, али нас отјерати не смијете Тог дана, уочи позива којет је Универзитетски комитет послао студентима Филозофског, Економског и Правног факултета, позив за помоћ у завршним радовима на четири блока нових студентских домова на Новом Београду многи руководиоци на тим факултетима а нарочито они и_з агит-проп комисија пробијали су главу како да што боље организују агитацију и осигурају потребан број од око 600 бригадиста који ће месец дана упркос зими изаћи на кровове нових домова који су радити још овог љета. Акција је од изузетног значаја и од њеног успеха зависи брзо решење станбеног проблема на Београдском универзитету. Но, уместо да агитују за упис у бригаде, парда агитују за упис на тим факултетима морале су да употребљавају сав свој ауторитет како би зауставила бујица људи који су на сва три факултета и преко одређеног бРРЈД. тражиле да иду на рад. Како је изгледало то јутро, када су бригаде одлазиле на рад на пр. на Економском факултету? Свуда журба, смјех, пјесма. Сусретали су се ветерани са пет-шест радних акција поносни што одлазе и на ову досада најтежу. Али по угловима и степеницама сједиле су друге масе студенти који су одбијени и завидно бјесним погледима, мјерили оне којима је дозвољен одлазак на акцију. И тако уместо да скупља бригадисте По ходницима факултета, командант бригаде „Владимир Перић-Валтер” имао је муке да отјера све оне који су по сваку цјену хтели да иду, Било је свађе и смјеха. Код другарица се нарочито пазило да се не пошаљу оне којв изгледају или су стварно физички слабије и неотпорније. „Али, задржи их ти ако можеш” прича командант бригаде, Радите од нас што хоћете али нас отјерати не смјете. И какав вам је то принцип добровољности када нас не пуштате да идемо с вама. И шта се могло радити. Отишли су са осталим друговима... ... Природно-математички факултет. Понедјељак ујутро (дан изласка позива УКА.) На факултетуузбуна, вика протести.

иим обавеаама упркос дими и хладноки шослала четири своје ванредне бригаде, које и по радном учинку и по свему осталом спадају у ред најбољих бритада у свнх десет традилишта иа Новом Београду. Ми сви можемо се с правом поиоспти овим бригадама. У овом броју доносимо неколико сличица нз рада брпгаде Правиот и Филодофског факултета ко)е илуструју високу радну сонн/атистичку свест наших студената. А какав смо па ми мачји кашаљ да нас не позивају у бригаду? чули су се са свих страна повици. (Универзитетски комитет Народне омладине је сматрао да њихово учешће није неопходно и није их позвао). Одмах су самоиницијативно поред збушених омладинских руководилаца сазвали „протестне конференције.” Просто их ниси могао убедити да не могу да иду, смије се фискултурни референт бригаде Миленко Николић, која је ипак успела да пође на акцију. И кад смо добили дозволу од Универзитетског комитета за формирање бригаде, навалили смо на нови проблем. На акцију је хтео да иде готовб читав факултет, сви географи, сви математичари. Хладно ће ти бити, кошава дува покушавали су они убјеђивати студенте и овако опортунистичким чишеницама, нашто су им студенти одговарали у шали: „Зима, зима е па штћ, ако ј’ зима није лч». И тако је формирана бригада „Слободан Принцип-Сељо" са 150 бригадиста. Оваква ситуација је била и на свим факултетима. Уместо агитације за одлазак на акцију морало се агитовати за остајање на факултету. „Па кога да похвалиш?” Штета што нећете имати прилике да ова градилишта видите сада док су у раду. Ви ћете их видети када већ буду готове палате са раскошним лифтовима, модерним купатилима и сунчаним собама са чијих прозора ће се стерати поглед преко зелених травњака на Саву и Дунав. Онда можда нећете моћи ни схватити колико је труда и зноја, колико храбрости и упорности требало да се то све подигне. Сад кад по крововима и спратовима журе н раде стотине наших колега тресући се од зиме, борећи се с кошавом а с тешким хладним млазевима кише нема човека који неће одати сваку почаст овим херојима социјализма. Први дани су прошли у упознавању са радом. Но већ трећи или четврти дан студенти су самостално радили све квалификоване радове на мјесту мајстора. У бригади Филозофског факултета п{sеко 60% људи ради на стручним радовима, на малтерцсању, на постављању у трски за плафоне, на преграђивању зидова итд. Остали транспортују материјал. Ова бригада је свој први седмодневни план извршила за свега три дана! Дневни план рада редовно према-

шују за преко 50—80°/*. Када смо команданту бригаде саопштили да смо новинари и да нам каже имена најбољих није знао шта да нам каже. Сви <су одлични, па кога нарочито да похвалиш? На поново наваљивање одлучио се да похвали групу малтериста Трајка Бабовића, затим Слободана Марковића, Михајла Видаковића, групу Стаменковића која ради на транспорту материјала лифтом итд. И... сви остали додао је али сигурно напишите: сви остали. Разговарали смо са бригадистима. Они у шали кажу да им Штаб бригаде „кочи иницијативу”. Тако су бригадисти на последшој бригадној конференцији закључили да немају довољно материјала в да је потребно спремити га преко ноћи Штаб се наравно одлучно успрртивио нсћном раду. Али и бригада је остала упорна и те ноћи од8 —2 ујутро радило је двадесет добровољаца на довозу материјала. Таквих примера изванредног пожртвовања и радног елана којег досада нису видели ни ветерани са наших омладинских пруга в аутопута, може се напричати читаве романе. Интересантно је да ме је један бригадист са којим сам разговарао док је он прекидајући посао запитао: Колега јеси ли ти читао „Како се челик”? Јесам рекох изненађен јер са.м и сам о том управо мислио. Па шта ти мислиш има ли овде материјала ари том заокружн погледом по околним олоковима док му је хладни ветар немилосрдно мрсио косу да се напише десет таквих књига. Шта мислиш, колико Корчагина се овде кали? „Пека грми, сева, нека киша пада ми смо градитељ* Новог Београда” 9. XI требало је на крову блока 3 завршити глазуру терасе јер је тмурно небо претило кишом која је могла упропастити читав дневни рад. По завршетку рада командант бригаде Правног факултета је пред стројем бригаде за тај хитни рад тражио 25 добровољаца. Ко се јавља нека иступи два корака напред завршио је командант бригаде. Туп, туп и читава бригада као по нијемом договору иступи за два корака. И тако је командант као што у шали причају бригадисти одступио од „принципа” добровољности и одредио 25 људи. И ова бригада је испунила осмодневни план прије рока и то за читава четири дана. О њима причају по градилишту да праве „нсприлике” приватним предузетницима, јер да руше све норме. 10. XI на пр. норма је испуњена са 220%, а 11. XI за читавих 319°/о. У бригадном дневнику може се прочитати слједеће за дан 10. XI. „Данас је одржана бригадна конференција поводом примања новог декадног плана. Ма даШтаб бригаде то уопште није предвидио конференција се претворила у масовно давање личних и групних обавеза. Мамић, студент прве године, узео је обавезу да ће на дан отварања Универзитетске партиске конференције омалтерисати једну читаву собу. Група „Иво Милутиновић” узела је обавезу да ће свој декадни план извршити у два дана (а већ после девет сати рада план је извршен). Група „Пеко Дапчевић” на покривању шибљем дала је обавезу да ће свој план испунити за четири дана”... итд. И тако би се мбгло читати читаве странице. Док смо сједили на крову једног блока дат је знак за прекид рада. Бригаде су се формирале у дугачке колоне које под заставом одлазе према логору. Завршио се један тешки радни дан. Одјекује пјесма: „Нека грми, сјева, нека киша пада Ми смо градитељи Новог Београда” Пјесма се извијала из младих веселих срдаца, овладавала околином присиљавајући пролазнике да се зауставе и зачуђено упитају: „Зар овако изгледа бригада после седам часовног рада?” Чело бригаде се већ успињалоуз брег према логору остављајући огромно радилиште којим су на смену, из логора, долазиле вове бригаде. Бригадисти су се не без поноса окретали и бацали погледе на огромне новоградње које ће њиховом заслугом већ у јануару ове године у преко 1800 соба за становање примити хиљаде нових студената. Ј* Г»

ОБАВЕШТЕЊЕ СТУДЕНТИМА

Српска академија наука расписала је конкурс за велики број стипепдиста са скоро свих факултета ради уздизања научног подмлатка. Рок за подношење молби Је 30 новембар 1949 г. Ближе услове конкурса студенти могу наћи на огласној табли свога факултета. Право учешћа на овом конкурсу имају и они студенти који већ уживају стипендију неке установе. Овај се конкурс не односи ка досадашње стипендисте АкадемиЈе. Претседништво Српске академије наука

У ЧАСТ УНИВЕРЗИТЕТСКЕ ПАРТИСКЕ КОНфЕРЕНЦИЈЕ НАШИ СТУДЕНТИ ТАКМИЧЕ СЕ ДАНАС У БОРУ

(Од специјалног дотгисцика) Одазива јући сж позиву Партије да све наше масовне организације помогну борбу рудара за високу продуктивиост, 25 студената геологије Природно-математичког факултета укључили су се ових дана у ту борбу. Онм су дотли у Борски рудник ла овом прослалљеном колектвуборцу помогну у што бржем испун.ава!ву планског задатка. Поделлни су на 10 брнгада (свака бригада броји два студента). Студенти раде

на утоваривању руде и то на хоризонту пет и девет. У почетку су стуленти радили без норме, а од пре неколико даиа добили су иорму коЈа износи 28 тоне ва бригаду. Данас, 14-ог ов. м., они се такмиме у част IV универзитетске партиоке конференције која сутра отпочиње са радом. Сваки појединац улаже максимум труда да постигне што веће резултате. Још од првог дана рада у руднх-

ку истакла се бригада коју чине стулснтц Рајковић Драгољуб и Карооић Глиша. Првог дана они сј испунили норму за 106 пропената. док последњих дана просечно дневно ппебапују норму за 115 по сто. Две бригаде позвале су на такмичење две бригаде рудара. Такмичење ће тпајати 3 дана и то на хоризонту шест.

В. ИВАНОВИЋ

До јуче радник данас студент а сутра инжењер

Негде у Немачкој. Хладна октобарска ноћ обавила је заробл>енички логор. Тужно је то место. Бат корака немачког стражара одјекујв тупо кроз ноћ. Изледа да све мирно спава. Па ипак, у баракама влада нека чудновата живост. Лица људи у сивим и дугачким шињелима озарена су неком топлином и победничким осмејком. Чују се само четири речи: „Наши су ослободили Београд“. Њихова срца жељца су да сазнају сваку појединост. У том тренутку у бараку је ступио висок, коштун»ав младић. Његове очи одавале су човека који је извршио задатак. Преко достављача поште, тајним подземним везама, добавио је такв жељени материјал. Брзим кораком приближио се првој групи. Из цокула је извадио неку изгужвану хартију и почео да чита: „Врховни штаб * Народноослободилачке војске Југославије јавља...” Логор није памтио срећнијег тренутка. Младић се звао Светислав Думић. ★ После четири годице заробљеничкогживота, поново видети своју милу и драгу отаџбину! Постојиливеће ереће? Поново здробити у властитим шакама груду своје рођене земље. Поново шетати слободно пољима и шумама и удисати ваздух свога краја. Такви тренутци остају незаборавни у целом животу. И Светислав Думић осетио је ту радост када је крочио на тло своје земље. Похитао је своме Крагујевцу. Крагујевац је био порушен. Код куће је нашао само оца инвалида. Сестра му је погинула при одласку у партизански одред Радосно срце осетило је бол. Али сада је на домаћем огљишту. Поново у кругу својих старих другова к пријатеља. Без жртава нема победе. И са радним бригадама ступио је у живот пун узбуђења и радости. Доцније се запослио као машиниста у електричној централи рудника „Трепча". Настала је борба за срећнији и бољи живот. Била је тешка, али и величанствена каже Думић. И кад се сетим часова те непрекидне напете борбе, мене прожме нека радосна језа. Јесеша суморна киша сипила 1е узастопце неколико ноћи, док се одигравала једна од тих величанствених борби. Електричној централи био је потребан угаљ. Али између рудника и централе није било индустриског колосека. Поставити га то је био једини спас. И радници цеетрале нису бклевали. Одлучили су да везу са рудником успоставе у најкраћем року, Међу њима био је и Светислав. Радили су без предаха. Немирну ноћ смењивао је напорни дан. И успех није изостао. Сваки метар постављеног колосека градитељи су радосно поздравл»али, И најзад, рудник је имао везу са централом. Први вагони пројурили су новим колосеком. ★ Једнога дана у управу рудника „Трепча“ стигла је окружница за пријем радника у школу општег образовања. Радници су живо коментарисали. Сазвана је конференција. Почело је пријављивање. Међу многима пријавио се и Думић. Школа је трајала две године. Радило се и ноћу и дању. Пре подне за машином, после подне у школи, а увече над књигом. Две године брзб су прохујале. Думић је био похваљен у централи, положио испит у школи и жељан већег знања пријавио се за Техничку велику школу. Сада је на другој години Машинског факултета. До јуче радник, данас студент. а сутра иижењер. Доскора је руковао машином, а данас црта пројекте и нацрте. Настале су тешкоће друге врсте. Требало је савладати математику. Думић није поклекнуо. Безброј ноћи провео је сагнут над математичким формулама. Врло често се мучио читаве ноћи око решавања једног јединог задатка. Али упорност је побеђивала. Једног поподнева почео је да ради на израчунавању димензије једног дела неке машине. Часови су брзо пролазили, али он није долазио до тачног резултата. Вечеру је пропустио и наставио са радом. Али без успеха. Након једног сата изјурио је из студентског дома. Свез* ваздух га је расхладио. Шетао је у студентском парку. Сећао се речи професора математике на почетку школске године: „Без математике се не може ићи даље. Она св мора савладати". Вратио се натраг. Замолио је помоћ од старијих дрзггова и наставио са рачунањем. Поноћ се ближила, а резултат се није слагао само за два сантиметра. Пред замагљеним и уморним очима искр. снула му је парола коју је негде прочитао „Прецизност и тачност је одлика сваког доброг инжењера“* Поново је зграбио писаљку. Минути су брзо одмицали, а он је још упорч но рачзпнао и рачунаа Најзад, уо кликнуо је победоносна Задатак је био решен. У јуну прошле године Светислав је положио осам испита са проеечном оценом 9. Кроз коју вратиће се међу своје другове, раднике, као инжењер, да заједничким снагама прегну на извршење друге Петољетхе.

Боха Алсксић

ОРГАН НО СРБИЈЕ НА БЕОГРАДСКОМ УННВЕРЗИТЕТУ И ВЕШИК ШКОЛАМД ГОДИНА XI БРОЈ 27 БЕОГРАД, 17 НОВЕМБАР 1949 ГОД. ЦЕНА 3. ДИН.