Студент

Живела светска студентска недеља

17 НОВЕМБРА 1939 годшве вапиств €у убшлш Жаи Оплетала, студента шедшцшие у Прагу. Када еу студенти дешонстрипалш иротив овог изадивања шиотш од руководшлаца су стрељавш, а ша хвљаде их је одведеио у иацшстишке коицентрациоие лоторе, 1941 ГОДИНЕ, иа овај дан, ао арши пут је одржаиа свечаност у Делхају у СССР-у. 1942 ГОДИНЕ одржавају се састаш• Ен иапредиих студеиата целог слободиог евета. 1943 ГОДИНЕ: Кина, Ентлеска, СССР, И САД прихватају Међународвш даа студеиата. ■ 1946 ГОДИНЕ је у Прату одржаи Оснивачкш ковтрес МСС-а, иа којем је учествовало 38 зешаља. Ковтрес је садвао Припрешии кошштет, изабран иа Међуиародиој студевтској конфереицијв 1945 тодиве у Лон Лону, у којеш је био и један претставиик Југославије. Контрес је ретпио да иајвеке руководеће тело МСС-а буде Ковтрес и Савет МСС-а. Извршна тела С У ИК ш Секретаријат. Извршни кошитет се сагтаје два до три пута тодштпње, а иша осашнаест чланова (/е-дан претставвик Југославшје). 1947 ГОДИНЕ осиоваи је Међународии студентскш саиаториум. Одржап ја такође Међуиародни студевтски фестшвал у Прагу, што је зватно ојача• ДО ш учврстшло оргавнзацију. 1948 ГОДИНЕ одржаве велике дешоистрације за шшр у целош свету. 1949 ГОДИНЕ иапредии студентн шаишфестују своју солидариост у борби протшв фашизма у Грчкој, захтевају окошчање колонијалних ратова у Буршш, Малаји, Индоиезији ш Вијетпашу, протестују против терора у Ипдијш, и тише дају свој допрннос борби за шир У свету.

„Свака од ваших антифашистичких акција чини да наши џелати дрхћу од страха и беса“

каже се у писму пшанске демократске омладине Савезу светске федерације демократске омладине ТД звршни комитет уједињене омладине Каталоније упутио је недавно СФДО-у писмо, у којем захваљује на материјалној и моралној помоћи шпанској омладини. У писму се између осталог каже; „Из Барселоне наше љубљене Каталоније ми који осећамо на властитом месу огреботине Франковог фашизма желимо да вам јавимо, како свака од Ваших антифашистичких акција чини да наши џелати дрхћу од страха и беса, како Ваше акције потстичу нашу борбу за слободу и независност наше земље, за мир и демократију. Франко и • његове империјалистичке газде троше огромне своте новаца, заливеног нашим знојем и крвљу, како би купили подршку за Франков фашизам. Мобилишу' најреакционарније људе у ввим земљама, како би дали Франковом фашистичком режиму потврду о шеговој ~демократији” и „легалности”. Ваша стална мобилизација демократских маса свих народа снажан је ударац акцијама фашистичке банде Франка и његових империјалистичких газди, а огромна подршка борби коју води омладина. У Франковим затворима муче се и умиру најбољи синови шпанског народа. Само борба шпанске омладине и акције солидарности и ггротестних кампањи могу истргнути ове родољубе из канџи фаланги-, ста. Многе хиљаде протестних писама, хиљаде резолуција које су захтевале пуштање младих родољуба осуђених на смрт, послане су од Светске федерације демократске омладине „Влади” Франка и међународним органима. Оне су често зауставиле руку џелата и спасиле животе оних који су тако драги шпанској омлаДини и народу. Наша ухапшена браћа и другови молили су нас да Вам изразимо захвалност и дивљење. Нећемо никада заборавити Ваше напоре солидарности и материјалне помоћи нашој борби против Франкове полициске армије. Штам пање пропагандног демократског материјала за омладину, пошиљке хране, одеће и лекова за наше затворенике, оружје за херојске герилске борце нису само напори и жртве шпанске омладине, већ и плод напора и* жртава милиона младих демократа широм света. Зато желимо да изразимо још једном своју захвалност каталонскв омладине, која неће никада заборавити Ваш допринос нашој борби. Вашом помоћи и нашом борбом нико и кишта неће моћи да нас лиши победе”.

ФРАНКОВА ШПАНИЈА И УНИВЕРЗИТЕТИ

В ековима пролива крв слободарска Шпанија за независност, слободу и права човека. Некада, прстив монарха и с њиме уједињене диктатуре клера, данас против крваве диктатуре Франка и његових газда. Омладина је била увек у првим редовима ових, који су овенчани славом гинули у борбама против ненародних режима. Још је свежа крв бораца за републику 1931 године, после чега јс, након избара априла исте године успостављена Република Шпанија. Народу је показан пут напретка и’ слободе. Али трачак светлости, тако крваво изборен, бива убрзо засењен издајом и слабом владом републиканаца социјалиста. У таквој ситуацији, слабе владе, омогуће« развој и јачање снага реакције и фашизма. Већ 1932 године врши се напад на Републику, који се јула 1936 године претвара у грађански рат у којем су фашистичке снаге Фраика погпомогнуте од Хитлера и Мусолинија. Током 32 месеца трајања борбе, хил>аде бораца хероја шпанског народа, омладине и студвната а и велики број напредних људи из читавог света падају на фрснту, у борбама код Мадрида, Квадалајаре, Бринете-а, Териел-а и Ебра тукући фашистичке Франкове, Хитлерове и Мусолинијеве хорде. Уједињени наци-фашизам псбедио је привремено, постављајући на власт Франка тада Хитлеровог к Мусолгашјевог вазала ,а данас, опет, једног од главиих стубоеа међуиародне реакције. Отпор шпанског нарсда не престаје ни за тренутак под Франковим ишгвизиторсхим режимом, који је у историји Шпаније, а она их познаје неколико, незапамћен. Франко је превазишао и Торквемаду (који ]е спалио 900 људи и 100.000 мучио) и његовог наследника Диега де Деза (на ломачи спалио 2600 слободних мислилаца и 35.000 мучио), Франко је одговоран за убијање и мучење стотине и стотине хиљада Шпанаца. Ункверзитет и културне прилике Студентска омладина, која се борила за слободан, напредни демокра*гски укиверзитет, добила је под Франком клерофашистичку опскурантску установу. Универзитет је стављен под најбруталније насиље, којим се настоји да ликвидира сваки пламичах слободне мисли. Затзарају се, убијају и муче напредни професори, културни радници и у-

метници. Затварају се многе школе и пале брда литературе гтрогресивног духр. Диме се на ломачи дела Маркса, Волтера, Русоа, Ламартина, Горког, Ремарка, Хјума, Хобса чак и Платона, уз ликовање клерофашистичких опскураната. Шпанска Национална библиотека која је 1935 године бројала 559.300 дела до 1944 године стављено је на свега 198.465 примеража! 1937 године на једном од шпанских универзитета, генерал Франкових страначких легија Милан Астрај узвикнуо је: „Смрт интелигенцији" Крик овог разбојника постао је политичким принципом. По Франку „ункверзитет мора да постане теолошка армија за одбрану црквеног јединства у Европи“. Законом одређује Франко право цркве на наставу религије ггри универзитетима. Декретом од јануара 1944 године објављено јо како је функција приватног доцента дозвољена само са пристанком фалангистичког синдиката професора Универзитетоке милиције, Дирекције за религиско образовање и других сличних установа. Професори тог калибра дају доказ о својим квалификацијама и оваквим изјавама: „Честитајмо Франку који је избацио са укиверзитета идеје научног прогреса“ (Луј Моралес, професор универзитета у Севиљм) и „Наш идеал је универзитет XIII века“. Могу се чути додуше сличне поставке и за старије датуме, али и овакве: „Сва социологија проистиче из јеванђеља“. Осуђују и избацују Канта. Биологију предају на бази догме о стварању, јер је теорија еволуције „богохуљење". Студирање Дарвина и Хакслиа је забрањено. Доктрине које преовладавају у универзитетској настави су на пр. „фашистички друштвени систем, геополитика, Франкова доктрина, гголитички принцип фаланге и њена историја". У програму историје налазимо: „Фашизам и његова национална, духовна и истсриска улога“. „Фашизам и *егова улога у подизању човечје личности“ и томе слично. Све то проткано је Јгелитским догмама за чије се сервирање обилно брине Ватикан и његово црно стадо које је веома бројно у Шпанији, толико, да већ објављује како Шпанија треба да постане црквеном државом (клер држи у рукама 1700 школа, према 20 државних). Универзитет стење под притиском милитаризације. Студенти који под-

лежу регрутацији уврштени су у редове (униформиране) Универзитетске милиције са строгом војном дисциплином. Њен задатак је између осталог одржавање „реда и мира“ на универзитету. Одавде треба, како изјављује један Франков клерикалан лист, да се регрутују кадрови сјајно дисциплинованих војника за копнене, поморске и ваздушне снаге Франкове армије, фаланге, које ће под „знаком крста“ помагати било којим рушиоцима слободе и независности народа света. На шпански унивврзитет се довлаче, помоћу Ватикана, фашистички елементи који су побегли из својих домовина . (Пол>ске, Чехословачке, Румуније, Југославије и Прибалтичке Русије) због ратних злочина и издајства. Стипендирају се утлавном студенти који су показали оданост фалангистичком покрету или учествовали у борби против републике, а у првом реду они, који су као борци „Плаве дивизије“ учествовали у борбама против Совјетског Савеза. Отпор студената стално јача Шпански студенти, интелектуалци, који су се херојски борили за успоставу републике, против Франка, настављају сада борбу на страни шпанског народа. Покрет студената против Франка јача из дана у дан. У сзојим протестима студенти дижу глас против скупоће живота, помањкања одговорности и морала професора који продају испитне дипломе. Све чешћи су штрајкови и демочстрације против фашистггчке владе по улицама градова и универзитетима. Велики број студената одлази у редове герилских одреда. Активан отпор на униврзитетима организује Уједињена федерација шпаноких студената. Студенти Каталоније и других покрајиза предузели су мноштво манифестација, које су често прелазиле У уличне борбе. 1947 године, на пример, поводом посете Франка Галицији, студенти универзитета у Сантјагу демонстрирали су улицама против диктатора. Студенти који се боре у герилским одредима Галиције издали су позив к;>јим позивају све студенте Шпаније да се боре под заставом федерације студената против Франковог режима. Бројни су примери подвига отудената, интелектуалаца и читавог шпанскот народа против Франка и њетових нових газди. Данас као и недавно борба шпанског народа, борба је читавог наггредног човечанства које се бори за мир, слободу и независност народа света.

М. Г.

Омладина Београда протестује против фашистичког терора Франка

(дрворез) Из борбе шпанског народа Ђорђе Андрејевић-Кун

ИЗ БОРБЕ И РАДА ОМЛАДИНБ СВЕТА

Западна Шлла^ка Недавном монетарном реформом у западкој Немачкој непосредно су погођени и студенти. Веђ за време првих недеља послв реформе, 30% од целокупног броја студената били су принуђени да напусте студије. Други, приближно око 20%, моћиће да наставе студије највише који месец. Дакле, током ове године 50% студената ће због оскудице морати да напусте више школе. Ова мера не погађа Једино синове владиних функционера и богатих фамилиЈа. Ни у таквим условима држава не пружа никакве финансиске помоћи студентима, којима су могућности зараде на другоЈ страни (хонорарно запослење) минималне или никакве. У вези с овом мером студенти су током прошлог месеца организовали велике штраЈкове у Хамбургу, Бому, Минхену и Мербургу. С(е#ин>еш> Лмертке пржаке Спортови и слободно време омладине у САД усмерени су, као и све остало, у правцу извлачења профита за разна „спортска” предузећа, за црквене организациЈе и за организациЈе „милосрђа”. У гимназиЈама су спортови на прилично високом нивоу. на рачун осталих предмета, но усмерени су у циљу формирања професионалних спорташа, коЈе ћв закупити неко предузеће и из њих извлачити готов профит. Бизнисмеии се добро брину за брзо упослење ових младих људи по њиховом завршетку школовања. Стипендисти по вишим школама, Још у школи су на пример груписани по атлетским одељењима. Студенти стипендисти Проводе своје време школовања дижући репутациЈу своЈих колеџа, а Још више газда тих колеџа, ствараЈући им рекламу и доносећи профит. Спортови на универзитету, на коЈе ее привлаче масе гледалаца, користе се као богато врело прихода. Луксузни спортови, као тенис и веслање. су ван дохвата већине нестипендираних сиромашних студената и радничке омладине. Умеото културне активности и побољ шања наставе омладина је укључена у ратну пропаганду и кљука се митовима

о америчкоЈ надмоћи, хушка се на рат путем литературе. музике, биоскопа, штампе и ради Ја. Лапсинсна Лмерика ИмпериЈализам Јв започео офанзиву широких размера против народа и омладине Латинске Америке. Први резултати њихове офанзиве су пуни затвори политичких затвореника. Само у Венецуели Је затворенс више од 3000 људи, међу коЈима им а преко 500 студената. Затворено Је и више стотина професора. лекара, журналиста и синдикалних руководилаца. Студенти. коЈи су ступили у демонстрациЈе тражећи ослобођење затворених другова, били су растерани ударцима полициских кундака. Вал наЈбруталниЈих репресалиЈа кроз читаву земљу усмерен Је против омладинских и студентских демократских организациЈа. Но исто тако против тор терора Још Јаче расте и отпор студентске и целокупне омладине. инри^а Образовање Је у овоЈ земљи под контролом империЈалиста. Шеф универзитета Је британски гувернер провинциЈе, службено именован. без обзира да ли за то поседује квалификациЈе. Студенти немају иикакзог претставништвз у Савету универзитетске управе. Студенти не поседуЈу грађанска права ни академске слободе. ПолициЈа слободно делуЈе на школама и колеџима. Студенте хапсе без налота и остављају у затвору без суђења. НемаЈу права да се организуЈу у федерациЈе. Под садашњом владом се одупиру, у врло тешким околностима, беспримерном притиску и насиљу над основним демократским слободама. Терором се спречава рад ФедерациЈе индиских студената. Нехруова владина полиција напада студенте сузавцем и ударцима кундака. Током последњих десет месеци више од седамдесет руководилаца Федерације било Је ухапшено. Скоро сви су задржани без икаквог права, а њихови случајеви нису ки достављани суду. Међу тим затвореницима налазе се и Сиед Хахиб и Иха Тајнарајан. претседник и секретар ФедерациЈв у Бихари-у, пет провинциских секоетаоа Фелеоаии(е. §и-т ичвшпних ила-

нова Националног савеза индискв студентскв федерације и многобрвјни одговорни провинциски и локални руководиоци студентских организација. Јула Ша године на пр. секретар секција Конгреса студената Њугонга ухапшен Је јер Је подупро тражење студената за смањење такса на универзитету. Под влашћу енглеских органа студенти воде честе и тешке борбе за увођења предавања на матерњем Језику. Студенти БомбаЈа недавно су одржали штрајк глађу за увођење матерњет Језика на универзитету. ШтраЈк Је обухватио и друге студентске центре ИндиЈе. Влада на захтеве студената одговара полициским мерама. бшпаСп ' По диктату империЈалиста профашистнчка влада одузела Је студентима све слободв лостигнуте након дуготрајних и тешких борби. Влада примењуЈе фашистичку тактику и полиција сада контролишв универзитете, спроводећи терор на факултетима. Сваки св патриота сумњичи као комуниста. Студентски листови се забрањуЈу. а забрањен Је и Национални савез студената. Влада такођд забрањуЈе упућивање студената делегаж на саветовање Међународног студентског савеза. Иа универзитетима се предавања врше на енглеском Језику. индлчевта Под холандском колониЈалном управом образовање Је потпуно контролисано од органа холандске владе. Ученици уче толандску историју, коЈа им се сервира као историЈа њихове цомовине. Колонијални пионири им се претстављаЈу као њихови национални хероји. Индонежани коЈи су учествовали у борби против империЈалистичке интервенциЈе, претстављени су као одметници. Ученици мораЈу да уче како су организовани транспорти за Холандију, мораЈу чак познавати имена холандских транспортних бродоваа, али св игноришу имена нндонежанских градова. Окупатор настоЈи да умножи преграде између националности и религије ИндонезиЈе, супретстављајући муелимане и делећи их међу собом. На школама и универзитетима предаЈе св на холандском Језику. ПредаЈе се минимум потребаа ннтересима империјалиста.

САВЕТОВАЊЕ ЅА ПОБОЉШАЊЕ РАДА НА УНИВЕРЗИТЕТИМА РЕОРГАНИЗАЦИЈА ФИСКУЛТУРНОГ РАДА Треће летње студентске игре одржаће се октобра у Љубљани

Рефер>ат о досадашњем фискултурном раду ка универзитетима поднела је Неда Крмпотић која је подвукла велики успех студената ка пољу фискултуре. У студентским друштвима „Црвена звезда”, „Енотност”, „Младост” „Босна” и „Студент“ (Скопље) налази се неколико стотина прворазредних фискултурника, велик број најбољих атлетичара, футбалера, пливача, кошаркаша и других (Марчеља, браћа Стипетићи, Пецељ, Ж. Чајковски и др.). Кроз многобројне слетове, такмичења за значку фискултурника, преко Титове штафете и кросева, преко летњих и зимских студентских игара, наши студенти су се бавили фискултуром, постижући тиме значајне успехе. Ио, саветовање је указало и на извесне слабости фискултурног рада међу студентима. Примећено је да се у већини случајева фискултурним приредбама (кросеви, слетови, студентске нгре и др.) прилазило углавном кампањски, без систематског и сталног метода у раду. Чињеница, да се од 58.000 студената на универзитетима данас активно бави њих нешто више од 4000, указује на то да се питању масовности није поклањала довољна пажња. Питање материјалних услова за рад (сале и други реквизити) на свим универзитетима није било решено а интересовање и помоћ ЦО ФИСАЈ-а за фискултурни рад на универзитетима било је повремено и недовољно. Реорганизација фискултурног рада Овакво стање фискултурног рада и захтевало је једно саветовање ове врсте на коме су се наша највбћа фискултурна руководства озбиљније позабавила питањима фискултурног рада студената и обећала већу бригу и помоћ студентским фисорганизацијама у земљи. Саветовање је донело неколико важних одлука у вези реорганизације рада. Тако ће се на појединим универзитетима (Београд), прићи формирању Универзитетског одбора ФИСАС-а и Универзитетског одбора Гимнастичког савеза Србије као и реорганизацији рада фискултурних одељења при Универзитетским комитетима Народне омладине. Универзитетски одбор ФИСАС-а као ново и највеће руководеће тело у свом склопу ће имати Универзктетски одбор ГСС (овај ће руководити радом гимнастичких друштава), разна спортска друштва, планинарска и смучарска друштва, стрељачке дружине, клубове Народне технике и др. Ови одбори који су у рангу Градског одбора ФИСАС-а односно ФИСАХ-а, биће директно повезани са фискултурним одборима појединих република, тако да ће наши универзитети у знатно већем обиму сада имати помоћ како у кадровима тако и у реквизитима и финансиским средствима, јер ће се отсада налазити на буџетима Комитета за фискултуру влада народних република. Фискултурна одељења при Универзитетским комитетима Народне омладине, као политичка тела руководства имаће дужност да мобилизаторски делују међу студентском омладином, и као таква она ће бити политичка снага која ће правилно и васпитно деловати на наше студенте преко разних предавања и курсева унутар фискултурних организација. С друге стране, ова одељења ће имати дужност да се брину о материјалним средствима организација (објекти, реквизити, буџети и др.), чиме ће ова чисто техничка ствар увелико олакшати рад Универзитетским одборима ФИСАЈ-а. Гимнастичка друштва основа фискултурног рада Досада је на нашим универзитетима било формирано неколико гимнастичких друштава која су мање више блабо радила (сем Гимнастичког друштва Ветеринарског факултета X Београду), која су постојала само на папиру јер нису често имала ни најпотребније услове за рад. Идући линијом да се на нашим универзитетима створе самосталне фискултурне организације, које се досада услед специфичних услова на универзитетима нису могле формирати, данас се код нас у потпуности прилази спровођењу одлука Другог конгреса ФИСАЈ-а: стварању гимнастичких друштава. Ова друштва, која дају основу физичке културе нашим људима, окупљаће у својим редовима студенте и на тај начин она ће битн основна школа за све фискултурнике, којн се досада нису уопште или само повремено бавили фискултуром. Тако ће знање и искуство стечено редовним телесним вежбањем доћи до изражаја приликом такмичења у разним гранама фиекултуре, почев од народног вишебоја, преко значке фискултурника, кросева и слетова па све до студентских нгара и других приредби које ће спроводити и организовати гимнастичка друштва. Гимнастичка друштва ће имати разне секције (атлетика, футбал, кошарка, пливање, смучање и др.) што ће углавном завнсити од услова рада и броја фискултурника. Тамо где постоје услови формираће се самостална друштва и клубови, као што 1е то случај са Београдским универзитетом, где 1е већ формирано и активно ради Планинарско-смучарско друштво „Копаоник”. Питање кадрова, сала и реквнзита Имати довол>ан број руководећег кадра и потребан број реквизита, значи имати приличне услове за рад. Међутим, наше фискултурне организације на универзитетима у већини случајева су оскудевале и са једним и са другим. То је захтевало да се овом питању на саветовању озбиљно приђе и оно је скоро у потпуности решено. Тако ће Атлетски савез Југославије узети патронат над

радом гимнастичких друштава (сектор атлетике) Београдског универзитета и дати једног сталног наставника. Патронате над осталим универзитетима узеће Атлетски савези република, док ће Комитети за фискултуру по републикама у погледу стручног кадра такође пружити своју помоћ. Поједини универзитети ће такође добити и професионалне инструкторе за часове општег физичког образовања који ће своје знање преносити на студенте, доцније руководиоце гимнастичких друштава и водова. Београдски универзитет је већ добио два наставника, који ће кроз десетак дана отпочети рад са око 20 студената и студенткиња, који ће се оспособити за предњаке и начелнике. Ниједан наш универзитет није имао салу за вежбање. Зато је на саветовању донета одлука да по могућности сви наши универзитети имају своје салег На Београдском универзитету ово питање је скоро решено: студенти ће два пута недељно користити обе сале Државног института за фискултуру и сваког дана пре подне салу СД „Раднички”. У погледу реквизита Комитет за фискултуру Владе ФНРЈ и Гимнастички савез Југославије доделиће универзитетима известан број реквизита. С обзиром на зимску сезону, универзитети ће одмах добити реквизите за смучање (смучке, ципеле и др.). Смучарско првенство униперзитета и треће летње студентске игре Ове године се неће одржати зимске студентске игре. Уместо игара одржаће се међууниверзитетско првенство у смучању, средином месеца марта на Шари. Студенти ће се такмичити у класичној и алпској комбинацији, у патролном трчању, штафетама и скоковима. Такмичење ће организовати Смучарски савез Југославије. За успешнији развој смучарства, током зимске сезоне универзитети ће организовати разне курсеве, течајеве за студенте и првенства универзитета као изборна такмичења пред сусрет на Шари. Само Љубљански универзитет организоваће три курса које ће завршити око 1000 студената. Исти универзитет ће примити на једномесечни боравак 20 скопских студената, који ће се у Словенији оспособити за смучарске инструкторе. После Првих летњих студентских игара у Загребу и Других летњих студентских игара у Београду, Треће летње студентске игре одржаће се у Љубљани почетком месеца октобра 1950 г. На играма ће учествовати чланови гимнастичких и спортских друштава као и чланови спортских друштава „Црвене звезде”, „Младости” и др. који нису разврстани у савезне разреде (чланови I и II савезне футбалске лиге, атлетичари савезног разреда и др.). На Трећим студентским V играма предвиђа се такмичење студената у пливању као и одржавање једне студентске регате у веслању. Сл. Ш.

Јесењи крос 1949

Досада је на Универзитету учествовало 3.201 такмичара После кроса Гимнастичког друштва Ветеринарског факултета (1096 учесника), Технхчке велике школе (1230), Природно-математичког факултета (280) и Економског (51), и остали факултети и школе одржали су своје кросеве. На кросу студената Медицинске велике школе учествовало је 403 такмичара и то са Медицинског 290 (без студената прве године), Фармацеутског 67 и Стоматолошког 46 студената. Најбол>е резултате показали су: А. Ћосић. Младеновић и Динић, а од другарица Н. Костић, С. Петровић. В. Јелисавчић. На Новиварској и дипломатскоЈ високој школи било је 113 учесника. Најбољи су били: Д. Марковић, Е. Ресулбеговић од другова, а од другарица Н. Стојковић. На кросу Правног факултета учествовало Је 28 такмичара, најбољи су билн: од другова В. Вуленовић а од другарица Б. Пешић. Према томе. досада је на Универзитету на кросу учествовало 3201 такмичар. Ове недеље ФУТБАЛ V КОЛО Помоћно игралиште ~Црвене зоезде: 19.Х1. у 14 час. Ветеринарскм Дом војних студената Игралиште „Наша крила" Зеиув: 18.Х1. у 10 час. Пољопривредно-шумарски Медоодшски Игралиште на Новом Београду: 18. XI. уlO час. Грађевински Државни институт за фискултуру 19. XI. у 14 час. Економски Машински