Студент

У научним групама ствара се нов кадар младих научних радника и bcAukcuM иимлама

У иаучннм групама ствара се нов кадар мпадих научних радннка

Од 10—17 децембра одржаће се no факултетима и на Универзцтету друга велика смотра научног рада студевата. Већ је две годиве откако постоје и раде научне групе. Оформл>ене у почетку са задатком да помогну студентима у самосталиом мстраживачком раду, оие су у току свог двогодишњег рада пе само на том пољу постигле добре резултате, већ су и знатно прошириле свој рад. Пре свега, успеле су да постану борци за примену најпрогресивнијих ваучних метода. Пример научне групе генетике на Агропомском факултету која је кроз јавпе дискусије подвргла оштрој и детаљној критици мендељевска схватања професора. И, даље, оне су, варочито у овој години, почеле све више да повезују свој рад са радом на стручном уздизању уопште. Трно је научна група на Електротехничком факултету оформила од својих најбољих чланова нову групу и дала јој задатак да ради па

превођењу, прикупљању и сређивању материјала за уцбенике. На овај начин члановн групе ће проучити н разраднтн најпознатија теоретска схватања у науци о електрици, а сем тога, обезбедиће тако потребне и ретке уџбенике за снецијалности. Велики прилог стручном уздизању дала је и ваучна група ва новоформираном Геолошком факултету отворивши богату збирку минерала. У свом двогодишњем раду научне групе су нарочито разбуктале кстраживачкм рад. Повезујућн своја испитивања и проучавања са задацима наше привреде, ове су дале многобројве научне прилоге којм ће обогатити вашу индустрију, рударство, односно производњу. Борис Сикошек н Бора Максимовић су проучили стапиграфске и тектонске односе на терену Плашше и открнли су нова лежншта угља. Мехо Рамовнћ студент Геолошког факултета Техничке велике школе са члаџовима научне групе пронашао

је неколико досада непознатжх рудимх лехншта у нашој землл. Паула Путанов н Александар Деспхћ су својнм научним радом о могућностнма добнјања камфора хз домаћег терпентхнског уља обогатнлх нашу хемиску индустрхЈу. Алх оао нису усамл>ени примерк. На Ветеринарском, Агрономском и Шумарском факултету великим бројем ваучно-истрахнкачких радова богати се вахцд пољопривреда. Тако су Влада Пантић н Немања Вевковић своЈим научним радом о утврђивању ждребностх код кобнла у мвогоме унростхлх тај процес. И у органхзацхоном раду научно групе постигле су ове школске годхне боље резултате од прошле. Док Је прошле годнве на Унхверзитету и велхким школама бнло 85 научихх група са 1005 члана, ове годнне броЈ научпнх група попео се на 100 са 1160 чланова. У последње време Је варочнто посвећена пахња стварању научвих група по катедрама хлх према институтхма за проучавање привредвих задатаЈе на Природно-математичком факултету формхрана нова научна група п.фмЈкГн. Еновомском факултету ваучне групе су организоване према отфцнма Института за проучавање наше ековомике. На Медицинском факултету створена је нова група за проучавање исхране становннштва. Све вхше има прнмера добре сарадње и свестране помоћи професора. Захваљујући велхком залагааУ ДР- Душана Недељховхћа де. кана Филозофског факултета к шефа катедре фцлозофије, научна група при овоЈ катедри Је пајбоља иа факултету. Исти Је случај и са научном групом којом руководи професор Ђаја на Природно-математичном факултету. Добром раду научних група ва Медицинској великоЈ школи, а нарочито на Меднпинском факултету, много је допринела сарадња ректора др. Ксевофона Шаховића. У пуном замаху свога рада, организационо учвршћене и омасовљене, са темама које по свом квалитету говоре о озбиљном и правох научном раду, ваучне групе нашег Универзитета х великих школа дочекују другу смотру свога плодног рада. Али рне неће прухити само вврну слику њихових напора и успеха. Смотра he пре свега битн нови потстрек за даљи рад на овом пољу. Она треба да буде мобнлхзатор за нова омасовљавања. Привуk* све студенте које иртересује научни рад то Је парола ове смотре. Када је воља јака све се побеђује

„Волим да читам и размишљам” нису необичне речи. Зар их је мало ггута свако од нас изговорио Па ипак, када сам их чула 6д Нићифора Наумова осетила сам да оне друкчије звуче. Читањв и разлгишљаше Наумова дало је добар резултат. Он је већ завршио један и почео други научни рад. Студент кшижевности на германској групи мора много да ради. ако хоће да буде добар стручнлк. Он нема добрих упбеника из којих би учио о писцима, нема литературе Да би продубио знаше. Али он има доиа тшваца, и служеђи се теоријсм може радом сам да долази до иравидне оцене ове или оне појаве и д а јасно осветли писца. Пут је овај тежак, али сигуран. Тим путем иду чланови научне ГЂуде; тако је радио и Нићифор Надмов. Студентима није више далек и непознат Хауард Фаст шега свбјим научним радом Наумов потпуно осветлио. ,Дlроблем расне дискриминације у романима Хауарда Фаста“ била је тема за коју сам се одлучио, прича Наумов. Фаст је данаб jeziaH од најнапреднијих писаца Америке. Читао сам га раније и он ме је заинтересовао. Фаст је својим делима учинио да истина о расном vрњетавашу продре у јавност не само шегове земље. већ и у јавност целога света. Фаст устаје против расне нетрпељивости која влада у САД и жигбше је. Он указује на праве еконбмске узроке расне диск*>иминације... И ја сам почео па га студирам... , . ? Чинило ми се у почетку да нећу моћи да радим. Требало је на<?Ј*авити' редовно са учешем. посећквашем предаваша. спремашем зз ’iacoae, а у исти мах озбиљно оаДити на, оврј теми. ’ Њега су већ Другови на групи замишљали одроЈеног од свега, како данима и данима ради над темом за коју има

само воље и више ништа. Нису ни помишљали да шихов друг има свој систем сасвим једноставан, он ради свакога дала. Ни један задатак не трпи збвг другог. Нека то средша оцена 9,7 и многа предаваша одржана у дебапгом клубу чији је он претседник. О Фасту је врло мало писано. Био сам упзФен сам себи и то ме Је још више везивало за рад, прича Наумов. Читао сам, бележио запажања и опет Није једноставно дати свој сј.*д. Дуго сам радио и несто прерађиваи, али вољу нисам губио.. Требало је продрети у суштииу а то ни|е лако. ' Т . Једнога дана новим жаром Је заблистало лице младог научника рад је био готов. Да ли је усџео или не, није могао сам да оцени. Ту су били шегови другови из научне групе и он је чекао на њихово мишљеше. , } Можда би ко други на његовом месту изгубио вољу када би му рекли да треба још да ради. да треба да допуни оно што је он сматрао за готсво. Али Наумбв се није увредио на замерке, нити се одрекао рааа. Он је у свом раду дао идејно-тематску замисао Фаста. а Занемарио уметничку страну дела; није говорио e томе како Je Фаст уобличио своју тематску замисао. Допутшти рад био је нов посао, али не и ксва тешкоћа Нићифор није био мишљеша да ствари које $е напишу, такве треба и да остану, јер у противном губе вредност, као што су мислили Многи шегсви другови када су ra саввтовали ла не лопушава рад. Он је увплео недостатке и то је било довољно да се опет прихвати рада својим старим дОбрим системом: из дана у дан. систематски... Наумов није rv6no вољу, јер: Ми. чланови научне групе знамо, каже Наумов, да све што урадимо користи не само нама, већ | свим студентима наше групе, њи- 1

ховом уздизаљу као стручљака. Осећање да користиш буди још већу вољу и упорност. Сада је рад већ готов, Назгмов очекује научних група са већ започетим другим научцим „О дику капиталисте у романима Чарлса Дикенса". Не каже без разлога Наумов да he овим научним радом још више дати: он има богато искуство. Иако студент четврте године, Наумов не мисли да he ово бити и његов последњи рад. Б. И.

30-ГOДИШЊИЦА НАПРЕДНЕ ОМЛАДИНСКЕ ШТАМПЕ

Пред изборе за Народне одборе

Поново се у свим нашим регтубликама бирају месни народни одоори градова у окаиру срезова. У Хрватској, Македонијн Босни и Херцеговини а јуче и у Србији већ СУ одржаци. Височш проценат учешћа на изборима и гласови које је добила народна власт, убедљкво говоре о пламеној љубави наших радних људи према својој соци-% јалистичкој отаџбини и револуционарној Партији. Две године су прошле од последших избора за месне народне одборе. Перитод кратак али довољан да покаже изванредну виталност трудбеника наше земље да сопственим снагама под руководством своје Комунистичке партије, у условима двоструког заокружења, победоносно изграђују лепши живот. Десстине хиљада нових кућа, задружних домова, школа, изградња нових путева, прута, улица, нове фабрике, сељачке радне задруге; испуњење Плана у многим гранама привреде, претстављају даљи доказ дубоких промена на-

сталих у нашој социјалистичкој изградњи. Резолуција Информбироа, тачније резолуције, и све друго што је са собом донео и доноси московски властодржац, на том револуционарном ходу наше земље није моглр да учини ништа. Наш наРОд је пригрлио своју соцџјалистичку власт и са гнушањем и дубоким презиром одбацује и осуђује сваког ко блати његову херојску борбу, независност и слободу. У тој општој борби месни народни одбори ти основни органи наше социјалистичке власти руковођени Партијом уживају свенародно поверење и љубав. У руковођењу народном државом, кроз народне одборе, учесхвовало је преко 120.000 људи што, с обзиром на величину наше земље, претставља велуки број. Сада се он на основу нашег новог Закона о

народним одборима знатно повећава. Само у Србији биће у месне народне одборе изабрано близу 20.000 одборника више него што је било досада. На тај начин у одборе he ући нове десетине хил»ада ударника, задругара, најбољих чланова Џародне омладине бораца прекаљених у ватри социјалистичке изградње, То је пут дал»ег развијања и продубљиваша наше социјалистичке демократије. Народџа омладина Југославије биће, као и досада најактивнији помоћник наше Партије у учвршћивању народних одбора. Својим учешћем око притхрема избора и стопостотним гласањем, допринеће дал»ем јачању наше социјалистичке отаџбине, премашењу Плана, све снажнијем продирању истине оборби коју води наша Партија и наша земља за равноправне односе међу народимж, _____

ПИСМО ЦЕНТРАЛНОГ КОМИТЕТА НАРОДНЕ ОМЛАДИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

,,ОМЛАДИНИ'' и другим омладинским листовима

Првог децембра се навршкло 30 годнна од изласка нрвог броја органа СКОЈ-а „Црвене заставе”. Тога дава револуционарнн охладхнскни покрет Југославије добио Је у своје руке Једно од најмоћниЈнх орукја н то баш онда када му је било вајнужније у периоду сарадње, повезнвања и даљег развнтка организације Савеза комунистичке омладине Југославије. „Црвена застава” je васпнтацала раднхчху, ceo<yty, напредну студентску н средњошколску омладину у духу бескомпромисне класне борбе противу реакцнонарне владаЈуће буржоазије и њене политнке наццоналног угњетавања и социјалиог нзрабљивања. Ширећи и тумачећи линхју наше ПартиЈе „Црвена застава” је привлачнла иасе радничке, сеоске, напрсдне студевтске и средњошколскв омладнне на позиције борбе наш« радничке класе и свих радних људх под руководством КПЈ. Револуциоиарна омладинска штамna васпитавала је у борби противу унутрацш>их и спољних непријатеља револуционарног покрета лик бескомпромисног свесног револуционарног младог борца, лик младог комунисте члана Савеза комунистичке омладине Југославије. Велика Је улога ваше нацредне омладинске штампе што је у судбоносним дацима по наше народе и нашу земљу разгорела у срцима десетине и стотине хил>ада иаших младића и девојака ону неугасиву љубав за слободом, оно дубоко нскрено осећање патриотизма и родољубља, ону велику мрхњу против фапшстичких завоЈевача. Само захваљујући таквом васпитању, јединствени фронт младих родољуба наше земље, ва челу са СКОЈ-ем, постао Је још давно пре рата саставни део јединственог општенародног покрета свнх наших радних људи. под руководством ваше Партије. У првим данима ослободилачког рата млада гецррација наше земље поново Је добила своју штампу („Омладинска борба”, „Млади комунист”, „Омладински покрет”. „Ми мдади”, „Омладина”, „Млади борец”, .ЈМладина”, „Омладински боР»Ц”, „Млади борац”, „Омдадинска ријеч” и безброј других).

Напредна омладинска штампапостала Је моћно средство за мобилизацију младе генерације против окупатора и домаћих издаЈника. Она је учила наше младиће и девојке суровој пшоли ослободилачког рата: овладавању ратном сештипом днсциплини, огранизованости и др. припремајући на тај начин наше младе борце свмм облицима борбе противу суровог и подмуклог непријатеља. Напредна омладинска штампа одиграла Је велику улогу у искивању братства и јединства наше младе геперације. у проширењу већ -постојећег јединстпа омладинеи нл к Рају, у стварању јединствене антифапшстичке омладинске организацнЈе УЈедињеног савеза антифашистичке омладине Југославије. Мохе сс слободно рећи да је напредна омладинска штампа испунила часно своје задатке које је пред њу постављала наша Партија у предратном и ратном периоду. После успешног окончања рата пред нашом омладииском штампом ста Јали су нови, велики и одговорнх задаци. „Омладцна” и други омладински листови су всћ од првих дана помогли широко мобилизацији омладине за обнову порушене привреде и саобраћаја за обнову ратом опустошене земље. А овда када је наша земља ступила на пут пладске изградње, „Омладина” и други омладински листови су у многоме допринели још већој мобилизацији омладине у спровођењу Петого-i дишњег плана, плана индустријализације и електрификације наше земл>е, који he нашу земљу из економски и културно заостале претворити у индустриски развијену и културну напредну земљу. Борба за извршење Петогодишњег плана привредног и културног развитка наше земље, борба за све већу мобилизацију омладине на његовом спровођењу постала је основом у омладинске гатампе. „Омладипа” и други оиладински листови треба да и дал>в буду моћно оружје у рукама нашеомладине за изградњу социјализма у нашој земљи. Она треба да и даље изграђује и васпитава код наше омладине лик свесног. самопрегорног и

неуморног градитељл своје соција* листичке омладине. „Омладина" и други омладшсаас литови треба да и дал>е указују нашој омладини на све непријатељ« н»еве лепше и срећније будућнослс. Она треба да мобилише нашу млаДу генерацију за борбу против свкх остатака класног непријатеља, против разних шпекуланата, расипнина бирократа и разних других цггеточина Ма у ком се облику они поЈавили. „Омладина** и друга омладинска штампа треба да васпитавају иашу омладкну на великим и славннм традицијама нашег ослободилачкол* рата и Народне револуције. Борба за даље учвршћење и проширевм) братства и јединства наших народа, однссно младе генерације наших народа, треба да буде увек у првом плану рада. „Омладина" и други омладински лкстови треба да упознају нашу омладину са историјом наших народа, са историјом радничког покрета наше земље и наше Партије, еа историјом револуцжшарног омл* динског покрета Југославије тахо великог и светлог да на њега трева Дв буде поносан сваки наш омладииац и омладинка. Васпитање на својим сопствсннм револуционарним традицијама, васпитање v дуку безграничне љубави премасвојој социјалистичкој земљи, васшггањв новог Јутословенског патриотизма. А то уисто време значи развнјатн код наше омладине љубав. цешењв и поштовање према другим народима, омладини других зсмаља, њиховој култури и доститнућима, њиховој револуционарној .борби, Данас када наша Партија и иаша земља воде велику и тепгку бопбу за победу праведпих одноеа мећу соција листичким земљама ■ комунистичким партијама а проТкв свих ревкзија марксизма-лењишгзма, задапи „Омладипе* и друтгв омладинске штампе су тим већи м одговорнији. Са странипа „Омладние“ и других омладинских листова треба Још јаче да се чује глас н»me Партије, глас гигантске борбв коЈу сви наши радни људи воде з» остварење сонијализма у нашоЈ зв» мљи, упркос свих ометања. притнсака, сабстажа, граничних итгцидевата и нровокациЈа са стране руководстава СССР-а и остадих кв> формбироовских земаља. „Ошладина** и други омладжнски листови мсћи he одговорити свш овим задацима ако се њихов вовинарски кадар свестрано наоружа непобедивом теоријом марксизмалењинизма, ако буде будно пратио пут развитка наше социјалистичкв земЈце и значај и величину борбе коју данас води наша ПартиЈа ■ наши вароди. Цептрални комитет Народне омладине Југослави.те честнта иолекткву „Омладине** и свих других омладинских листова ЗО-годицпаицу револу цнонарне омладинске штам* пе. Централни комитет Народне омладине Југославије жели да „О-младина“ и други омладииски лкстови буду и дал>е моћно оружје У рукама оргаиизациЈе Народне омладине v борби за правилно васшгтање наше омладине. за њено пошу* но и свестрано учепАе у раду на нзградњи сопгтЈализма у вашоЈ земл>н. упркос свих тешкоћа н пренрека ма са које стране оне двлазиле, за победт велихе борбе коЈу водн таш Партија на челу е» другом Титом. за пропват и еоећу каme социГаллгтичке двмовиие. Централни комитет Нкрвдне омладиве ЈутоелавхЈе

»ст ФЛДШЗМУ - СДОВОДЛ НАРОДУI ОРГАН НО СРБНЈЕ НА БЕОГРАДСНОМ УНИВЕРЗИТЕТУ И ВЕЛИКИМ ШКОЛАМА « . ГОДИНА XI БРОЈ 30 БЕОГРАД, 5 ДЕЦЕМБАР 1949 ГОД. ЦЕНА 3 ДИН.