Студент

НОВИ РЕВИЗИОНИЗАМ МАРКСИЗМА-ЛЕЊИНИЗМА И РЕВОЛУЦИОНАРНИ ПУТ НАШЕ СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ИЗГРАДЊЕ

(Нпеташвв а» аротлог вроја) Ји може најпосле да се опгкрије у Вовршном постављзњу и решавању војединих шгтања или пак избегаВању да се теоретски сбјасне пзједине пеоеве које искрсавају у текућој проблематици свакидашње стварности. Несклад између теориЈе и праксе све озбиљније угрожавз даљи развитак совјетске науке а поиављање безсадржајних формула има за циљ да прикрије ону ревизиокистичку праксу која евакодневно узима све ширег махз То је наравно потпуно тачно и за совјетску економску науку. Нијв случајност да совјетска наука до данас још није дала одговор на многа крупна питања политичке ехономије социјализма а у колико се и вршио известан иокушај, он се ограничавао на тумачење новог садржаја извесних категорија, преузетих из политичке економије капитаттизма. Недовољно су се изучавале основне законитости развитка социјалистичке економике, а сваки мало успехшшји експерименат коЈи ce вршио у специфичнкм условима економског живота СССР-а олако се и без икакве критичке анализе проглап&вао за закон социјализма. Није онда никакво чудо што у таквом систему политичке екоаомије имамо mhoujtbo закона коЈи нам не дозвољазају да откријемо основне одлучујуле покретачке снаге развитка. Погледајмо само начин на који совјетска наука објашњава зависност између производних снага и продукционих односа у социјализму. У „Бољшевику” бр. 5 од 15. 111. о.г. у чланку Ц. Степањана под насловом „Постепено кретање совјетског друштва ка комунизму” о том питању аутор се изражаваследећим речима: „Стварањв економскв базе комунизма повезано је не само са свестраним развитком производних снага већ и са развитком продукционих односа. У нашој земљи продукциони односи потпуно одговарају карактеру производних снага. Са развитком производних снага учвршћују се и развијају социјалистички продукциони односи, што са своје стране помаже убрзаном развитку производних снага”. (стр. 20—21). Ако постоји потпун склад између производних снага и продукционих односа, као што тврди аутор, то значи да међу њима нема никакве супротности која би претстављала садржај њиховог развитка. Али развитак се ипак врши, као што каже и сам аутор у идућој реченици, и то развитак производних снага помаже развитку продукционих односа и обратно. Да ли ту може онда да буде говора о потпуном складу? И како објаснити постојање два облика социјалистичке својине: доследно социјалистичке и социјалистичке ако и у једном и у другом случају продукциони односи потпуно одговарају карактеру производних снага? У чему је онда економска основа постојања класне разлике између радника и сељака? Таква питања совјетски теоретичари неусуђују се да поставе. Не може се према томе сматрати да је совјетска наука одговорила свом задатку и помогла теоретском разјашњењу многих крупних питања без којих је немогуће кретати напред социјалистичко друштво и обезбедити онај свестрани преображај у свим областима материјалних и идеолошких услова живота које оно претпоставља. На ту кризу економске науке указивали су и сами совјетски економисти немаЈући храбрости да пронађу праве узроке таквог стања. Потврду тачности ове наше констатациЈе можемо наћи и у недавно објављеном уводном чланку часописа „Вопроси економик” бр. 4 за ову годину под насловом „Цветање совјетске науке”. Док највећи део чланка излаже успехе које су постигли совјетски научници у области физике, хемије, биологиЈе, агрономије и сточарствр. дотле економски часопис о резултатима које су постигле друштвене науке у СССР-у У току 1948 године, говори само о четири књиге, награђене стаљинским премијама, и то две из области економске историје, једна из области археологије и једна из области правне теорије (Љашченко: „ИсториЈа народне привреде СССР", Рибаков: „Занатство старе РусиЈе”, Толстој: „Стари Хорезам” и Венедиктов: „Државна социјалистичка својина”). Смернице којима се у сво Јој политици руководи данас СССР показују ца за обезбеђење социјалистичког друштвеног преображаја није довољно ликвидирати класу експлоататора и створити економску основицу социјалистичког друштвеног уређења Да би се социЈалистички преображај извео до краЈа, он захтева свестрану борбу против свих остатака капитализма у свести људи, у њиховом начину мишљења и живота, у њиховом моралу. Да ли се могу поступци и методе, које према социјалистичкој Југославији примењује руководство СССР-а, сматрати достојним претставника једне заиста социјалистичке друштвенв заједнице; зар ce они по својој нискости и неморалности било чиме разликују од најподлијих и најпрљавијих средс тава коЈима се служи буржоазија у беспомоћности да одржи своЈу власт и своЈ начин угњетавања? Зар нам они не доказују потпуни веуспех оног преображаја у схватањима истине, части и морала који безусловпо мора да носи са собстм социјализам? тањима са пута доследпе и принципијелне борбе за Јачаше и даљи

оазвитак социјализма у свету стоЈи наша земља и њени величанствени успеси, остварени кроз дослвдиу примену и стваралачки даљи развитак драгоцених учења марксизма-лењинизма. Наши успеси социјалистичке изградње служе као светао пример снаге и могућности за савлађивање свих тешкоha Једне земље коЈа се без колебања руководи великим принципима револуционарне теорије радничкв класе, коЈа баш због тога наилази на свестрану подршку трудбеника своје земље и неодољиво крчи пут узвишенијем и лепшем животу своЈе заједнице. Налазећи се на предводничким положајима одбране части и достоЈанства револуционарног радничког покрета, КПЈ претставља данас најсигурниЈу гаранцију за отклањање свих озбиљних препрека које су неочекивано искрслв на путу даљег Јачања и продубљивања тековина напредних демократских снага у овету. Није због тога никаква случаЈнсст што се руководство СССР-а у остварењу своЈих контрареволуционарних планова морало сукобити баш са нашом земљом. Пут кроз који је она прошла, руковођена у Ослободилачком рату и Народној револуцији својом Комунистичком партијом, давао јој је довољно моралне снаге и наметао за дружност да се супростави гажењу њених права, непризнавању њене славне прошлости и спречавању њеног слободног развитка у правцу социјализма, Због тога је и у односу на нашу земљу, кроз разноврсне облике напада, клевета и претњи, ревизионизам руководилаца СССР-а добио своју најпотпунију и најочигледниЈу потврду. Али такви покушаји, који су имали за циљ да сруше садањи наш друштвени поредак а с њиме и онај огромни ауторитет и поверење које у нашим народима ужива Комунистичка партиЈа Југославије, да онемогуће остварење социјалистичке изградње наше земље, толико су невешто прикривали стварнв намере њихових иницијатора да су их народне масе лако прозрелв и успешно разгслитиле. Огорчени и озлоЈеђени недостојним поступцима који сеникаквим разлозима нису могли оправдати, наши народи су поЈачали своЈе напоре у циљу што бољег и потпуниЈег извршења оних задатака које је у таквоЈ ситуацији пред њих постављало наше државно и партиско руководство. Драгоцени успеси наше социјалистичке изградње, остварени подизањем великог броја нових индустриских предузећа и електричних централа, повећаном производњом свих привредних грана и стварањем све веher броЈа задружних колективних газдинстава на селу, непрестаним порастом продуктивности рада кроз свестрано разви Јање стваралачке инициЈативе наЈсвесниЈег одреда наших трудбеника, подизањем животног стандарда и културв народа и постепеном ликвидацијом последњих остатака капитализма у граду и њиховим ограничавањем и потискивањем на селу, доказ су доследнв примене и дал»ег развитка марксистичко-лењинистичког учења, које, прилагођено нашим условима, тако успешно користи брзом напретку и јачању нашег новог друштвеног поретка. Велику важност за будућност наших народа има правилна оцена ситуације коју Је знала да да на-. ша Партија, њена генијална далековидост и сазнање да би свако и најмање попуштање по питању социјалистичке изградње наше земље неминовно довело у питањв свв величанствене тековинв којв су по цену великих жртава остварене у току Народнв револуције. И поред нових отежавајућих околности, проузрокованих све жешћим нападима, економском блокадом и отвореним притиском од стране СССР-а и земаља Информбироа, наша земља се није дала збунити у својој чврстој решености да без икаквих опортунистичких скретања или компромиса настави са још већом упорношћу започети пут изградње социјалистичког друштва. Велики постигнути успеси и даље светле перспективе нашв ссцијалистичке изградњв црпе своју снагу пре свега из те околности што се наше партиско руководство, разрађујући план и тактику друштвеног преображаја наше земље. није руководило неким апстрактним и застарелим шаблонима. seh се показало способно, као што се то и потврдило и у току Ослободилачког рата, да кроз проучавање нарочитих историских услова под којима се наша радничка класаборила, узела власт у својв руке и организовала своју народну државу, нађе најподесније облике најбржих путева ликвидације експлоататорских позиција у нашој привреди и наЈуспешнијег остварења прелаза од капитализма ка социЈализму. Наша Партија користила je при томе оно драгоцено велико искуство које нам Је дала социЈалистичка изградња СССР-а, схватајући да тај први велики подухват свестраиог друштвеног преображаја пружа богати материјал како успешних драгоцених остварења које неминовно треба, више или мање прилагођених нашим условима, примењивати и у нашој стварности, тако исто извесних експеримената коЈе у данашњоЈ ситуацији, под потпуно промењеним околностима, не би требало следити. То се пре сзега односи на онај периол у ivotvui Ц CC r * p ri.y~ron , ' u o почео скре тати на позициЈе ревизионизма. Стваралачку примену марксизмалењиннзма могла ie да оствару]е сам« доследно реполуционарма партиЈа која Је потпуно овладапа орућем Koie ioj ie пружала теориЈа а самим тим и бипа па га таљо усапритава Пирел свестглног коришћења марксистичке тоо-

рије, план социјалистичког преуређења нашег друштва који је израдила наша Партија, заснивао се на већ постигнутим богатим искуствима руковођења народним масама и новим могућностима које су она открила у току Ослободилачког рата, на свестраном проучавању свих конкретних околности унутарње и спољне ситуације у којима се налазила наша земља и назирању оних напредних нових тенденција коЈе су се у њима откривале, којима је требзло помоћи и дозволити да се што потпуније испоље и даље развију. Таквим своЈим правилним и доследно резолуционарним ставомнаше партиско руководство дало је богат прилог даљем развитку марксистичко-лењинистичког учења о социЈалисгичкој изградњи. Наше схватање и облик организације народне власти и њеног даљег демократског развијања, путеви успоставл>ања и јачања социјалиспгчке својине над средсгвима хтроизводње, облици борбе за сузбијање и ограничавање капиталистичхих елемената у граду и селу, окупљање л активирање најширих народних маса у социјалистичкој изградњи уз истовремено омогућавање развитка њихове свестране иницијативе и свесног унапређења свих облика разноврсне стваралачке делатности у коЈима она учествуЈе, оригиналии начин успостављања и брзог ширења нових социјалистичких односа производње на селу кроз постепено претварање приватне својине земље у задружну својину Јер су само нека поред још многих других успешних искустава која су потпуно доказала своЈе преимућство и о којима неминовно морају водити оачуиа сви они који данас желе да изграђују социјализам, о коЈима воде рачуна и покушавају невешто да копирају чак и руководства земаља народне демократије, и аконасбезуспешно и бестидно оптужују да смо тобоже издали ствар социјализма и хтрешли у табор империјалиста. Нови проблеми који свакодневно искрсавају са сваким ноиим кораком напред у нашем социјалисгичком развитку успешно се решавају и стално обогаћују наше већ стечено искуство и откривају допунске скривене резерве које у себи садржи наш нови друштвени поредах. Подршка најширих слојева трудбеника наше земље, сгечена Јошутоку Ослободилачког рата, Учвршћена и проширена са стварањем и развитком наше народне државе. у првом реду чврст савез радкичке класе не само са широким слојевима сјпног већ и средњег сељаштва, дала Је нашем партискоади друштвеном руководству могућност да постави такве величанствене задатке брзог социЈалистичког rrpeoбражаја које у тако кратком року после заузимања власти ниЈе могла учинити досада ниједна земља У свету. Узмимо само један пример из наше праксе, остварење електрификације наше земл>е како га поставља наш први Петогодишњи план. Не рачунајући пораст гтроизводње електричне енергије због бољег ко* ришћења већ постојећих централа наш Петогодишњи план постаоља задатак дз се у предвиђеном року подигну нове пентрале чија ће снага изнооити 1*550.000 КВ. Ако тај план упоредимо саплаком ГОЕЛРО вцдећемо да смо ми за рок од 5 годика поставили чак и нешто већи задатак него што je то могда да учини млада совЈетска република у 1921 години за рок од 10—12 година. ПланГОЕЛРО задовољавао се перспективом изградње електричних централа капацитета 1,500.000 КВ. Да ће наш план електрификациЈе успешно бити извршен и поред тешкоћа коЈе су вастале због екоиомске блокаде од сгране земаља Информбироа, доказује чињеницз да је код нас већ почела изградња 43 хидроцентрале и 14 термичких централа (док ое планГОЕЛРО задовољавао са изградњом 20 термичких и 10 хидроцентрала), Наше нове елвктричне централе када буду пуштене у погои имађе снагу три и по путавећу од свих електричних цеитрала старе ЈугославиЈе. Да he Петогодишњи план електрификациЈе бити не само извршен већ и премашен доказују већ досада постигнути успеси. У 1947 години био Је достигнутобим производње електричне енергије предвиђен за 1948 годину, а у 1943 години достигнут Зе обим предвиђен за 1949 годину. Укутши план производње електричне енергиЈе за прве две и по године Петољетке премашен ie за 25.8 ,,/ * а досада је извршено 38.5®/*. читазог Петогодишњег плана. То је свакако велихи успех нарочито када се узме у обзир да he наше највеће централе које се сада изграђују. бити пуштене у Погон тек у току четврте и пете године Пеогодишњег плана. До сличних закључака о брзом темпу развитка производних снага у нашој земљи могли би доћи када би аналкзирали остварене резултате у осталим гранама наше привреде. Када говоримо о доследном мзрксистичком путу наше социЈалистичке изгрздње не мислимо само на брзи развитак производнкх снага и Јачање социЈалистштог сектора привреде. Револуцконарна доследкост нашег привредног развитка огледа се таксће к v наглом прошиоењу и јачању нових олносз пооизгодње v свим областима лелатч.,сти наших трудбепика Зар маоовно такмичење. свпкодневно гтремчшење планова’ снажан и одушевљен покрет борбе за полизање продуктиВности рада који посгепено прод-фб

у све привредне гране, не сведоче довољно о новом односу поема раду и високој политичкој свести наших трудбеника који све потпуније увиђају нардш! социјалистички карактер нашег друштвеног уређе»м и настоје да кроз савесно и пожргзовано вршење своје дужности докажу љубав и сданост ггрема својоЈ Комунистичкој партији која их сигурно води срећниЈоЈ будућиости. Нагло се шире нови социјалистички односи производн>е и у пољооривреди. Историске одлуке 11 пленума ЦК КПЈ о бржем темпу организациЈе сељачких рвдних задрута о* душевљено су биле поздрављене од сгране радног сел»аштва и изазвале снаждн покрет стваран>а колективних социјалистичких газдинстава у сшгм деловима наше земље. Тај покрет забележио је досада већ врло видне резултате и преко Једае петинв свих обрадивих површина У нашој земљи налазе се данас обухваћене у кашем социЈалистичком сектору пољопривредв. У радним задрутама наше сељаштво Је нашло најбољу заштиту против свих облика експлоатације од стране разних шпекулаката и сеоских газда, придружуЈући ое исговремено ошптем широком покрету трудбеиика наше земље у борби за социЈалистичку изградљу. Јачање социјалистичких елемената на селу претставља наЈбољу гаранциЈу за даље ограничавање капиталистичких тенденција богатих оељака и шпекуланата, за укапређење пољопривредне производње и брзо економско уздиззње радног сељаштва. Док се све витпе ограничавају а у граду и потпуно ликвидирају последња економска упоришта експлоататорских елемената, дотле се са друге стране систематски подиже животни стандард и култура народних маса. Огромна средства која наша држава улаже у подизање нових станбених зграда квантитативно и квалитативно побољшање исхране становништва и постепено проширење снабдевања разким предметима личне потрошње, првенствено оних трудбеника који се налазе на најосетљивијим и наЈтежим радилиштима наше изградње најбоље о томе сведоче. ЗначаЈан прилог даљем развитку марксистичког учења социјалистичке изградње коЈи је дала наша Партија не огледа се само у великим делима нашег друштвеног преображаја, већ и у драгоценоЈ теоретској разради и објашњењу каше нове стварности, садржаном у принципијелним расправама и чланцима руководилаца наше Партије. Извештаји и реферати са Петог конгреса КПЈ дали су теоретско уопштавање и објашњење свих великих револуционарних промена У нашој земљи и доказали високо теоретски и доследно марксистички начин третирања свих многоброЈних питања која они обухватаЈу уз истовремено разви Јање нових драгоцених учења, заснованих на чињеницама богатог искуства наше праксе. Драгоцена теоретска разрада наше економске проблематике у чланцима и расправама другова Кардеља, Кидрича, Пијада. Нешковића, МелентиЈа Поповића и Веселинова дала је правилно објашњење и доследну примену марксистичког метода у анализи тако важних питања као што су робно-новчани односи у нашој привреди. наше задругарство и социЈалистички ггоеображаЈ села, класна борба на селу, наша индустријализација, систем награђивања у нашој' земљи. економски односи међу социЈалистичким државама и многа друга принципијелна питања наше привреде. Зар сва та велика остварења свестраног преображаја нашег друштва најречитиЈе не говоре о вигокоЈ принципиЈелности и револупионарној доследности пута којнм наше народе води ЦК КПЈ на челу са другом Титом. Зар она нису сушта супротност оне непринципиЈелности и опортунизма на чијим позициЈама данас стоје нови ревизионисти марксизма-лењинизма на челу са руководством СКП (б). И поред тешког положаја у који су нашу земљу довели подли неприЈатељи и напади и поступци СССР-а и земаља који га следе, наши народи се поносе што Је на њихову херојску ПартиЈу пао величанствен задатак да устане у одбрану револуционарне доследности велике науке социјализма Славна прошлост наше Партије и њено драгоцено искуство, мудро њено руковолство са другом Титом на челу, љубав и одачост коју она ужива у најширим масама наших народа пружају довољну гаранцију за то да he она ту велику историску мисиЈу часно и до крзЈа успешно извршити. У великим делима све значајниЈих успеха и нових остварења наших трулбеника црпеће она за то сву потребну снагу. (Крај)

Dr. Радивој Увалић

ПРОСЛАВА 29 НОВЕМБРА НА БЕОГРАДСКОМ УНИВЕРЗИТЕТУ И ВЕЛИКИМ ШНОЛАМА

Двадесет и девети новембар празник наше Народне Републике и школски празник Београдског универзитета свечано Је прослављен у целој земљи У оквиру ове прославе професори и студенти Београдског унизерзитета и великих школа приредили су академију на Коларчевом народном универзитсту. Академији су присуствовали ДРУ** Борис Кидрич, члан Политбироа ЦК КПЈ, потпретседници Президијума Народне скупигтане ФНРЈ Филип Лакуш и Јосип Рус, секретар Политбироа ПК КПС Петар Стамболић, претставници универзитетских власти, професори и многоброЈни студенти. На свечаности су говорили ректор Београдског универзитета Др. Стеван Јаковљевић и ректор Техничке велихе школе инж. Богић Кнежевић. На крају су прочитаиа имена награђених студената за наЈбоље научне радове и нЈабоље резултате У учењу. Друг Стеван Јакоаљевић ce Је у свом говору наЈпре осврнуо на важност и значаЈ ове велике голишњице за све народе ЈугославиЈе и за Универзитет. хоји овај дан слави и као дан универзитетске и великошколске прсславе, и затам Је, поред осталог, рекао: „Велики броЈ студената и наставника учествовали су у Народноослободилачком рату и дали велики допринос у ослобођењу земље од фашистичког окупатора и домаћих издајника. Многи међу њима су својом крвљу и костима сазидали темеље данашњем социЈалисгичком поретку. Колики Је био удео студедентске омладине v НародноослободилачкоЈ борби види се из чињенице да су 34 студента нашег Универзитета проглашени за народне хероЈе. А таквим студентима, народним хероЈима, откривеие су данас спомен-плоче у аулама појединих факултета, ...Сагласно дубоким друштвенополитачхим и економским ггроменама у нашоЈ земљи, и Београдски универзитет. у новим условима свога живота и рада, доживео је и у својим идеолошким стремљењима корените реформе. и за ово релагивно хратко време учинио је велики напредак. Данас се пред Универзитет и велике школе постављају стално cs® нови и нови задаци које треба хитно и тачно извршавата. Наш Универзитет и велике школе дали су јасан и недвосмислен одговор поводом бесомучне кампање коју су органкзовали прстив наше земље, наших народа и Партије ревизионисти и контрареволуционари из руководства СССР-а и њихови агенти из других земаља. ТаЈ одгозор нашег Универзитета налази ce У пошуном складу са његовим славним револуционарним традицијама одбране слободе, културе и незазисности наших народа. Наш Уииверзитет, заЈедно са своЈим народом, увек је стајео у хтрвим редовима борбе против свих напада на његову слободу, било да су ти напади долазили од Османлија, или од аустриоких и немачких осваЈача, и цанас стоји чвршће него нкада У борби наших народа за изградњУ социЈализма, за равноправност међу народима, за економску и политичку незавионосг против нечувених насртаја неких руководилаца Совјетског Савеза и контрареволуционара”. После тога Је друг Богић Кнежевић. ректор ТВШ одржао реферат: Прве године социјалистачке изградње на Београдском уииверзитету. Он је истакао велике потешкоће пред коЈима се Универзитет нашао после рата. Било Је потпуно ун™* штено 70 научних завода, 58 знатмо оштећено и 48 мање оштећено, неколико унив ерз итетоких зграда било је потпуно уништено, а многе оштећене. Поред овога потешкоће су претстављале и попуњавањв наставничког кадра. уџбеници, реформа и организациЈа наставе и друго. Упоредо са почетком наставе присгупило се и решазању свих ових проблема. ЗахваљуЈући пуном разумевашу и помоћи надлежних органа народне власти, за пет година после ослобођења оправљене су и сазидане многе унттверзитетске просториЈе и установе, тако да оне данас заузимаЈу простор за 18®/* виши од предратног. После ослобођења Београдски универзитет Је добио неколико нових установа и факултета. Тако се Још 1946-47 школске године повећаоброЈ факултета од седам на десет, а Технички факултет повећао броЈ отсека од 4 на 7. У вези са новим потребама извршена је крајвм 1947-43

школске годтше реоргализација У* киверзитета. На основу тога је Техиички факултет издвојен у Техшгчку велику школу са рангом Универзитета а Медициноки факултет у Медицинску велику школу у рангу Јтшверзитета. Повећање школског простора заостајало је и Iош заостаје за повећањем универзитетских установа и броја студената, што се јасно види из тога да је данашњи број студената на Универзитету и великим школама око 4 пута већи него у предратним годинама. Затим ie друг Кнежевић извео податке о сопијалном и здравстаеном стараи.у народних власгм sa студенте; тешкоће коlе Iош постоЈе у попуњавању наставничког кадра, јер су многи од њих Још неоттходни стручљаци за нашу привреду. „Политичхе и друиггвено-еадаомскв промвне наставио Је друг Кнежевић које су у нашој земл.и извршене, прошириле су се ина Универзитет и извршиле су знатан утицај на унутрашн,у оргакизацију свих наших факултета великих школа и универзитета. Непосредно после ослобођења тчреовлађивала је тенденција ка уском специјализовању У оквиру појединих струка са недовољно и нејасно оцртаним оквиром општег образовања. Разлози за овакву општу оријентацију лежали су у томе што линија развоја ваше привреде још није била довољно разрађена, а исто тако и у томв што Је на извесним факултетима било механичког преношеша страних организационих система високих школа. Показало се. међутим, v посладн»е две године да су нашоЈ прчвреди потребни стручњапи широкоГ профила, који могу да се оспособе за сваку специјализациЈу у своЈоЈ сгруци. Оваква оријентација неминовно води дубљем и ширем проучавануу основних наука одговарају* he струке и та линиЈа је спроведена на већем броју факултета.’* Потом се друг Кнежевић осврауо на важносг увођења наставе из марксизма-лењинизма. особито за факултете природних каука на којима се на пријашњи начин ток хуманистичког образовања првкидао кзласком из средње школе. Велики корак учињен Је напред v издавању уџбеника и скрипата. Тако Је њихов број данас порастан за осам пута У односу на 1945 годину. Београдски универзитет и велике школе дали су за послтедње четирм године нашоЈ привреди и ггросвети 2.403 висококвалификована стручњака. „Студенти који су пре рата били уписани на Универзитет рекао је иа краЈу свог реферата друг Кнежевић и коЈи су великим делом активно учествовали у Народноослободилачкој војсци. у партизанским одредима и у акцијама СКОЈ-а и Партије, завршили су после тога студијв са видним успехом. Овакав успех Је постигнут благодарећи чврстој одлуци руководства Народне студентске омладине, коЈа је и v дело спроведена, да се за студенте који су због рата прекинули студије не траже никакве олакшице и да да Је прва и највећа дужност свакот студента да из школе изађе са великим и солидним знањем. Универзигет и велике школе знају да се спрема ових дипломираних студената високо цени и да су њима већ поверени значаЈни задаци у оквиру Петогоцишњег плана. Млади сгручњаци, коЈи су после рата дипломирали, веђ штамттају своје научне радове у пу* бликацијама Српске академије наука. Међу њима има већ и таквих који су квалификовани за асистенте Универзиггета и великих школа и Института Академије наука. па чак и толико истакнутих да су већ освојили и места доцента Универзитета. Из ове сумарне рекапитулације рада и успеха наше три иисоие установе, Универзитета. Техничке велике школе и Медицинске велике школе, вили се да су оне, заЈедно са свим нашим народима. пошле поузданим корацима путем изградње Федеративне Народне Реттублике Југославије. Заслуга за то припада револупионариим променама коЈе су у нашоЈ земљи извршене и огтштем темпу изградње наше земље коЈом тако поуздано руководи Комунистичка партија са другом Титом на челу**. Реферати др. Стевана Јаковл>евиha и инж. Богића Кнежевића ОДУшевљено су поздрављени од стране присутних. професора и студвната. Са Академије уттућен Је поздравни телеграм Маршалу Титу и СавезноЈ владм-

НАГРАЂЕНИ СУ НАЈБОЉИ СТУДЕНТИ ЗА ДИПЛОМСКЕ РАДОВЕ, ТЕМАТЕ И ОДЛИЧНО УЧЕЊЕ

На свечаноЈ академиЈи коју су поводом прославе Дана републике прмредили лрофесорк и студевтл Бсоградског унивсрзктета ■ великих школа прочктала су нмена студената награђених новчзном ваградом за најбоље двпломеке ралове. темате ■ за одлично учсше. Београдскн уннверзнтет ваградио Је првом паградом еледеће другове: Фнлозофскн факултет; Вјеру Ковачевић, Радмилу Шајкознћ. ИлжјУ СтаноЈчжћа, Андрију СтоЈковића, Богумила Храбака, Драгава Јерем*ћа. Мнлевка Мнсажловкћа. Радосача Самарцића. Војислааа "Бурића; Природно-математичкн факултст; i тапковиђ Богољуба. Радослава Лнђуса, Велимжра Роглжћа. Дутаа* па Стангачжловжћа, Боржсава Макгжмовића, Павла Буржћа ж Мжлену Папшћ;

Ветеркнарскн факултет; Велкклра Пантића к Немаљу Шевкоаића; Економскн факултет; Радована Миличнћа; Шумарски факултет; Љубоиира Петровића; Пољопрнвредвн факудтет; Теиу Днмитровског н БорнвоЈа Пејковића; На МедицнаскоЈ велнкоЈ школн награђени су следећн друговн ■ другарице: Вера Перншнћ н Де* брицко Петровић. Тома Штрахер И Ковиљка Шурчинскн, Иедељка Савнћ, Варадић Владнслав. Драгомнр Тодоровић. Љубнвхо СтоЈконнћ н Ранко Степановнћ, Реља Недвљкевић н Вранко Печуљак. Ректорат Техншчке велкке школе наградно Је за одлкчан успех у учељу 66 етудената, за најболл темате 10 н u вајбоље днпломеке радев« 21 студената.

2

/ЈЦУПППНМ^.