Студент

ПОЧЕЛА ЈЕ СМОТРА НАУЧНИХ ГРУПА

Јучв је, у окввру ведељв смотре ваучввх група Београдског унвверзитета ш лежикшх школа, па Праввом факултету олржана свечаиа конферевција којој еу, порел велвког броја студената пршеуствовали ш профееори Уишверзвтета ш шеликих ткола. Свечану конференцију отворио је лруг Брапко Павићевић члав УК КПС хојш је встакао велики значај шаучвих трупа на Беотралеком ушшверзитету ш велшким тколама. После тота, лрут Радивој Увалшћ, декап Екошомскот факултета олржао је реферат: „О раду научиих трупа ва Београдском уввверзитету **. Затвм је прочитап научпи рад ватрађен првом наградом.

У свом раферату друг Радивој Увалић, између осталог 1е рекао: ..Развијање интереса за научну проблематику и припремање младих способних стручњака за научноистраживачку делатност спада у један од основних и најтежих задатака који стоје пред нашим Универзктетом и великим школама. Окупити најбоље студенте наших факултета. да већ у току својих студија савладају методику научно-истраживачког рада, да кроз покуша■је самосталне обраде појединих научних проблема покажу своје способности З а сву врсту оригиналне стваралачке делатности био је основни циљ коме се тежило када се пре више од годину дана почелб са оснивањем научно-истраживачких студснтских група на већини наших факултета. Приступање оргаготзацији отудентских научних група било је израз оног интереса и љубави према науци који су се неминовно морали родити у величанственом друштвеном цреображају наших народа на путу социјалистичке изградње. У тој појави огледа се онаl нарочттги значај коlи добија данас наука у нашој новоЈ стварности, пред коју свакодневно искрсавају нови проблеми као резултат свих многобројних промена које настају у нашем економском, политичком и културном животу и који захтевају да се свакодневно мобилишу нове снаге за њихозо решавање. Учествовати данас у решавању задатака коlи се постављају ггред нашу науку значи наћи се на наЈважнијим позициЈама борбе за социјалистичку изградњу, Јер остварење социЈалистичког друштва немогуће је З амислити без свестраног развитка науке и њеног наЈпотпуниЈег коришћења. Досадашња активност и резултати научних група потпуно су оправдали своје пскггојање. Оне су показале да се налазе у студентским редовима озбиљне снаге коЈе могу помоћи ра 3 ради научне проблематике и у том правцу успешно акгажовати своје сљтсобности. Сваким даном све су многоброЈни.Ји они студзнти коЈи желе да приступе научним групамв, број стручних реферата стално расте, подиже се квалитет рада. Научне групе постоје сада скоро на свим факултетима и то 58 на факултетима Универзитета, 35 на Техничхој великоЈ школи и 24 на Медицинској великоЈ школи. БроЈ чланова ових група износи 1302 студента. НаЈвећи броЈ студената у научним групама окупио Је Медицински факултет (200), затим долази Економски факултет (177), па Архитектонски факултет (170). даље редом долазе Природноматематички, Пољопривредни, Филозофски, Фзрмацеутски, Грађевински, Рударски, Е.ттектротехнички, Ветеринарски, Правни, Шумарски, Машински, Геодетски, док је наЈман>и броЈ студената окупио Технолошки факултет (12). У току овог семестра у овим групамз обрађивало се 312 реферата, од коЈих Је за садашњу њихову смотру завошено 110. Најбољих 50 радова између по-

јединих реферата читаће се на смотрама, које he у току o«ie седмице бити одржане по факултетима. Ако погледамо те радове пада у очи да много већи броЈ реферата отпада на природне науке, а знатно мањи на хуманистичке науке тЈ. изражен у бројкама тај однос износи 42 према 8. Тешко Је нађи неко оправдање за овакво стање v научним групама хуманистичких факултета. Данашњи наш друштвени преобража.Ј поставља толико интересантних и важних питања ттред друштвене науке, да би она свакако морала изазвати најшири интерес међу наставницима и студентима факултета на коЈима се изучаваЈу и омогућити да број реферата из тв научне области буде много већи. Борба коју данас води КПЈ уз подршку најширих народних маса ггротив новог ревизионизма марксизма-лењинизма захтева још потпзгниЈе проучавање свих принципиЈелних питања тог целовитог научног погледа на свет, те науке, уочавајући и тумачећи истовремено сва она којимасу она данас извргаута у теорији и пракси СССР-а и земаља које га следе. Зато би било пожељно да се катедре на тим факултетима свестраније заинтересују за рад студентских научних група и пруже им сву потребну помоћ како би и неки факултети у потпуности одговорили овом важном задатку коЈи пред њих данас постазља новонастала ситуација у којоЈ се налази наша земља. Из рецензиЈа које су поднели наставтптци одговарајућих научтетх области о поднетим студентским радовима види се да знатан њихов број носи још увек карактер компилативних радова у коЈима ое, са више или мање успеха на нови начин систематизују већ познати резултати раниЈе постигнјтги •; у хтроучавању обрађених питања. Потребно je међутим истаћи и известан број радова који претстављаЈу сбраду и решење неког научног проблема на нов и оригиналан начин због чега они добиЈају нарочити значаЈ и захтснају да им се поклони сва потребна пажња. Та су им питања узета из свакодневне гграксе која су чекала да дсбију одговарајуће теоретско решење, или пак питања која засецаЈу у теоретску разраду из-

веснкх важних принципијелних проблема науке. У првој грутги треба истаћи следеће радове. Рад студената Технолоигког факултета Пауле Путанови Александра Деспића о „Синтетском добијању камфора из домаћег терпентинског уља”; рад студента Фармацеутског факултета Предрага Лукића „О љековитом биљу Среза студенинког”, експерименталан рад студента Пољопривредног факултета Станише Манојловића „О сташу и кретању нитрата у земљишту типа чернозем на Факултетском огледном добру у Земуну”, колективан рад студената Рударског факултета ~Геолошка карта оловног цинканог рудника Авдла”, рад студента Шумарског факултета „О економичности нових шумских транспортних средстава и могућности одређивања н»ихове rrpi-гмене”; рад студента Природно-математичког факултета Раденка Лазаревић „О рељефу Hitkшићког поља”; рад Томс Штрасера и Ковиљке Сурчинске студената Медицинског факултета. „Е-лектро-кардиограма код реуматичне грознице” и др. Треба међутим нарочито истаћи извесне радове друте групе који према мишљењу предметних наставника претстављају значајан успех каших младих студената и дају важна решења неких озбиљних научних проблема. Ту спадају пре свега радови Ранка Бојанића студента Природно-математичког факултета „О првом ставу о средн>им вредностима и „О једиој карактеристичној особини коничних пресека”. Према мишљењу рецензије аутор је успео у првом свом раду да да деф|гитивно решење једног проблема који се већ дуже време расматра у стручним часописима ван граница нашв земље и који је досада добио само делимично решење. Тај рад биће »објављен у публтткацијама Српскв акадвмије наука. И други рад Ранка Бојанића претставља оригинално решење проблема и биће штампан у Веснику удружења математичара и физичара НР Србије. Треба такође истаћи и рад Рада Анџуса студента Природно-математичког факултета о „Хипоксичној анастезији” који према мишљењу факултетске комисије претставља практичну оригиналну примену чињенице да снижен притисак утиче на температуру тела живоптња. У овом кратком осврту нису обухваћени сви радови који he се читати на смотри студентских научних група пошто за неке од њих још нису поднете стручне рецензије. Ако упоредимо студентске радове који су израђени за садању смотру са онима са прве смотре која је одржана у пролеће озе године видећемо да су научне групе свакако коракнуле напред како по броЈу тако и по квалитету самих радова. Нема сумње, међутим, да се у том правцу могу постићи Још много значајнији резултати у колико се учини све што Је потребно да се отклвне досада учињени недостаци. Многе катедре на нашим факултеп-гма нису питању рада нзјгчних група посветиле довољну пажњу и пружиле свестрану помоћ коју оне по свом значаЈу заслужуЈу. Катедре би свакако морале све учинити да научним групама обезбеде потребно руководство и сталну кон-

тролу како би се у рад група унело више плана, подигла радна дисциплина и развила по свим питањима коЈа се обрађују широка и плодна дискусија. Потребно је организационо учврстити научне групе, укључити их у општи план рада института, завода и осталих научноистраживачких установа на нашим факултетима. Beh досадашње искуство коЈе нам пружају научне групе показуЈе какве велике могућности оне у себи крију: да се подигае квалитет стручњака које стварамо на нашим факултетима, да се благовремено припреме млади научни кадрови који he олакшати брзо и успешно решење питања попуњавања наших катедара новим подмлатком, да се у раду студентских група нађе драгоцена помоћ за извршење плана научно истраживачких радова који се ових дана састављају и дискутуЈу по свим факултетима. Ми смо уверени да би такво свестрано залагање наставника за унапређење рада научних грутга знатно помогло да се око њих окупи још већи број студената, да се још више развије жеља најталентованиЈих међу њима, да заиста максимално уложе напоре како би квалнтет свога рада подигли Још на виши степен. Нови услови нашег живота на путу ка социЈализму свакодневно ствараЈу нове изворе снага које треба уочити и ггравилно усмерити како би они могли да покажу све могућности и преимућства која у себи крију. И студентске научнв групе Јесу Једна од тих нових могућности које ће ако их правилно користимо и развијамо, неминовно помоћи даљем свестрвном подизању наших факултета на онај ниво коЈи he одговарати потребама нашег социјалистичког друштвеног уређења”. Обавезе дипломаца педагошке групе Филозофског факултета

На почетку ове школске године студенти *V године педагошке групе Филозофског факултета дали су обавезе о ликвидирању заостаЈтах испита, као и о року у коме he дипломирати. У јануарском року биhe ликвидирани сви заостали исттити из Ш године. За исти рок дата је обавеза и за предмете IV године, тако да he после Јануарског рока сви студенти IV године моћи да раде искључиво на дипломским радовима и припремању усменог дипломског испита. Од 20 редовних студената IV године, у јуну (првом року ове генерације) дипломираће 11 студената. Они имаЈу само I—2 или уопште ненемају заосталих испита. У сеггтембру he дипломирати још седам спудената, а свега двоје полагаће дипломски испит у јануару 1951 године. На састанцима Народне омладине редовно се контролише учење, а на последњем састанку године формирани су кружоци, на којима he се проверавати индивидуални рад сваког појединца. На тај начин спреииће се досадање одуста Јање од обавеза и обезбодиђе се успех на испитима.

Програм децембарске смотре научних група

амфЈ^Г НСКИ ~ 13 - ХП ' 1949 Г °Д- 710 часова у 1- Фушсционално испитивање јетре - В. Перишић, Д. Петровић. Т. Штрасе^Гк^ 0 *° Д аКУТНе реуматичне грознице *' Клинтlчни знанај стеријалног-пунктата Н. Савић. театру ФаРМаЦеУТСКН ФаКултет ’ 14 ‘ ХП - 194а r. у 10 часова у амфиВ. Јаотов^ћ 0011 ™ 6ИЉа ЗУЖН ® СТране фрушке Горе - М. Србан, р Милошевић. 6ИЉе аlданпечке домени и околине Пожаревца амфитеатр РИНаРСКИ факултет ’ l 4 - ХП. 1949 г. у 10 часова у 1. Дарвинизам и селекција Д. Никодијевић. 2. Дијагноза ране ждребности —Н. Вевковић В. Пантић 3. Дијагноза кокошијег тифа Т. Марковић. сали . П “«ИЧ*П" Факултет, 18. XII. 1949 у 8 аасова у ве.токо) но„ л^р П у Р Чока - Р Ж. С ” ДРЖаВН °“ Факу4^^у“^ Ра - l теРН ° 3еМ " - М. 3 П?етотић е типова југоисточног дела Пелагоније словарић П ° ЛИНСКа б7Ша ~ е *стеријер и начин гајења Б. МаШумарски факултет, Iб. XII. 1949 г. у 8 часова у сали број 76. 1. Е к окомичност неких шумских транспортних средстава и могућности за одређипање *.ихове примеве - Љ. Петровић. вић 3 ШЈ ’ МСКОг ири искоришћавању шума ПероMiffliiiiHiiiimifniiiiminiiniifiiiiiiiHiirainniißiraMMJHmmHiiifflittifflKeiiteMiiMiiiiiifflraffiffiiiiiiiniiiinniiiiiiuiuiiiimiiiiiumiimßiiiiinffliHniMßiiinut "" "мм,,, ,* ', , " 1'"'»'нм1»ммн1ННИ11Ш1М1!.ч11Н111111ГНш1111111111(1111|1| код букве из ђ ш^е Д^1 т та^Д СИН<^0Г м И - запреминског прираста Дринић. гграшуме Мајданпечка домена П. ној сашГ 03 ° ФСКН фаКултет ’ 17 ' Хll, 1949 r. у 10 часова у свечана*. - М.^Радтсављевић” 7^3 06радотића и "рви српсви устаf K * М,,ЛТет ' "• Xlt «« ■■■ У 9 часова амсђгс-еатав 5 . лострани зајмови у старој Југославији пат От,Ј га^Г СИСКа ° ЛИГаРХИЈа - "“Рнн ™Р У сТд - Ра в’ 3. Значај међународних сајмова С. Бранковић. Природпо-математички факултет. сали. БИОЛОШКИ oтсек ’ 15 ‘ ХП - 4949 годттне у 9 часова у биолшкој 1. Анестезија хипокаичном хипотермиlом, р. Ahuvc 2. Вегетацтгја планине Таре А. Гигов. Ј ‘ Б Татић^ ЗЧИН засеlавања плодова у флори околттне Београда Геолсшки. минеролошки и географски отсек, 15 XII У 9 часова у хемиској сали. * и ’ 1849 1. Рељеф Никшићског поља Р. Лазаревић. 2. Хидрографија НикгшФског поља Д; Дукић Б Ма С к^ш^’ић ФСКИ И Структурни ОДНОСII ’ Добра cpeha 14 утГшГ'"’ матбматички, физичко-хемиски и хемиски отсек, io. XIX. 1949 у 16 часова у физичкој сали. 1 - 9 праом став У о средњим вредностима и О једној карактеристичноЈ особини коничних пресека Р. Бојанић. 2. О пореклу. масе електрона В. Роглић. Правнн факултст 17. ХП. 1949 године у 15 часовз, амфитеатар 2 i. иачела законитости и аналогија у кривинном праву ФНРЈ р. Петровић.

* "»'ви »нн ir л Huttinmnif II Н№ll RHHlnim rITIHi lif IПIIПIШIНIППШШЛИIПIIIIIННПНШ 2. Задатак кривичног законодавства ФНРЈ а Грађевински П факулт4° Р lз е ХИ ШТ Г9 е 9° Г УГОВОра ~ П И Николић свечаној сали. ХИ ’ 1949 ro^«e У 16 часова у нравоу гаоних 3 н*а 3. Магацински нрон _Д. Марјановић и'М Глубовнћ n?F STSč&rS£SS!t с геотрафс ' 3. Примена фотограметрије —Р. Цолегић. Д - лети аТехнологоки фанултет 17. ХП. 1949 голине у 16 часота сала t7n Комнонић ИНТеТСКС> доби,ан,е 'зчфора из ломаћег терпентинског уГ. А. Десггић. и Путанов. Јочов! 2 гћ УПОРеђеН ’' РаСТВС,рЉ " МСТИ никал * ч™* сулфида - м. ка - м°Лпл С ор ОСТРаН ’ еИ ° <: ™ ТгтКИХ ИЗОТОПа ,тас ' с ™ ка и водониГ Л ф™™аТ±. КУ,ГгеТЛЗ - ХllЛ949г '- У -асова.сала6s тровић; Ј. Павловић. 3 варед!тот "РИЈсиника - м. Пе2. Термо-електрична емисија С. Вожић. Рударски факултет, 14. XII. 1949 г. у 9 часова. i' ? ОЛИНСКе руде гвожђа 7 Раковици М. ДизоЈтријевик тивки 2 ра Г д КаРТЗ ОЛОВН ° цинканог Авала П. Об?алотТБ Тр АЖовТ НВМ XOmamt И oгатои пи -VmSTuSSS “ примена код пентт>ифs ’ галиих __ Т Уl6неСоеа . сала «■ Рестаурација манастира Св. Николе Б. Вукоадћ.

Контрола учења најважнији задатак организација

За успех у учењу неопходан је снстематски рад то је мисао коју смо чули безброј пута. Провлачи се она кроз све реферате, дискусије, чланке о стручном раду. Можда се понекад негде чинило да се она већ претвара у фразу. Али то се могло учинити само површном посматрачу, ономе ко није схватио да код нас данас захтев: систематсхи рад не може лостати фраза. Разлог је прост: овакав рад је смисао нашег бављења на факултету, смисао студирања. То су схватила сва руководства Народне омладине, то је схватила велика већина студената. Друкчије није могло ни бити. Давање све пунијег садржаја пароли: систематски рад је основ успеха у учењу то је законитост у развитку наше омладинске организациЈе и сваког њеног члана-студента. Данас је организација Народне омладине на Универзитету и великим школама дорасла да у заЈедници са школским управама све конкретниЈе разматра учење појединаца, да на широкам фронту организује контролу и помоћ у учењу кроз разноврсне форме прилагођене поЈединим факултетима па и поЈединим годинама, Форме су разне али је њихово заједничко обележје или бар циљ коме су оне близу: упознати ток приггрема за испите сваког студента да би се на време критикозало и помогло. Најбоља контрола учења свакако су колоквијуми који су обавезни и условљавају полагање самог испита. Они су нарочито добри на првој години за редовне испите. На осталим годинама, где велики број студената има заостале испите, засада се углавном примењуЈу друге форме контроле учења: консултације, курсеви, стручне групе и др. Као пример слабе прштреме колоквијума из редовних испита, услед великог броја заосталих, може да послужи друта година Електротехничког факултета. Спремање за колоквијуме из редовних испита скоро не постоји, Јер свега 48 студената нема заосталих испита. Осталих 195 заузето је опремањем заосталих испита. Зато се дешава, ка пр., да на демонстрациЈе из динамихе (редован предмет) дође 8% студената. Код овакве ситуациЈе поставља се хтитање целисходности одржавања колоквијума из редовних предмета на овој години у овом семестру. Ево како сличан проблем решава друга година Грађевинског факултета на којоЈ само 17% студената има положену математику I. Крајем децембра одржаће се за студенте друге године колоквијум из математике I. Припремама за оваЈ колоквијум шжлања се велика пажња јер ко у Јануару падне из математике I губи годину. Ка место досадашњих курсева, које су водили демонстратори оргакизуЈу се хонсултационе групе под руководством катедре ‘и асистената. Поред тога као помођ, повлаче се сви демонстратори из математике са прве године. А за оних 17% са положеном математиком I неће се одржати колоквијум јер их је мало, већ ће професор само извршити контролу њихсвог рада. Грађевински факултет ггружа лример еластичности у формама хо-н-троле и помоћи у учењу. На повој години колоквијум из нацртне метрије положило је 48 од 99 студената; из физике 36 од 83 а из мзтематике г 52 од 77 студената. Ови

резултати показују да приличан број студената не учи дозољно или нема солидне основе за учење (математика I) чему организација мора поклокити озбиљну пажњу. Једна важна мера је већ у плану: студенти који су пали на колоквијуму из математике I слушаће у групама часове из средњошколске математике које ће им држати професори гимназија. Трећа година Грађевинског факултета као и дрз т га чма згаого заосталих испита чиме се руководство морало руководити код одрећивања форми контроле учења. Из динамике која је заостали предмет за 110 студената одржавају се демонстрацнј е на којима се раде тежи испитни задаци, а предавања се слушају на другој години Јер ое она завршавају до јануара, али ове демонстрације посећује само 50*/» студената тако да се не може poeoрити о некој потпуној контроли. Стање је нешто боље на демшстрацијама из отпорности материјала. Овај заостали испит има 139 студената. а на демонстрације долази око 70’/». Код оцењивања вредности разуих форми контроле и помоћи у учењу треба истаћи да је она релатиана. Свака форма најбоље одговара одређеним условима, а њен успех je У даректној вези са организационим стањем колектива чији чланови треба да је посећују. Од тога како се на састанцима Народне омладине поставља питање посећивања консултација курсева, изласка на колоквијуме и др. зависи стварни успех свих ових мера. Ово се иоже поткрепити згаогим примерима. Омладинска организација прве године технологије је организациово учвршћена. Комитет Народне омладине посветио јој је спвцијалиу пажњу. Колоквијум из математике I положило је 92®/» студената. Слично је и на првој години Електротехничког факултета на којој су сви студенти изишли на колоквијум из математике I а положило га је 80*/*. Двадесет и шест студената показало је одличан успех. Међутим, на првој години Машинског и Архитектонског факултета где су организације Народне омладине слабијв радиле, колоквијзгме је положило око 50*/* студената. Као добар пример треба истађи консултационе групе апсолвената Правног факултета из трговинског II и 'међународно-ггриватног права које воде професори. Прошлог месеца њих су посећивали сви ацсолвенти који су имали те заостале испите што је много дотхринело успеху испита у новембру. И на трећој години елехтротехнике има добрих, масовних кскнсултационих група, а мајбоља је из електро-ме-, хакике. Могло би се навести још много примера добрих и слабијих консултационих група са свим специфкчностима које оне добијају на разним факултетима и годииама. Баих те допуне општих форми показују ве.тику иницијативу одоздо, показују да су тжренута сва руководства Народне омладине и масе студената на решавању ттроблема контроле учења. Од највеће важности је то гаго је учење појединаца у великрј мери престало да буде стихија која само на испиту изненади организацију својим негатившгм дејством. Све већим утицајем на стручни рад појединаца она све аиг ше утиче на рсзултате испита.

9РТ ФАШИЗМУ СЛОБОДА ЦАРОДУ! ОРГАН НО СРБИЈЕ БЕОГРАДСНОМ УНИВЕРЗИТЕТУ И ВЕЛИКИМ ШКОЛАМА ГОДИНА XI БРОЈ 31 12 КОББМБАР 1949 ГОД. ЦЕНА 3 ДИН.

Обавештење делегатнма за Универзитетску конФеренцију Народне омладине Обапсштзвају се делегати да he се V редовнз конференци,lа Народне омладине Беогрздског универзитета и всдиких школа одржати 18 децембра о. г. у просторијама Правпог факултета (амф. V), Почетак конференције тачно у 8 часова. Угшверзитетски комитет Народнс омладине

НОБИ УСЛОВИ НАШЕГ ЖИВОТА НА ПУТУ КА СОЦИЈАЛИЗМУ СВАКОДНЕБИО СТВАРАЈУ НОВЕ ИЗВОРЕ СНАГА КОЈЕ ТРЕБА УОЧИТИ И ПРАЕШТНО УСМЕРИТИ КАКО БИ ОНИ МОГЛИ ДА ПОКАЖУ СВЕ МОГУЋНОСТИ И ПРЕИМУЋСТВА КОЈА У СЕБИ КРИЈУ. И СТУДЕНТСКЕ НАУЧНЕ ГРУПЕ ЈЕСУ ЈЕДНА ОД ТИХ НОВИХ МОГУЋНОСТИ КОЈЕ ЂЕ, АКО ИХ ПРАВИЛНО КОРИСТИМО И РАЗЕШАМО, НЕМИКОВНО ПОМОЋИ ДАЉЕМ СВЕСТРАКОМ ПОДИЗАЊУ КАШИХ ФАКУЛТЕТА НА ОКАЈ НИВО КОЈИ ЋЕ ОДГОБАРАТИ ПОТРЕЕАМА КАШЕГ СОЦИЈЛЛИСТИЧКОГ ДРУШТВЕНОГ УРЕЂЕЊА.