Студент

ЛИКОВИ НАШИХ СТУДЕНАТА

АПСОЛВИРАТИ ГОДИНУ ДАНА РАНИЈЕ - ОБАВЕЗА ТИТУ

СТАРОЈ Југославији није био потребан нарочито велихи кадар стручњака и инжењера у рударству, самим тим Нгто су се наши рудници налазили у рукама иностраних капиталиста. Данас, када се рудници налазе у рукама народа и када се иде за тим да се што пре изврши Петогодишњи шган и подигне стандард живота радног човека, данас не само да се oceha велика потреба за високостручним кадровима, већ је њихово укључивање у производњу одлучу-syhe и неопходно. Упростити и побољшати методе рада у рудницима, применити у пракси нове ске који се већ искоришћавају У техкички развијенијим земљама, значи помоћ нашем радном човеку који се бори за План уз заостале методе рада и застареле машине. Да ли су наши студенти рударства правилно схватили проблем недостатка високо-стручних кадрова? Најбољи одговор на ово питање јесу обавезе које су студенти четврте и пете године узели 23 маја 1949 године и о којима су обавестили друга Тита поздравним телеграмом. Од 100 студената са четврте године 63 се обавезало да ће ликвндирати заостале испите и да ће апсолвирати годину дана раније. Број пријављених повећао се уочи IV Универзитетске партиске конференциЈе када је још седам студената дало исте обавезе. На отвореном партиском састанку иа коме су се узималв обавезе, дошла js до изражаја висока сзест чланова Народне омладине. Један за другим, устајали су студенти свесни да ће отсада морати да улажу дупДо веће напоре, свесни и тога да he

недостатак скрипата и књт-гга бити проблем који .може причинити огромне потешкоћс. Обавезе су дали и студенти пете године. У ходницима и слушаоницама могле су се чути живе дискусије, не о томе да ли би требало узети обавезу, већ о томе, како ће се организовати издавање скрипата из појединих предмета, убрзавати излажење књкга и обезбедити довољни број професора који he предавања шУјсти на време. Да је гтроблем правилно схваћен, потврдила је конференција Народне омладине на којој се од 23 студената пете године, 19 обавезало да апсолвира б месеци раније. Данас, седам месеци после узимања обавеза. студенти четврте и пете године забележили су видан успех. И поред тога што су око једног предмета, аналитичке хемије, прављене неке измене, поред тога што је деканат прзо донео одлуку да се тај предмет неће полагати у озој години, а неколико месеци после тога, кабинет за хемију при деканату факултета решио супротно, од 70 студената четврте године 50 је ликзидирало по обавези све испите треће године а 20 имају по један испит из тога предмета кога ће дати у јануарском року. На петој годике је од пријављених 19, 12 ликвидирало годину а седам имају по један испит који he дати до 20 децембра. И овде је постојала објективна тешкоћа. Предавања из предмета који није положен, нису почела како је било предвиђено у четвртој, већ почетком пете године. Ипак, поред свих тешкоћа, студенти he испунити своју обавезу до 20 децембра.

Н. Јаневска

Троструки ударник, добар педагог - одличан ученик

СИРОМАШНО сеоско дете Војислав Окиљевић ни.је имао могућности да учи гимназију. Родитељи су га послали у грађанску школу. Међутим, ма да Је био одличан ученик, школу није моjrao завршити. Ђак је тада био велтгки терет за сеоског наполичарв. После свршеног трећег разреда родитељи су му јавили да га више не могу издржавати. Војислав 1е бмо принуђен да иако гешка срца напусти школоваше. Тринаестогодишн»и дечак почео је да се бори за свакидашше парче хлеба. Били су то тешки дани напорног рада и немаишше. Запослио се у фабртгци оружја у Почаревцу, где је уједш> учио и стругарски занат. То је било време када рад није цен»ен, а још зљан»е награђиван. „И данас се сећам тих дана* каже Војислав- тешког и напорног рада које сам доста мука и тешкоћа пребродио". Прекретница у н>етовом раду услеЈдила је, заиста, брзо, али не и лако. Дбшао је рат. Он се сврстао у ред оних који су чврсто одлучили да се боре за ослобођење од експлоатације и за бољк живот радног човека. Убрзо постаје скојевац и зајед-60 са својим друговима учествује У штампању и растурашу летака. Најзад je дошло ослобођење. У новим условима иопунила се највеfca жеља његовог оца да му син настави школовање. „Нисам дуго разммшљао за што дз- се одлучим, причао је Војислав. Решио сам да будем учитељ, да учивд дец> г по заосталим оелима Косова и Мотохије. !То је за мене најчаснији задатак." Желео је да учи и радосно Је поЦlа о у сусрет новом, срећнијем и бољем животу. У школи је био најбољи ученик. безиједне „четворке“. Али тоније билодовољно. Поштозе савесно и потпуно исттунио школске обавезе, за време раопуста, одлазио је на радне акције. Још 1946 године на изградњи воЈсовода у Приштинк проглашен ј® за ударника. После годину дана на ревер каттута ставио је и ДРУГУ У“ дарничку значку омладинске ттруJre Шамац —Сарајево. Протиле годиве пошао је на изградњу Новог Београда. Овде је по троћи пут доЗвзшео радост човека коме се привнаје и награђује рад. Једнога дана јавили су Војислазу да Је постављен за учитеља у Лапском срезу. Сељаци су с љубзвл>У дочекали младог народног учител»а. Први дани рада с децом били су за Илега велики и тешки испити. „Збу»ено али пажљиво деца су слушала предавања, прича ВоЈислав. У тим часовима хтео сам само Једно да што пре успем у раду.“ Хтео Је победу одједанттут, али све није било лако. Ту се сусрео са вшогобројним тешкоћама и проблеммвда. У селу није било школске аграде, није било уџбеника. свезака и другог потребног школског материјала. Поред тога. била су то деца рвзличитог узраста од 7 до 15 година, коЈа раније нису похађала шкоду. _ А*ли Војислав се ниЈе колебао. Он је жао az му Је ова.l частан задатак поверила Парти Ја. Да би надокнадио ттропуштене године ове деце уједдо Је прелазио програм за два равреда. „Било је ту дечака и девоЈчица који су ми задавали дтного бриге. Често сам помислио да 1а не вдогу с њима изићи на крај. Међутим, читајући ..Педагошку поему“ видео сам како се и од беспризорних могу створити прави људи, истински градитељи социЈализма. То I ш је дало много потстрека за даљп рад. И данас ми је лик Милосзва В>'чксвића, прича Војислав, пред очттма. Био Је то 9-годишњи дечак, жоји није знао за родитељску негу и бригу. МаЈка му је рано умрла. а с оцем. вечитом пијаницом. ниЈе имао шта да пркча. Мирослав Је био плашљив и непозерљив не само оревда оцу. већ и према својим дру-

говима, па чак и према учитељу. Поред тога није хтео ни да учи. Ја сам обратио нарочиту пажњу на њега. Усксро мој рад показао 1е добре резултате. Мирослав постаЈе Један од наЈбољих учешгка у школи“. ЈБубав према деци, брига о њима и упознавање дечЈе душе су одлике доброг учитеља, а њих је поседовао Војислав. Као такав био је похваљ©н. а ускоро послат на Вишу педагошку школу у Београд. „Када сам морао да одем и да се растанем са децом, разуме се, и мени и њима било је врло тешко“. Као и већина студената прве го-

дине Војислав је у почетку лутао. Но ускоро се средио. Почео је редовно да долази на сва предавања. Предмете јеспремао темељно и студиозно. „Никада нисам неприпремљен дошао на консултаци.Је“ хаже Војислав. Захваљујући сталном и систематском раду. успео је да прошле године у Јуну месецу ттоложи 11 испита са средњом оценом 9, 5. Ове године на партискоЈ конференцији школе изабран је за члана Партиског комитета Bimie педагошке школе.

Нада Стојковић

МАШИНЦИ IV ГОДИНЕ ОБАВЕЗАЛИ СЕ ДА ПОЛОЖЕ 297 ЗАОСТАЛИХ ИСПИТА

Укупно 146 студената IV године Машинског факултета има 310 заоосталих испита а стичу право и на полагање даљих 448 испита. Тозначи да на сваког студента долази приближно 2,5 заосталих испита. Под паролом да ниједан студент У јануару не сме понављати годину, дата је обавеза за полагање 297 заосталих испита. Разлика од 13 заосталих испита на које није дата обавеза, долази на студенте, који због болести или слично, неће моћи полагати све испите. Студенти су дали обавезу да ће положити 205 редовних испита. После јануарског испитног рока остаће 256 испита што значи да he сваки студент остати са приближно 1,8 испита. Уз правилну контролу учења сваког студента, ефикасну помоћ од стране стручног одбора и правилап распоред испита омогућиће се да актив машинаца буде један од најбољих у стручном раду на целој ТехничкоЈ великој школи. д. с. п.

Годину дана пре рока

УАПРИЛУ ове годиме Геофизички завод спремао је екипу за истраживање нзфте. Екипа није имала довољно стручног кадра и Геофизички завол се обратко студентима Рударског факултета будућим геолозима. На терену се остајало месец дана, што је значило изгубити Један од најдрагоценијих месеци за учеље, а услов за одлазак био је, да се испити положе sa зреме. Међу тројицом, која су се јавила, био је Драгољуб Стефановић, студент треће године. По повратку дао је сзе испите у првом, јунском испитном року, са просечном оценом 9,2. ★ Средином септембра 1946 године први пут је прекорачио праг Техничке ввлике школе. Ушао је са одлуком, да за неколико година постане добар инжењер. С првим предавањима наишле су прве тешкоће. Знање из математике добијено у средњој школи било је недовољно. Морао је савладати основну базу више математике тригонометрију и аналитику. После месец дана Драгољуб је забележио свој први успех. Но, он није био задовољап. Суштина математике била му је непозната. Читав јануар 1947 године ггровео је нагнут над књигама, Дан му је био прекратад. РадЈго је и ноћу. Неуморним радом на савлађивању „геометриских места” разбио је апстрактни вид математике, створио од ње предмет, који је страстно заволео. Не мањом упорношћу студирао је остале предмете. Његови другови нв сећају се дана, када Драгољуб није био на предавању. Пажљиво црати сваку реч, а затим у својој соби понавља пређено градиво. Непоколебљиво и истрајно водио је борбу за испуњење своје обавезе, да he прву годину положити без „шестице”. У мају је славио двоструку победу. Не у јуну, већ у мају, не једну, већ две победе. Положио је све исттите са просечном ‘оценом 8, и почетком јуна отишао на пругу Шамац Сарајево. У другој години постао је демонстратор из математике, и ускоро је био један од тројице иајбољих демонстратора. Искоришћавао је све могућности, да своје знање пр>енесе студентима. А са знањем полагано је прелазила на њих, његова упоркост у савлађивању задатака, његова енергија и воља за рад. И зато еу га студенти заволели. Изабрали га за члана Комитета Народне омладине. Он им је одговорио са обавезом да he трећу годину положити без „седмице”. Положио је без „осмице” одличним успехом. На почетку ове школске године дао је још једну обавезу, вероватно своју последњу студентску обавезу, да ће дипломирати годину дана пре рока.

Е. Оман

За побољшање рада на Универзитету

ОДРЖАНО САВЕТОВАЊЕ ФИСКУЛТУРНИХ РУКОВОДИЛАЦА

TTpe неколико дана. одржано је ча Правном факултету саветовање фискултурних руководилаца са нашег Унизерзитета у везн побол»шања фискултурног рада међу београдским студентима. Савстован.е, на Хомг је учествовало око 150 фискултурних руководилаца са факултета, дошло Је после саветован.а коЈе Je Одржано пре месец дана у вечи pecpraнизације фискултурног рада па сзим нашим универзитетима. Оно Је показало дг Је већина фискултурних прмрелби на Универзитету имала кампањски карзктер, што Је претставл.ало одраз оргачизационих слабости, Дозвољавало се да се фискултурна такмичења припремаЈу ~на брзу руку", онда када већ треоа да се одржава Ју. Није било унапред припремљеног програма у раду. систематски се није прилазило спроиођен>у nojeдиних задатака (крк>с, спремање екипа за првенство Универзитета, полагање норми за значку и др.), тако да се такав рад у велико одразио и на то, што данао на Укиверзитету немамо онолики броЈ активних фискултурннка колттко за то т*осто.Је услови. Гимнастичка друштва и часови опгагег фпзичког образовања Док се раниЈе фискултурни рад по факултетима углевком олвиЈао ггреко поЈеди-гих секција (кошарка, футбал, атлетика и др.), то he се отсада сва фискултуриа делзтноет одвијати и спроводити преко гимнастичких друштава, што значи ла he она бити носкоци читавог фисху.ттсрког р.зда по факултетима. Тамо где постоЈе услсви, гимнастичка друштва he фгрмирати поједике секције за разие спгкртгке гране, а доцниЈе, када ее те cejnraje дозоњно омасове претвараће се у тглубове. Основа б)’дућег фггскултурног рада биће часони општег фпзичког обоазовап»а, кзо форма рала која лаје основие појмове физпчке културе пагпим љулима. Д.з би се масоптти рад на спштем физичком обреззпању могао ттрзвилно споор.одттти Уштзерзитетски одбор ФИСАС-а, опганизооао Је четттри предњачка течаЈа које, npeva плану треба да поеећује око 250 етудоната и студенткиња. ТечаЈгш he ce на овим часовима оспособити за предњаке и начелнике, доцниЈе руководиоде птмиастичгатх доуштава и водова. ТечаЈенима руководе два свршена наставника Државног штститута за фискултуру. У рукоподства треба бирати активне фискултурнике Сазетовање Је донело одлуку да се током месеца лецембра одрже годишње скушитиЈге досада форттранмх гимнастичких друштава и оснивачке скупштине лр>’штава на оним факултептма

где иста још нису основана. Скупшгине he поред сумирања постигнутих резултата и указивања недостатака, бирати нотза фискултурна руксводства. Досадашња пракса је у велико показала да се том питаљу шсје најозбиљније прилазило. У већини случаЈева фискултурми руководиоии били су људи коЈи су врло мало зноли и слаОо се бсвили фискултуром (примср иа Медицинсксч факултету). ПоЈедини руководиоци су често смељ-иваии са овог сектора рада (на Природно-математичком факултету фискултурни руководилац Је постављен за диригента хора), док Је било случаЈева и самовољног иапуштан>а дужности. Треба схватити да Је и овај сектор рада исто тако важак као и остали те ради тога њиме треба да руководе углавном они људи коЈи су активни фискултурници. Ксмитети Народне омладиН0 по факултетима дужни су да nojeдкне фиекултурне руководиоце задуже само овим сектором рада а не да их преоптерећуЈу и другим радом. НиЈе рад по фискултури „споредно задужеље" него рад који такође захтева доста напсра, упоркости и воље. Јер л задатак фискултурких руководилаца ниЈе само да раде на пропаганди фискултуре, на омасовљењу гимнастмчких друштава, него и да васпитно делуЈу на све наше фискултурнике: да фискултурни рад повежу са изградњом социЈализма у нашоЈ земљи, да све наше фискултурнихе васпитаваЈу у духу безграничне љубави према сво Јој земљи, у духу нозог Југословенског патриотизма. И рали тога фисхултурни руководиоци треба да су познаваоци фискултуре, акпгвни фискултурници, примерни чланови Народнв омладине. Осамостаљење фискултурних организација у раду • У досадашњем раду фискултурне организације по факултетима нису радиле као самосталне организације иако су као таквв посто Јале. Када Је требало организовати и спровести неко такммчек>е поједтгне фискултурне организациЈе у томе нису у потпуности успевале. Та дужност Је на већини факултета прелазила на руководства Народне омладине. У Судућем раду управе гимнастичких друштава. као фискултурна руководства по факултетима, треба да се осамостале у раду, и да самостално делују у склопу фискултурних оргаиизаЦиЈа, као што Је то случај са Гимнастичким друштвом Ветеринарског факутггета. Тако he се у будуће избећи досадашн>е грешке да фискултурним радом Р3'ководи омладинска организациЈа, која треба да претставља политичку снагу и

да у том смислу пружа пстребну помо> фискз'лтз'рним организацијама. • * • Саветовање фискултурних рзжоводилаца Укизерзитета донело Је Још неколико одлука зз побољшање фискзштурног рада у вези УнИверзитетског планикарског друштза „Копаоник” и стрељачких дружина. Плашшарско друштво „Копаоник”, коЈе је у свом досадашњем раду постигло значаЈне резултате и обухвзтило неколкко стстина студената и даље ће остати централно друиггво за Београдски уиивсрзитет, све док се не створе услови да се по факултетима оснуЈу плашшарске дружине. Досадашња плаЈшнарека секциЈа С. Д „Медицинара”, ко)а броЈи преко 150 чланова фзшкцизкисаће као дружина у саставу „Копаокика”. вез и развоја стрељачког спорта еаветовање Је донело одлуку да се на свим факутгетима аонуЈу стрељачки огранци, коЈи ће своЈу делатност стгооеодити у оквиру рада Универзитегсхе стрељачке дрз’жине. Сл. Ш.

ПРВЕНСТВО УНИВЕРЗИТЕТА У СТОНОМ ТЕНИСУ

ЕКИПНО ПРВЕНСТВО ОСВОЈИО ГРАЂЕВИНСКИ ФАКУЛТЕТ Појединачна првенства oceofunu су Давидовић (Архитектонски) и Михајловићева (Медицински)

Овогодишње првенство Унивврзитета у стоном тенису не само да је врло добро организовано одстране Фискултурног одељења Универзитетског комитета Народне омладине, већ се и карактерише као досада најмасовније такмичење студеката у овој грани спорта за коју постоји велико интереоовање на свим факултетима. За првенство је пријављено 16 мушких екипа, 126 појединаца и 3 жевсхе ехипе. Све мушке екипе, подељене у четири групе, такмичиле су се за прво место у групи а затим су прваци грутта водили међу собом борбу за прва четири места. После завршених такмичења унутар rf>yna одмах се видело да ће екипа Грађевинског факултета (А-лексић, Михајловић, Нешић) освојити прво место без нарочитог залагања, јер је њен најозбиљнији противник и кандидат за прво место, екипа Архитектонског факултета била елиминисана из даљег такмичења због кршења пропозиција. Поред грађевинаца прва места у осталим групама заузеле су екипе; Правпог факултста, која је друга на Универзитегу, Природно-математички факултет, трећа и екипа Новкнарске и дилломатске високе

школе, четврта. Најиктеренсантниje борбе водиле су се за друго место између екипа Правног и Природно-математичког факултета. У такмичењу женских екипа, коЈе су играле по Девис куп систему, прво место освојиле су студепткиње медицине (Јосифовић, Михајловић), друго место екипа Филозофског факултета а трећа је екипа Државног института за фискултуРУ.. На појединачном првенству могле су се видети врло занимљиве утакмице. Већ првог дана појединачног такмичења елиминисани су из даљег учешћа у прзенству Нешић (члан екипе Грађевинског факултета) и Уворић (играч екипе Правног факултета). Они су овог пута дади много слабије партије него на екипном првенству. У финале појединачног првенства пласирали су се Ђорђевић, МхЈхајловић, Алексић и Давидовић. После финалних борби појединачно првенство је освојио Давидовић (Архитектонски). У финалној борои појединачног првенства за жене, Михајловићева је победила Јосифовићеву са 3:1 и освојила прво месго. (М. К.)

Нова разгласна станица на Природно математичком факултету

(Од доштскика са Факултета) Ових дана је на Природно-математичком факултету, одлуком Комитета Нарк>дпе омладине, инсталирана локална радио станица. После једномесечних припрема радио станица је почела са даван.ем својих емисија. Својим радом она he увелико допринети политичком и културном уздизању студената При-

родно-математичког , факултета, као и популарисању свих корисних појава на факултету. Давањем брзих и благовремеиих обавештења студентима о«а he знагно олакшати рад организације Народне омладине. За формирање радио станице највише се заложио Клуб технике у сарадњи са Деканатом факулте-

та. Чланови Клуба технике су извели све радове око инсталирања радио станице а Деканат је помогао материјално. Од велике користи су биле инструкције и упутства Универзитетског комитета Народнв омладине. Радио станица је смештена у једном делу ауле факултета, а звучници, којих има шест, размештени су по свим главним просторијама. Емисије се дају сваког дана од 12 —13 часова, које студенти прате са великим интересовањем. Програм је разноврстан, јер радио станица свакодневно даје политичке вести, вести са факултета разна обавештења итд. Она he исто тако обавештавати студенте о току такмичења, о испитима, говориће о пропустима и недостацима у раду као и о успесима наших студената. Програм обухвата и календар значајних датума из историје наших народа, књижевни прилог, музику и извођење уметничких дела сд стране чланова Културно-уметничког друштва „Жикихда ЈовановићШпанац". Једанпут недељно радио станица ће давати емисију хумора. Своје емисије једанпут недељно, такође, he давати и активи Народне омладине.

Г. Несторов

Члакози Клуба техннке Техаамке велике школс (азто кружока) на практмнв ом раду

КОМЕНТАРИ СЛАБА ДИСЦИПЛИНА У ДОЛАЖЕЊУ НА ЧАСОВЕ ОПШТЕГ ФИЗИЧКОГ ОБРАЗОВАЊА

Општв физичко образовање, обједињавајући гимнастички, спортски и метод спортских игара, даје основну садржину раду гимнастичких друштава на факултетима. д а би се створили стручни кадрови који ће волити групо општв физичког образовања, организован Је при Универзитетском одбору Гимнастичког савеза Србија течај за предњаке, који се одржава у сали Државног института за фискултуру. За течај су факултети приЈавили 190 другова и 66 другарица подељених у две мушкв и две женске групе. Од редовног долажења пријављених другова на течај зависи да ли he и када наша гимнастичка друштва добити довољан броЈ предњака неопхсдних за несметано одвијање фискултурнот рада на факултетима. Међутим, шта се видело на три, досада одржана часа? Показало се да од i 256 при Јављених студената еамо половина долази на часове. Нарочито недисциплинованост постоЈи у женској групи студенткиња са Техничке велике школе, где од 22 пријављенв другарицо долази свега пет-шест, тако да се због овако малог броЈа. часови у овоЈ групи не могу одржавати. И у мушким групама ш*Је много боље. У среду од 59 пријављених npj-i-суствовало Је свег а 33 другова У групи студената Техничке и Медицинске велике школе Је и горе: са Машинског факултета дошла су у прошлу суботу свега два друга од 11, са Медицинске велике школе 7 од i 20, и са Архитектонског 4 од 8 при- i Јављених другова Насупрот овим i рђавим примерима налазе се друга- i рице са Филозофског факултета и i другови са Ликовне академиЈе коЈи i стопроцентно долазе на часове. Овакав неодговоран став другова i коЈи су се добровољно Јавили на курс i Je неправилан. Они на овај начин ко- i чв остваривање стручних кадрова то- i лико потребних за рад наших гимна- i стичких организациЈа, а с друге стра- i не, оваква поЈава наноси Још Једну : штету: капацитет сала остаЈе неиско- i ришћен. fC. А.)

ЛЕП ПРИМЕР САМОИНИЦИЈАТИВЕ АЛИ СЛАБА ОРГАНИЗАЦИЈА

(Од допионика са факултета) Да би се искористили још увек лепи Јесењи дани, фискултурно одељењв Природно-математичког факултета организовало је футбалско првенство. Кроз сусрете појединих отсека уочиће се бољи играчи. који he доћи у обзир за састав факултетске репрезентације. На првенству, којв се одиграва по дубл бод систему учествују екипе свих шест отсека. Beh послв првог кола може се приметити уједначеност тимова што ce види из неколико минималних победа (геолози хемичари 3:1, географи математичари 3:1 и др.). Међутим, организација такмичења нија на довољној висини. На утакмици геологија хемија, дошло је до грубих инцидената и скоро до Поред овог поЈедини играчи, ..футбалске звезде”, сматраЈу се не- ; заменљивима. не тренираЈу редовно, i а уочи утакмице долазе и „с пра- I вом захтевају” опрему од играча ко- | Ји су слабиЈи, али који одговарају | своЈим обавезама према екипи. Био- i лози и физико-хемичари ствараЈу тим од студената који се случаЈно налазе на игралишту. Тако су другови са физичке хемије на утакмици : са биолозима извели неколико играча i који нису студенти нашег факултета. i па Je утакмица правилно регистрова- i на у корист биолога 3:0. Фискултурно одељење Природио- ; математичког факултета мора о овим i поЈавама да поаеде више рачуна. По- i требно Је већ унапред одредити су- | диЈе а не тражити их на самом те- ; рену. Треба одредити терене за утак- ; мице, послати делегате. који he во- ј дити рачуна о организациЈи и пра- i вилном одви Јању утакмице. Такођв | Je потребно формирати и дисциплин- | ски одбор коЈи he водити увид над i недисциплинованим футбалерима. . (А. Ј.) |

Одговорш* уредник ВЛАДА МИТРОВИЋ студент права Урсдпиштво и адмипистрација Београд, Бо*гханска 4. Телефон: 23-464 Чековни рачун 103 —0060360 Штампарија „Бо?ба“ Београд, Кардељеса 31.