Студент
КУЛТУРА И УМЕТНОСТ СТЕВАН МОКРАЊАЦ И ЊЕГОВА УЛОГА У РАЗВОЈУ МУЗИЧКЕ КУЛТУРЕ СРПСКОГ ГРАЂАНСТВА У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ XIX И XX ВЕКА
теван Мокран>ад је, свакако, вајзначајЈШја личност у му2ВПКОМ стваралаштву друге половиме XIX века не само у Србији, него код свих југословенских народа. Он је у својој делатности успео да својчм талвитом повеже Beh чврсту прсфесионалну оскову музичког стваралаштва и солидно техкичко знаше у тежњи да оствари музички израз у коме би се осеhao прази народни дух. А то у толикој мери као Мохрањац није успео да оствари ниједан југссловвнски композитор пре њега ни у његово доба. Дела Мокран.ца су (као ретко кога од наших композитора тога времена) остола стално на репортоару и служе као путоказ нашим композиторима, јер су увек, када су се у српској музици прихватале и развијале теиденције Мокраљчевог ствара»>а, настајала дела са много позитивпих особина и са високом уметничком вредношћу (на пр, „Охридска легенда”). Мокрањац је рођеи 1855 године у Неготину, у трговачкој породици. У родном месту је учио гигшазију. Као дечак је певао у хору, сам је учио виолину и много се интереоовао за народне песме, 1870 године je дошао у Београд да настави гимназију и ту je озбиљније почео да учи виолину и теорију. Beh у шестом разрвДу гимназије покушао је да коипонује (да записаним народ-
шгм песмама дај« клавирску пратн»у). Сви ти радови немају нарочитог значаја, изузев као докуменат његовог интензивног интересоваша за стваралачки рад. Бавећи се компоновањем и ара.lпкирап>ам народних песама, Мокрашац је био сасвим напустио школоваље и отишао у Неготин, гдв је радио неко времв као аматер хоровођа, а истовремено белсжио народне песме и бавио се шихоаим хармсхкизовашем. Касније, по свом дефишггивном доласку у Београд, постаје је члан Београдског певачког друштза Уписао се на Филозофски факултет и ту је дошао у додир са напредном омладином окупљеном око Светозара Марковића, која je саакако на њета учшшла утицај. Ако по ничем другом показивао je напредан стаа у томе што је у својој реалистичкој умвтности показао утицај идеја Светозара Марковића, који je нападао идеализам у уметности и тражио да она буде одраз у животној стварности. У Певачком друштву Мокрањац деловаоврло активно. Руководио је врло рано
једним курсем, који је оргаиизован са задатком да уздигне стеиен теоретско-музичког образовања члатова хора. Курс је, истина, радтго свега три месеца, због Есмараости члакства, али нова Мокрашчеза делатност поквзује колико је он већ тада тежио да подигне стручни ниво и теоретску наоОразбу чланова хора, сматрајући то као један од главних услова за капредак хора и његозог деловаља у јашкхгги. Као стипемдиста Певачког друштва и кориашк врло мршазе стипондије Мшшстарства просвете, Мокрашац одлази у Минхен на студије и ради код профгсора Ј. Рајнбергера и Сакса. Али, убрзо долози у сукоб са директором конзерваторија, иапушта студије и враћа се у Београд (године 1883). Ту посваје хоровођа певачког друштва „Корнелијо Стаlнковић“. Нуђсна му је и служба у гшпгазији, али ои није хтео да је прихвати јер je камеравао да настави студије. Тако је неких годину дана ншвео у приличној беди. У то време он rouue своју прву и другу руковет. Мокрагвцу успева да поново добнје стипендију 1834 године и он одлази у Рим, где проаоди седам месеци, а затим у Лајпциг. У Лајпцигу ради код Јадасона и Рајнекеа и остаје до 1887 годиие. По поврат 4 ку у Београд прихвата место паставдагка и постаје хоровођа Београдског певачког друштва где р»ди до своје смрти, 1888 године настаје трећа руковет и неке песмв за мешовити хор. 1889 године се иа Мокрашчев потстицај оснива први гудачки квартет у Београду чиме Је ударен темељ камермо-музичжом жнвоту у Србији. Квартет се обавезујв на шест концерата годичгње, тако да је у читавом низу концерата до 1894 године обухватио прилично велики репертсар. У времену од 1890—1892 године настају IV, V и VI руковет. 1892 године Мокрањац осим Београдског певачког друштва преузима и певачко друштво „Корнелије Станковић". У то дсба Мокраљац почиње своje туриеје са Београдским певачким друштвом, чији ое број чланства веома повећао, а степен музичког образооања знатио уздигао. Турнеје је вршио иајпре по уиутрашшости Србије. Затим је ишао по осталим југословенским земљама; у Словекију, Црлу Гору, Хрзатску, Махедоштју. У вези са тим путовањима Мокрањац уноси у руковети из тог »ремена мелодије из крајева изван Србије. Тако настаје, иа пр., VII руковет са песмама из Македоније и „Приморски напеви“ на основу материјала скупљеног у Приморју. Vll руковет изводи oe на туриеји по ГрчкоЈ, која Je ускоро уследила. После овога Певачко друштво гостује у Пешти (за ову прилику Мокрањац пише песму „Лем-едим“ и харл!oвгизује и«кв мађарске песме), у Софији и Цариграду, свуда са великим уснехогл. После ових туркеја, Мокрањац одлази на ввко времв у Косозо и МетохиЈу у циљу сакупљања нових
народких песама. Ноаа туриеја води ra са кором у Русију, гдв са великим успехом изводи дгла Ркмског Корсакова и Варлаамоаа. 1898 годипе се Београдско певачко друштво, „Корнелије Станк<даlгћ‘* и Академско певачко друштво, опет Мокрољчевим залагањем, спајају у јсдап велики хорски аисамбл, који већ са лачоћом мои:е да изводи веhe и теже хорске композгашје. У то време настају VUI и IX рукозет. 1889 годЈгне хор одлази на турнеју у Немачку, гостује у највећим немачким културним цсптрЈша. Ту се, поред VI руковети, изводе и неки Брамсови хорови са великим успехом. Исте годиие се Мокрањчевим залагањем оолива у Београду прва Српска музичка школа, која је У почетку бројала двадесет учешгка. Осшгвање Музичке школе се можв сматрати као врхуиац Мокрањчевог органкзаторског рада на уздизању српспе музичке културе. Њиме су удаоегш теллељи музичком цгколству у Срби Јик створени но®и услови за одгајање лтузггчких кадрова. Оргакизовање Удружења српских музичара и Савеза српских певачких друштава говорв о његовом интеизивном оргатпгзаторском раду. После 1000 године Мокрањац опет иктензивно ради на руковетима. Тако 1901 настаје X руковет, а затим до 1909 године и све осталв. Према томв, у том периоду Мокрвтпац даје своје најбоље руковети којв можвмо убројати међу најзначај|нија дела наше »лузичке лтггературе уопште. Истовремено он реди ка сакупљању народких песама којих кије сакупио велики број, али оно што је сакупио претставља интересантан и вредаи материјал и показујв колико је он правилио схватио тај рад и имао правшшв поглвде у оцењивању правв вредности кародне музичхе културе. Кроз читаво ово време Мокрањац наставља интеизиван рад у Певачком друштву. 1914 годике због рата мора дз бежи из Беотрада. Настанио ое у Скопљу, где је исте годипе у јесвн умро. Од регистрованих преко сто композиција хорова, соло песама, хорова уз пратњу клавира најважније су његово руковети (15 на броју), прилгорски напеви и козар. Иако рутсовети, као и све друге врсте сплетова, претстављају низове песама, оие се никако не могу сматрати сплетовима нити потпурием. М«ђу песмама појединих руковети постоји чврста повезаност у Једну органску целину, остварену било иа принципу контрастирања, сличности текста или мелодиског матервлјала, било ттге шго таЈ материјал из једког краја Једне егнографске средине, одкосдо цгго је везан за једну тематику. Интересантно је да су најкарактеристичније руковети код коЈих Је наглашена та вездагост за један краЈ, или за једну тематику из хероЈске народне исторнје (VI руковет, песме о ХаЈдук-Вељку). Већ у V руковети Мокрањац је успео да оствари врло добрх) заохружепу форму и доста чврсту унутрашнзу псвезаност, а, идућн даље, степен ове повезаности расте да достигне врхунац у X руковети („Живахг.а Биљана**, теппса, трагична и сугестигша у изразу ~До три ми пушки“, жтгва скерцозна „Динка двори мете“, дубоко лирска, веома снажна у
својој једиоставности и непосЈЈвдности „Пушчи ме“ и најзад помало обесна ~Шпсвало“). На пр., у тим рутсоветима се може видети и како је МокраЈнац реалисгички посматрао народни живот, како га је приказивао отаквим какан јесте, без икаквог идеализоваша. Зато су iteгове руковети жива слика тога живота, живи дскумент о народном духу и стваралапГгву. Друга важна одлика руковети је та, што је песме у н>има Мокрањац иастојао да музички што Јасније интерпретира, да им да хармокеку подлогу која Је у љима скривена и која пз п>их ггроизлези, те им пајбоље одгорара. Тај свој хармонски приацил ои је спроводио врло доследно и у свом пастојашу Је успео у великој мери, као вико пре itera. „Козар“, као слободна Мокрањчева композиција, показује пстггуш! склад са свим пргшципима коЈлпозиције које је cw поставио у руковетима и колико је он дубоко ушао како у музички дух тако и у тематски садржаЈ и карактер народке музике и како је таЈ дух и карактер потпуио усвојио. Осим хорских дела Мокрањац Је дао и низ соло песама (Баладе „Лем-едим“ и „Три Јунака“), међу којима и десет народних песама са пратчлм. Дао је ‘још осам пссама са оркестарском пратшом за комад „Ивкова слава“, То су, уствари, народпе мелодије са јодноставном орпратшом. Мокрзгвнева репродуктивна и општа делатност, а карочито Носгово реалистичко уметничко стваралапггво, уско је пове-
зано са народном уметношћу, са високо развијеном уметничком формом и врло солидшгм познаваи»еа* музичке технике. То су фактори коЈи чине Мокрашца најзначајнијом личношћу друге половине XIX века пе само у српској музици него, и У музици свих Југословенских народа. Данас, када се Мокрашчева дела налазе стално иа репертоару певачхшх хорова у Србији и по читавој Југославији, широки круг публике упознаје њогово стваралаштво и } васпитава се на делима његовв здраве реалистичке пародне уметг ности. Да ли тада може да се ста« вља примедба о пречестом извођењу његопих делЗ? Мислим да не, јер уметпичка дела са тим особинама треба да сталним извођешем захватају све шире и шире масе наше ноаа уметничке публике, да постаку њихова својина и да кар позитиван узор стоји пред очима наших '\ садашхБих музичких стваралаца и младих снага које се за таЈ рад припрема Ју.
Проф.
Никола Херцигом
GTOJAH ЧЕЛИЋ;
СЕЉАК ИЗ НЕРЕСНИЦЕ
Наша прича УДУБЉЕЊА СА ЦРВЕНИМ ОКВИРОМ
Јвсен која је долазила могла ce осетити само по непгго свежим ноћима; иначе дани су били топли, бвз кише. Небом је летела свила, а стрњике испуцало од суше нико ниј* орао. Али не само зато што су биле суве, било је и других разлог*. То је била четрдесет и трећа и тек је неколико дака прошло откако су на белом зиду обичие сеоскв кућице направљена два удубљеша са сцетлим црвеним рубоу. О томе баш xohy да причам. иАфриканцима" се у то доба нико није надао, Спуштало се вече и ш °рЈе изгледао као у време восидбе. Прашина се у облацима подизала обавијајући куће и таложећи се по мршавој сувој трави на ивицама јарка. Сада то није била предвечерња возидбена јуршава са последњим возовима жита, већ су девојке чистиле „тротоаре”, тј, свака иепред своје куће толико, да су се састајале на средини пута. Ђорђе и Дућел разговарали су, еа девојкама, сваки у једној капији. Преко пута је био Миња са Даном. Издалека ее чула бука, али невдређеиа. Можда на великом друму, можда у Граници. Тамо већ иеколико дака пролазе Швабе из Африке. Људи су се у мапе мало разумели, али опет су знали да овуДа не води пут. Из Африке кроз Срем. И онда: Једни су ишли према Зе»lуну, други према Винковцима. Збрка. Бсже,. шапутало с§, готови су. Та мора и Шваби доћи крај, Партизачи кажу да су Енглези већ у Италији. Ако су од Енглеза утекли, од партизан« неће. —* Јес’ чуо јучв на ноћ оиу експлозију. Код Кукујеваца наши избацили воз: пун Шваба. Све једаа преко другога, изгњечени. Гласови само круже, а девојкв чисте сОкак и партизанске песме ЖУборе не већ тако тихо. Истина, гестаповци су на три километра имају бункере, навраћају и овамо, у Дољачу, али никога joui не дирају. Партизани долазе с вечери, Гесгацовци се боје партизана, V село улазв само у етрељачком строју, али
су повучели, не испитују много Ово некако ко на вашем ДРУму, ослушкује Зорка, вамештајући метлу под руку. Дућел је посматра и размишља; како је било тешко у Немачкој дозвати у сећање њеп лик. Одвели су га тзко изиенада. Десило се то једне недеље у „бирцузу” (била је рација). Он је пре тога са Зорком тек почео да Иде, управо, тако иеколико пута је с шом разговарао. И онда наједпом прекид. У пломбирании сточним вагопима одвезли су их, нигдв не отварајући, у Веч. Ca њим Je било још иеколико сељака. Радили су у фабричком магацину, размсштали приспелу робу: делове од мотора, чекрке, дуге ваљкаоте штангле. Посао је био напоран, са рада ce враћао увек врло уморан. Ипак, чвсто иијв могао да спава. Мислио је иа кућу, а највише на Зорку. Шта he oim мислити о њвму? Да je кукавица? Ппедзlга душа? Отшпао фашистима да ради, док други иду у партизане. После тешкпх ноћи увек Је био мрзовољан. НиЈе марио што Je „Хермајстер” горопадан и прети и што „лагерфирер” напросто урла. Ссе више је мислио на повратак, Сетио се сада да је падала киша када је „хер шеф мајстер” први пут закаснио на посао и није иикога грдио цео даи, само је ногом ударао у тешке гвоздене ваљке, док момци нису приметили да је већ и ђон од ципела одвалио. Сутрадан су чули да му је погинуо син „негде тамо на Истоку”. Три недеље после овог догађаја Дућел Је за два пакета масти и шпека примљених од куће, израдио од маЈстора једномесечни „урлауб”. Све Је то Дућелу прошло кроз сећање за непун минут. Он и дал>е гледа Зорку и мисли: сад морам да одем. Сигурно иду Швабе, а „урлауб” ми }е истекао. Онда рече, ухвативши ct само за метлу: „Па да. сигуржУ су већ у Риту. Оћеш бити вечћрас код Јелице на клупи. Вићеш. ЈВ hy свакако доћи. Швабе he сигурно еамо да про Јуре. Беже”. Мало заетиде, гледа Је, Можда би хтео још кешто да каже. Са-
да је већ касно; довече he имати више времена. Ухвати је за руку којом је чистила и смеје се: „Е оида, здраво”, Хорђе, 'ајдмо, виче Д> г ћел. Они су већ код Белике пустаре. Ђорђе се не жури. Швабз су ипак глупи мисли он. Ето, он има ту „цедуљицу* већ годину дана. Била је мсбидизација за „радну бојну”. Ои се пријавио, наравно, али је очи намазао прахом што га је дсбио од Воеиљкиие бабе. Усташки официр J e на „новачењу” урлао. Њега уопће не боле очи. Кажем; он Је саботер. Задржите га Још три даиа... После три дана je као „полуслеп са хроничивм трахомом” пуштви кући. „Папирић” је сачувао и увек га показивао свакој власти. Босил»ка га је вечерас корила: Није те ни срамота! Баћица чикг-Ткмин седамнаест година, па отишао, а ти читао... е-ех... Волим те отпре, ти то искоришћаваш. Ал* кемој да cs шалиш. Богами треба да ce стидиш. Он се брани полако, држећи je за руку, али му се у гдасу иесирурност. . о ' Па-а ти знаш да ја иисам политичар. И, оваЈ, ца отићу, отићу и погинућу. А ти онда плачи! хоће °н да Је, разоружа као и уврк досада. Их, погинуће момак. Види, молим те. Отићи и погинути када би сви тако говорили окда би нас комотно све могли отерати у Немачку да им дириччимо. Ко да ниси чуо шта Је Добра рекао прексиноћ на конференцији. Само бабз нека седе У запећку и плету чарапе, али и то за партизане. Збиља ћу отићи. Ти знаш да би ја већ давно био тамо, он је гледа у очи, а она га слуша чупајући грапчице од својв метле, слушз гз и зиз да сада говори истину, сада je тако озбиљаи и леп. Отишао бих, мислиш дз се не Једим што су толики већ у Првој војвођанској, али знаш како је код нас; маја увек нађе нешто. Она
стално оно њено: господ бог ће Швабу казнити, драги бог ће њима да суди, господ бог ће ово, драги бог ће окр... А људи грешкици нека C9 ке мешају. Са ђаволом само госпбд можа војезати. Дсбро, тако каже маја. А маја ce вара. И ти joj ие можеш то да докажеш. Пре сам јој се и чудила, али сада; толико иевиних, који партизане ни видели иису, Швабе поубијаше, у логор отераше. Можда Јој ни то ие може доказати да кема право. Али ти ue смеш да чекаш, Дућел cS жури. Одмакао је већ за Милапковића сокак. Брујањв мотора сад је тутњава, већ су на крају села. И док је on само десетак корака даље, једаи моторцикл заокреhe овамо. Он брзо ускаче у бабаСташшо сохаче. Ограда је киека, одавде може посматрати шта се дешапа. А, ако буде трсбало може и утећи, кроз двориште, преко градика. Хорђе види мотор који скреће овамо у горши сокак и цеди: Не знају, будале, пут. Сад ће у вражју матер овуда отићи. Таман ноћ, а опи у шуми. Партизапи горе држв стражу. Бежс: „Јаох мами! Јаох мами!..” р Точак се заустввља псраЈући деболи слој прашине. Улица је пуста и ћутљцаа. И пси су се уплашили од буке. Војцик са зад«>ег седишта моторцикла скаче и помаже оном у чамцу да изађе. Тај у чамцу је, ваљда, официр. Нешто мрмља и гледа прашиву ка свом црном, лакованом, кишвом маитилу. Оида онај други дижо руку и оштро виче; Ком хер! ШкелЈ Но шиелвр! дере ее и офипир откопчавајући футролу од редвлвсра. ■Борђе каже Босиљки. Иди унутра. Бзљдд су, гадови, пијани. Дућел види како оиај из чамцз дрмуса Ђорђа, Чак одавде из спог заклона, он види да Ђорђе вади легитимацију и папиркћ. Дас ист нихц! Ду бист партизан! хође оцжцир СЈрашним гл»сом да упдаши Ђорђз.
Овај је мираи, чак се и смвшка. Видео је о« доста таквих. Извиче се и оде. Партизан! каже он, наглашавајући као и овај официр послсдње а. Цартизан тамо! иеодређсно показује он пут шуме. Официр трчка око њега. Види се: прети. Оида онај други негде трчи. Долази тумач, Ђорђе му по гласу позиаје да је банатсхи шваба. А је л’ ти, ’ohcui да кажеш код кога су у селу партизани? Ми смо све оттколили. Ми ћемо иаћи.. Боље одмах да кажеш. Ђорђе га мирно гледа и смеши се, Шваба пред њим дебео је, пегав и самозадовол>ан. После зовршених питања гледа у прашгваве врхоае соојих чизама. Онда опет по угледу на „хер лајтнанта” и он бссно глсда Ђорђа, чак хоће да га ошамзри. ОФицир каже само: „Но! ЦоГ’ И овај као да се опекао спушта pysy. Ђорђе и »ему пружа хартију, Швиндлерај! виче тумач нешто неразумљиво говори официру. Овај се сагиње, разгрће csoj дуги мактил и из чизме вади корбач. После првог ударца Ђорђе међе руку на лице, али га више не боли. Он је уједен за срце, Скоро је зажмурио. Очи су му само двв мала прореза, али он оштро види. Збиља Је био будала. Да, да, ово је досвда код њега била глупост. Само да га сада пусте. Одмах сутра, не наНос, ноћас ће још отићи у партизак«. Дућел гледа и стиска зубе. На свим прозорима су завесе. Људи се посакривали у склоништа. Швабв упадају у куће. С пушкама на roтовс, Трвже партизаие, ракију, бели хлеб и „шпек”. А можв да се нађе и добрих одела, Дућел види како туху Ђпрђа и отиска прстит»а ограду. Враћл су. Волео га Је. Да има пушку или шта било путтзз би? Шта мари кад их W толико: тамо тече крв. о« осећч уд apfje кж> иа свом образу. Стеже тл ску ограде толико да му трну врсти.
Да су му наишли с леђа нијв ни осетио. А, а! Пзртизан! Вас махст ду хир! Бандит! Бацили су се на њега увежбаним скоком звери. Тукли су га брзо, где стигну. Они су збиља опколили село! синуло је Дућелу. Ставили су их једног крај другога уза зид, Са друге страае пута стајала Је гомила: жене, старци, деца, исте>* рани да видс. Господин лајнтнант каже даће немачка оружана сила овако казнити еве бандите и оне који их ПОмажу! рекао је тумач, а онда на крају заурлао: ~Сви сте ви партизани! Али пазите!" и запретио је руком непослушној деци, само °вај пут није био Дигнут кажицрст воћ револвер марке „Взлтер”, Онда je офицг<р пришао стражару поред оне двоЈице што су ста,lали краЈ зида. Револвер је преместио у леву руку, окренуо их лицем зиду и ко?.ш’lдозао: Аптахт? Онда оштро у потиљак опалио 3©дзн мстак. У гомили само слаб крик, зтушаи страхом. На земљи већ леже две гомиле људског меса; оне трвба да докажу мођ великог Рајха, „Госполии лајтнант” седа у чамац моторцикла и одлази дижући првшину. Журм се. данас ортскомандатура у Митровици даје играику. На 3i -:ду су само две рупе са ш>веним изицама, а поред тела лежи мајка и не мол:е чак ни да плаче. Само јауче. Господе, зар ништа ниси могао! Ззр си ти слабији од Швабе. Ш т»6e, ајаооој. ик кеуа кад виси им> шта кадар! АЈаооој!... Исте ноћи у одред се јавило седам нобих бораца.
Бчап*»*»ц Чедокар
УЛИЦА у ЛОПУДУ (ИСТРА)
Б. БОЖИДДР:
ОБАВЕШТЕЊЕ
У четвртак 29 ов. месеца, одржаће се књижевно вече Уииверзитет«, на којем he читати: Брато Павловић, Предраг Палавестра и Лазар Марковић. Вече ће се одржати на Природноматематичком факултету соба бр. 11. Приступ слободан.
лјшрпшиЈ^ џтШтт
3