Студент

О НЕКИМ АКТУЕЛНИМ ПИТАЊИМА ВАСПИТНОГ РАДА У НАШОЈ OРГАНИЗАЦИЈИ НАРОДНЕ ОМЛАДИНЕ

Реферат АНДРИЈЕ КРЕШИЋА, члана \ ЦК Народне омладине на V конферен; цији Народне омладине Београдског универзитета

• Незапамћеиги темпо друштввиог прогреса у нашој земљи и унутрвшњи разаој омладинске организације, • посвбво развој ваше студентске ортанизацкје, захтевали су да се на овогодишњој изборној конференцији сообито подвуче значај и потреба свостраввг васпиташа студената. Изградша социјалисти чк ог друштва код вас говори да су наши радни дмгди, наши народи почели сами и еасвим свјесно да стварају своју историју под руководством Компартије. Ми се, дакле, налазимо на оној историској прекретници коју Енгелс карактерише као скок *из царстаа нужности у царство слободе“. Отимањем власти од буржоазије у побједоносној народној револуцији, трудбеници наше земље које јв Партија упознала са законима друштвеног развитка, стекли су иеограничне могућности да пошуно загосподаре својим развитком, да невиђеном енергијом, хероизмом и темпом развијају материјалну основицу свеопштег напретка. С друге стране „Индустрија коју заједнички и плански остварује читаво друштво, претпоставља неминовно људе, чије су способности свестрано развијене". (Енгелс: Развитак социјализма од утоттије до науке, изд. „Културе", стр, 78), Наша социјалистичка пракса најочитије потврђује колико су драгоцјени свестрано развијени људи, колико су нам неопходни способни хадрови, варочито висококвалификовани стручњаци, без којих, како је познато, нема изградње социјализма. Захтјеви које изградља поставља пред све радне људе, а особито пред виоококвалификоване стручњаке у погледу њихове способности повећавају се пропорционално са самом изгредњом. Код нас су ти захтјеви утолико већи уколико смо ми приморани да властитим снагана, уз многобројне непртдвиђене сметње, преобразимо, у што је могуће краћем времену, заосталу Југославију у напредну социјалистичку земљу и тиме истовремено задзмо смртни ударац савременом ин4">ормбироовском ревизионизму у међународном радничком покрету. Спознаја ових чињеница намећв нам задатак да са још више плана радимо и на изградњи људи наведеких способности. Ми зато имамо основне услове, јер смо већ доста гакорачили у оно вријеме о коме Маркс говори: „Свестрана изграђеност личности тек ће онда престати да се замишља као идеал, као позив итд., кад спољни потстицај који унаггређује способности појединаца за стварни развој буде стављен под контролу самих личности, као што то хоће комунисти". (К. Маркс, Свети Максим, целокухша дела, I део, 5 свеска, стр. 270). Наша социјалистичка изградња дала је већ досада многобројне приМјере упраао чудесне снаге народних маса, а из иницијативе маса изникли су појединци, до јучер непознати људи, који задивљују својим организаторским способностима, носаторским и рационализаторским изумима и који су постали конструктори, организатори и руководиоци, глумци, пјевачи, сликари, редитељи, свјетски рекордери у пребацивању норми, прослављени фискултурници итд. итд. Њихови нам примјери говоре да мо_ гућности за развој личности код нас већ постају онаква стварност каквом ју је у горњем цитату замишљао Маркс. Повезујући ове и сличне мисли марксизма са потврдом тих мисли нашом друштвеном цраксом поставља се питање који су наши задаци у коришћењу постојећих услова за васпитање људи и удовољавању по_ требама наше социјалистичке изградње. Овакво питање поставља се тим прије што је ријеч о нашој омладинској организацији која је у суштшш васпитна организација, а поготову кад се мисли на студентоку организацију Народне омладине. Наша Партија друга Тита и осталих партиских руководилаца све оштрије је постављала васпитни рад у Партији и у масама као задатак од пресудне важности за успјешиу револуционарну праксу. Долазак друга Тита на чело Партије био је обиљежен, поред осталог, и коријенитим промјенама У схватању важности и у спровођењу задатка васпитања партиских кадрова и радних маса. Без такве промјене Пахггија не би била у стаг њу да изведе ни ооцијалну револуцију. Због тога Је друг Тито на V земаљској конференцији Партије говорио; „Још једанпут је потребно на. ' гласити да се другови не односе према овом питању (школовању кадрова —■ А. К.) секташки, него да га сматрају као свој наЈважнији задатак. Треба удесеторостручити своје напоре на школовању кадрова, треба надокнадити оно штс се у ггрошлости злочиначки пропустило, упркос свакодневних борби и рада, који данас слабо школопани, партијски кадар тешко савладава или га уопће не може савладати. ДогађаЈи коЈм се приближаваЈу налажу нам да тако поступамо". („Комзгнист“ бр. 1; г октобар 1946, стр. 88). Данашњи период наше РеволуциЈе ништа не смањује, него напротив повећаза актуелност ових ријечи, кеупоредиво прошируЈући садржаЈ и масовност васпитног рада. Зђог тсга Је друг Тито у свим својим говорима упућенмм омладини, у разгсворима са разним омладинским делегациЈама и слично. стално истицао значаЈ и потребу васоитања омладине у наЈширем смислу те ри-

јвчи; стручном, идеолошко-политичком, моралном, општекултурном и физичком. Овакво становиште у погледу васпиташа омладине дубоко је условљено задацима младе генерациЈе каква Је наша, коЈа Је већ данас и коЈа ће сутра постати Још више Једна од најзначаЈнијих снага друштвеног преображавања земље. За такав задатак потребно Је припремити омладину. Стога Је и Лењин говорећи о задацима омладине закључивао: „Дакле, прилазећи с тог гледишта питању о задацима омладидине, морам рећи да би се ти задаци омладине уопште, а савеза комунистичке омладине и разних других организација напосе, изразити једном речју: задатак се састоји у томе да се учи.“ („Лењин о књижевности“, итд. „Култура“, стр. 175). Из досада изнесеног да се закључити како марксизам-лењииизам и како, према томе, наша Партија поставља задатак васпитања уопће, васпитања омладине посебно и какви разлози наводе на такво становиште. Друкчији однос према овоме задатку у практичном раду организација и поЈединаца говорио 6и о слабом познавању марксизмалењииизма у том питању. Није тешко закључити да је особито штетан немаран однос према васпитном раду у студентским организацијама Народне омладине коЈима је васпитање једини задатак. Не Једанпут су друг Тито и други наши руководиоци скренули пажњу на овај рад међу студентима. Из комплбкса питања овога рада у нашој организацији ми извлачимо следеће: 1. Борба за високи квалитет студија. 2. Идеолошко-политичко и општекултурно образовање у нашој организацији Народне омладине. I У првом питању треба поћи од чињенице да квалитет студирања код нас уопће није озбиљно разматран, да су све организације студиј третирале углавном као борбу против заостајања у испитима, а студиозно изучавање специјалности остављено је углавном савјести појединаца. Тешко је документовати цифрама, али је сигурно огроман проценат студената који се у студирању, или боље рећи у спремању испита, задовољавају најминималниЈим, строго лрописаним програцрм из предмета који изучавају. Шта више, велики број између ових не успијева да потпуно савлада ни онај минимум. Као посљедица оваквог рада укорјенило се код неких студената у пракси схватање да је сврха учења у току године полагање испита у једном од исггитних рокова, а сврха студираша Је стицање дипломе. Досадашњи на неким факултетима, нарочито на млађим годинама, потврђују овај закључак. Пошто се предмети не изучавају, него се спремају испити, дошло Је до масовне појаве ужурбаног и, свакако, површног рада непосредно пред испите што Је особито карактеристично за млађе године и специјалности друштвених наука. Природно је онда да се читав студиј једног предмета сведе на уџбеник или скрипта. У малом периоду пред испите студент испланира учење према броју страница уџбеника и скрипата. Недостатак времена не дозвољава му да се више задржава и размишља о сложениЈим проблемима, он у ствари не учи, него памти, настојећи да запамти само до испита, а послије тога пажњу треба концентрисати на друго. Због таквог „учења“ студент увијек сматра да Јв сувише испита у дотичном испитном року, да је кратко вријеме за спремање, што је и природао, кад припремање испита не значи понављање и сређивање у једну заокругљену цјелину предмета који је пажљиво изучаван у току читаве године. Због овог осјећања лако се насједа опортунистичкоЈ линији борбе против мјера за унапређење студија под изговором преоптерећености, нереалности извЈесиих уредби о режиму студија, физичке немогућности и слично. Какве су посљедице оваквог „студирања“? Површно учење, тек толико да се положи испит, не може код студента да развијв ону неопходну научну радозналост, која је један од првих услова солидног студирања и која значи прву претпоставку за развијање љубави према своЈоЈ специјалности. Стога Је и научна ерудиција студената који овако уче веома малена- Ријетки су примјери да се студенти самоцшпдиЈативно упознају са новим проналасцима, теоријама и литературом из своЈе специјалности у другим земљама, ако то ниЈе изричито прописано школским програмом. Напротив многи студент Је приЈе сгтреман да скриЈе своје незнање пред наставником, да шпекулише на испитима, па чак да користи и таква средства као што Је препиеивање задатка од свога друга, што по његовом мишљењу само по себи НиЈе непоштено и прије свега за њега штетно, него св забрашује само ради тога да би наставник могао боље утврдити знање слушалаца. И на крају кад студент којекако прође свој студиј и коЈекако стекгне диплому добијамо дипломираног незналицу који се ухвати за главу пред обичним практичним за_ датком. А наша социЈалистичка пракса све више поставља необично тешке задатке пред вмсококвалификоване стручњаке, задатке коЈи се не могу ријешити никаквим дипломама о стручним квалификациЈама, него стварним способностима коЈе човЈек показуЈв у раду. Још увијек велики број заосталих испита код студената наших школа и факултета, и поред великог напрогка у том погледу, резултат је приЈе свега оваквог прилажења етудирању од стране великог броја студената. Тврдећи ово не желимо

потцјењивати значаЈ објективних тешк<Аа. Слабо оредњошколско предзнање за студираше, велика несразмЈера у односу између броја наставника и студената, премалеа капацитет факултета и школа уопће у односу на велики пораст броја етудената (што се огледа у оскудици слушаоница, учионица и библиотека) преоптерећеност студентских домова и мензи, недостатак потребног континуитета у учењу због паузирања у току рата, недостатак довољног броја уџбеника и литературе, Још увијек недовршен и несређен сам план и програм наставе итд., све су то обЈехтивни разлози који су умногоме условили и Још увијек условљавају незадовољавајуће сташе студија на нашим факултетима, У оцјени досадвшњих резултата нашег рада објективни разлози мораЈу се узети као крупан фактор. Међутим објективне тешкоће не могу се више узимати као одлучујућм разлог свхх слабости у нашим студијама. ОдлучуЈуће разлоге данас треба тражити у неправилном наслиЈеђеном схватању студи Ја. о чему Је било ријечи, и у слабостима рада наше организације на искоријењивању таквих схватања. Овом приликом није нам могуће изниЈети статистичке податке о резултатима учења студената који уживају све бенефиције (стипендиЈа, стан, исхрана, библиотеке и учионице, релативно добре могућности у настави и помоћи наставника) за разлику од резултата оиих студената који су с те стране слабије обезбијеђени. Али практично искуство говори да нема скоро никакве разлике. Ограничићемо се само на упоређење резултата Филозофског и Правног факултета као сродних шхола. На Правном факултету студенти имају релативно довољно уџбеника и литературе, док Је ва Филозофском факултету у том погледу понајслабије, услови наставе су за студенте-правнике повољниЈи, него на Филозофском факултету, станбени и економски услози су код правника сређенији, имају приступачнију и бољу библиотеку, док на Филбзофском факултету уопће нема пространиЈе читаонице и библиотеке итд., па ипак резултати Јунских испита бројчано су знатно бољи на Филозофском факултету. Тим прије је тачан наш горњи закључак о неправилном наслијеђеном схваташу студија као главном разлоГу данас слабостима студија. У капиталистичком друштву готово је природно наведено схватање, Јер борба за диплому значила је у ствари борбу за живот, за позив који обезбјеђује услове иоле нор- ч малном и сигуриом животу. Код нас " такве економске несигурности људи нема. Социјалистички принцип расподјеле производа развија и тражи радну самоиницијативу и радне способности код људи, третирајући рад не само као право, него и као дужност грађана. Према том принципу диплома о квалификацијама не значи ништа ни за њеног власника, ако није поткријепљена стварним способностима које човјев испољава у раду. Стога је код нас већ данас, а сутра ће бити Још више, дипломирани незналица раван незналици без дипломе. Због описаног стања у студирању досадашњи напори организације за побољшање били су углавном усмјерени на ликвидацију заосталих испита. У том духу су се спроводиле и практичне мјере организациЈе као што Је на примјер узимање обавеза за полагање испита. Иако Је та мјера била нужна и корисна сама за себе Је недовољна, чак и примитивна, Јер се студирање не може тако једноставно нормирати. ако не желимо и даље кампашско учење за испите. Ова мјера против заостаја-. ња, не може ликвидирати заостајз- \ ње, ако не буде пропраћена истовремено другим мјерама за повишењв квалитета студија, тј. за систематско студирање у којем испит значи само формалну потврду стварног, у току једног периода стеченог знања. Из свега произилази да борба за високи квалитет студиЈа ниЈе нереална и преурањена парола обзиром иа велики број заосталих испита, него Је то мјера од чијег спровођења зависи и ликвидациЈа свих заостатака и подизања студија на онај ниво каквог захтијева наша социјалистичка пракса. Тако треба схватити и борбу за досљедну примјену уредби и прописа о режиму студија, Јер се квантитет не моsм постићи без квалитета. Према томе крајње је вријеме да наше организације ставе у први план борбу за високи квалитет студија у раду на унапређењу студија уепште, а кроз то ■ паралелно с тим борбу против заоста Јања у исгоггима. У том смислу требе ивналазнти форме рада и постављати конкретне задатке година, група, актива, организација м руководстава Народне омладине. У том смислу и ми износимо неколико предлога за дискусију. Позната Је истина да Је самостално учење основ сваког учења. Студент који није изградио своЈ метод самосталног рада над књигом. експериментом и слично не може успЈешно студирати. Предавање ако није схваћено од стране студената као упутство, као оријентација за лакше сналажење у индивидуалном изучавању, за лакше овладавање сложенијим и тежим проблемима, не може дати студенту потребно знање. О методици, о плану самосталног учења добро је дискутовати корисхећи примјере одличних ђака и

примјере великих људи. У сличним дискусијама, на консултацијама, семинарима треба утврђивати којим редом читати литературу, које књиге најприје изабрати, на цгго обраћати нарочиту пажњу. Од коликог је значаја метод читања литературе говори нам и примјер Лењина који Је томе посвећивао нарочиту пажшу. У писму својој сестри Лешин о томе каже: „СавЈетуЈем још да правилно расподијелиш учење према расположивим књигама, како би било разнообразно; Ја се врло добро сјећам да промјена у читању изванредно много помаже.** Лењинове „Филозофске свеске" веома илустративно говоре како се праве добре биљешке код читања, неопходне за понављање, конспекти кшига итд. У вези са овим могло би се поставити питање колико има наших научних група, кружока и слично који су проучили веома користан чланак „О методу самосталног изучавања марксизма-лењинизма“ објављен у „Наредном студенту** и који су на основу тога доносили пдан рада на својој теми, задатку и слично. Рад у групама за учење требало би спповести тако да се у дискусији о већ индивидуално спремљеном материјалу расправл»ају тежа питаша, да се извЈесне ствари прецизирају и утврде. Добро би послужило да се саставља мјесечни план читаве групе усклађен са посебним плановима чланова и са током предавања тако да, кад се заврши са предавањима, буде у основи потпуно савладан предмет, Из свега досад изложеног да се закључити да у данашњим уеловима студиј врло мало, ако се учеше своди на уџбеник или скриптована предавања. Ово поготову треба имати у виду ако се зна да наши факултети морају дати ие само добре стручњаке-практичаре, него и нашој науци нове иаучне раднике који ће Је покретати даље. Од коликог је значаја баш данас развој науке у нашој земљи потврђуЈу и ријечи друга Кардеља на свечаном засједању Словеначке академије знаности и умјетности: „Наша наука данас има пред собом задатке од великог историског значаЈа не само за народе Јутославије, него и за развитак социЈализма и напредно човечанство уопште“ (Борба од 13 децембра 1949 године). Још у току студиЈа студент мора да упозна оне резултате до којих Је дошла његова наука у капиталистичкој Југославији и до којих се попела наука у капиталистичком друштву уцпће. Говорећи о томе Лењин Је учио омладину: „Ми можемо градити комунизам само из оне суме знања, организациЈа и установа, с оном резервом људских снага и средстава коЈа су нам остала од старог друштва". И даље; „Природно је што у први мах долазе на ум мисли да учити комунизам значи стећи ону суму знања коЈа Је изложена у комунцстичким уџбеницима, брошурама и делима. Али такво дефинисање изучавања комунизма било би сувише грубо и недовољно**. („Лењин о књижевности**, „Култура", стр. 176). Ове мисли Лењина и Кардел»а треба стално да имаЈу на уму чланови наше комунистичке организације који се спремају да као стручњаци руководе социјалистичком изградњом или да крећу наприЈед нашу науку и културу. Потребно Је, значи, научити не само оно што нам пружаЈу предавања, него и оно до чега Је дошла буржоаска наука уопће, да би се из ње могло користити позитивно, да би се према шој могло критички односити и одбацити негативно. Без доброг познавања оног што се критикује нема критике. А многи наши студеити сматрају да је напредно кривизиратм све што није написано или речено марксистичком терминологијом, да је оправдано изостајање са предавања коЈа нису „марксистичка**, па чак да Је оправдан и неучтив однос према неким, а понекад и свим наставницима (о чему ћемо говорити касниЈе). Свако вредавање може кам пружити ако ништа а оно барем научних факата џотребних за научну резерву коЈа ће се критички користити. О раду научних и других група и поЈединаца треба користити страну литературу, научне часописе и публикације, изучавати питања, теорије. тезе, проналаске о којима се тамо пише и уз помоћ наставника оцЈењивати њихову вриЈедност. И таква питања треба полемички третирати и у нашим стручним часописима, упознавати са њима студенте дотичне специЈалности и коментарисати их. У договору са наставницима по овим питањима организовати јавне дискусије, семинаре, консултације, писаше семинарских и дипломских радова, Јавних предавања, рецензиЈа, члааака итд. Упознавање научних тековина дру гих народа неопходно је за изучавање и развијање тековина наухе властитог народа. Никада научиа достигнућа у ЈедноЈ земљи нису мвогла дуже да остану у границама те земље нити се наука једне земље може успЈешно развијати и утјецати на друштвену стварност у тој земљи не користећи достигнућа свјетске науке. Стога нам и изгледа сми Јешан

Залови посао севзетских историчара и теоретичара који, својатајући сва важнмја открића свјетске науке руским научницима, доказуЈу непри- ! родне стварм и на томе заснивају расистичку теорију о изузетноЈ обдарености руског генија. Тако на пр. неки Ф. Чернов у органу ЦК СКП(в) „Бол»шевик“ бр. 5 од 15 марта 1949 год. пише: „Питање о приоритету напредне р у с к е иауке. с о в ј е тске науке (што Је за Чернова Једно те исто А. К.) је крвно, животно питање за совјетски иарод и социјалистичку државу" (курзив мој А. К.). Да ли је ово расизам или глупост или и Једно и друго? Ми не желимо у овоме поћи њиховим путем, него у властитом и опћем интересу желимо да користимо тековине свјетске науке, поштујући и своја и туђа ауторска права у проналасцима. А да би се тим тековинама што боље користили треба их упознавати, изучавати и дритички усвајати још у студентским клупама да бисмо их што прије могли ставити у службу наше социјалистичке изградње. Лењину вије сметало што су Маркс и Енгелс Нијемци да усвоји, примјењује и развиЈа њихову науку не одричући, иего истичући њихове заслуге. Истина, за Лешина се још нису усудили да тврде како Је он „Идолопоклоник пјеред иностраншчиној** иако је направио такав „преступ" према култу руског гениЈа. Али ако не тврде против Лењина, раде против Лењина Један од основних предуслова за овај рад Је и познавање страних језиха. Иако су страни Језици обавезни школски предмети, однос већине студената према учењу страних Језика Је недопустив. Ово је природно кад већина студената кроз своЈ студиј, услијед површности у раду, нису осЈетили неопходност цознавања барем оног страног језика ва коме је иаписано иајвише литературе из његове струке. Стара изрека да човек вриједи за онолико људи колико Језика говори није без сваког смисла, нарочито кад Је ријеч о вриЈеднооти данашњег висококвалификованог стручњака. а да не говоримо научног радника, коЈи се не може замислити без познавања страних језика. Овдје нећемо дубље улазити у питање да добро познавање Једног страног Језика проширује интелектуални хоризонт код човјекд до оног обима колика Је историја, наука и култура народа који говори тим Језиком. Брцга о систематском учен»у црописаних и других страних језиг ка Је, према томе, саставни дио борбе за падизање квалитета студија. Планске борбе за идејну чистоту науке код нас још нема међу студентима, То је Још увијек мртва парола без икакве стварне садржине, што Је џ разумљиво кад Је кезадо вољавајући квалитет студирања уопће. Шта више, ово Је и као парола погрешно схваћено, Јер се подразумијева искључиво као борба против оних који свјесно изврћу научне истине и свЈесно бране идеалистичке и метафизичке поставке. При томе се свак ематра компентентним да у име марксизма или у име организациЈе критизира предавања, уџбенике. расправе, часоиисе, чак и онда ако Је та распраза или тај часопис по квалитету такав да му Је тешко данас наћи равног у свјетсквј литератури. При томе ее сипају тако дефишггивне оцјене кдо да је критичар свезнајући, а не просјечан па и слаб студент, који слабо влзда основ ним појмовима чак и у својој струци. Научна убЈеђења људи не могу се миЈељати по директиви и декретима у име некаквог „марксизма“ монополисаног од извјесних припадника партиЈе или кбмунистичке организациЈе. Застој многих наука У СовЈетском Савезу посљедица је оваквог монополисања истина од оних људи коЈе у датсцл времену протежира ЦК СКП(б). Такав пут неминовно доврди до страха да се 6ило шта оригинално устврди и напише, Јер ако се недајбоже не свиди ауторитегима, онда аутора чека анатема и презирање од стране читавог друштва. Наша Партија неће такав метод*борбе за идејну чистоту и развоЈ науке. Свака па и научна правилна критика треба прије свега да убјеђује, да потстиче на провјеравање и истраживање, а не да руши. Како би у нашој организациЈи Народне омладине требало схватити и спроводити паролу борбе за идејну чистоту науке? Прије свега она Је нводољивs од борбе за виши квалитет студиЈа и никако није само реагирање на извјесне ненаучне и назадне поставке ако се и кад се оне поЈаве. Ако је учење заиста студирање онда се оно не може ни замислити без извјесног критичког усвајања садржаја. без супротстављаша Једних теза другима, логичког и експерименталног провјеравања. Иначе нема до краЈа свјесног и потпуног усвајања науке. Таквв учење и захтиЈева и развија одређену идеолошку спрему, ако Је идеолошка позиција онога коЈи учи уопће правилна. Познато Је да су Маркс и Енгелс изградили читав своЈ систем у критици других метода и система. Раније Је било ријечи да градитељи новог друштва и нове науке полазе од научних достигнућа старог друштва критички и узимајући све оно што је позитиано и одбацујући оно што Је негативно. Под тим условом смо и говорили о потреби познавања буржоаске науке. Организовање дискусија о поједииим научним проблемима супротставл»аЈући разна мишљења, Јавних предавања. приказа и рецензија поЈединих књига, часописа, теорија и слично У нашим стручним часописима и друтдЈ*. обрада поЈединих научних проблема у научним групама истражујући тачност различитих рјешења једног проблема, припремање семинара и консултација на којима ће се износити. доказивати и одбацивати различита схватања да би се усвојило око које издржи сваку критику шта Је све то него борба за идејну чистоху и идејиу прецизносх у изу-

чавалу и усвајању наука. Истовремено је то начин за повишење квалитета студија. Значи, таква борба не претпвставља обавезно идејног непријатеља. она се може и мора развијати и међу идеолошким истомишљеницима и не мора се чекати док се појави са својим схватањима неки реакционар, као што се не мора обавезно скривати иза сваког неправилног мишљења политички реакционар и непријатељ. Овакво схватан»е ништа не иступљује оштрицу борбе нити допушта неки електицизам, него проширује значење ове пароле, тражи смишљена и допуштена средства у критици и борби и уноси полемички дух у наше часописе, семинаре, у редове научних група, дискусије у кружоцима и групама за учење, у дипломске радове итд. Тако ће се студенти наоружавати партијном, истинском науком. Овакав рад на усвајању партијне науке укључује у себи и борбу против данашње ревизионистичке псеудопартијности науке и разних прагматистичких фалсификата и „теорија а у Совјетском Савезу. Баш нашој науци је пало у задатак да се досада најактивније супротстави овој ревизији и фалсификатима. У томе јв посебан међународни значај наше науке о коме је говорио друг Кардељ у раније приведеном цитату. Радови наших руководилаца који разобличују тај ревизионизам треба много више да се користе за самосталне радове у научним групама, стручним часописима, семинарима и слично нарочито на факултетима друштвених наука. Треба износити и разоткривати скретања и фалсификате у посебним наукама: филозофији, праву, економији, историји, теорији умјетности итд. Лако је схватити да без овога не би била потпуна наша борба за идејну чистоту наутсе. Досада смо говорили о одгоју ооцијалистичког стручњака имаЈући стално у виду потребе наше социјалистичке праксе, потребе наше науке и њихове узајамне повезаности. Давко се осјетила нужност да се та повезаност оствари још у току студија. Досада су се у том погледу практиковале углавном двије мјере: рјешавање извјесних практичних задатака у оквиру школског програма предмета и љетња студентска пракса. -ј Није потребно доказивати од коликог су значаја ове мјере за унапређење наших студи Ја. Међутим ни Један ни други задатак и поред несумњивих успЈеха, нису рјешавани са довољно плана, па нису ни дали онакве резултате какве су могли дати. Иницијатива омладинске организације и самих студената у овоме праццу може веома много да помогне. Могло би да буде веома корисно да студент преко читаве године одржава стално везу са предузећима и устаковама гдје обавља стручну праксу као и са теренским радом уопште. Требало би да буде обавјештен о свим проблемима коЈе рјешавају стручњаци у том предузећу и установи, а исто тако да се детаљно упознаЈу са свим осталим блемима И промЈенама у предуз«. ч са организацијом рада. са рациок лизацијама, са успјесима и задацим; у раду синдикалних, омладинских и других организациЈа итд. Колико је будућем стручњаку неопходно позиавање општих проблема у предузећу и установи говоре нам примјери наших другова, коЈи су отишли у привреду и за коЈе често стручни задаци претстављаЈу много мање тешкоћа, него други проблеми са коЈима се срећу, а коЈе они морају рјешавати. Веза са тереном треба да значи и извјесно учешће студената у рЈешавању проблема коЈи се тамо рЈешаваЈу, да поједино питање рЈешаваЈу више студената заједнички и самостално, да се о њима спремају семинарски и слични радови, расправе у часописима, да се организуЈу шире дискусиЈе и о свим закључцима и резултатима да се обавјештаваЈу стручњаци на терену, којима студенти уз помоћ своЈих наставника могу дати корисне предлоге. С друге стране студент ће већ у току студиЈа провјеравати своЈе знање у пракси, лакше ће запажати каквим проблемима треба посветити нарочиту бригу, он ће своје студиЈе успјешније усклађивати са потребама праксе. Несумњиво Је да ће наставници добру инициЈативу организациЈа и студената у овом правцу прихватити и помоћи. Паралелно с тим требало 6и у току читаве године организационо припремати љетњу праксу и отклонити досадашње слабости у том погледу. П Из идеолошко-политичког рада издвајамо само Једно, сада основно питање, питање квалитета овога рач да, Иако се Још ту и тамо задржало низ организационих слабости коЈе треба што прије ликвидирати, ми смо ипак постигли неопходну оргаиизациону сређеност и приличну масовност овога рада. Сада Је задатак сву пахњу посветити квалитету. Зато су створени сви основни услови. Из ранијег излагања могу се у односу на оваЈ рад закључити двиЈв ствари: 1) Идеолошко образовање студената је неопходан предуслов за солидно изучавање каука и оно треба да се постиже истовремено и кроз изучавање посебних наука. 2) Због неодвојиве повезаности стручног и идеолошко-политичког образовања будућег социјалистичког стручњака и једном и другом организациЈа мора посвећивати једнаку пажњу, која ће се отсада састоЈати у повишењу квалитета учења. Значи, иако Је стручни рад обавезан према школским прописима, а идеолошко-полнтички рад засада само обавеза према организацији, не може се правити разлика по вахности. Ваш зато што се правила оваква разлика у практичном раду дола(Наставак аа 4 страни)

0