Студент
О НЕКИМ ПИТАЊИМА РАДА УМЕТНИЧКИХ КОМИСИЈА ПРИ КУЛТУРНО-УМЕТНИЧКИМ ДРУШТВИМА
Уметничхе комисије при културно-уметничким друштвима факултета и великих школа основане су тек ове године. Без традиција и искустава, додајући томе слабо и неправилно постављање њиховог рада, те комисије мање-више све лутају, не могу да се концентришу на својим главним задацима. Прво питањв на коме се уметничке комисије нису снашле је проналажење и избор репертоара. То је било искључиво препуштено стручвим руководиоцима, а уметничке комисије је изоловало од спремања програма. 4 Међутим, важнији, управо основни задатак комисија, је да се брину о идејном постављању репертоара, правилном тумачењу појединих дела. Комисијв се брину о томе да ли је одабран квалитетно добар писац, композитор и које се дело припрема. А када почне спремање програма, они и даље морају да воде бригу о квалитетном увежбавању и о стилу рада појединих стручних руководилаца, Комисијв треба тачно да знају да ли је стручни руководилац неку драму у припреми, композицију или песму добро поставио и о томе да се брину од самог почетка. У току спремања непрекидно проверавати идејност, начин постављања и стил рада како читавих секција тако и стручних руководилаца. Овде долазимо до још Једног важног питања повезаног са овим до дискусија, саветовања и предавања. Уметкичке комисије културно-уметкичких друштава „Слободан Принцип“ и „Бранко Крсмановић*' организовали су низ предавања. Тако Је „Слободан Принцип" организовао предавање о 80-годишњици Народног позоришта, а „Бранко Крсмановић“ о социјалистичком реализму, о идеЈности и партиЈности у уметности итд. То Је добро к доприноси општем културном образовању чланова друштва. Али, за делатност уметничке комисије много су важниЈв дискусиЈе и предавања, из оквира рада друштва или комисије. На њима треба, насутгрот преданањима коЈа су обично апстрактна, прићи конкретно, са удубљавањем у ствари. ДискусиЈе одвиЈати тако да се добро претреса да ли Је хорска секциЈа добро и правилно обрадила песме, да ли драмска секциЈа исправно тумачи комад итд. Тако со повремено можв узимати једна по Једна секциЈа и добро претрести њен стил рада и њеко уметничко обрађивање онога што се спрема. На таЈ начин уметничка комисиЈа ће пре испунити своЈ задатак него организовањем општих предавања из области уметности. Ових дана уметничка комисиЈа Друштва „Слободан Принцип” прилази проверавању идеЈности и уметничког постављања програма. Она ће то остварити обилажењем прсба поЈединих секциЈа. Слично нешто предузима и Културно-уметнинко друштво Правног факултета. Проверавање не сме да има кампањски карактер. Проверавање мора бити стално, аепрекидно и само тако ће се моћи на време интервеиисати код ствари коЈе су неправилно постављене или тумачене. Предавања не смеју остати неискоришћена. После в»их настојати за организовањем саветовања о раду секциЈа у вквиру читавог друштва и првенствено дискутовати о проблемима уметничког рада секција. Ако уметничка комисиЈа добро приђе овим задацима лако ће моћи решити и остале. Тако, на пример, неће имати много тешкоћа око саставдлња репертоара за поЈедине приредбе. Зато ни у ком случаЈу
није правилан рад неких комисија које су се углавном оријентисале на то састављање репертоагра, а нв на уметнички рад друштва, који Је садржина делатности уметничке комисије. Кроз записнике уметничке комисије културно-уметничког друштва „Бранко Крсмановић" види се да се уметничка комисиЈа првенствено брине о састављању репертоара. Слично, ако не и гора, Је ситуациЈа у осталим друштвима. У склопу свега овога остаје нам Још питање коришћења искустава са приредаба. Скоро сва друштва су до сада имала иступе, а ни Једна уметничка комисиЈа ниЈе се нашла компетентна да организује дискусију о тим приредбама и иСкористи искуства са њих. Овим нису Још исцрпљена сва питања којим треба да се баве уметничке комисије. ОстаЈе нам Још оргаиизовање итранки, брига за организационо учвршћење друштава, разна гостовања, курсеви итд. Узмимо игранке. И поред указивања
са разних страна о њима се не води довољна брига, тако да се »а Правном факултету Још увек повављаЈу туче и гужве, а игранке се одржавају у нехигијенским условима, без икакве организациЈе и бриге о њима. Или узмимо Медицинску велику школу чиЈе се игранке и даље широко публикуЈу (објављиваlве плакатама на ТеразиЈама), иако Је скренута пажња да би ва игранкама по факултетима требало ограничити броЈ људи са стране. Затим комисиЈе морају надгледати посећиван*© курса при агит-пропу УК и сами на њему учествовати. А касиије, у своЈим оекциЈама, стечено знањесањега пренети на»рад секциЈа. Међутим, у спровођењу ових задатака не треба губити нихако из вида да су уметничке комисије првенствено тело за уметнички рад у друштву, а не неки организациони биро. На таквој основи и треба постављати и развијати даљи рад уметничких комисиЈа.
Д. ЂОКОВИЋ
ГВОЗДЕПОВИЋ МИЛОШ: Портрет радника
УМЕТНИЧКА КОМИСИЈА ДРУШТВА „СЛОБОДАН ПРИНЦИП"
Управа Друштва јв уложила потребан труд да уматничка комисија буде што бол>ег квалитетног састава и да почне са радом одмах, у почетку када и Друштво. Пред тек формирану комисију поставило се доста проблема. Она је. у првим данима рада Друштва у овој школској годшш, помогла разним секцијама у сређивању организационих и друтих витне мање техничких питања, а затим помогла при оснивању драмске и ликовне секције. Одмах затим прихватила се за њу најважнијег задатка: како квалитативно подићи Друштво као целину и посебно поједиве секције.
Коиисија броји једоваест чланова и састављена је од људи који најбоље познају проблематику Друштва, у првом реду стручњака и стручних руководилаца, који спремају поједкне секције. Она одржава редовно петнаестодневно састанке који су посвећени анализи доталашн,ег рада сваке секције, предвиђају се мере које треба предузети по некој ствари, претреса ое питаље програма рада сваке секције и његово испун»аваље. Посебна пажња поклања се ликовној и драмској секцији као новим секцијама Друштва. Тако драмска секција бележи до сада лепе резултате. Спремл»ен Је „Ујка Ван»а“, а за „Малограђаиина“ су подељене улоге Када би чланови драмске секције долазили редовно на пробе успех би био иесумљиво 6ол»и. Умепгичка комисија сматра да је потребно, за бољи успех Друштва, да се што више уради на теоретском и културном уздизању чланова и њиховом међусобном зближавању. У том смислу приступило се организовању другарских вечери. Уметиичка комисија ће, дл би боље успела у анализи и оцени рада појединих секција одржавати повремено заједничке састанке са Управом Друштва чиме ће се постићи и неопходна координација у раду. Поред тога, за крај семестра, комисија планира и дискусије о раду секције. Сви чланови комисије би запажали поједине недостатке у секцији и дискутовали о н»има и о начину како да их отклоне. Овај метод рада комисија још није у могућности да сасвим спроведе пошто нема довољно обрађеног материјала, а по плану предвиђено је да до краја семестра свака секција обради довољно материјала ла би се могло прићи његовој квалитативној анализи.
Даанло ХаЈдуковић
НАГРАДНИ КОНКУРС
У циљу окупљаша младих ггисаца студената и нових сарад, ника редакција листа „Народни студент” продужује НАГРАДНИ КОНКУРС објављен 24 октобра ове године за песму, при-1 поветку и осврт. I Песма и приповетка треба првенствено да обухвата тему из I студентског живота и рада студентске организације, (моменти из ис; торијата студентског покрета, посете радним задругама, суделовање студената у радним акцијама) а долази у обзир и шира студентска про[ блематика. Осврт може бити критика филма (домаћег или страног), рецензиЈа на књиге или разрада ког друтог проблема нашег културног живота. ПЕСМА: Прва награда 1.500 динара [ Друга награда 1.000 динара Две треће награде по 500 динара [ ПРППОВЕТКА: I Прва награда 2.500 дивара Друга награда 2.000 динара [ Две треће ваграде по I.МO динара ОСВРТ: ' [ Прва награда 2.000 динара I Друга награда 1.500 динара^ Дзе треће награде по 800 дивара [ Радове треба слати под вазнаком „за наградни конкурс” са ши-1 Фром. на адресу реданције листа „Народни студент” Београд, Блаканбр. 4/IУ. Рок слања рухописа је 1 март 1950 године.
ПРОЛЕЋЕ „ПОСЛЕ СНЕГОВА" СЛОБОДАНА МАРКОВИЋА
Унашој послератној омладинској кшижевности значајно место заузима песаичко стваралаштво Слободана Марковића, чије смо трагове могли калазити по нашим омладинским књижевнкм часописима и листовима. Шта ова збирка претставља и значи као целина? То је заиста збирка, чак и таква која је сложена на известан нанин. тако да претставља неки мозаик од каменчића песама, кроз који се добија утисак целине али само у неким расплинутим и разбијеиим контурама. Свака од песама чини целину за себс, која је сама себи довољна и као да „не води“ рачуна о претходној .односно о оној која јој следи. Са првом песмом песник нам даје свој пеонички лик, карактеристику свог поетског стваралаштва, на које ћемо одмах. ту, да наиђемо. То је мека врста натписа, нека врста песиичке интонације, чији рефрен треба да одјекује кроз сваку н>егову песму и да буде потка свог даљег ткаша, чије ће се нити разнобојиих мотива са њом преплитати у једну звучну складну и доследну целину, не замрачујући је и не потискујући је никаквим другоразредним момвнтима, ма колико они били „лирски“ и ма колико их песних субјективно осећао и продубљавао. Међугим. доследности нема већ у следећој песми „Рат у пољу“. Ми се н&ћемо задржавати на осталкм квалитетима и недостацима ове песме, већ ћемо је навести као пример песникове недоследнбсти, на коју смо већ указали. У њој се каже: „Кад у пољу завејаиом Мртво, немо, нађеш дете Кажи, зар се нв расттлачеш И ти из Јуришнв чете?“ Ако се акценат хтео бацити на дивљу слику мртвог детета у пољу после непријатељске офанзиве, онда су последња два стиха оправдана. Али ако ту слику схватимо развојно у процесу (што је, у сваком случају, правилније), онда однос борца неће бити такав да се расплаче. То Је тендеиција ка „у-влачешу у себе“, и, у храјњој линиЈи, пасмвизам. Зар та нежност не може да служи као спона за нешто ново, за Један ное квалитет, коЈи Је био типичан за наше борце? Зар песма оваква хаква је своЈим тоном и сво Јом поентом не носи известан Једностра«, регистраторски карактер? Да ли нам она у Једном фрагменту даЈе стварно детаљ из рата, или само један његов део без завршетка? Зар иије требало додати Још јадан дистих са тим новии садржајем, па да се добиЈе заокругљена целина? Даље, у песми „Кула у Пећи" врло су лепа и сугестивна прва два сгиха: „Кулу у Пећи псинаћеш по звекету, из н>е св чуЈу ланци“. Овде Је врло успео прелаз на други стих: наЈпре оно што је непосредниЈе - звекет, а онда узрок ланци. Са то мало речи, песник дочарава аудитивно тамницу, мрачну и затаорену, у коЈу се не може споља провирити. Али, ма колико живот у њој био тежак и мада Је то потребио истицати ишк да „Угуше сужља у светлои сну зидине и катанци...“ није тачио. Зар није оваЈ ток сувише црн, тако да замрачује оно што Је битно да су „светли свови“ и те како сијали по тамницама разбијаЈући баш те зидине и кидаЈући те катанце? то Је. опет, извесна тенденциЈа ка пасивизму давања примата оном што није најбитниЈе тежини ропства, над борбом за слободу. ТаЈ пасивизам Је нарочито нарастао у песми „Чезнем дуње“. Тежња за слободом изражена јв кроз дун»е. односно кроз јесен која је ,дго девојка" и коЈа носи све лепоте и богатства песникове отаџбине. Песма Је сва у нежном тону. Он жали за завичајем од кога су га оградили жицама и чезне да има краЈ себе нешто што би га живо потсећало на завичаЈ, и тражи дуње; „Да миришу завичаЈем у тамници. пошаљи ми, пек тамницу Развеселе. друговима по тамнипи да их делим". Дивно, непосредно и интимно изражена чежња за слободом, која звони као лабудова песма у вечерн»оЈ тишини, као лепа успомена која Је прошла, али и која, по свој прилици, неће доћи, Јер песниник не наговештава како. „Уношење завичаја" (да се тако ичрззимо) у тамницу Јесте оио што ће потсетити да Је пре тамнице и да ван тамиице има нешто боље. чему треба тежити. Али, на томе песник стаје и остаје. А, ако се тамнииа „позавичаЈи** и сувише „развеселм“. престаЈе да буде тамница и има за тенденциЈу да и сама постане завичај. Такво увлачење завичаЈа у тамницу, без указивања на персттективе одлажења из ње, постаЈе гтрепрена за излажење па се и одиос према стварном завичају мења. Љубав према домовини овде Јв површна и млака нвдостаје јоЈ крви, живота, и борбе. У идеализациЈи слободе и домовине не стоЈи као антитеза револт због ропства. већ нека тиха, нежна, сентиментална бескрвна. бојажљива чежња: „Ако су ТИ руке Селв и Још без везд, (а ако гогсу?) пошаљи ми дун»в зреле.. И даље, „Мајка из предграђа“ сва Је у бојажљивом тоау. Кроз њу осећамо старинску патријархалну
мајку добру и покор.ну као овца, која пошто су јој однели јагње. и сама пружа врат да је закољу. На све мајка само: пружа руку суву за сином везаним... И воЈи се старица... Трза с« од сваког шума... И гуши се за окиом старнца немоћна". Читав амбијент је тужан, сломљен: „нахерен пл<уг“, бледо праскозорје, „предграђе нтгско и пусти врх“. Присуство окупатора снажно дато, патље иарода такође али на томе се све свршава. Извесна промена расположења осеђа се у песми ~Ноћу“. У њој је тако изврсно погођен то« окупације (уопште, •песник је склон тим расположењима); ~дунав Је прол а зио тужан као рат и кола ссљачка низ смедеревски ДР> м... Ноћас су пожари лкзали даљине. Негде се огласио помамни, оклопни влак. Ноћас су штектали митраљези" и ту песник поставља захтез: „Друже, ако носиш у срцу бунтовне мине, минираЈ мрак!" Колико разлике између ових и претходних стихова. Песник као да не уме да подвикне када треба! Поред тога пасивког односа према животу. код песника је јако развијен култ према прошлости и према прнроди. Идеализација детињства и природе, и то онакве каква она јесте, што би Горки назвао „идолопоклонством" према природи. Завичај, детињство, природа. проживљени су врло интимно, али, зар само зато „свршио се огњени тешки пут”? Љубав према отаџбики, само онаквој каква она јесте, а не и онаквој каква постаје и треба да буде није потпуна љубав. А то баш љубав према будућој отаџбшш, која се рађала још на „опвеном тешком путу“, није код песника довољно проживљена и не осећа се тако непосредно и интимно. То је све Још карактеристичниЈе у песми „На псвратку“, која је врло нежна и тоала, споитана и искрена са проживљеним пејсажима, докле песник прича о старој Метохији. На крају тек вгиди: „А сада ширивом целом з а дружно зрно зри" и констатује да: „Кулаке свака влат пробада као мач!" и ништа даље. Или, по чему би св другом знало да Је свадба у холектизу када би се изоставиле речи „колектив" и „колхоз“, које се и онако свега јоданпут спомињу у пееми? Зар не би такву исту песму написао сааки наш старији песник, заљубљен у село, и зар то ашје већ толихо пута учињено? Песник, уопште. много непосредиије осећа успомеие и прошлост, иего данашњу стварност. То Је, доиекле, и огаравдано. Са извесног временског отстојања ствари су ммого сређеније и јаоније, док је данашња ствариост још у процесу, врењу ствари се нису довољно издифереицирале. да би се могле потпуно и правилно сагледати, осетити и дати им уметнички израз, како то оне захтевају и заслужују. Песма „Рибару здраво* 4 приближава нас Још више нашем мору. Пејсаж Јадрана дат је врло топло и спонтано. Песма је пуна шума, боје и мириса мора. Песник је осећао као идилу живот радних људи на мору. Али и овде, ако избацимо „задружне мреже" и „задружне барке“ не видимо довољно јасно да *ли „Истра пева" зато што воли море, или зато што се радује новом животу. * >•» 'V . Осећа се још увек окај помало интелектуалистички патриотизам, патриотизам коЈи није Још довољно проживљен, који још није заокупио целу душу, те се стога не осећа као нужан и саставни део стихова, као нешто што је инспирисало песника и оокренуло га иа стваралаштво. Недостаје оне лакоће и раздраганости. Има се утисак да је песма копирана из груди песникових, а данашња стварност као да Је накнадно дописаиа руком. Све се то Још боље види у песми „Питања исељеника на повратку“. И у овој песми ниЈе у питашима, односно, још боље, у одговорима довољно објашшеа разлог за повратак исељеника. Са малим изузетком, све оно што песма говори, исељеник Је имао и у пређашњој држави пре поласка у туђи свет. У песми исељеник воли домовину онакву каква је опа била (она му Је и таква дража од туђине), али је ипак морао напуститм. а сада се враћа (мотиви у песми не говоре довољно зашто?) „крају старом**, тако да испада да се он враћа можда зато што је доста зарадио на печалби, а не зато што Је тај „стари крај“ ипак нов. • • • „Слика из Срема" Је као какав драги медаљон. То је лирска скица у неколико потеза, врло добро изабраних, Сзе јв у неком нереду и набацано: „Март 7 бескраЈноЈ равници... Влатљаа немачки шлем у пољима неовраник кукуруз а . У даљини потмуло топови бмју... војска корача.. Рат, победоносни рат се завршава. Он остаје као тешка и крвава успомена, као нешто што је прошло и што се никада више неће вратити. јер „НаЈедном песма: „Лепо стоЈи шајкача п блузв.. .*• То радне бригаде младих хигаЈу Д а се слиЈу у сиажну руку берача.. /♦ Велики замах обнове и изградње изражен је снажним темпом, топлином, и непосредношћу. а са свега три стиха дата је једноставао, пластично и снажно снага кроз Јединство колектива. Песнику замерају неки због стмха: „ње нема да иаше за лупом вагона”, заборавл>ајући онај који му
је нретходио: „Узаман Ја гледам пролазећи град”, што јасно, иако посредно, кров „лупу вагоиа’* каже да она њему маше који одлази Једштм од тих вагона. Баш, наттротив, оса је фигура врло успела! Техницизму и занату песнтпс жртвује често и неки лепши садржај и ссећања. Поред тога, он врло често по стаја и жртва риме јер она успева да овлада њиме, а не он њом, поготову што речи чешће овладају и самом римом, тако да се све то претвара у вербализам, по коме се тек овде и онде може наћи по коЈе зр«це исттоте, те Је, услед тога рима за Iнега. иако он технички врло добро влада њом, у односу на садржај, н»егова слабост, што чкни да Је на многим местима нејасаа. Када песник каже; „нисам момак што побегпе” сматрамо да „момак” тшје срећно изабран са логичке, па према томе ки са песштчке стране. У иошем се народу каже за позитинтту личност да Је момак; витш: ступањ био би Јунак, а највиши херој. Према томе, момком се ни у ком случају не би могао назвати онај који sежи. Исти Је слунаЈ и са „нисам жито, кога смлаве”, јер то ниЈе баш тзко бттта карактеристика за жито, већ само повретгетта случаЈност. У другоЈ пеемм (..Загр.љаЈ из даљтота”), мећутим „жито” Је правилно унотребљено: ..Чини уги се Метохијом жито зриЈе, жито хлебац, жито скага”. Погрепгао је, такође рећи: „Нисам свирка што не свира”, Јер таквих свирки заиста, нема. Затим, упоређивати себе, песника, са свирком, дечјом играчком (Јер се таЈ термин обично у том смислу употребљава) ниЈе умесно. Даље кала песник каже да су девоЈку шибали „горе но утгрегу када стане плуг”, очигледно да није баш добро поређоње. „И боЈи се старица, боји се Јутра" „Боји” је помало мекан израз: он не одражава довољно психичкостање и преживљавање старице у том тренутку. Затил!, „Стално кидам тврде везе, борбу водим”. „Са грудима развалићу зид од жица.” „тврде везе” и „развалићу зид од жица” сувише Је „песнички” речено. јер нити су везе тврде, нити се зид од жица разваљује. Како је само ово бледо: „Мараму, девојко, узвитлцЈ, мораћу да тв изгрлим” како други стих пада пред ггртим и колико је прозаичан. Код песника се осећа извесио прилажење савременим тгроблемзша, али их он само додирује, а не поставља их нити решава. Он има пуно сладуњаво-романтичарског одушввљења, а мало реализма, а нимало критшсе, рефлексиЈе и тледања у будућност. Песиик нам даје доста површну идеализацију стварности, а знамо да је „Уметник свесшг део свога народа” (Св. Марковић). Па да ли нас песник може овим своЈим стиховима учшшти бољим? Да ли он исттуњава задатке које пред њега поставља наша социјалистичка стварност? Да ли је његова поезија одраз те стварности и Један од фактора за њену даљу изградњу? Бесумње да на овом ступњу на коме је данас, она нв испуњава те услове, што је, како смо већ рекли, сасвим природно, како због младости наше стварности, тако и због Још веће младости нашег пескика. Развијање својих погледа, најнепосреднија веза са стварношћу и одговорност пред њом, принципијелност и смелост у постављању и решавању проблема, непрекидан рад и учење и, затим, познавање граница својих сната основни су услоии за настанак конструктивне поезије, социјалистичке уметности, која ће постати својина народа. Иначе, Марковић мма склоности да тему сувише развлачи и натеже на стихове, тако да он постајо танак, безбојан. НедостаЈв му смисла за кондензовање дагање кривтесенцијв ствари и осећања. Код њега св меша биггно са небитним, тв јв скоро свака песма преоптерећена речима, баластом сувишног, што би се могло свести на оно што носи свв нијаасе и карактеристике предмета. Осећа се извесна, тако да речемо, незрелост инспирације, тако да он" делујв некако споља, помало намештено. Цела збирка, са малим кзузецима, одише неком тутом, тоном неке носталгије, чежње, има неке влажне. сладуњаве сеитименталности, тако да нам је пролеће после снегова некако замрачено, суморне с,а доста магле и кише, те више потсећа на јесен пре снегова. То кије оно бујно, једро и распевано пролеће новог живота, поема стваралаштва после великих снегова твшких патњи и борби. Добија се ут»сак да оно Још увек носи снеговв прошлости, да јв поранило, па га Је изнопадио мраз. То пролећв после сиегова хоће више, много више суаца, мпого више ведрине и живота, и ми не сумњамо да ће вам у буч дућиости песних то дати. Р. М
0