Студент

ПOВOДOМ OСМOГ РЕДOВНOГ ЗАСЕДАЊА НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ ФНРЈ

' Од 26 до 29 децембра 1949 годиие рдржано је Осмо редовно заседање Иародне скутшггине ФНРЈ. На заје претресан ггредлог Општецржавног буџета за 1950 годину и Зедмогласно усвојен. Прошла година била је пресудна, пробна година наше Петолетке. Зато има више разлога. У њој су не само бшш повећани задаци у односу ва раније године Петолетке, у њој смо не само имали да извршимо значајне задатке у погледу освајања производа нија нам је испорука изостала, него се борба за извршење планских задатака одвијала у нарочитој ситуацији која је настала после преласка Совјетоке владе на непријател>ску политику према нашој земљи, одвијала се у условима екокомске блокаде коју су организовалв земље Информбироа на челу са СССР, комбиноване разним методима притиска и провокација, Данас је потпуно јасно шта се таквим намерама хтело да постигне. СССР и остале инфармбироовске земл>е хтеле су на силу да спрече извршење нашег Петогодишњег плана. То he најбоље показати следеће чињенице: пре економске блокадв информбцроовске земље учествовале су у нашем извозу 1947 године са 49,1%, 1948 године са 49,6*/», а у увозу 1947 године са 51,8*/», а 1948 са 43,3°/». Као што се види, у економским везама ваше земл>е са иностранстзом ове земље су заузимале прво место. То је био израз жеље наше Партије и Владе за стварањем што чвршћих економских односа између социјалистичких земаља. Разумљиво, у ове односе соцкјалистичка ЈугославиЈа је ступала с најбољим намерама и жељама за искреном и правом сарадњом, без икаквих задњих намера што, међутим, није био случај са СССР и осталим инфгрмбироовским земл>ама. Ми смо уеозили из Совјетског Савеза и землља народне демократије нафту и нафтине деривате, кокс, скоро три четзртине потреба ваљаног материјала, две трећине целокупних потреба наше земље у памуку; увозили смо велике количине сировина и пп туфабриката хеииске индустрије, итд. Наш Петогодишњи план је у погледу инвестиционих добара још више био везан испорукама из СССР и земаља Информбироа. Познато je да је Југославија имала са њима закључене дугорочне инвестиционе уговоре у вредности од преко 20 милијарди динара. На основу њих, требало Је да добијемо низ уређаја за велики број врло важних објеката нашв индустрије, електропривреде, рударства, за механизацију пољопривреде, итд. Од свега тога нам је исеоручен мали број уређаја у вредности од 815,5 милиона динара. Тако, није нам испоручен комплетан металуршки комбинат, фабрика трактора, постројења за алуминијумски комбинат у Стрнишчу; многи рудници остали су без рударске спреме коју је требало да добију, није испоручен низ уређаја за термо и хидроцентрале, већина бушаћих гаршггура за нафту, низ уређаја за разне гране лаке индустрије. Кад се узме у обзир да је каша земља у погледу инвестиционих набавки за Петогодишњи план била 90 5 /« оријентисана на Совјетски Савез и остале земље Информбироа, биће нам јасно колики Је ударац економска блокада, односно неиспоручивање онога што је било уговорено, требало да нанеое изградњи социјализма у нашој земљи. Ако томе додамо да је економска блокада значила за Југославију и губитак од 49'Vo увоза и извоза, онда намера совјетских руководилаца да укоче изградњу социјализма у нашој земљи саботирањем извршења Петогодишшег плана, намера да га насилно укоче, не може се ничим прикрити колихогод била заогрнута плаштом „критике”, коликогод био покренут моћан пропагандни апарат да протури лаж уместо истине, клевету уместо аргумента. А ако се укочи извршење Петолетке те основне карике изградње социјализма у нашој земљи, ето доказа да Југославија „не изграђуЈе социјализам”, да је „прешла у империјалистички табор”, „да рестаурира капитализам”, итд. „Радило се, дакле, и ради се о тоМ0 каже друг Кидрич да се економском дискриминацијом и свакојаким другим притиском изазове „материјални доказ” за оправданост и тобоже објективни реализам једне вулгарне, бирократске, међународној радничкој класи из корена туђе и супротне ревизије револуционарне теорије и праксе. У томе управо м јесте основни смисао коминформске завере против ваше земке и економскв блокаде као њеног саставног деПрошле године требало је да постигнемо 82*/» индустриске производњв предвиђене Петогодишњим планом. Како у савезној, тако и у републичкој индустрији тај Је проценат не само постишут него и премашен. Савезна и реттубличка индустрија, без шумарства и дрвне индустрије извршиле су свој годишњи план са 102,4*/». У поређењу с извршењем плана 1948 године, то износи 117,8*/», а у поређењу са задатком 1951 године 82*/». Овај проценат остварен Је првенствено напорима наших радних људи, без икакве помоћи извана. Шта више, упркос томе што је било отпало 49*/» наше ракије спољне тргсзине. Одлучујући успех постигнут je и на сектору остварења плана инвестиција иако су се и ту одразиле последице економске блокаде од страно информбироовских земаља. Ове године извршено је инвестиција савезног и републичког значаја у вредности од преко 60 милијарда данара, не рачунајући инвестиције војнв нндустрије и оне одбранбеног ка-

рактера. Петогодишњим планом пред виђене инвестициЈе износе 278 милијарди и 300 милиона динара. Од тога смо већ досад извршили око 140 мили Јарди или, око половине. Остварењем смо исказали реални годишњи капацитет инвестиција од 60 милијарда динара. Свв то показује да смо на овом сектору постигли пресудан успех, због чега можемо слободно рећи да смо обезбедили општи обим Петогодишњим планом предвиђених инвестициЈа. У нашој тешкој индустрији велика je листа новоосвојених производа и нових капацитета коЈи су у прошлој години, иако је за сваког од њих изостала испорука врло важких уређаја, пуштени у погон. Значајни резултати постигнути су у шумарству упрхос помашкања механизације и оскудици радне снаге. Успех Је утолико већи што су плански задаци били још обимнији него 1948 годане. Производња у рударству порасла је за 32*/» према оноЈ из 1948. Учињвн је даљи значајан корак на унапређењу наше пољопривредне производње. Прошла година била је значајна година у погледу социјалксгичког преображаја села. Одлуке Другог пленума ЦК КПЈ биле су од неоцењиве важвссти за даље развијаше сел>ачких радких задруга, за полет земљорадничког задрутарства. У току прошле годинв оснивано је дневно ггросечно по 15 сељачхих радних задруга. Степен колективизације у погледу броја задружних домаћинстава порастао је са 2,б*/» на 14,2*/*, то јест, више него пет пута. Социјалистички сектор задружни и државни обухвата већ сада више од једне петине укупне обрадаве пољопривредне површине. То су чињенице које се могу клеветати, али које се зато неће избрисати. Оне показују; „Прво, да је Југославија, њена радничка класа и радни народ способна да сама, чак противно жељама СССР и Информбироа, извршава привредне и друге планове; Друго, да је способна даизвршии унутрашњу акумулациЈу толико велику колико је потребно за једну убрзану капиталну изградњу, за убрзану индустријализацију, за брзи темпо пораста социјализма, а то значи да је способна за самосталну изградњу социјализма не само без помоћи СССР већ и упркос њему и против њетове жеље.” (М. Поповић) Такви су резултати борбе наших народа на привредном подручју, на пољу извршавања задатака постављених Петогодишњим планом. Упоредо са економском блокадом, како је речено, ишао је и политички притисак на нашу земљу. Провокације, убацивање шпијуна и даверзаната, претње на границама све је то било у току прошле годиие саставни део борбе Информбироа против изградше социјализма у нашоЈ земљи. То је требало да створи пометњу у редовима најширих народних маса, да створи психозу рата, опасности, несигурности; тиме Је требало да се поткопа јединство, ако не ПартиЈе, што се показало као узалудан покушаЈ, а оно бар Народног фронта у коме су окупл>ене милионскв масе наших трудбеника. Колико је и у томе било резултата зна сваки грађанин наше земље, а то нарочито показују неки карактеристични моменти из експозеа друra Александра Ранковкћа. Оно што су совјетски руководиоци и њихове слуге желели, поститло је управо супротан ефекат, јер ...,,уколико више расте бес руководалаца земаља Информбироа против нашв земље, уколико они појачавају кампашу прогив наше Партије и Владе, утолико радне масе наше земље улажу све веће напоре, све се чвршће збијаЈу око своје Партије и Владе, под чкјим руководством кују нове победе у социЈалистичкој изградњи наше земље” (А. Ранховић), Јединство народних маса нарочито је дошло до израза на прошлогодишшим изборима за месне, традске, среске и остале народне одборе. Без обзира на кампању притиска против наше земље, без обзира на инсцекиране процесе у Будимпешти и Софији, на претеће ноте, итд. они су протекли у знаку манифестација љубави и оданости наших радних људа Партији и другу Титу. То су очигледно показали њихови резултати нарочито, ако се упореде с резултатима избора у 1947 години. Наша држава давала је и даје пример како се правилно решава национално питање, како се оно решава у складу са принцитшма науке марксизма-лењинизма. Националним мањинама обезбеђен Је свестрани развитак. Оне су у новој Југославији нашле нову домовину. Социјалистичка ЈугославиЈа показала је нов, социјалистички однос према кривици и кривцкма. За оне који су грешили она Је налазила и налази начина да се преваспитају. То се досад показало на хиљадама примера, а међу осталима то је показало и пуштање на слободу двеју група бивших тгристалица злогласне Резолуције Информбкроа још пре него што су издржали до краја своју казну. У светлостк свих тих чињекица Још чудовишније изгледају информбироовске измшшБОТине о терору над „здравим снагама” или о борби тих „здравих снага” по планинама Југославије, итд. Али кад се изнаказе појмови о моралу, као што су то учинида многи руководиоци информбироовских земаља, онда је јасно да се неће застати ни пред најчудовиишијим клеветама и измишл>отинама. Најзад, протекла годана била је годана великих успеха на спољнополитичком плану. О томе каже друг Кардељ: „Протекла година била је за нашу земљу у спољнополитичком погледу пуна догађаја који су ставили на пробу свест наших народа, револуционарну упорност наше радничке класе и унутрашшу снагу наше земље уопште. То Је била година у коЈој је безобзкрно продужен притисак совјетске владе на народе Југослави-

је да се одрекну свог права на самоодређење и равноправност с другим народима, ада признају у соцкјалиогичком систему легалну праксу завођеша антидемократскв централистичке хегемоиије такозване „руководеће нације”. Крупан политички догађај за нашу земљу у прошлој години био је избор ЈугославиЈе у Савет безбедности. „Његов је главни значаЈ у томе како каже друг Кардељ што он претставља неуспех покушаја да се ФНРЈ изолуЈе и да јој се спречи активно учешће у Организацији УЈедињених нација. Другим речима, претставници источних земал>а настојали су да блокаду са Истока допуне блокадом са Запада. Може се рећи да су ова настојања дефинитивно пропала“< Истичући своју кандидатуру за Савет безбедности Југославија се једино руководила жељом да тиме учврсти своЈу независност и да што више доприиесе у решавању основних проблема мира и безбедности у свету. Огтштедржавни буџет за 1950 годину који су оба Већа Народне скупштине Једногласно усвојила одраз је даљег пораста и јачања наше привреде. Он износи 173 милијарде и 746 милиона динара, што значи да његсв укупан пораст износи ове године 7,3*/*. Приходи гз привреде расту за 28,6®/». То показује да Јачају ггриходи из привреде, а смањују се прихода од становништва. У складу са порастом производње расте порез на промет производа за 14*/». Приходи из приврвде покривају у овоЈ годани 74,6®/» свих расхода што најбоље говори о карактеру нашег буџета. Просечни пораст производње износиће у овој години 13*/», док је укупни пораст локалне производње 18*/». По својоЈ структури овогодишњи буџет у потпуности одражава планирани пораст производше, инвестициони програм и остале привредне задатке. Осим тога, он обезбеђује извршењв низа круцних задатака на другим секторима друштвене делатности. Ове тодине знатно се повећава помсћ развоју културе и науке у нашој земљи, дају се значајна средства, већа него ранијих година за рад културних, хтросветних и научних установа од најнижих до највиших. Ово захтева бржи темпо сзоцијалистичке изградње у нашој земљи. Друг Милентије Поповић је навео податкд о порасту броја школа у нашој земљи. У свом новогодишшем говору друг Тито такође говори о даљем развоју наше науке и просвете. Он указуЈе, на пример, на то да су у школској 1938/39 годани у ЈугославиЈи била 23 факултета и 6 других високих и виших школа. Године 1949/50 имамо 44 факултета и 38 осталих високих и виших школа. Познато Је да су прошле године формирани нови универзитети у СараЈеву и Скопљу. У 1948/49 школској години подел>ене су 23.382 стипендије у износу од преко 45 милиона динара месечно, што значи ла je сваки други редовни студент био стипендиста. У школској 1949/50 години обезбеђено је 35.840 стипендиЈа, што значи да he 65,8*/» редовних студвната примати стипендију. Ове мере народне државе, заједно са одлукама Tpeher пленума ЦК КПЈ о ггроблемима нашег школства, имаће у овој и наредним годанама далекссежан утицај на развој просвете и културе у нашој земљи. Буџетом су предвиђена значајна средства за отклањање заосталости у здравствено-социјалним установама у нашој земљи што Је у складу са бригом народне државе о живогу и здрављу трудбеника. Ове годане повећава се помоћ државе развоју сељачких радних задруга, ангажују се средства општедржавне акумулације, нарочито за потребе капиталне изградње у њима, што he несумшиво убрзати социјалистички преображај села. Јачање одбранбене моћи наше земље врло је важан задатак што се изразило и у буџету у погледу средстава предвиђених за те сврхе. Наши народи постигли су у треhoj години Петогодашњег плана огромне успехе на свим пољима делатности. Они им дају још више потстрека да у четвртој години Петолетке савладају своје задатке који нису нимало мањи нити мање тешки од оних у протеклој. У овој години мора се повести утторна борба против флуктуације радне снаге, да не би дошло у питање извршење привредних планова. Како каже друг Кидрич „борба за стабилизацију радне снаге биће, према томе, централни задатак наших ошптих привредних напора”. У вези с овим је и борба за учвршћење радне дисциплине, борба против изостајања са посла и свих других видова кршења дасциплине на раду. Стриктно придржавање плана инвестиција и грађевинарства је исто тако важан задатак. Ми се не смемо расплињавати на мање вжним објектима који нису предвиђени планом, а занемаривати основке, планом предвиђене, најважније објекте. У 1950 години каша пол>опривреда такође мора да забележи нови напредак. Mopajy се исто тако ликвидх рати нека неправилна схватања у погледу нашег извоза и његов план се мора остварити. Он износи ове године 14 милијарди 700 милиона динара по текућим светским ценама. Предратни извоз по садашњим светским ценама износио је преко 16 мили Јарди динара што значи да је садашњи још далеко мањи него онај ггре рата. Несумњиво важан задатак у овој години је организција наше трговине и добре дистрибуције за унутрашњу потрошњу. Поред ових постављају се и многи други задаци на свим секторимл наше делатности. На њих је друг Тито посебно указао у свом говору о Новој години. „Свима нама је јасно рекао је друт Тито какви су наши задаци у 1950 годани и на какве тешкоће можемо рачунати при њиховом кзвршењу. Напрегнимо све наше снаге и ми ћемо их сигурно извршити”.

В. Краљевић,

ст. Нов. и дипломатске школе

НАГРАЂЕНИ ПРОФЕСОРИ И СТУДЕНТИ

Пожртвовани борци за изградњу социјалиѕма

Борба за взвршоње ПетотоЈвшњег амана аружаха је досада шароке шогуквоств aa усаешаи развој ааше чауке и уметаоств. Ставље.аа у службу народа. ваука се натдо тртла чз аековач учвалоста а аомаже разво), наше прввреде. Борба за адан азбацида }е на површину хнљпде иовнх пожртво • ваиих традптеља социјадизма. Извеђу њих Влада ФНРЈ, натрадижа }е 224 са укупиом сумом од 17 милпона динара. На првом месту су натрађивани творца научних деда а астражшвачн за резултате који су корисни народу. , Од профссора Београдског уннверзитета натрађени су: Др. IIABJIt САВИЋ, sa научно-истраживачки рад из области ннских температура 100.009 дипара, Др. ПЕТАР СТЕФАНОВИЋ. доцент Универзитета у Београду за паучии рад „Доњн пдиоцен (поитиска кат) Србпје и суседиих обдаста 80.000 дипаро, ипжењар МИОДРАГ МИЛОСАВЉЕВИЋ, доцевт Техничке велнке школе у Београду, за научни рад „Стабплност аравоутаове плоче ојачаае ребрима ” 80.000 дииара Др. ВЛАДИМИР ВУЈИЋ, професор Медпции. ске велике школе у Беотраду за рад „Енцеахалнтис ларвата 80.000 динара. , Да иајбољи универзатетски уџбепик п приручвик патрађеии су из Брогпала Д n КОСТА ТОДОРОВИЋ, професор У нивсрзитета, за уџбевик - 50.000 дннара; Д Р . ВЛАДИМИР ФАРМАКОВСКИ, професор Техничке велике школе, за уџбеиик „Парни котловн 50.000 динара; иижењер КИРИЛО САВПЋ, професор Техппчке велике школе за уџбеник „Грађење жељезаииа” (4 књите), S O.OOO дивара; инжењер ПЕТАР МИЦИЋ, професор Техпичке велике школе за уоЛеиик „Осаови *° Н 'I.РУ К ' ције челика и челичие копструкциЈС зтрада , SО.ЦОO двиара, Др РАДИВОЈЕ КАШАНИН , п рофесор Техпичке велике школе за уџбеник „Виша матема• СЛ ППП rtu un nn

открића физичари света вршили су нова истраживан>а и давали су науци све драгоценијв прилоге. И овога пута рад Павла Савића био је правилно оцењен. Пред сам рат Павле Савић је био предложен за Нобелову награду. Децембра 1939 године, доласком у Београд Павле Савић је прекинуо свој рад са Иреном Жолио Кири. Натраг се није могао вратити јер је рат већ почео. Године 1941 Павле Савић постао је борац првих партизанских одреда, а 1943 године у Јајцу изабран је за потпретседника АВНОЈ-а. Научни рад др. Павле Савић наставл>а тех 1944 године када са нашом војном мисијом одлази у Москву где једцо време ради на Институту за физику Академије наука СССР. По ослобођешу Београда враћа се у земл>у, а затим 1945 поново одлази у Москву на прославу 220 годишм»ице рада Академије наука. Тада остаје у СССР, а 1948 године у једном руском научном часопису објављује свој нови научни рад из области ниских температура. Ниске температуре добијају се одвођењем паре течног хелиума илц применом магнетног поља на соли руких земљи. Код оба метода била је незтода у томе што се гас хелиум код два степена апсолутнв температуре преображава у нову модификацију хелиум П и понаша се хао сасвим ново тело, које има облик течности, а особине гаса, и показујући појаву пузања служи као врло добар проводник топлоте. Заслута професора Савића је у томе што је извршио анализу појаве пузања, теоретоки поставио могућност за њено отклањање а применом хемиски интерних гасова и практички решио. Тиме је створена нова област за даља испитивања и постизања ниских температура чиlа ће примена у науци и индустрији бити од огромне користи. Резолуција Информбироа онемогућила је професору Савићу, који се трвнутно налазио у земљи, да се врати у Москву где су му остале белешке о експериментима и резултатима рада. Године 1948 у совјетском часопису „Журнал експерименталне и теориске физике” штампан је отшс и резултати добијања ниских температура под именом совјетског научника Еселсона. „Његови” резултати ни по чему ce не разликују од резултата које је раније поститао професор Савић. Оставши у земљи професор Павле Савић постављен је за проректора Београдског универзитета и професора Природно-математичког факултета, а за рад на ниским температурама Савезна влада га је наградила првом наградом.

Академик Павле Савић награђен првом наградом

За рад на ниским температурама

Пре више од 15 година појавио се са својим првим научним радовима академик др. Павле Савић. Његов озбиљниЈи рад на науци везан 3© за Институт за радиум госпође Ирене Жолио Кири у Паризу. Веома много напора и рада ооележава овај период проведен на Икституту. Непрестаки експерименти, премеравања. прибелешке о запажањима, то је- био његов живот. И ускоро, захваљујући баш тој упорности и студиозном раду Павле Савић постао је један од најистакнутијих сарадника Института. Но, после шест месеци боравка и рада на Институту стипеидија je била обустављена и сарадник Института Павле Савић требало је да се врати у земљу. Али, већ тада његов рад је био запажен и славна научница Ирена Жолио Кири задржала га је на Институту. Пролазили су дани један за другим, низале су се и годане, ништа мање напорне од првих дана које Је тада још непознати асистент Београдског универзитета проводио на Институту. И најзад, труд је уродио плодом. Разбијање атомовог Језгра урана било Је предмет истраживања највећих физичара света. На томе пољу вршени су многобројни експе-

рименти у ИталиЈанској школи физичара под руководством једног од кајзнаменитијих физичара света Фермиа. Немачки физичари Хан и Штрасман дошли су својим истраживашем скоро до самог циља. Њихови експерименти су показали да се атомово језгро урана може поделити, али они то кису знали доказати, нису знали доћи до краја. По њиховим анализама -излазило је да су доби Јена тела цетшњем урана тежа од њега. И оно што многим најзнаменитијим физичарима света није успело, успело Је научницима Ирени Жолио КирииПавлу Савићу. У извештају Француске академије наука објављен је њихов заједнички научни рад. Ирени Жолио Кири и Павлу Савићу успело је да бомбардовањем урана добију два њетова елемента; цезиум и лантан. Циљ је био постигнут, тајна „атомске енергије” која се ослобађа цепањем атомског језгра урана, била је решена. Експериментима је доказано да може доћи до цепања атомовог језгра урана на Језгра друтих лакших елемената. ОваЈ успех, иако је уствари био само почетак, био је од огромног значаја за науку. На основу овога

ОД СТ OЛAPCKE РАДИОНИЦЕ ДО СЛИКАРСКОГ АТЕЉЕА

Поводом прославе петогодшшњице ослобођења Беотрада Градски одбор Народпот фронта Београда доделно }е активима и поједивцима ва Беотрадском увиверзитету Јубидарау спомевипу за пожртвовави рад ва и3 тоадњи Беотрада од 1944—1949 тодипе. Р И.чмвђу осталих в лруту Маринку Бензону, етуд. АкадемиЈе диковиих уметиоети.

У тескобном стану радничке колоније фабрике „Саломит” у Враници код Сплита одрастао је Маринко Бензок сада студент IV године Академије ликовних уметности. , e Његов отац је био фабрички радник. Мајка, одрешита далматинска жена, је одгајала код куће своја четири сина. Најстарији је био Маринко. Хиљаду данара Доносио је отац сваког месеца кући. То није било довољно ни за хлеб, а далматински камен не даје ништа. Прихода ни од куда више није било. Па ипак деца су некако расла. Једино што је било значајно у њиховом животу био je писак фабричке сирене који је позивао оца и наговештавао његов долазак кући. То су били најсрећнији тренуци. Отац је причао да тако неће бити увек, да he доћи дани када ће имати светлу, чисту собу када ће и они моћи ићи у школу. Маринко је већ био ученик основне школе када Је једнога дана, било му је тада осам година, дошао стриц сопственик велике столарске радионице и дуго разговарао са оцем. „Још је мали, нека учи” говорио Је отац који је већ тада учествовао у раду радничких синдиката. Стриц Је нешто доказивао, говорио како he сви скапати од глади и много тога што је Маринку било Још сасвим нејасно. Најзад отац je попустио. По истој цести упутили су ce отац и син. Отац у фабрику Маринко у радионицу. „Вио сам мањи од стола кадасам први пут узео стругач у руке” сећа се Маринко тога ”па ипак некако Је ишло”. У школи Маринко је био добар ђак но оно што ra je одваЈало од остале деце била Је његова вештина да све што види пренесе на папир. Цртао је он као и сва деца кућице, дрвеће и енешка белића али Је код њега било све некако лепше, живље. Учитељица је то запазила. И дрк би друга деца радила на часу цртања у школи, Маринка Је учитељица слала да лута око села и фабрике и да црта све што види. „Требало би га послати у школу за примењену уметност” говорила Је она. Отац би само слегао раменима. Он Je то знао, он Је то желео, али како. У ту школу која је таца постојала у Сплиту, могли су да иду само господски синови. Његовог Маринка не би тамо ни примили. Цело по подне радио је Маринко у радионици. А увече када би сви радници отишли кући, њега су оставили да чисти радионицу. ПокраЈ зидова биле сУ наслагане шпер плоче од којих је прављен намештај. Свакога дана Маринко Је због њих добијао батине. За време док би морао да чисти струготину са пода,

да уређује разбацано туткало, боје и алате, он би на шпер плочама цртао детаље из живота радника у радионици. Стриц га је називао штеточином, тукао га и неколико пута терао од себе а затим би га поново враћао, јер своје деце нијв имао, а од Маринка је хтео начинити доброг сарадника чија би дужност била да му доставља све што радници говоре и раде у његовом отсуству, Али Маринко то није хтео. Отац га је учио другачије. И када су радници штрајковали, штрајковао Је и Маринко. Па ипак и поред батина и свих недаћа тадашњег шегртског живота Маринко је марљиво учио занат. Једнога дана после штрајка у фабрици отац је био ухапшењ Маринко је морао да зарађује. Израђивао је ормане, столице, столове и остали намештај. Почео је да уметничком резбаријом украшава своју рукотворину. Тада му је било непуних 14 година. ★ У великом, светлом ател>еу Академије са осталим студентима рада и Маринко Бензон студент IV године. На подауму испред неколико штафелаја са разапетим платнима седи студенткиња медицине са књигом у руци. Млади уметници преносе на платно један детаљ из студентског живота. И између сигурних потеза на платну којима дотерује портет Маринко прича сзоЈ живот: „Сећам се својих првих радова на Академији. Линије су ми биле тврде а у сваком потезу осећа-

ло се да сам столар. Професори су говорили да имам правилна запажања али да сам доста сиров. То није чудо. Мој живот био Је тежак и није ми дозвољавао да се бавим оним што сам увек желео сликарством. Тек у партизанима почели су ми људа помагати. Желим да постанем добар сликар и све оно што сам преживео, видео и осетио хоћу да израдим кроз сликарство. Сећам се акцијв скојевских група 1941 и 1942 годинв. Тада сам био члан Једне од њих. Наш главни задатак је био пребацивање партизана из Сплита преко Каштеланског Залива у брда. Колико смо ноћи провели у томе. Сећам се лица оних омладанаца и устрептале радости када би се појавили друтови, Низ борби у којима сам доцније учествовао, рањени борци, попаљена села а затим ослобођење, радне акције омладине и фронтоваца, подизаше фабрика итд. Остварење тога у сликарству је задатак који нам стварност намеће. Колико ћемо успети видећемо. У сваком случају треба много радати”. Досада је Маринко Бензон излагао своје радове на три изложбв студената Академије ликовних уметности. Професори су сад много задовољнији његовим радовима. Из предмета сликања Маринко Бензок има десетку и најозбиљније услове да конкурише за специјалку. ★ Маринко Бензон је један од наЈактивнијих чланова Народне омладине, Он је претседник актива и секретар партиског бироа Академије. У свим припремама за прославе које је организовала Народна омладана и остале масовне организације, као и припремаше изложби у земљи и иностранству активно je учествовао и Маринко Бензон.

Вера Спасојчезић

Бензон Маринко: скнца запортрет

2