Студент

МЛАДИ СТРУЧЊАЦИ НАШЕ ПРИВРЕДЕ

ТО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ НЕ БОЛИ ДА ЗАОСТАЈЕ

Немирни, смели дечак Данило имао је Једну велику жељу: бар једном мора потерати локомотиву само док порасте. Како је то јак човек машиновођа, коме се покорава та силна, недокучива справа. И како је он важан када га на његовом далеком путу људи поздравл»ају у ставу „мирно”, а неко чак жели да га обрадује црреним барјачићем. Док је дечак, мора ce задовољити да кришом претрчава колосеке, изблиза погледа, додирне локомотиву а У несрећним случајевима, којису тако чести, да му неки строги бркати чича извуче уши. Али... само док порасте... Пошао је у школу дечак Дажла Био је одличан ђак. Нестајало је немирног заноса за тајанственом локомотивом. Али онда када је требало коначно одредити свој пут: куда? Ипак к локомотиви- У де> тин»ству, било је то нешто више него кратки дечачки занос. 1946 године дошао је из АрмиJe на Машински факултет младић Данило Баста. Био је „стари” студент без испита. Носио је у себи оно што Је потребно за успех; јасан циљ, упорност да га постигне, способност за плански рад. Спавао Је наЈвише шест сати и није допустио да му иЈедан дан, просто ггрође. Упорно Је осваЈао велику иауку откривао Је душу локомотиве. Али то кије био никакав испосник над кн»игама... Иначе, какав би смисао имао н»егов плански рад? Од своје мисли, енергије, искуства, давао Je свом колективу и Још више од њега примаа Прошао Је школу омладинскв пруте. Разоноде му нису биле стране... Био je један од најбољих студената своЈе генерациЈе. Дипломирао Је већ маја 1949 тодине са високом оценом 8,62. Одлично Је одбранио свој дипломски рад из грађења парних котлова. • • • Збрка безбројних колосека... локомотиве у покрету и у миру... локомотиве без точкова и точкови без локомотива... Људи се помал>аЈу и нестају у белим облацима дима... Неки смисао откриваш једино у широкој лепези колосека који воде до старе полукружне зграде. Њима локомотиве по потреби одлазе под кров зградв и враћају се исправно на своје старе колосеке. То је један део ложионице железничке станицв у Београду. У старој згради су радионицо за оправку и израду појединих делова локомотиве. У одељешу за ванпланске оrrpd-BKG гарави људи послују око огромних црних тела локомотива... Управо ту Је и Данило Баста, високи младић у железничком шин»елу приправјшк инжењера. Спремао се већ да одјури некуд даље... Такав је његов радни дан. Овде треба тгрегледати арматуру, шамотске сводове, обезбеђење цеви... затим отићи тамо на пругу, погледати оштећену локомотиву, оцењивати ггриоритет ооравки, кратко се консултовати ка радшш местима... „Оправка мора да тече брзо каже Дакило. Неј6ол>а је она ложионица у којој се задржава најмање локомотива”... Ипак, овде под кровом, има доста локомотива. Ту

се не врше само огтравке, већ се обавл»а још Један врло важан посао у коме учествује и Данило. На локомотиве се уграђују инсталацијв за допунско ложење мазутом, Локомотива тражи добар квалитет угља. Данас, он се rrpe свега мора дати тешкој индустрији. Али и железница се не може оставити само на слабијим квалитетима утља. То би се лоше одразило и на саму тешку индустрију. Ту Је помогла наша млада индустрија нафте. Мазут остатак код дестилације кафте, има већу калориску моћ од каменог угља. Допунским ложењем мазута користи ce пун капацитет локомотива и олакшава се рад ложача... Потребно је само отворити славину за мазут... Али мазута код нас Још нема довољно; зато Је он допунско ложење, а нове инсталациje не сметају да се ложи само угаљ када нестане мазута... Beh Је доста теретпих локомотива одавде кренуло са уграђеним инствлацијама за мазут. Данило је недавно постао члан овог колектива који се успешно бори за План. Другму je у овој борби и о«ај тихи човек за малим стругом о комесу већ „писале новине”. То је Пера Путниковић деветострутси ударник. носилац Ордена рада првог стспена. Ради прецизне предметв и пребацује норму 200%. Нерадо напушта он свој струг. Звали су га већ на друго место, али он нв може да остави свој колектив... Друг му је у радуи стари Никола, петоструки ударник, давно пензионисан, али ce Још увек овде врло корисно нађе... „Чувамо га као оца. Он је наш лекар за стругове”... Како човека изненади ход овог сасвим седог старчића. Очекивало би се да тако пође весели дечак који сав игра на стругу: и очи и осмех и руке... Другови су му и бодри, „прецшни” људи у механичкој радионици за оправку манометара и брзомерних сатова, ... и уметник за израду модела, ... и деветоструки ударник ковачнице Мане Боца... Сви ти *уди морају данас у човеку са високом школом осетити присног друта коЈи се са њима саветује, помаже им, и истовремено, има од њих да научи много тога, чега нема у књигама. О томе баш говори радник Влада Чалић коЈи „има курс” и данас је руководилац хгроизводног сектора у ложионицк; . „Дакило се није стидео да пита о свему што му је нејасно; а и Ја сам имао већ доста користи од његове теорије. Кад имамо времена, заједно радимо вишу математику". ' Он добро влада струком, ~ елине сматра да ifi све научио. А то је човек који не воли да заоста Је... • • • Остаје у магли стара полукружна зграда, лепеза колосека, застава на кули... Ту Данило са својим друтовима води борбу за План... Како то мало лини на оно у детињству: сести у локомотиву, и лудо јурити, јурити, свеједно куда и зашто... Ту је компликована борба и људи који се уче да у малом виде велико,... У сваком радном човеку и загрејаном стругу, део велихв борбе за социјализам...

Ралнча УЗЕЛАЦ

ПРЕД ПРЕМИЈЕРУ АКАДЕМСКОГ ПОЗОРИШТА

КУЛТУРНО ЗАБАВНИ РАД НА ГРАЂЕВИСКОМ ФАКУЛТЕТУ

У петак 13 овог месеца после годину дана ненаступања даје своју премијеру Академско позориште. На програму су „Свадба *, комедија од Гогоља; две приповетке од Гогоља; извођење двеју песама од ЧаЈковскор и први нсзавршени квартет Рахмањинова. Приликом одабирања

Поред бриге о стручном раду, Комитет Народне омладине Грађевинског факултета води рачуна и о томе да пружи што више културие забаве студентима. У том погледу највише се ради на колективним посетама. У току последњих месец дана, студенти су добили 500 карата за биоскоп, 28 за позоришне претставе, 26 за вече народних игара ЦДЈА, 00 за приредбу ансамбла веселе вечери Радио Београда на Техничкој великој школи и известан броЈ карата за концерт хора ЈБубљанске филхармоније. Упадљиво је да се води рачуна не само о томе да се чине колективне посете, него и о томе да оне буду разноврснв. Поред колективних посета студенти Грађениског факултета имаЈу могућности да сами себи створе забаве приређивањем другарских вечери, на коЈима се ствараЈу приснији другарски односи посредством забаве. Једно такво другарско вече je одржано, али се само на њему не може остати.

програма водило се рачуна о томе да он не буде једностран, већ да буду заступљене поред позоришног комада музичке тачке, приповетке и друго, али да, ипак, укупно претставља једииствену целину, оцртавајући одређени период из живота

Активно учешће у културно-забавном раду огледа се такође у учешћу студената у културно-уметничким друштвима. У овом погледу студенти Грађевинског факултета не испуњавају у потпуности своје обавезе. Истина велики број чланова Народне омладине гтријавио се у разне секције Културно-уметничког друштва „Слободан ПринципСељо” и попунио апкетне листе, али уопште не долази или нередовно долази на састанке и пробе секција. Треба имати у виду да се ближе фестивалска такмичеља, и да је баш Културно-уметничко друштво Техничке велике школе „Слободан Принцип-Сељо” позвало на такмичење сва остала друштва на Универзитету. Неопходно је озбиљно приступити увежбаваљу програма и активно учествовати у раду секција, а не бити само шихов формални члан. М. К.

руског друштва, то све у тежњи ла би се дала његова пуна слика. Како he у овоме своме настојању Академско позориште да успе, као и колико Је оно напредовало у раду за протеклих годину дана, имаћемо прилику да видимо на премијери. Ово је нарочито интересантно из разлога што су у позоришту од прошле године наступиле великв измене које су проузроковале осетне тешкоће у његовом раду. Колектив позоришта је потпуно измењен. Управа је, таксЛ)е, нова и као таква у почетку рада била је без довољпо искуства. Редитељ Влада Вукмировић, студент Академије позоришне уметности, такође, је почетник. Само ово неколико момената довољно илуструје чињеницу да je позориште морало да почиње изнова, тако рећи да се поново рађа. Томе се још могу додати и тешкоћв друге врсте. Декор, који се досада израђивао у Народном позоришту у Веограду, пао је овога пута на те- , рет самих чланова позоришта и они су били приморани да га израђују сопственим снагама у просторијама позоришта. Све је ово утицало на рад позоришта, али није могло да омете и успава активност овог чврстог колектива. Са пробама се почело Још приликом летовања на мору и од тога доба ради се непрекидно и интензивно. Данас су припреме ушле у завршну фазу и колектив је у стању да наступи. Шта је урадио, колико је успео, видећимо. #

вреие, хада Je либерализам Још до«екле посто Јао, истина та подређеност Je долазила до изражаја мање него данас, али ни тада aeh трибуни нису управљали само по своме нахођењу. У овом роману трибуни су чак прилично независни и од својих партија. И тако, изгледа, да Је власт наткласна. ДрукчиЈе и не може бити кад Доде уопште нв уочава класе већ људе дели Једино по професиЈама. Ипак, Доде нам приказује лицемерЈе врхова. Министар просвете и прквених послова, велики борац за верски морал и бранилац здравих начела Нума Руместаи никако не може послужити као узор своЈим моралом. То Је човек врло слабог карактера, в о мвтресама да и не говоримо. Доде успешно подвргава сатири закулисне махинациЈе око државиих позоришта и начине на који се успиљу нове уметничке „звезде". Он истиче и резултате на који се успин«у нове уметничке „звезде". Он истиче и резултате који долазе после смеив кабинета; власт остаЈе иста само се поред министара измени евентуално и понеки чиновник присталицама »-гоанке коЗа долази па власт. КомпозициЈа овог романа има много слабости иако Доде изЈављуЈе да Је он „наЈмање несавршен" од свих његових кн.ига, Читав роман одвиЈа се без ности (па ма и површних заплета) утвкувши у море детаља (узгредних и неважних). Услед тога Доде готово не успева да Јаче привуче пажњу читаоца. Уосталом, то Је маше више мана свих натуралистичких дела само с том разликом што у овом роману има врло мало сатире иако га иазиваЈу сатиричким. А свеоппгге обlашн,аван.е човекових особина Југом или Севером (у овом случају у питан.у Је Нума) поред тога што Је антинаучио, честим псигављањем постаЈе банално. Југ (према Додену) претставља потребу лагања, коЈа потиче од претераие маште од буЈног, брбљивог и добродушног бунцања. На Северу он види опаку и срачунату лаж. (Он сматра да Је Југ био главни потстицај „чаробног” Наполеоновог живота и само Југом обЈашњавао Је тог изузетног човека). Дакле, Зола тражи одговор људским поступцима и квалитетима у физиолошким а Доде у географским факторима. Не обазирући се на класну ограничскост, Једностраност и површност Доде-а, понеке његове странице су ремек-дела уметничкв прозе, написане прекраоним, сочним Језиком пуним лиризма и хумора. С.

Ga вајарског отсека Академије ликовних уметности

Iовановић Мвлан: Омладшгац (гипс)

Алфонс 202Е „Нума Ру местан"

(Издање хумористичке библиотеке „Јежа") Додс. као и Зола елика живот фраицуског буржоаског друштва епохе Друге империЈг и Tpehe републике. Међутим, цеитар Додеове пажн.е претставља буржоаски Париз, свет фабрикаиата и милионора, посланика и кљижевника, мелограђанских провисвста и схороЈевића;дакле свет капитала и »егових прирепака. Доде рпзвиЈа У првом реду личну драму на извесиој друштвеноЈ позадини епохе империЈе (роман „Наваб") или коизервативне републике МакМахона („Нума Руместан"). Али та друштвена позадииа и сувише Је Једиострана: Доде не разголићуЈе социЈалну неправду, ие трпжн Jr»J корене, а Још мање мелеме. СониЈ а.тне неправде и многе апсурдности буржоаског поретка, коЈв irnaK налазе код њега места. избиЈају пред иаше очи пре хао личне, људске несрећо (коЈе су нужне, природне и долазе хо зна одакле), него као непоавде одређеног поретка, коЈе су отклоњиве Једино настаЈењем nocrojeher друштвеног оистема Доде жели само да иеправи буржоаско друштво а ие да га изменл у корену. Тек у последњим делнма примећују ее снажниЈи пера коЈи његоп познати нежнн хумор замењују сарказмом („Весмртник'*). Али и таЈ заокрет, ако га тахо можемо назвати, не прошируЈе много Доде-ов видокруг, остављаЈући га и надаље на ускости буржоаских погледа и претстава. „ У едоси империЈе Доде Je лоЈалии моПархистд у своЈству секоетара поЈводе од Морнија, љубимца Наполеона Ш; у епоси републике умерени и равнолуппш према политици републикаиац; тпчниЈе, грађзнин коме су посае блмске сентимеиталие симлатиЈе према ројализму (Умро Је 1897 r.). То треба имати jr виду при оцени и.егопа стваралаштва, које одражава идеологију консервативне, у иаЈбољем случаЈу умерено-либералне средње и ситне буржоазиЈе У жељи да задовољи захтев тих своЈих љубимаца, ом Је и писао дела за њих занимл,ива: не много сеитиментална, не много изобличаваЈуђа, коЈа пре помало боцкаЈу, иего што озбиљно рањава Ју. Само у два романа („Жак*‘ и „Фромон и Рислер") и неколико приповедака ДодеприказуЈе и раднике али не обЈашњава њихова страдања. Он се чак и не труди да приђе теми о узаЈамним односттма између рала и капитала, како би показао супггину ехсплоатациЈе к њену противречност. Уместо борбе класа код Доде-а налазимо душевне колизије, „драме срца" историје живота поједи»тах личности, описивање оОичаЈа, коЈе

често прелази у посве досадко детаљисање. Унутрашња социјална динамика, noкретачке силе друштвеног процеса палазе се ван домета љегових очи Ју. ГГолитичка и друштвена позадина код Доде-а Је тек назначена и само са оградамв можемо га назвати слнкарем друштвеног живота. V својим делима покварености поЈедииих људи, углавном „врхова", он супротставља врлине и ваљаност „мезнамајних људи". Чистођу, трудољубивост, некористољубље, поштење он наллзн код малограђана Доде као да говори: „УгледаЈте се на њих! и све he бити порављено. Поредак ниЈе крив већ поквареност људи, углавном „врхова", он супротставља врлине и вал.апост „неаначајних људи". Чиотоћу, трудољубипост, нехористољубље, поштеље он налази код малограђана. Доде као да говори: „УтледаЈте се на њих! и свеће Сити порављено Поредак киЈе крив neh поквареност људи. Усадите у своје поступке поштење и на земљи he постати дивно." А своЈински одиоси који рађаЈу иепоштење за његв су као таквм невидљиви. Ипак, те позитивне личности (н. пр. ХертеизиЈа и Валмажур у („Нуми Руместану") излазиле су испод његових руку бледе и неубедљиве JlnrepaipHa делатност Доде-а односи се на период славља натурализма, али сн припада његовом десном крилу. Доде често оптимистички поетизује стваоиост, украшава Је, идеализуЈе своЈе личности. Ои Је држао да ромап ие треба да иас лтпава илузија. * Доде Је изЈавио: „„Нума Румесгаи" Је најмање несавршсна од свију моЈих књига, она у којоЈ сам се наЈбоље изразио, у коЈу сам унео највише иивенциJe у аристократском смислу речи". Због тога биће ннтересантгго утврдити „савршенствб" баш овог његовог дела. Кр Је тај чувени Нума Руместан? Доскора нико и ништа, а данас све: „мозак" нације, њеи „светионик" и пука „спаса” то Је таЈ љигови Нума. кога, рекао би човек, не можеш ухватити ни за врат ни за рвп. Политикапт коЈи жарко жуди да се успне „горе", иаl- речено: безобзиргш кариЈериста. То Je посланик коЈи својим бирачима обећава трафике, места у опепи, хпосне послове, пензиЈе итд. Такве фигуре ми смо познавали и у наЈближоЈ прошлости наше земље; ове и данас постоЈе у лржавама где власт капитала ниЈе свргнута. Али Доде Је протумачио узрок

тих Нуминих одлика сујетом. Нума просто просипа обећања, али не због меког срачунатог ефекта код бирача, ueh просто зато да би у народу изазвао према себи још веће страхопоштовање. Иуми ласка што му се људи обраћају и тих тренутака, заслепљен суЈетом, он и нв помншља: да ли Је у могућности да испуни обећање? Тек кад се странка појави на вратима он увиђа да се залетео и настоЈи обично да се отараси непожељног молиоца. Ипак, култ Нуме не опада. Напротив, он се уздиже до неприродних граница кад Нума поотаЈе министар. На сваком кораку чују се узвици: Нума IНумаl НашНума! АтајНума Је човек који се неодољиво проОиЈа, захваљуЈући само csojoj пустоЈ красноречивости, те необичној покрвтљиаости и гипкости коЈе су (према Доде-у) карактеристичне особине станоптшка француског Југа. Доде је намеравао да од Пумвствори политичког „гениЈа" Француске у раздобљу после комуне. Ипак, то му ниЈе потпуно успело, Јер му Је као политичару поменутог времена прилепио неке нетиличне особине. Због тоra пе бисмо се могли сложити да Је Нума типичан у тој мери како су то тврдили неки критичари па и сам Доде. „Кад не говорим, Ja и не мислим" изЈављуЈе наш Јунак. Доде прича да Нумина реч ниЈе гоњена силином мисли, него трчи пред ibom и буди Је тек своЈим механичким звуком. То Је ипак претераио Јер испада да Је народ обичан скул будала кад могу да га оСмањују тако шупљоглави ветропири. Буржоаски политичари еу много ЦерфидниЈи, с много розрађениЈом и прикривени Јом демагопгјом. Тако министар npoсвете остаЈе прилично блед и неистинит. О томе, да ли Је Иума стварно величина не може бити ни говстра (Доде-ова сатира се и састоји у разоткривању те привидне величипе). Али ми бисмо желели и сами да чуЈемо на пример министарски говстр који Је изазвао изванредно одушевљење у скупштини. Дакле, желели бисмо и сами да осетимо садржину демагошких елемената тог човека. Доде се у то пе упушта и тражи да му понеруЈемст иа реч о НуминоЈ атракциЈи. Такав пут писиа знатно умањујв снагу дела. Поред тога, у улози министра ми га готово и не видимо. Сво причање, кад )е реч о Нуми, своди се па приватан живот министра и безиачаЈне згоде и незгоде изван ресора: односи са женом тетком, доживљаlи са љубавнипама, неттрилике са лобошаоом Валмажуром итд. Затим Нума Је некако и сувишв самосталан. Значи. Доде се ниЈе удубио у проблематику система v коме Је све подрећено власти капитала. У то

СТУДЕНТИ - НАРОДНИ ХЕРОЈИ

НЕУСТРАШИВИ КОМЕСАР

одломак

КраЈем априла 1941 године истакнута je пред старом беранском Кршлом дугачка, широка и китњаста италијагуска застава. Пролазници коЈи су долазили бЈелопољским друмом или са харемског моста, мрко су гледали шарену крпу, што им боде очи и вриЈеђа понос. Ускоро поред забгаве стаде двострука Стража; унутар воЈници што непрестано папагаЈски креште „Saluta bandleга! Saluta bandlera“, а иапољу ЈугоСловенске жандарчине, што стално тумаче и преносе команду на народ „Поздрави заставу! Заставу поздрави, ej, куд си заћорио!** Чиновници и они што „знаЈу ред“ спретно су испружили руке чим их ту пут нанесе, трговци су поздрављали ради трговине, а шверцери да се што Јевтиније размину с влашћу. Само сељаци и омладина некако ниЈесу хтЈелм да се навикну на новости. Сталио су се, као по неком договору, правили невЈешти, пажљиво слушали жандарско обЈашњавање .трепћући очима и продужавали пут, као да се то на њих нв односи или бар да они ништа не разумиЈу, не виде и не чуЈу. Понекад би тек неки стариЈи промрмљао кроз зубе: „Ето ти, жацо, па поздрављаЈ; а Ја, богме, ни ону нашу ннЈесам много фермао". КраЈем Јуна наоружа се италнЈанска стража поред пушака Још и дугачким дрвеним моткама. Сваки час су истрчавали, стизали оне што су заборавили да поздраве, ударцима их нагоиили да то ипак учине и тада су се сми Јали заЈедно са онима из касарне и кантине Отада су путници радиЈе заобилазили мост и стражу. Само они што далско живе и риЈетко посЈећуЈу варош набасали би и дали посла и забаве страЖи и њеним тумачмма. У суботњи дан наиђе мостом од Харема старчић-муслиман из забаченог петњичког села. Водио Је на оЛињалоЈ вези два Јунчића исте зелене боЈа и истог узраста. Заплашени мостом. воЈском, аутомобилима и уопште невиђеним стварима, лоптасти Јунчићи близанци повукоше старца и часком избише пред Кршлу .онако утроЈе, борећи се Јелно с другим. Старац Је затезао из све снаге и. загледан у земљу и њену прашину, ниЈе видио ничег сем своЈих и њихових папака. Тек оштар ударац по врату нагна га да се усправи и да се суочгг са размахнттим италиЈанским војником. Никада у жнвоту старац из забаченог села ниЈе поздравио ниједну заставу, нити Je знао шта значи застава, нити се то она поздравља. И сад, док му Је разгаламљени караоишер ударцима и псовкама објашњавао ту високу надох Су се стрчавалм жандарми и

окупљали сељаци старац помисли само једно: да су сви скочили да му отму два лиЈепа аечкаста вочића. НиЈе знао другог начина да их спаси, сем да грчевито држи обЈема рукама олињале везе. Тако Је и пуштао да га туку, вуку и гураЈу, само не подиже руку ни да се заштити од ударца, ни да поздрави заставу. Онако гушав и приземан, био Је оличење велике биједе, а тоЈ биЈеди су се смнјали италиЈаиски и наши жандарми и нехи варошани, што су случаЈно шетњом наишли. Баш у наЈвећем смиЈеху, док су забрииути сељаци довикивали старчићу: „Поздрави, будало, видиш, утукоше те!" кроз гомилу се прогура висох, љепушкаст младић, болешљива изгледа. Руком ухвати у ваздуху замахнуту тоЈагу и нагну се над сивим лицем воЈшгка. Pourquol battre? покуша да се обЈасни на францускои, али у сљелсћем тренутку руке му поЛетЈеше саме и он чврсто стеже меко грло мале ружне фигуре у зеленом. Гаде! Гомила се заљуља; жандарми еу хтЈели да спасаваЈу карабињере, а сељаци да им истргну младића. Тако их и раздвојише. Сељаци су у густом броЈу гурали младића према иосту: „Зар си баш излудио, мрчове! Знаш шта би од тебе учинили? БЈежи сад и немоЈ им на очи!“ Нешто касниЈе дошао Је себи пригњечени карабињер и зацвилио танко, тужно: ~Rlbelli!“ Жандарми су пошли у потјеру за младићем, а када се вратише без успЈеха плашљиво су изви Јали пред командантом карабињера: „Засада ниЈе ухваћен, али биће... Сигурно he ra ухватити, Јер му име зна Ју.. ,*• То Је Крсто Вајић, познати комуниста. Лани Је лежао у затвору и опет he он доћи у Веране. Десетак дана касније дошао Је у Веране студент Крсто БаЈић, незнан и непримЈетан у хиљади устаника. ВЈежбао ce да пуца из пушке, да пуца у живе униформисане мете. Иза дводневних уличних борби, устаници ослободише варош —• сва Је смрђела од паљевине и изгорелог људског меса, Преостали карабињери, збијени у затвор, учили су ce да поздрављаЈу песницом. Осам стотина заробљених ИталиЈана пјевало Је у хору на свои тичЈем Језику: О бандите, Мусолини Убићемо те, убићемо! • Са првим руменим лишћем шума и воћњака, по земљи Још топлоЈ и травноЈ просу се црвена, страсна партнзанска крв. Подло, мучки, из засЈеда, пуцали су плаћени иилицаЈди. V Ваљу издадоше Крџића и Јааховића, на по-

лици погибе Радован Лазовић, ва Љубовиђи Бећо Ђилас. Заједно с небом сив Јеле су, тамљеле постепено поличке шуме и ливаде. Под кланцима кише, под прамељем магле, иадирале су с Рожајске стране Растодерове Оанде. МногоброЈне и добро наоружане оне су хтЈеле да попале села, да опл.ачкаЈу све што се може, да се додворе окупаторскоЈ власти и изврше посао за који су плаћене. Истовремено са њиховим навалама, подизали су се из Верана италиЈански батаљони са митраљезима и минобацачима, а пред il.iiua четници с конзервама. Полички партизани су чврсто стајалн и ваљано се тукли. С брда су гледали италиЈански официри кроз своЈе дурбине. Гледали су, мрштили се и одмахивали главама. Али, када су вид Јели како свиткаЈу у бЈегству биЈеле растодерске чакшире, како су често окрвављсне, како батргаЈу, падаЈу и лиЈепв се за земљу „тененти" су изгубили стрпљење и журно се враћали у беранска утврђења. За н>има су хитали четници, дахћуђи, с душом у носу, ОацаЈући и торбе и конзерве и сву прикупн>еву пљачку, чак и своЈе копоране. V тим честим, увек успЈешним политичкин борбама, изучио Је Крсто Balnh боЈну вјештииу. Код првог уписивања за Пљевља Јавише се он и брат ку МоЈсиЈе. У тамним горњоселскни шумским селима слиЈевале су се поворке ратника, слабо опремљене али добро расположене. На првим коиацима, док Је Још тра Јала песма и rpaja Крсто ВаЈић Је остао непримЈетни, ћутљиви, слвбуњави младић. Тек касниЈе, кад дуг пут, оштар планинсхи вЈетар и неугодни конаци убише расположење л>уди чула се шала и смиЈех и другарска ведрина Крстова. Људи су се жалили на вашке, нажуљена рамена и зави Јање у стомаку, а са тии стварииа су БаЈићи изводили шале. Два дана хода испред Пљеваља, Крсто Је сам без пром Јене носио и пушкомитраљез и већи дио мунициЈе. Откуда ти толихо снагеТ питали су они који су хтЈели да га сми Јене. ЕЈ, да знаш колико Ја Још имам снаге! Да ми Је толико мунидиЈе .. .* У пљевљансхом прелому ватре, кроз бљесак, кишу рафала и грување сву ноћ се чуо пушкомитраљез Крста ВаЈића. Штитио Је изношење рањеника, светио Бања Јочића, Љуба Царичића, Милисава БарЈактаревића. Мисли су vy биле брзе као рафали и све су ишле истим правцем заштитити другове, не дати се. У свитање су се Веранци нашли зби Јеки у згради гимказиЈе, обасутк са свих страна ватром бацача и вутоашта.

Цио дан су се бранили ватром, а увече извршише продор. На челу су били командир Секулс Поповић, митраљезац ГТулл Сто Јановић и пушкомитраљезац Крсто БаЈић. Док Је за и.има остајао тутањ и ifboлом и млазеви ватре, на голој врлети их прнми хладна и тужна пљевљанска ноћ. У зђтамљеиим, мрачиим и сиротним селима окупљала се гола и боса војска, гладна, уморна, а жедна освете. Уз туту за изгубљеним борцима, уз тежак транспорт тешких раљеника извршсн Je упис за Прву пролетерску бригаду. Крсто и МоЈсиЈе ушли су у њу Са Још пст шест другова из Комског одреда. • Сљегови босанских планина прогутали су многе стопе и трагове, попили зноЈ и муке и црвене локве крви пролетерске. Сњегови су били и нестали, а замршени трагови колона и дуги тешки маршеви од Пљеваља до ПодроманиЈе свијетле нама данас и свиЈетлиће иза нас као вигока еазвЈежђа. Име«а борапа неће избрисати сниЈег, ни ноћ. вриJe»ie ни заборав. Тукућиредом усташе. ИталиЈа.на, IБемце и четнике, пробила се Прва на Игману. Колона иде заље, иа крају заморног дана, у бескрајан ноћни марш. Треба избити тамо гдЈе се иепријатељ не нада, мора се изненађељем потући страшна надмоћна сила. Један за другим иду, а као ореол око глава бораца, титра сивкасто свјетло у ноћи. Гладни су и уморни, сан се навлачи ма очи, а коге дубоко тону у снкЈег биЈелу меку постељу. Ворац Је посрнуо, легао иа внЈтЈег и остао. У облачном небу привиђаЈу му се звијезде, под овим босанским небом чини му се да чује дозив из свог села, са албанеке границе. Он више не чуЈе како колона пролази и не deha се датреба да устане, „Не дрмаЈ ме!“ виче он човЈеку коЈи га вуче горе. „Пусти ме, остави, видиш да сам заспло!" „Не смиЈеш заспати у сниЈегу, у Фочи ћеш дуже спавати. Три дана ако хоћеш!” таЈ неки глас буди сјећање у замореном мозгу, то Је глас Крста БаЈића... Човјек се ojeha даље: далеко су завичаЈна брда и биЈеле меке постеље, овдје Је неуморна Прва пролетерска, осветница, и не омије се заопати. ЧовЈек устаје и иде, наслаља се на руку ДРУга и са чуђењем мисли: вткуда тоЈ руци толико снаге? А пред другим конаком, иа дугом ноћном иаршу, тај исти човјек подиже из сниЈега другогчо■Јеха н друта људе. Даввс су живи иво-

ги, коЈи причају о другарству Крста ВаЈића, о другарству племенитоЈ поЈави новог времена. Читаву ноћ и читав дан, под непрестаном кишом, ишла Је колона. Киша ниЈе преста Јала ни другу ноћ, а марш Је трајао до поноћи. Тако Је први батаљон стигао у село Репавце и људи су као мртви попадали по подовима, свнјепи у мокру клупчад. Долазећи, грабили су се за мЈеста. Само Крсто БаЈић, делегат пратећег вода, Још Је имао снаге да се држи на ногама, да тражи мЈеста за друге и тек када су сви имали кров и одмор посрћући Је пошао на починак. При одмарању, између двиЈе битке или два марша, отварао Је Крсто кљиту за себе и за друге. А кад говори, то није било ~као из књиге“, него празо из душе. Меки душевни човЈек, сав Је био саздан од љубави, чудне, њежне, ckodo дЈетшБасте. и такав Је прешао од Романиlе, од Колашина до Ливна. Кад Је првипут заузимано Ливно од читавог града давала је отпор Још само Једна касарна. НеприЈатељ се кадао да he добити поЈачање, желио да ггреговара и одуговлачи. Тада су шест бораиа пррог батал*>на продрли у касарну, постарпли аутомате и заробили сву посаду. Један од ових шест Јунака био Iење жни младиђ, меки и тохм друг Крото ВаЈић. • e e У борбама у Босни изгубио Је Крсто Ваlић Јединог брата МоЈсиЈа. У Восни и на СутЈесци изгубио Је много другова. Бол за братом, оштар и отрова«, туга за доуговима, тмурна и тешка. све невоље, бриге и болови све Је заборављено тек у Јуришима кад стрављене банде бЈеже пред пламеном Пролетерске. Почетком 1944 растао се Крсто са сво-Iим батаљоном са ноеосталим доуговима Јога од деиембра 1941. На новоЈ лужпосто. у Tpehoj крајишкој пролетерскоЈ бригади. нашао Је људе које Је још од првог дана морао завољети. Уопште Је дирљиво то осЈећање с коЈим се еретаЈу и боате борци Црне Горе и Kpajmre. они се до овог рата нису ни знали ни вид Јели. Можда Је то од ватре и грмљаве. *о-Iим су одЈекивали Грмеч и Дуомитор 1941, можда од новог, у борби исконаиог боатства можда од оне сигуриости за за-Iедничку ствао коЈа прожима прекаљене борце. У сваком случаЈу, то Је дивна >'ађиlа љубави, коЈа олакшава борбу и ппезире опасттости, коЈа чини да ране нису тешке, да Је и сама смрт слатка у колу Јунака и пред њиховим очима. КраЈишници су вољели свог комесара што Је из Црпе Горе. што Је из Прве поолетеоске, што је друг и Јунак. што их храбро води и што их воли као рођетш брат. ЗаЈедно су поошли босаиека боЈипгга и путеве сттоменике Јунаштва. Опет су пред њима падале усташке, четкичке. њемачке страже и посале и гаршпони у градовима. Вритала 1е »•чзила све што Јој ce ставило на пут Млади и спажии гласови Крајишни’'"’ Шевали су: „Сва ее шша земља тоеска куд пролази ГГролетерска .. .** • e e У Вераввгиа, у Јулу 1948. плакале су маогв мајхе. Једва Je плахала што Јој

Је дошао син и казао да више нема брата. УмЈесто младог гимназиств Мојсија Бајића, остао Је гроб у Босни, прекривен сјајем славе и зеленом меком травом. МаЈка Је плакала што и овог друтог сина не може задтзжати, што он и не помишља да се задржи и поштеди, што Је тако витак и лиЈеп, што Је тако заволио борбу и заљубљен у освету, закесен, све друго заборавио. Ускоро Је и пошао. Tpeha крајшшса бригада, заЈедао са црногорским и србиЈанским бригадама, пошла Је да ослобаћа Срби Ју. Недић Је цвилио из Београда што више не може да одбрани моравску долину и љемачке комуникапиЈе у н>оЈ, што he ускоро, заЈедно са cboH ВаЈкеом морати да Hanvcrat Беотрад. Четничке банде Недића и Драже распадале су се као крда под пролетеркжим уларшша. Иза заморног марша и непрсстаних борби, избила Је Tpeha краЈишка на планину Златибор. Штаб бригаде Је стигао непосредно у »атреку линију и ту заноћио. У позадини Је била главнина бригаде, борци преморени дугим путем и честим Јуришима. УЈутро су четници прешли у противнапад, отвараЈући ватру са наЈближих коса. Тада крето ВаJnh шаље команданта бригаде да ЈепрестроЈи и покрене, а сам, Јашући на кон>у, врши Јуриш на полазне четеичкв положа Је. Има момената евиЈетле осветаичке етрасти кад сав човЈек живи само Једном мтгшљу човЈек падне, али ocraje у тоЈ племенитоЈ миели и страсти, човЈек губи оно земал>ско и сав постаЈв визиЈа и свиЈетла успомеиа и прим Јер. И остаће у народу успомена на младог коњаинка, коЈи Је уЈахао на непријател»ски положаЈ и тукао брадату руљу парабелумом. Сав се његов живот тим тренутком претворио у метеор, коЈи пада свиЈетлећи и оставља свиЈетли траг, А шта се и тражи вишв од живота? Ускоро Је стигла бригада, разбила и далеко отЈерала четничке банде. Љути као вуци, млади КраЈишници су осветили свога комесара. Затим су г« ожалили и сахранили. Мало касвиЈе, затражили су да Крсто Бајић будв проглашен за вароднот хероЈа И Још оки носе у срцима лик и спомен његов и предаЈу га онима ксЈм ra нијесу знали

Михаало Лшћ

3