Студент

Чeтири године Устава Федеративне народне републике Југославије

На дан 31 јануара 1946 годјшо Уставотворна скушптина ФНРЈ поогласила je основнн закон нове Југиславије Устав ФНРЈ. То je био први Устав који јр донет у свету после победе демократских нарида против осовинских фашистичуиу сила. Али то није био уобмчајени нешто дотерани м реформисани стари, буржоаски устав. То је био Устав који је изражавао у суштини друкчију државу него што је била држава у којој су југословенски народи живели до 1941 год. Устав ФНРЈ није био декларациЈа и програм за будућност. Он није био ни производ кабинетског рада хли дело вештих правника. Он је претстављао докуменат који је на основи највишег закона земље изражавао крупне друштвево-економске, политичке и националне промене које су се десиле у Југославији, и на основу којих је изграђена држава вовог и вишег типа од старе Југославије. Народи Југославије нису за време фашистичке окупације седели на »шру, вршећи више или ман>е успешиу пасивну саботажу протмв окупаторског и квислиншког режмма. Они пису хтели да буду послушни робови и мирии посматрачи борбе демократских варода против хитлеровских агресора и варвара. Иако их је звапичва краљевскокапиталистичка влада напустила и нз ииостранства саветовала на »чекање'*, наши народи нису ни могли ви хтели да чекају, Јер од другог нису имали шта да чекају осим одржавање старог реакционарног друштвеног и политичког уређења. Припремајући се још пре окупације по директиви и под руководством Комунистичке партије ЈугославиЈе на отпо»Ј и борбу, наше народне масе су одмах, по нападу нацистичке Нсмачке против СССР-а, ступиле у оружапи устанак против окупатора и ломаћих издајника. У вародви устапак повела Је све патриотске снаге наше землл на челу о радничком класом авангарда ове класе и предводни одред свих радних маса наше земље Комунистичка партија Југославије. У свим крајевима Југославије олаауо је пожар устанка и Ослободилачког рата. јер су наши народи веровали Комунпстичкој партиЈи, јер их она никад није напуштала и преварила. јер је она била спосоона и спремиа да организује и води не само борбу за ослобођење земље него и борбу за стварање бољег и срећнијег хивота радним масама. У току тешких али и славнкх борби, уз огромне људске и материјалне жртве, напш народи су пуне четири годиве водили Ослободилачки рат ва втрани демократсклх држава, као верни савезници не само демократских зекаља него и нарочито прве земље социјализма коЈа се борила за свој опстанак и за отварање Још већих услова за победу пролетаријата и социјализма. У процесу Ослободилачког рата рушен стари апарат власти, огрезао у издаји, и стваран је нови апарат власти, коЈи Је био способан и подесан да пружи политичку основу Ослободилачком рату и вовоЈ народноЈ државној органнзацији. Руковођена науком марксизма-лељивизма. КПЈ Је звала да условнма антифашистичкога рата репш mrraње властн и усмери развоЈ догађаЈа у правцу ооцијалистичке револуције. Bch у току 1941-42 стварају се новп револуционарнн органи народне власти народноослободнлачки одбори. Beh у току устанка и у доцнијим догађајима сви Јутословенски народи, на бази пуне примене пришрта самоопредељења. ослобађају своЈим сопствсним снагама своЈу зеиљу и формираЈу opraве пародне властн у коЈима учествују синови тих народа. На широкој освовн прзва на самоопредељење и под руководством Комунмсткчке партиЈе, Једине политичке снаге верне интернационализму н способпе да оргавизује зајслничку Југословенску државу. у оружавоЈ иорби и у нзградњи нове власти ствара се вов однос међу народима, однос узајамног поштовања и брат- ‘ ске сарадње. однос равноправностн и сув«рене једнакости Срба, Хрвата, Словенаца, Македонаца и Црвогораца. То је омогућило /з се већ 29 новембра 1943 поставе тсмелл нове, народне државе, државе заеноване ва револуционаршт оргатта народне власти н ва федеративном принципу. Од тог времепа до краја * Другог светског рата наши народи су, користећи при краЈу помоћ Црвена армије, ослободили земљу од окупатора и мирно довршавали нзградњу своје фсдвративне народне државе. Све ово објашњава што Је ваша земља могла донети само веколико месеци после ослооођења земље свој Устав, коЈи није обећавао и прокламовао, него Је озаконно но-

ву државу створеву у процесу вародне, социјалистичке револуције Устав ФНРЈ је не само први основнн закон у ослобођеноЈ Европи, вего и први и стварпи Устав народно дсмократскс републике као посебне форме државе радника и сељака. социјалистичке државе. Оа Је умногоме сличан Уставу прве социјалистичке дрхаве и инспирисан је принципнма о нзградњи социјалистичке државе које су поставилн Марко, Енгелс и Лењин и које Је изразио Устав СССР-а од 1936 г. То Је разумљиво, Јер је наш Устав нзразио државу у коЈоЈ власт црнпада радном народу на челу о радничком класом и под руководством његове авангарде, која је у стању да, на политнчкоЈ основн чвдстог демократског с&веза радничке хласе, радног сељаштва и осталнх трудбеника, руководи борбом за изградњу социјалистичког друштва и за постепено лнквидирање отпора свргнуте буржоазије, искорењавајући постепено све изворе експлоатације човека човеком. Према томе Устав ФНРЈ није само први истински народни устав у политичкој историји југословенскпх народа, није само најпрогресивнији . правпи докуменат у дугој и тешкоЈ борби наших народа за независност. слободу, демократију и бољи живот радвих људи. Његов историскн значај лежи још и у томе што Је ов први основни закон народно демократске републике нови облик социјалистичке дрхаве, односно државе коЈа се Јавља у периоду прелаза из капиталнзма у социјализам. Услед тога што овај облик социјалистичке државе одговара савременом стању унутрашњих и међународних односа у многим земљама света и што обогаћује тактику и сгратегију социјалистичких и демократских снага у свету. Сви устави народннх демократија, донети до Резолуције жнформбироа na и после ње, уколико се не своде на слепо копирање совјетског Устава, прнхватили су низ принципа н одредаба нашег Устава. То важи чак и за Устав Републике Мађарске, донет на брзину у августу прошле годиве, који се разликује од осталих народно демократских устава по томе што садржи један увод у коме је дошла до изражаја садашња информбироовска теорија о социјалистичкоЈ дрхави и социјалистичкоЈ револуцији. У том уводу се истиче да је Мађарска народно демократска држава зато што је мађарску ослободила оружава снага СССР-а и што Је она н даље подржава као нову државу. У последње време у совјетској публицистици и науци наш Устав се прећуткује и проглашен је као да не постоЈи. Устави народних демократнја тобоже почињу са Уставом Албаније, иа да Је сваком познато да је он не само донет два месеца после нашег Устава, него је у осиови превод аашег Устава. Разумљиво је, да овакво провидно прикривање истиве само штети угледу совјетске науке и спушта је на позиције серзилног служења ЈедноЈ антидемократској и ревизионистичкој кампањи. Никаква скривања и прећуткивања не могу одузети снагу истине непобитној чињеници да је Устав ФНРЈ први најдоследнији и најпотпунији основви закон социјалистичке државе у форми народне републике. Најзад, значај Устава ФНРЈ лежи у томе што се на основу принцира и установа које је он учврстно развила изградња социјализма и социјалистичке демократије у нашој земљи за последње четнри године. Сагласно Уставу донети су тако крупни закони о национализацији, о земљорадничким задругама, о вародшш одборима, о кривичном праву, о породнчном праву. о социјалним правима трудбеника итд. коЈи су умногоме измепилн лик наше земље, учврстнли нове социјалистичке одвосе у разиим областима привредне, политичке и културне изградње наше земље. Упоредо о тим усавршавао се апарат управљања привредом и државом на бази укључења маса. развмјања свести и ипицијативе трудбсника у решавању и остваривању најразличитијих задатака, на базн учвршћења демократских права грађана и демократске социЈалнстичке законнтости. Отуда се може без претеривања рећи да Је Устав ФНРЈ данас основни закон доследне изградње сццијализма н социјалистичке демократмје у нашоЈ држави. Он Је бно и остао, као што каже друг Кардељ У свом говору у НародноЈ скупштини поеодом доношења новог закона за нзбор Народве скупштиае ФНРЈ, »један од најнагтреднијих докумената истинске лародне демократије“. ДР. Ј. ЂОРЂЕВИТх.

професор Увиверзхтета

ЈАНУАРСКО-ФЕБРУАРСКИ ИСПИТНИ РОК

Упорно се борнти протио одустајања

Beh неколико дана полажу се испити на нашем Универзитету. Време кратко за давање детаљне анализе, али довољно за уочавање основних проблема, Испунила су се предвиђања да he уЗете обавезе, у погледу испита, бити премашене. Обавезе гласе на 31.476 испита а пријављено је 35.781, нерачунајући Економски факултет чији деканат. тачиије администрација није још „стигла' 4 да израчуна број пријављених испита. Но, нажалост, испушава се и друга: узета обавеза се коначно не остварује. Први резултати чињенички доказују још увек се доста пада. нарочито одустаје, додуше, редовни нешто мање од ванредних. Већ сада је прилично студената особито на Техничкој великој школи. Медицинском и Економском факултету изгубило годину дана. У вези с тим, поново се јављају „теорије" верни пратиоци последњих испитних рокова, да he бити „гледања кроз прсте“. Заједно са „ставом" да се испит може спремити за неколико дана. у периоду између два испита, јављају ce и протурају најразличитија тумачења нових правилника о режиму студија који после овог испитног рока треба да буду објављени, а чија he садржина изгубити карактер прелазности. Анализа правилника заслужује посебну пажњу, и томе he другом приликом бити више речи, али засада је довољно да се каже да he она разбити ~теоријице” а многа прижељкивања неуредних студената остаће јалова. Ту би. узгред, требало напоменути да се на једном нашем факултету покушало да „омогући" неким студентима да поново, у овом истом испитном року, полажу испит из кога су и по њиховом сопственом казивању‘оправдано пали. IИотиНаци7а да су то IН добри другови и да he изгубити годину", непостојана је и није никако у складу са режимом студија и ставом који наша организација има по тим питањима. Међутим, у овом испитном року на многим факултетима постижу се добри резултати. На пртшер, првих дана испита на Поллпривредном факултету положено је 86°/* а одустало свега 3,б°/о. Или на првој години Технолошког факултета. где је пробни испит из физике од 74 студента положило 73, или на Славистичкој групи Филозофског факултета или резултати које постижу редовни отуденти (72,5%), а нарочито чланови Народне омладине (77,5°/t) Правног факултета. Карактеристично је да добре резултате постижу студенти најстаријих година. Петнаест студената Рударског факултета, који су се обавезали да ће дипломирати ггре рока. испунили су своју обавезу: јуче су они добили дипломе, постапи први млади инжењери рударства

васпитани у социјалистичкој отаџбини, Студетни IV године Пољопривредног факултета положили су 89,8% испита са средњом оценом 9,1%, а од студената V године Ветеринарског факултета нико није одустао; пријавл>ено је 133, а положено 126 испита. Резултати испита макар и делимични,, заиста постају оцена рада сваке наше организације и сваког нашег појединог студента њеног члана посебно. Треба указати на још један проблем. одељења наших организација углавном раде од 12 до 14 часова. То се време усталило нао радно, на њега се навикло. Међутим, на неким факултетима сада је тешко доћи до тачних информација, јер се руководиоци одељења и остали чланови ретко или никако у то време не могу наћи у својим одељењима па

и на факултету. То специјално важи за рад стручних одељења, чија би активност у овим испитним данима требало да буде нарочито жива. Изговори су разни а последице ce углавнои своде на једно: подаци и оцена се дају „од ока”, на основу разних папирића а не једне солидно вођене евиденције, стално контролисане и усавршаване. Занимљив је случај Техничке велике школе. Постоје три евиденције: при ректорату’ деканатима и организацији Народне омладине. То је на своме месту. Међутим. тешко се, у погледу података о испитима, може ослонити на било коју све се разликују и то прилично. Уовом случају на овакву евиденцију не може се ослонити као на једно од средстава које служи за оперативно руковођење.

Другови са Грађевинског факултета, полажу отпорност материјала

ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ

Y овом poку ликвидираће ce већина заосталих испита

Пред студенте Правног факултета постављен је у јануарском испитном року озбиљан задатак ликвидирати заостале испите којих на свим годинама има 1480. Досад је пријавњено 1031 испит од 1086 колико је узето обавезом. што значи да према обавезама није при}ављено 55 испита то Behima из оправданих разлога. Према своме још увек с:г£је заосталих 449 испита и то највмше код апсолвената (270) и на *V години (146) и то због тога што међу апсолвентима има велики 6poi другова који су дошли из државног апарата са великим бројем заосталих испитз а исти је случај и са IV годином . Студенти lIT године пријавили су све заостале испите. а na II години није пријављено само "5 испита већиком услед болести. По броју пријављених испита види се да је организација Народне омладине и велика већина студенчта озбиљно схватила задатак да ликвидирају заостале испите. Реалност обавеза је проконтролисана на састанцима актива Народне омладине. Консултације су одржаване из већине предмета уз задовољавајуће учешће студената. Велику помоћ пружио је студентима асистент из међународног јавког права Божо Јовано-

вић и професор из истог предмета др. Милош Радојковић, професор др, Балтић, професор Балог и др. Ф. Ш. ★ У периоду од 20-25 овог месеца од пријављених 334 исгтита положено је 202, одустало 81 кандидат а 5 нијв положило. Овим цифрама обухзаћени су испитни резултати свих студената: редовних, ванредних и апсолвен а та. Као што се види проценат положених испита износи 64,5%, проценат одустајаша износи 20% а палих 15,5%. Редовни студенти пријавили су 139 испита положили 100, одустало 16 а пало 23 студента. Ванредни студенти пријавили су 101 исгтит, положили 51. одустали 36 а пало 14 студената. Апсолвенти (редовни и ванредни) пријавили су 94 испита, положили 51, одустало 29 а пало је 14 апсолвената. Из података се вици да је ндшећи број одусталих испита код ванредних студената (35,5®/e) и код апсолвената 31%. број палих је највећи код редовних студената, али ie и број положепих испита код редовних студената знатно већи.

СА РУДАРСКOI

ua гуддрсаиж фвжултету Јв, ои недељв, anmeor «QWam ЗДмишла своЈе дхшломске радом

ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ

На IV години просечна оцена 9,10

Први резултати исгогга на Пољопривредном факултету показали су да су поједини другови немарно пришли учењу као на пример; Гвозденовић Вукосава која Је оа једним положеним исггитом услоано уписала трећи семестар а поред тога изишла је неспремна на иошсг из неорганске хемије и није га положила; сличан је случај са студентима Стеваном Лазаревићем којн има пет заосталих ислита а ва ове испите није изишао, Ческо ОгилиЈа која Је исто условно утшсалатрећи семестар и одустала са испита. Иначе од укупног броја пријављених исшгга на Пољопривредом факултету, досада је положило 86,°/o, пало 10.4*/о, а одустало 3,6°/o. Студенти II године агрономије имају највећи 6po.i заосталих исгшта а на н»их ипак отпада највећи број одУсталих т. Ј, од укупнг броЈа одусгалих 3,6°/» на II годину долази 2у2°/оЧегврта година показала Је досада најбоље резултате. Од укупиог броја пријављених испита полкхкено је 89,8°/о са средшом оценом 9,10°/о. Студенти I гсдине полагали су као први испит из неорганске хемиЈе и показали су доста добре резултате. Међу н»има се нарочито истакао Мирко Зечевић коЈи Је добио оцену 10. Он је такр одговарао да му je професор Шолаја честитао на показаном успеху. М. Кнежевић

ВЕТЕРИНАРСКИ ФАКУЛТЕТ

Ниједан студент пете године ветерине није одустао

На Ветеришфском бољ« успехе за прва два даиа постигли су студенти v године. Од 133 пријављена испита положено је 126, Ниједан студент није одустао. У овом року стекла је право на полагање испита изботанике и физике и I година. Прва два дана од 43 пријављена испита дато је 37 а пала су 4 студента. Од испита су одустала два студента. На П години првога дана поло-i жено је 40 испита од 49 пријављених. Пао Је 1 а одустало 8 студената. ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ

Славистичка група засада постиже најбоље резултате

У досадашњем полагању мспитД на Филозофском факултету најбоље резултате постигли су студенти славистичке групе. Од 71 студента положило ie 56, пало 10 а одустало 5. На групи књЈlжевности резултати су нешто слабији. Од 46 стуедната II године који су полагали заостале испите из македонског и сгарословенског Језика 11 ie пало а 10 одУстало. Међу одусталим сгудентима на испиту из старословенског језика је неколицина таквих који су једноставно одбили да изађу на испит зато што су већ пали на испиту из македонскот језика. Комвггег Народне омладине позвао Је ове студенте на одговорносг због нецравилног става према полагању. На педагошкој групи досада је п<>лагало 14 студената од којих јепало 5 а један одустао. Онако спабре>зултат на овој грутш дрлази услед веозбиљног схваташа исгогга чз опште педагогије.

ГРАЋЕВИНСКИ ФАКУЛТЕТ

Добар рад консултативне групе саобраћајаца

Да би се што боље за испит из статике иржењерскцрг: конструкција студенти IV годинв саобраћајног отсека Грађевинског факултета почетком јануара формирали су консултативиу Група, којом руководи асистент, инж. Драшковић помоћи ће сту-: дентима коЈи већ дуже времена индивидуално раде овај rrpetf-! мет да што боље схвате сутину разних проблема и мегодику У њиховом решавању. У току јануара консултативна група се већ' састала четири пута и по интересо-’ вању и активности студвната осећа се да he она бити од велике кррии сти. Међутим, од 19 студената којИ посећују консултативну групу не** колицина весзбил»ио рале и избегава-ју т одговара]у 54a поетављена питања. t' л тт а. т

ИЗБОРИ за ГРГАКЕ НАРОДНОГ ФРОНТА БЕОГРАПД Избори за органе Народног фронта града Београда одржаће се у недељу, 5 фебруара 1950 године.

И з сод d ж а /а: ПРВА СТРАНА: Четири годипе Устава ФН РЈ Упорно се борити противу олустајања ДРУГА СТРАНА: r?’ > ппотив гтнформбироо вских метода п политике у СФДО задатак међународног двжократског омлалипоког по.;рста Три арагопена прплога ТРЕЋА ГТРАНА ; Дан одбранс аутопомије У ниверзитета из истормјата студевтског покрета „Лирика“ Славка Вукосав љевића приказ ЧЕТВРТА СТРАНА; Кружи факултетом Међууниверзитетско смучарско првенство Годишња скушптипа футб алског клуба „Црпене звезде" Шах: Прва такмичења поч иљу у фебруару

ОМРТ ФАШИЗМУ ¥т СЛОВОДА НАРОДУI ОР Ш ПО СРВИЈЕ НА БЕОГРАДСКОМ УНИВЕРЗИТЕТУ И ВЕЛИКИМ ШКОЛАМА ГОДИНА ХП ВРОЈ 3 30 ЈАНУАР 1950 ГОД. ЦЕНА 8— ДИН.