Студент

Бop6a против информбироовских метода и политике у СФДО

задатан мвђународног демонратсног омладннсног понрета

Непринципијелном и лакејском политиком неких руководилаца Светске федерацијб демократске омладине и командовањем совјегских руководилаца, односно претставника у СФДО, Федерација се претворила у инструменат за спровођење информбироовских цил»ева, а у последње време, нарочито. за нападе на Југославију и посебно, на Народну омладину Југославије. Између великог низа других последши непријател>ски акт руководилаца СФДО то нарочито потврђује. Наиме од 15 до 21 јануара ове године одржано је у Букурешту заседање Извршног комитета Светске федерације демократске омладине, на коме је: „Однос према руководству организације Народне омладине Југо Славије" било посебно питање дискусије Комитета. Иако је према изричитој одредби Статута Федерације Секретари}ат био дужан да обавести Пентрални комитет Народне омладине Југославије о одржавању тог састанка и позове претставнике Народне омладине да на њему присуствују, он то није урадио. То је још један акт, још један непријатељски поступак, који he. нема сумње, значити даљи корак у непријатељској политици и нападима који се у Светској федерапији демократске омладине спроводи против наше земље и наше Народне омладине. Утицај совјетских претставника, односно совјетске политике и политике претставника информбироовских земаља који раде у руководству СФДО аналоган је раду и поступцима совјетских претставника и претставника земаља народне демократије у руководствима других међународних масовних организаци!а. Он се осетио одмах после објављивања Резолуције Информбироа Совјетски претставници настоје ла на све могуће начине унесу дискрмминаторске методе према Југославији у међународне масовне демократске организације, као што је био пример са Међународном организацијом правника, Међународном федерацијом демократских жена, Међународном организацијом новинара. У тој политици руководиоци СФДО нису заостајали иза совјетских лакеја у овим међународним организацијама. Они су неколико пута, досада, грубо кршили основне одредбе Статута Федераците и принципе на којима је постављен њен рад. Последица такве политике јесте да се у Федерацији све више укида равноправност организација чланица, нестаје добровољности у прихватању одлука и њиховом спровођешу, а уместо тога уводе се највулгарнији методи бирократског руковођења и наређивања који су руководиоци СФДО примили од стране совтетских колега и совјетске политике. Таква недемократска, неприндипијелна, секташка и разбијачка политика доводи до тога да СФДО све више слаби, да се широке масе демократске омладине света одвајају од ње, што све скупа иде на уштрб и штету јединству демократских снага света у борби против старих реакционарних режима, у борби за бољи живот.

Поводом овог последшег заседања Изршног комитета СФДО и непријатељског дискриминаторског акта према Народној омладини Југославије Централни комитет Народне омладине Југославије упутио је Извршном комитету меморандум у коме се најенергичније протестује против оваквих поступака и кршења основних одредаба и принципа • Статута и Федерације. Народна омладина Југославије била је од оснивања Федерације па до данас један од најактивнијих њених чланова и са највећом доследношћу је спроцодила у живот њен Статут и учествовала у свим њеним акцијама. Она је организовала масован долазак иностране омладине у нашу земљу. 1948 и 1949 године организован је масовни долазак иностране омладине на израду великог објекта Аутопута „Братство-јединство“. За последње две године одржано је у нашој земљи низ великих манифестација солидарности са омладином других звмаља у току прославе Светске омладинске недел»е, Светског омладинског дана, 21 фебруара. 14 априла итд. Наша омлалина масовно је манифестовала своју солидарност са напредном омладином света у борби за мир, приликом припрема одржавања Светског конгреса присталица мира у Паризу Омладина наше земље масовно се припремала за велике праз—'ке лемократске омладине света: Светски фестивал омладине и студената и Други конгрес Светске федерације демократске омладине. Као помоћ омладини колонијалних земаља. wa пгг*ив Фестивалског комитета ЦК Народне омладине Југославије одлучио је да преузме све трошкове око пута и боравка делегације виетнамске омладине на Фестивал. То су само неке од најкрупнијих акција Народне омладине Југославије у ку подршке међународном омладинском демократском покрету и Светској федерапији демократске омладине у току протекле две године. Но, за информбироовце у СФДО те чињенице не претстављају ништа, напротив однос СФДО према нашој омладини оштро се изменио, нарочито баш за ове две последње године. Дискриминација коју СФДО спроводи према нама одразила се у читавом низу поступака Секретаријата. Од 1948 године Секретарпјат је почео да спречава излажење било каквих вести о активности Народне омладине Југославије у свим публикацијама СФДО. О радним акцијама наше омладине Секретаријат није дозволио објављивање чланака у публикацијама СФДО, а место тога почели су се нарочито у. последње време појављивати непријатељски и клеветнички чланци и вести на рачун Народне омладине Југославије и нашс земље уопште. У меморандуму се, у вези непријатељског става који су заузели према организацији наше омладине у 1948 години, руководства неких омладинских организација, а нарочито оних из земаља народне домократије као и ставом Секретаријата Светске федерације демократске омладине, наводи пример распуштања Већа омладине балканских

земаља; затим дискриминаторски став Секретаријата СФДО према нашој омладини приликом Светског фестивала омладине и студената и Другог конгреса СФДО у Будимпешти, када су обе ове манифестације коришћене од стране руководилаца неких омладинских организација за клеветање и провокаторске иступе према Народној омладини Југославије, а Секретаријат СФДО је не само то све допуштао него и неколико пута и сам учествовао у дискриминаторским поступцима према нашој омладини. И поред тога што се Централни комитет Народне омладиАе Југославије обраћао Секретаријату неколико пута у вези свих ових непријатељских иступа и другог он није примио никакве одговоре од Секретаријата или другог тела. Исто тако на захтев претставника ЦК Народне омладине Југославије Секретаријат СФДО ни до данас није учинио ништа да се одржи састанак претставника Народне омладине Југославије са Секретаријатом СФДО где би се ставила на дневни ред питања његовог става према НародноЈ омладини Југославије. Износећи податке о дискриминаторском ставу СФДО према нашој омладини у меморандуму се посебно истиче да је Секретаријат СФДО у више наврата грубо повредио одредбе Статута СФДО и да то још стално чини „Низ руководстава омладинских организацЛја чланица Светскв федерације демократске омладине води кампању непријатељства и развија мржњу према Народној омладини ЈугославиЈе и то једино из разлога, јер наша омладина заједно са читавим народом не прихвата диктате руководилаца СССР-а, брани независност своје земље. Та руководства врше дискриминацију према Народној омладини Југославије искључујући је из сваких веза и размена и тиме крше обавезе коlе им налаже Статут СФДО. Кршењем Статута, отступањем од принципа Федерације, руководиоци СФДО показали су да ову организацију хоће да ставе у службу људи којима је циљ да преко ње спроводе дискриминаторску политику према Народној омладини Јутославије, „Искључење“ из редова СФДО Народне омладине Југославије само је један од израза политике прстварања СФДО у оруђе совјетских руководилаца за вођење антијугословенске прснхаганде. Царавно да и тај поступак руководилаца СФДО као и сви рани.lи не може да заустави све брже ширење истине о борби југословенских народа и њихове омладине у свету, не може да заустави све Iаче повезивање и сарадњу Народне омладине Југославије са демократском омлалином читавога света. Истовремено букурештанско заседање Извршног комитета СФДО претставља оштру опомену, да ликвидација информбироовских метода и политике у СФДО претставља битан услов за њено одржање и Iачање као стварног органа демократске омладине који се бори за мир. слободу, независност и равноправност свих народа. М. Ј. БОНДИЋ

У лабораториЈи Технолошког факултета студенти су вршили опите и за време семестарског распуста

Од 62 пријављена испита на Технолошком факултету положено 21

На одржаним исготша на Технолошком факултету из термодинамике и машинских елемената који су уједно и заостали исгшти на IV одвосно Ш години, постигнути су врло слаби резултати, На испиту из термодинамике од 31 кандидата положило је свега 16. Из машинских елемената од 62 гтријављена испита полагано је 59, Од тога је 21 положило, 12 пало а 26 позвато на допунски испит. Овако слаби резултати на свега ДВа одржана испита говоре о недовољном индивидуалном раду студената, тим пре што је међу палим студентима већина оних који су или условно уписали семестре или су понављали и враћени у нижу годину, чиме he известан број студената изгубити право на школовање. Организација Народне омладине на Технолошком факултету је правовремено предузела све потребне мере као што су: формираше консултативних група. затим широка агитација да' се испити добро положе. Па ипак због небриге студената све ово није уродило плодом. Уместо систематскот савлађивања материје ови студснти cv кампашски радили, што јасно н*ге ни мотло довести до бољих резултата. Добре успехе постигли су студенти I године Као ггример правилног схватања основног задатка студената учен.а, могу послужити студенти I године. На пробним испитима из физике од 79 студената изашло је 74 од којих је успешно положило испит 73, што чини 98,7%. С. Д.

МЕДИЦИНСКИ ФАКУЛТЕТ

ПРИМЕР НЕОДГОB ОРНОСТИ

За јануарски испитни рок студенти медицине имали су 5862 заостала испита и стекли су гграво на полагање још 2960 нових испита. На конференцијама Народне овљладине које су одржане тсхком децембра прошле године студенти су дали обавезу да he изићи на 6.618 испита. Међутим, сада је при Јављено 6.948 исгтита чиме Је обавеза премашена. За прва три дана полагања било је пријављсно 353 испита од тогаЈе положено 276. Од исгогга Је одустало 29 студената а пало 48. 9 студената поиављаће годину. НаЈслабији уопех показали су студенти II године. Првога дана полагања на испитима из биологије од 25 студената пало 1е 18. Студенти П године медицине могу служити за пример неозбиљног и неодговорног схватања свог оеновног задатка. Резултат тога су многобројне глупости коЈе су многи студенти на иопитима из биологиЈе, нпр могло се чути да жабе припадају сисарима и да птица има зубе“. што свакако не би казали ни ученици основне школе. В. К. и О. С.

МАШИНСКИ ФАКУЛТЕТ

Запослени апсолвенти Машинског факултета

На Машипском факултету досада је дипломирало 25 пред рат уписаних студената. 1950 године дипломираће још око 29 апсолвената. Алн, Машински факултет би могао даватн више кадрова када би се правилно решило питање апсолвената

запослених у привреди. Запослени, они имају мало изгледа да у догледном времену заврше студијс. Има апсолвената, обично са породицом, који не узимају стипендију зато што им она не би покрила расходе. За ове апсолвенте Комитет за високе школе и науку у договору са управама предузећа могао би обезбедити скраћено радно време уз обавезу ликвидирања заосталих испита и диплонирања. Али, већи број запослених апсолвената из другог разлога тешко се одлучује за стипендију, Наиме, на факултету се појавила „комбинација м да се укине статус апсолвсната за оне који имају много заосталих испита. Тако се и запослени апсолвенти боје да би доласхом на факултет могли постати зкртве овакве „комбинације м изгубили би изсесне олакшице које имају као anсолвевти. - Вез ебзира на све ово. мопало би се ипак нешто учинити да положај запослеиих апсолвената поста«е извеснији. Било би добро да Комитет за високе школе и науку сазове конферепцију ових апсолвената о којима Деканат води есиденцију, и да се ту расмотри њихов положај. Ту би се уједно видело који апсолвенти tie желе да искористе могућности за узимање стипсндије и завршапање студија. Исто тако, могли би се донети у заједници са Декаиатом одлуке, на основу којих би се уредио олвос управа предузећа према запослеиим апсолвентима. Досада Комитет нијс био енергичан по овом питању; често апсолвенти нису могли користити слободне рокове ради погрешног става управа предузећа. *— Ови апсолвенти запослени у привреди, имају већ доста искуства у раду. Али да би се могли даље развијати и да би много више користили и самим предузећима. треба што пре решитн питање њиховог завршавања студија. Б. О.

Три драгоцена прилога

У току последњнх иесеци изашла су у издању „Културе” три нова преводна □рилога о вауци о књижевности, која за нас претстављају посебан интерес и иоја нужво иорају да уђу у неопходнн мввнмум знања сваког културвог човена. По свом научном и општевулгурном зпачају, теоретскц чланцн о књижевностн и уиетности Лењина, Плеханова в Горког иду у ред најзначајнијих дела у тој области, многн од њих зваче етапу даље у развоју науке о књижевности и претстављају тсмеље на бази којих се даље развијала нова теорија социјалистичког реализна. Посматрајући ова три дела у целини, долазимо до јединственог вакључка ца се оно што их сЈедињује, наиме, оваплоКење марксистичке теорије у областк књижевноств и уметмости. раздваја у комповенте које из разликују и чине ивдввидуалним и по месту које Јаузимају у нсторији науке о књижевлоств и ивтересу који су испољавалв трема иојединим питањииа у уметно:ти. Не желећи да улазнмо у носебну жализу онога no чему се ова трв ауropa разликују међусобно, сем ако то те буде бвло понекад потребно радн историског влв развојиог објашњења Iзвесних теоретсквх питања или гтавоча. понушаћемо дл у овоме чланку да* ао анализу еамо основвих поставки н погледа ова три аутора на књижевност л уметиост. • * „У току свог живота пвеао је Лу* иачарскв Лењин је амао врло мало

времена да се бвло колвко бавв уметношћу. Па ипак је његов укус био веома одређен. Он је волео руске класике, волео је реализам у књижевноств, у сликарству итд.” Ове речи Луначарског су бесумње вствните, алв кажу мало, навме ве дају ауну слику Лењиновог рада в аопрвноса у обдаств књижеввоств. Лењин ј« имао н нешто више сем „одређеног у куса” n није саио „волео реализам”, него је дао в дубоко научне оцене реализма и уметвика реалнста. Иако се Лењин, стварво, никада није развијао ка радник ва пољу уметноств, литерарне критике итд„ његово енциклопедиско образовање, шнрива ума, висока култура, а пре свега руководећа улога у покрвту револуционарног пролетаријата. носиоца најреволуцнонарније теорије, створили су могућности да Лењнн у оквиру својих значајних теоретских радова да чвтаву ;«дну књнгу члавака посвећених теорвјв уметности и књижевноети. У tißßHpv свих Лењинових радова најзнача јнн;е *«rn» ааузвиа члавав „Паргнока органнза|ЈИ)а и партиска књижевноег'*, где је он нрви пУт встакач прннции партиноети књижевноств. иапме потребу гтварања тметвогти која би у npogecv етварања, а м касвије, гвеспо служила делу радиичке класе, која би ге ааједво еа њом борвла за остварење крајњих циљева npoлетерске револуције. Чланак је Лењив вапвсао lOflS године, v аоба када су разна реакпионарна гхватања, маса декадентинх нраваца и гитнобуржоасхих „теораја” преплаввлв чвтаау Русмју. Цвљ иу је бво аа е једне гтране, оокаже буржоаскв карактер теорвје „слободве уметноств”, да докаже апсолутну немогтћноет њеног постојања, да одредв задатке напредне, једвво иствннте, уметвоетв тога аревеаа. „Насупрот буржоаеввм обичајима, насупрот буржоаској, профнтерској, шпекулант-

ској штампи, насупрот буржоаскон књпжеваом каријеризму и иидввадуализму, „господском анархизму”, и тр* Ци за богаћењем, содвјалистичкв пролетаријат иора истаћв принцип партијве књнжевности, развити тај приидип в епровеств га у живот у што је могуће потпунвјем и деловитијем облику” „Доле књижевннци надл.уди!” „Књижевност мора постатв део опште пролетерске ствари, „точкић и шрафчић” једног једииственог великог социјалдемократског механизиа, који ставл>а у покрет чнтава свесна авангарда чвтаве раднвчке класе. Књвжевност мора постати саставнв део организованог, планског, удруженог социјал-демократског рада”. Одговарајућв „теоритицима” слободне уметноств Лењин је писао: „Господо буржоаски индивидуалисти, морамо вам рсћи да су ваше приче о апсолутној глободи голо лвцеиерство. У друштву које је засновано ua власти новца, у друштву у коме живе у беди масе трудбеника в ленствују шачице богаташа ве иоже битв реалне и нстинске слободе Живетв у друштву и бити слободан од друштва није могуће”. „А у чему се састо;в прннцип партијне књижевности?” нита Лењнн. И одговара: „Ие само у томе што за соцнјалистички пролетаријат књнжевност не иоже да буде ередство богаћења појелинаца в груиа, него оиа уопште не иоже битн иидивидуална ствар незаввсна од опште пролетереке стварв. Доле аепартијнн књижевници!” Поставл>ајући овако проблем, Лењви је отишао далеко више од Плехааова, ту је заправо он и дао највећи допринос у областв науке n књвжеввоств. Плехавов је иостављао као освовни принцип уметничког стварања објективност ■ реалво одражааање стварностп в ту се зауставво не нзједначаваЈући објективвост еа партнјношћу, чак негирајући потребу партијностн уметвости. Плеханов је задатке књижевве критике одрећивао в сводио само ва изналажење узрока ■ услова који су изазвали ову или ову појаву у уметности. Ов је снатрао да оцеву са класног становишта не треба даватв, да то није задатак крвтичара већ да је његов задатак само да авалвзкра дате књижевве ■ уметввчке nojase влв резултате, Ово је један од иајвећвх ведоетатака фвлозофсквх погледа ■ теорвја уметвоетв Плеханова, којв је пре Лењква бво вајкрупввјв марксвет ■ теоретичар у Русији, то једнвм делои ■ нстиче ЗваЧкј. вових Лењиновах g» ставки. Лењвв је сватрао да је napтвјвост највиша фориа објективноств, Да бити партијав у књижеввости дначи

узднћи се до више форме истинитости и идејвости. Значај којв дела иогу да имају, ако писац полазв са партиских позицнја, лепо илуструју неколнко Лењинових речи о Горком. Говорећи о књизи „Матн” он каже: „Књига је потребна, веома мпоги радници учеству вали еу у револуционарвом покрету несвесно, стихиски, сада ће прочитати ту књвгу и она ће им бвти од велвке користв”. Или: „Својим талентом уметника Ви сте радничком покрету Русије па и не само Ру ије донели тако огромну корист. Вв ћете донети још толвко користи да вв у ком случају ве смете себи дозволитп да се подате тешким расположењвма која изазивају епизодне, заграннчне борбе”. Пишућн Серафвмовићу он каже; „Ваша лела и првчања моје сестре улили су ми тако дубоку свмпатију ирема Вама. и ја бвх јако желео да Вам кажем како је радницима н свима вама неопходап Ваш рад...” Ових неколвко речи моry практично да поткрепе Лењинове теоретске поставке, да покажу колико су ове истините и колвко је било ву> жно да се појаве у епоги размаха револуционарвог покрета. Говррећв о потреби увлачења књижевнипа у парти;ске органнзације ■ о нужности стварања партијске књижевноств Лењин је констатовао да је књижевност најмање подложна механичком изједвачавању, да је sa њу потребна пуна слобода личнг иницијативе, стваралаштва в иаштг. да „књнжгвнв део партијскг стварн пролетаријата не можг бити шаблонскв идентификовав г другим деловима партвјских ствари пролетаријата”, али да све то ниуколико не значи да партиЈа пролетарвјата ве иоже да оостава такав задатак ■ да књижевност не треба а ае иоже да поетане паргиска. Лењва је ваглашавао да соцвјжл-демократска партиска књижевност не треба да ради »акулвсно за цпљеве пролетарвЈата, као што је случај с буржоаском, већ да ова треба да буде књижевност стварно слободна. отворено повезана еа пролетаријатои. Третнрајућв разне књвжевве проблеме, осврћући се ва деда разнвх аутора, Лењвв je посебну пажњу поклањао питању истинитости у књвжеввости. Ов је сиатрао да је вствнвто одражавжње објективне ствариости основнн услов сваког позитивног резудтата у уметввчхои стваралжштву. Ову своју поставку ј« радраћввао ва низу првмерв из клаевчве ■ савремеве књажевности. Већ у познатим анализамл дела Горког Лењвн је показао колихо истнннто уочавање бнтних проблена стварвости, у овом случају едвкање ржднич-

кот покрета у Руси»и, помаже уметничком таленту да се развнје. Говорећи о руским класицима XIX века и указујућн на нужав класвш став свакога пвсца, Лењин је изводип закључак да велики уметнички таленат може и мора. баш својом сиагом, иако писац стоји ва реакционарнпм друштвевнм позицијама, да слнка реално, истинито стварност која ra окруисује и саиим тим да да велика уметничиа дела. Класично примењивање ове теоретске поставке дао је Лењин у својим чланцвма о Толстоју. Отуда је племнћка књижевност XIX аека стала у ред аајвиших достигнућа у читавој светској књижевностн в отуда су њенв претстававцв истински народнв уметввци. Снага њиховог стваралаштва лежала је у снази истнве која је говорила у њвховвм делима. Значв вмперативна иоћ талента је огромна и она пре свега упућује ка истинв. Ову ооставку Лењин не примењује само ва највеће светске ■ руске аисце. Он је примењује н на тако мало значајног в врло реакцнонарног, изразвто контрареволуционарног писца као што је био Аркаднје Аверчеико, „озлојеђенв белогардејац”, н признаје иу „нзванредно снажна н изванредно слаба места”, у зависности, наравао, од тога пнше ли истинито нли лажно. „Када писац посвећује своје приче теми која иу није позната. испадв неу метничкн...” „С талентом који поражава насликанн су утисци в расположења старе спахнске в фабрикаптске, богате Русије, која се прејела н преједала. Како. баш тако, мора изгледати револуција претставннцима класа које командују. Мржња која пламти као ватра чвни Авсрченкове првче повехад н у већвав изразвтвм до запрепашћења". Када говорн о Гњебу Успен схом, изразитом народњаку в народњачкои писцу, Лењин подвлачи да ии усвајање народњачквх теорвја иије спречнло таленат да говорн иствну. Његова дела су, устварв, бвла „осмех на општу алузију”. а ов: „познавајући врло добро сењаштво и вмајућв врло великв уметничкв талеват којим је продирао у саму суштину појава внје иоrao да ие видн да је вндиввдуализам постао осаова еаоноиских одвоса ве само нзмеђу делеваша ■ дужника аего и. између сењака уопште*. Радв илустрације Лењвновнх схвата ња истинитог у књнжевности интересавтан је детад. који прича Крупскаја: „Два дааа пред његову сирт читала еам му увече првповетку Цека Лонаова „Љубав према жнвоту”. Веома јака етвар. Кроз свежну пуствњу, у коју »удска вога анје ступвла, пробија се ка пристаништу вслике реке болестан

човек којн умире од глади. Његова снага слаби. он ве иде, већ пузи, а у поредо с њим пузн и вук којв такође умире од глади; међу њима се. води борба, човек побеђује, и полумртав полуизбезумљен, достиже циљ. Илвћу се та прича необично допала. Сутрадан је молио да му даље чнтам приповетке Џека Лондова. Алн се код Џека Лондона jaxe стварв смењују са вео ма слабнм. Десило се да је следећа приповетка била потпуно другог типа прожета буржоаским моралом: векакав капетан обећао је сопственику лађе која је бнла натоварена житом да ће повољво продатп товар. Он жртвује свој жнвот само зато да би одржао реч. Илић се насмејао и иахнуо руком”. Лењинова подела руског ослободплачког покрета у трв етапе и оцена револуцнонзрнвх демократа претставља велнки допринос исторвји књмжевности в значи темељ ва осиову кога су касније теоретнчари доноснлв разрађевије оцене. Лењив је пвсао да је историја радничке штамие у Руснји (а може es рећи: в вњижеввоств) „нераз* двојво повезана са исгоријом демократског и соцпјалистпчког покрета”. Знати ову всторију значп не само знати „зашто су принрема н појава радничке штампе ишле баш таквим, ане другим путем”. него схватвти и раз* војну линију руске књижевности XIX века, узроке њеног „баш таквог”, „а не другог” пута: „Ослободвлачкн покрет у Русији прошао је кроз трв главне етапе, пвсао је Лењвн што је одговарало трима главним класама руског друштва, које су удариле свој печат ва покрет: 1) племићкв период, отпрвлпке од 1825 до 1861 годвве; 2) разночивскп вли буржоаскодемократскв приближвп од 1861—1895 године, 3) пролетерски, од 1895 годвне до данас”. Разрађујући даље ове тезе ов у чланку „Из прошлости радиачке штампе у Русији” даје изванредву авалпзу великог покрета за ослобођење током XIX века, узрока његовог постанка и развоја.” Наистакнутвји јавни радввцн племићког периода бвлн су декабрвсти и Херцеи. У то доба, за вреие кметства, није когло бити ни речи о нздвајању раднвчве класе из опште масе кметског, А%праввог „нижег”, „црног” еталежа. Претходвнца радвичке (прлетерскодемократске) или социјал-деиовратскв штаипе бнла је тада опште деиократска нгцензурисана штампа с Хгрпеновим „Колоколом” на челу”. Развој и*е

2