Студент

даље. Херцен буди разночинце, образоваие претставвике либсралне и демократске буржоазпје. Бјелинскп је један од првих светлих ликова ове револуционарно плејаде, а „Писмо Гогољу” је сумирало сав његов књижевни рад и „било једно од најлепшин дела нецензурисане демократске штампе.” У лицу Чернишевског иародњаштво је као правац који је одговарао гледишту разночннаца, отишао далеко напред, јер је он најдоследиији и најборбеинји демократа. И на крају, 1883 opraнизацпјом групе „Ослобођење рада” □очиње трећи пернод, период пролетерсхе и социјал-демовратске борбе којн доводи до победе Октобарске револупије. Поред овог општег чланка Лењвн је посебно писао о револуционарним деиократима, а нарочито о Чернишевском в Херцену. Лењвн је разумео „душевву драму Херценову” и схватио узрок личном паду претставнпка руске пробуђене свести, јер је, по његовим речима, Херценова душевва храва „производ и одраз оне светско-исторвске епохе када је револуцвоварност буржоДске демократије већ уиврала (у Европи) а револуционарност социјалистичког пролетаријата још вије била сазрела”. Пишућн о Чернишевском ко;и је одиграо велику улогу у исторнји руског народа н у развоју руске напредне мислн, Лењин је одредио његово несто као реводуцвонара в филозофа. „Потребна је бвла баш генијалност Черипшевског na да се тада, у епоси када се баш вршила сељачха реформа (када ова ивје била довољно осветљена чак ни на Западу), схватв са таквом јасноћом њен основнв буржоаски карактер да се схватв да су већ тада у рускои „друштву” в „држави” владале в управљале друпгтвеие класе које су непомирљиви непрвјатељи трудбеника и који су безусловво унапред осудили сељаштво на пропаст в експропријапију.” И, с друге страве: „Чернвшевскв је једивв стварво велвки рускв писац којв је умео дв од 50-тих годниа па све до 1888 оставе ва висвви целовитог филозофског матервјали»ма и да одбацв једну бесмислицу нвокавтоваца, нознтнвиста, иахиста в Других конфузввх људи.” Алв Лењин виуколико није проглашавао Чернишевског вепогрешнвнм в најразвиЈепнјим филозофом. Он је наглашавао Да је Чернвшевскв био социјал-утопист који је сањао о прелазу на соцвјализам преко старе полуфеудалне обшчпве, и аа није био свестап да само пролетаријат и разввтак капиталиЗма могу да доведу до соцвјалвзиа У оввврт својих чланака о књвжев-

нии проблсмима или појединим књижевницима посебан значај имају Лењиновв члавцп о Толстоју. У њима Лењин ввје саио одредио место овог волоса светске књижевности (што је, опет, са своје стране, било веома нужно е обзиром на разноразва тумачења Толстоја н „толстојевштине” од страие идеалиста и материјалвста), нето је анализирајући противуречности у Толстојевом стваралаштву и везујући нх за историски моменат у коме се валазило руско друштво за Толстојева живота, уопштно своје закључке и □одигао их ва висвиу прннцвпијелних теоретских и паучних поставкв. Толстој је весумњиво био претставник племићке класе и носилац азразитих обележја те класе, како у свом □огледу на свет, својим теоријама в ставу, тахо в у својви уметпичким остварењпма. Али је нпак, поред свега тога, Толстој један од највећих уметввка света и то зато што је у својвм делвма реално, истивито одразпо епоху у којој је живео. Улазећи у анализу баш ове чињевнце Лењин је цао своје сложене студије о Толстоју. За једну од вајвећнх Толстојевих заслуга, наиме за једну од иајзначајиијих коипонената снаге која је проговорвла у његовим делииа, Лењин сматра чпњеницу да ј« Толстој у својим делииа поставио тако много проблеиа, в то ових најбитнијвх ороблема којима је живела руска полуфеудална стварност, да се самвм твм уздвгао „до такве уметвмчке снаге да су његова дела заузела једно од првих иеста у светској уиетничкој књижевности”. Али Лењип је увек подвлачио да иорамо одвајати Толстоја фнлозофа в проповедника од Толстоја уметника. Док је „Толстојево учење апсолутво утопистичко и по својој садржиан реакциопарно у најтачннјеи в вајдубљем смнслу те речв”, дотле је ов .. .”са изванредном свагом умео да взразв расположење широких маса жоје угњетава джнашњв свстем, да прикаже њвхов положај да взразв њихово стихиско осећање оротеста в негодовања. Устајућв против разввх □вскарала и њихових фраза о „велиаом боготражвтељу”, Лењин је ставио себв у вадатак да докаже како је и колвко Толстој у својвм делима одрвжаво стварност у аојој је живео: „Првпадајући углавном епоси 1861—1904 године, Толстој изванредно рељефно оваплотно у својвн делвма и вао уметник, и као мпслнлац и проповедннк црте историске спецвфичности целе прве руске револуције, њену снагу и њену слабост”. Толетој је живео у доба старе, полуфеудалне Русијв у

којој се ни после укадања кметства 1861 године, није битно променио однос спата у којој је још у огромној већини сељаштво бнло у ропском uoложају, до крајноств ексолоатнсано од стране спахија. То је било вреие дефинитивног пропадаља феудалпе класе, време ужасне рсакције, ствараља капиталвзма и нараста&а револуционарног покрета., Два основна историска фактора тога времена билв су пролетаријат и сељаштво. Пролетаријат Толстој није могао и ннје умео да води, „апсолутно ннје иовао да схвати пи радвичкн покрет и љегову улогу у борби за сопијалнзам в руску револуцију”. Али је дато Толстој нзванредно схватио и взразно други битни фактор те епохе руско сељаштво. Схватајући психологију, тежље и убеђења многомилионског руског народа, тј. сељаштва, Толстој је в могао да Суде „огледало руске револуције”, он је могао да изразн „и снагу и слабост, в моћ и ограничепост баш сељачког иасовног покрета”. Јер је руска револуција од 1905 била сељачка буржоаска револуција и то зато што је њен непосредни задатак био обарање царског самодржавља, а не укидање владавине буржоазије. Нарочито сељаштво није било свесно овог последњег задатка, иије било свесно у чему се он разликује од ближнх и непосредвијих задатака борбе. Била је то сељачка буржоаска револупија јер су објективни услови встакли на прво место питања измеие основног услова живота сељаштва, питање лпквидирања средњевековног земљопоседа, „раскрчиваља земљншта” за капитализам. објективни услови избацили су сељачке масе на арену мање више самосталве всториске акцијс”. Поред тога Толстој је потпупо схватао психологвју руског сељака и кроз читаву његову „толстојевштину” пробија сељачка маса која је „плакала и молила се, резоновала в сањала.слала молбе и „депутације” потпуно у духу Лава Ннколајевића Толстоја!” Ueгирајући првватно земљиште, изражавајући тиме психологнју руеког сељаштва у време када је било неизбежпо да се измени стари, средњевековив seмљишни посед, Толстој је такође изразво једву од освовввх социјаливх тежњи тога времеиа. Као претставник вајвише арнстократије Толстој се потпуно одрекао своје класе, претворио се у њеиог најжешћег противника, у човека који је вндиректно радио на њеном рушењу. Ватрено устајући против државе, против бирократско-полицвског апарата, лпцеиерства цркве н угљетаваља сваке врсте, Толстој је дубоко одражавао

прогрегивне тенденције руског друштва и говорио мислима, тежњама в жељама руског народа, он је успео да изразп сву силину његовог гњева и протеста. Алн овако „ватрени бунтовbbr, страстни изобличитељ, велики критичар” иије могао да схвати узроке и основе свих тих зала против којвх је сам устајао, већ се његов процес, потпуно парадоксално претворио у толстојевску теорију „непротивљења злу”, у нсгирање политике и стварања нове, посебне, своје религије. Парадоксалност ових супротности је Лењии у својим чланцима најјаче подвлачво, а посебно се задржао на анализи тог питања у чланку; „Толстој као огледало • pycw револуције”. Истичући да ове супротности нису иидивидуалног карактсра, нису „противуречности Толстојеве личне мисли”, већ одраз времена у коме је Толстој живео, одраз сложених и противуречних услова у којима се формирала друштвена психологија тога времена. Лењпн даје класичну анализу ових супротних тенденција у Толстојевом стваралаштву: „С једне страме, ту је генијални уметник, који је дао не само неупоредиве слике руског живота, него и првокласна дела светске књижевности. С друге стране спахија, јуродив у Христу. С једне стране изпанредио сважан, непосредан и искрен протест против друштвене лажи и неискрености, с друге стране „толстојевац”, тј. тричав, хистеричан слабић, кога иазнвају руским интелигентом. који се јавно буса у груди в вели: „Неваљао сам, гадаи сам, али се бавим иоралним самоусавршавањем; не једем више иесо и храним се само котлетима од пиринча”. С једне страие иемилосрдна критика капиталнстичхе експлоатације, разгоЛићавање владиних насиља, комедија суда и државне управе, потпуно откривање дубине противуречности између пораста богатства в тековина цивилизације и пораста иемаштине, подивљалости и иучења радничких маса, с друге стране, јуродива проповед „ непротнвљења злу” насиљем. С једне стране, најтрезвенији реализам, скидање свих и свакојакнх маски с друге стране проповел једне од најгнуснијих ствари које уопште постоје иа свету, ваиме религије, настојање да се уместо попова по званпчној дужности поставе попови по моралпом убеђењу, тј. култивисање најрафинираније и зато карочпто одвратне поповштиие”. Дајући овако дубоку акализу Толстојевих дела Лељин је практично разрадио своју теоретсКу поставку о истинитости у уметиости, о сназн уметнич-

ког талента, о томе да само она уметност која одражава стварност може бити велиха. Он је тако исто показао да тај пропес није ни сасвим једноставан ни сасвим лак, да у различитим, а поготову прелазним епохама, разне историске тенденције остављају дубо* ко контрадикторан и борбено супротан траг ва људима. Пошто нам простор не дозвољава да говорпмо о свим књижевнвм и културним питањима којих се Лељин дотицао у својим радовима, а која нису мање важна, задржаћемо се још на двас иа Лењиновој преписци (од које посебан значај има преписка са Горким) и успомеиа савременнка и ва Лењивовои схватању културног наслеђа. Читав материјал из преписке в успомена пружа посебно изграђену, скоро лврски обојену, целовиту слику о Лењиновој личиости, о љеговој смази и принципијелности, темпераменту и комунистичком ставу према људима, о његовим личинм ивтересима и односима. Ту се на взвацима и» свакодневног живота осећа колико је у Лењину дубоко живео внтерес за уметност и изграђепо естетско осећање. колико је његов уметнички укус (ма да је ов увек понављао да је „апсолутно некомпетентан”) био внсок. Преписка са Горким нема само аутобАографски значај. У њој се јасније но игде изражава принцнпијелност и хуманост правог пролетерског вође, богатство истинског комунистичког става према човеку, бескоипромисност у питањима једивства партије и остварења тактике гоцијалдеиократа, пз тих пнсама и.чбија са неисказаном топлвном, живошћу и снагом богата лењппска ризиица човечпости и људског морала. Важно је истаћи Лењинов став према културпом наслеђу; он је често roворио да Сез правилног усвајања уметноств прошлости нема и не може битв нове, социјалистичке културе; да тековинама прошлости треба прилазити са становишта револуциопарвих задатака пролетаријата и радннчке партнје, да од уметничких остварења треба усвајати она која су одражавала прогреснвне теиденције и истинито сликала однос друштвених снага. Ове евоје мисли Лењнн је примењивао у свим чланцнма о великим рускпм и западним књнжевницпма и уметницпма, а у чланку „0 националиом поиосу Великоруса” посебну пажњу посветио томе пнтању. ПостављаЈући питање: „Да ли је вама. свесвим великоруским npo»eTepigia. осећан.е наппоналног поиоса туће? он о.тговара; „Паравно да ивјеГ” „Ми ге поносимо тиме гато еу нагиља изазивала отпор из паше средиие, из

средине Великоруса, што је та средиna дала Радишчева, декабристе, револуционаре разночинце седаидесетих година прошлог века, што је великоруска радннчка класа створила 1905 године енажиу револуционарну партиjy маса, што је великоруски мужик почео у то исто време да постаје деиократ, почео да збацује попа и спахију”. Али ово осећање напионалпог поноса ни иало није ограничено, уско, оно не води негирању вационалвог поноса а тековина других парода. Ово осећање не дели руско културно наслеђе од »аслеђа других варода. Напротив, кроз све Лењинове радове избијају дубоко нвтернационалистички принципн у прилажењу питањима културе и уметности, а у већ помеиутом чланку м О националнои пеносу Великоруса” ов каже: „И ми, великоруски радници, испуњени осећањем пационалног поноса, хоћемо по сваку цену елободну и везависву, самосталну, демократску, републиканску повосну Великорусију, која своје односе према суседима гради иа човечанском принципу једнакости, а не на феудалном принципу привилегија ..." Ови еу редовв даиас заправо изванредно применљиви као поука, они вајбоље доказују колико је политика неких руководилаца СССР-а органски супротна стварним лењинистичким принПипима. Читав Лењинов рад у овој области, а нарочвто онај који се односи на докумеитацију прниципа истинитости у уметности, на поставке да само стварно слободва књижевност може бити социјалистичка, елужи као граннтнн темељ ва коие нв можемо да градимо свој доследни иарскистички пут и ва коме увек иожене чврсто да стојимо протестујућв в борећв се против неслободвих, лажних н тендевциозних појава у уиетноств в културном животу земаља чнје партије вду већ опробаво погрешввм в осућеним ва пропаст путеввиа ревизвонвзма.

М. МИТРОВИЋ

(ваставнће ее)

КУЛТУРА И УМЕТНОСТ

ПОВОДОМ 1 ФЕБРУАРА 1935 Дан одбране аутономије Универзитета

СЛАВКО БУКОСАВЉЕВИЋ: „AitflUK&"

У СТУДЕНТСКИ ДНЕВНИК ЖЕДЖ

Напредни студенти пре рата водили су не само идејну и политичку 6opfiv против реакционарних режима, већ су често имали и физичке сукобе са њиховкТл претставницима у лицу београдских агената • и полиције. До таквог сукоба дошло је и Првог фебруара 1935 године. Тога дана, пре 15 година, у јуначкој борби студената нашег Универзитета за одбрану аутономије и одбрану своlих другова, пао је студентски борац Мирко СрзентићСлавни Првифебруар и његовахеројска смрт остали су трајно забележени у историји Универзитета. Да би Универзитет постао извор науке и жариште напредне слободарске мисли, потребно је било одбранити аутономију Удагверзитета. Напредни београдски студенти повели су одлучну борбу против нових уредаба, које су биле усмерене на спугавању аутономије Универзитета и увођењу реакционарног режима. Та борба нарочито се оштро испољила у настојањима правника да на изборима освоје руководство стручног удружења. Предизборна кампања била је необично жива. У аули Правног факултета дељени су летци и лепљене плакате. Покушај ОРНАС-оваца да, уз помоћ наоружаних агената, разделе своје плакате осујећен је; напредни студенти избацили су их напоље. Након овога дошле су нове снаге аге-

ната и полиције које су опколиле зграду. Група студената која је ишла на ручак била је нападнута, Истога дана у току ноћи, полиција је похапсила двадесет и тројицу најистакнутијих студената и ускоро их интернирала у концентрациони логор у Вишеграду. На интервенцију студената у Вишеград је послата комисија с цил»ем да испита тешке услове живота под којима су стављени. После њеног повратка, првог фебруара, Партија је организовала протестни митинг, коме је присуствовало преко 1.000 студената. У знак протеста тога дана објављен је штрајк, а око 10 сати у згради Правног факултета истакнути су транспаренти и подигнуте барикаде. Полиција je опколила зграду и почела да пуца на голоруке студенте. Од дивљих насртаја студенти су се бранили разбијеним клупама и циглама извађеним из зида. Ускоро је полиција успела да продре у зграду где је употребила гас сузавац и укинула светло и воду. Стање је било све теже, али Је и отпор студената све жешћи. Око 18 часова, држећи стражу на барикадама, смртно погођен пао ie студент Мирко Срзентић-светла првофебруарска жртва, жртва за слободунауке и мисли. за слободу сзих студената. Смрт палог друга појачала је револт студената. који су до касно у ноћи одолевали насртајима полиције.

„Ново покожење’ библшотека „ Младост ” Међу збиркама песама младих песника које су досада изишле у библиотеци „Младост", „Лирика“ од Славка Вукосављевића заузима несумњиво значајно и истакнуто место. Ова свешчица стихова казује да се ту ради заиста о једном правом и изразитом лирском таленту који je у своме развоју већ показао извесна постигнућа, али и пред којим још увек стоје отворени путеви и нове перспективе које треба остварити. Поезија Славка Вукосављевића показује до данас сталан развој и успсн. Од првих, несигурних и почетничких песама објављених пре нешто више од/три године, Вукосављевић иде стално напред, усавршава своју поезиЈу и данас, поред објављене збирке „Лирика“ и других песама, припрема поеме „Живот“ и „Ужице, јесен и четрдесетпрва* 4 . Можда више него и у Једног нашег младог песника код Вукосављевића се oceha лиризам, полетна ведрина духа, топла приврженост људима и животу. Све то он изражава у својим песмама, али увек тако обично, присно и Једноставно. Нема ту ни трага од намештености, позерства или патетике, И зато Вукосављевићева поезија сва обузима читаоца, утиче на њега, води га напред. Читалац често застане пред непооредношћу те лирике. Све је код Вукосављевића: и борба, и страдање, радни полет и будућа cpeha, казано топло, блиско, људски једноставно. Стога се његови стихози лако доимаЈу читаоца и дуго се памте. Оваква поезија, поред талентованости, плод Је и нашег данашњег живота. Млади песник има пред очима велику стварност свестране социјалистичке изградње наше земље. И он из ње, и из свакодневног живота наших радних људи, црпе снагу и надахнућа за своја поетска остварења. Вукосављевић је осетио величину наше стварности и он Је, иако Још непотпуно, изражава у своЈим песмама. Осим тога, Вукосављевић je у нашој недавној херојској прошлости та»ође нашао врело инспирација, и он ту прошлост, сеђаЈуђи се Је с љубављу и поносом евоцира смело и борбено. Ова повезано Стс народом у данима његове борбе за слободу, и данас, у социјалистичкој изградњи, претставља веома значаЈну особину песника Славка Вукосавл>евиђа. Песме у збирци „Лирика" подељене су у чехири циклуса: „Фрагмеити из рата“, „Светиљке и бразде", „Некад сам био дечак“ и ~Лирски биланс". Теме коЈе се у њима сбрађуЈу јесу: ратна збивања, слобода и препород наше домовине, сеђања на детшБство и љубав, социЈалистмчка изградн»а наше земље. Рат и устанак 1941 године нашли су снажног одЈека у Вукосављевиђевим стиховима, Песма „Априлски сиег“ говори о пропасти старе Југословенске војске, о војницима који „хтели би земљу да бране“, али нема ко да их у тим моментима поведе, и завршава се снажном поен-

том која наговештава будућу борбу ' за слободу: „Али и један велики знак, велики Један знак Је био; човек је уз жита џак и пушку под прагом скрио“. i Песма „Штаб“ приказује Комунистичку партију као покретача и руководиоца народне борбе за слободу. У песмама „Заседа", „Поглед кроз нишан“ и „Затишје“ описан је сукоб народа с неприЈатељем. Пркос народни и његова упорност у борби дошла је до изражаЈа у врло пластично датој песми „Орачи“. Свршетком рата долазе нови и, како песник каже, „топли дани“, „мир над Србијом" и над целом нашом земљом. Песник се после борби и ратних страхота врађа у завичај, затиче тамо ново, преображено село (~Светиљке“), коЈе иде ка социЈализму из вековне заосталости ка бољем и срећниЈем животу (песма „Бразде"). Ту Је и Једна од наЈбољих песама у овој збирци „Ноћ у Титовом Ужицу“ коЈа не само што звучи „пуноћом звука, изворном свежином емоциЈе” како Је рекао Један критичар, већ садржи много значајније квалитете. То је оригинална, искрена и топла песма у којоЈ песник евоцира успомене на прве дане устанка 1941, када се он као дечак смело придружује и помаже народним борцима за слободу. ~... После су дуго по нама тухле камџије и лажи сваком згодом, али су нам срца бригаде вукле за својом стопом, за слободом, Тако је било... улица... ноћ пада; гураЈу сандуке, кажу; „И ти вуци....“ Вучем, и осећам, први пут тада, снагу човека у сво Јој руци“ Вредност ове песме је у њеној непосредности и дубокој осећаЈности, у њеноЈ течној фрази и лаком, звучном стиху. У циклусу „Некад сам био дечак“ Вукосављевић пева о интимним, личним осећањима. Овде треба истакнути песму „Некад сам био дечак“ о детињству у коме ниЈе „ништа било узалудно", јер оно ниЈе прошло лако и безбрижно; ту је била озбиљност и суровост свакодневног живота. У овом циклусу налази се ft иеколико љубавних песама. У ВукосављевићевоЈ поезији љубав је израз младости, одушевљења животом и људима. Поред песама „У трамвају" и „Добро је тако...“ пажњу највише привлачи песиа „Пролећна киша или ти?“ То је врло лепа и Једноставна песма са видним лирским интензитетом: ' „Облаци небом лудо беже... И док се присеђам на шта личе, опет ми је за столом свеже ... као да с тобом пезем приче". Али ипак љубав код Вукосавл»евиђа није израз краЈње субјективних осећања, нити се ту пева ради њв саме, .нити је због ње заборављен свет/ реалан живот, људи. Најбољи доказ за то јесте песма „Кад ми се учинило да сам сам“ у којој

се песник, и поред трга што Је „о-тишла драга”, одриче Јадиковања и тобожње усамљености, јер „треба бити с јатом у лету“ и каже да је он сам себи „најмања радост на свету“; само у раду, у заЈедници и у додиру с људима човек проналази свој пут и срећу. Борба за бољи и срећнији живот, за социЈализам, такође Је инспирисала Славка Вукосављевића за неколико веома снажних песама. То су песме о Омладинској прузи, школи живота и рада наше омладине песме за коЈе се може рећи да су наЈвише доживљене и наЈубедљиаије. Једна од најбољих Је песма „Сан“, о друговима из бригаде који су после рада „спавали немирно и у сну причали о домовини", надахнута самопрегорним радним хероизмом наше омладине. Омладинска пруга исковала је у нашим омладинцима вољу и осећање дужности према раду: Један омладинац, иако болестан, неће да остави своју бригаду („Грозница"). Пруга Је многим омладинцима отворила нове, неслућене видике они су се с ње враћали писмени и образовани људи који he удвострученом снагом да се боре за нови живот. „Па када дођем под Радочело казаћу вам како земља се мења, правићемо лепшим наше мало село, наше мало село крај орловског стења". („Писмо мога друга") У циклусу „Лирски биланс", поред поменутих песама о ОмладинскоЈ прузи, налазе се две песме: „Записано 1949“ и „МанифестуЈем" које са уводном песмом „Лирски транспарент” претстављају оштар протест песника, против неправедних и клеветничких напада на нашу земљу. „А шта на претње? Шта на лажи? То научих на овоЈ стази: знање Јачај, руку снажи и напред газиГ* („Манифестујем") Најзад, ту Је и песма „Трубе“ за коЈу Је на више места речено да је „неЈасног песничког израза" и да „идеЈно нејасно и изражаЈно површно наговЈештава рат“. Можда то важи, али ни тада не сасвим, за ову песму у њеној првој верзиЈи. Међутим, у садашњој редакциЈи у њој нема ничега мутног, неЈасног или злокобног; наглашеним акцентом и снажно она позива на револуционарну будност и бојну готовост /' за очување великих тековина наше Народне револуциЈе. „Увек кад се заврши дан и мрак се уз окна сљуби, чујем однекуд кроз први сан војничка труба труби: ... миру у свету прети неман, трубљење труба да ли знаш, ... пред сваким мраком јеси ли спреман за наша јутра да живот даш?“ („Трубе")

Даиш ко сватови језде иа коњима, ларовв иосш ареауии скут, Hehe apohm дуго ш ши hemo с њшша са књмтом оружјем ниs сребрии аут. Ocrahe за шама трад и булеварш, изграђеие зграде бисери ђердаиа, ш тек he тада ерце д а сањари крај бучиот мора ведрих' мадиптана.

Воја ПЕТРОВИЂ

Иако није без својих недостатака, збирка поезије Славка Вукосављевића показује несумшиве песничке квалитете осећање за савременост, јак лиризам и течан песнички израз. У Вукосављевићевим стиховима нема или има веома мало, за разлику од осталих наших младих песника, површности, вербализма, идилике или малограђанскв разнежености. Његова поезија израз је моралне чврстине и снаге нашег младог поколења, његове вере у светлу сутрашњицу за коју се оно бори под мудрим руководством Партије. Љубав према људима, саосећање са њиховим и радостима, чврста вера у стваралачку моћ људи и песникова радост што међу њима живи снажно су наглашени у стиховима Славка Вукосављевића, где он каже: „И волим што сам међу људима...“ Али и поред живе љубави за човека, код Вукосављевића је јако развијено осећање за колектив, за заједнички и присан живот људи који је пун топлине и једновремено сложен, чврст и јединствен (песме „Затишје“ и ~Сан“). Љубав према истини и слободи, према народу као и јако патриотско осећање такође су у знатној мери развијени код Вукосављевића. Све то употпуњује његову поезију и даје јој, иако не сасвим, обележје идејне целине. У збирци „Лирика" не бисмо могли да укажемо на рђаву песму. Али слабијих, недорађених песама има. Таква Је песма „Јутарња здравица“ помало конструисана и натегнута, која и поред свог тона оставља утисак недореченог и празног. У понеким песмама промакне по који нелогичап израз или вештачки спрег речи ради риме. Тако, на пример, код Вукосављевића кланци „цветају" (песма ~Штаб“), врапци „звижде" на граиама („Топли дани“) а куће су, и поред тога што „завија ветар и облак бежи“ утонуле у маглу! (~Грозница“). Славко Вукосављевић спада несумњиво међу наше најталентованије младе песнике. Он је досада доста дао, али се од њега истовремено с правом још више очекуЈе. Стварност и хероика социјалистичке изградње и нашег победничког пута у социјализам биће песнћку непресушно врело нових инспирација за све веће потхвате и више поетске домете, То ће бити нови и свестранији квалитети у поезији Славка Вукосављевића. М. Ј. Џ.

ПРОГЛАС ПОВОДОМ ТРОГОДШПЊИЦЕ СМРТИ МИРКА СРЗЕНТИЋА Студентима Београдског универзитета У уторак 1. фебруара навршавају се три године од смрти Мирка Срзентића. ј Навршавају се три годиве од дана када је, као Један човек, студенство нашег Универзитета устало у одбрану својих другова, заточених у концентрационом логору у Вишеграду, устало у одбрану дирсктно угрожене аутономије Универзитета, наше највеће научне установе. У неравној али ЈуначкоЈ борбинао Је тога дана Мирко Срзентић. Новин колонама студената пуњев је концентрациони логор у Вишеграду. Стотине студената су одведени у затвор исте ноћи. Универзитст је на дуже време био затворен. Ова велика и светла жртва, овај симбол хероЈског L фебруарз није остала узалудна она осветљава пут иладим будућим генерациЈама. Ту су се први пут схршили напади ва аутономиЈу Универзитета, ва слободу мисли и вауке, на студентска права и интсрссе. Ту Је први пут, у борби остварено Јединство студената, оно Јединство коЈв Је, у данима. после 1. фебруара, преко великог штрајка све до данас било паЈмоћније оружје наше борбе, услов нашег успеха. Данао наш је Универзитет аутономан и слободан. У њсиу Је, у са своЈим професорима, студентска омладина, израсла из дуге и тешке борбе и њена удружења раде ва стручном и културном подизању свих студевата, на побољшању услова живота и рада целог студенства, читаве омладине и варода хоме припадамо. У темељима наших данашњих остварења лежи и живот Мирка Срзентића. Овај млади хсрој који је волео живот, коЈи ]е хтео да живи и ствара, пао Је у борби за бољи живот и будућност Универзитета n свију вас. Његовим младим животом први пут је цементирано оно Јединство коЈе нас данас везује и преко кога стварамо лепшу будућиост за све нас на Универзитету. Зато Је 1. фебруар дан одбране аутономиЈе Универзитета и студентских права дан свиЈу нас. Мн смо дужни да се тога дана сетимо свих опих великих вапора и наших светлих жртава да бисмо Jooi спремнији и чвршћи пошли вапред у бољу н ведриЈу будућност. Зато, нека сећања на изгубљеног друга челичи наша млада срца, века светли примери стварају нове хероје, коЈн ће Једивственим снагама брапити и изграђивати оно зашто је Срзентић пао. * И ове године, тога великога дана у историЈи студентске борбе и стварања, 1. фебруара одржаће се комеморација Мирку Срзевтићу у 9 час. пре подне у физичкој сали. А.О.С.О.У.

3