Студент

21 фебруар-Дан борбе против колонијализма

Демократска омладиша целога света слава 21 фебруар Дав борбе аротвв колонијалвзма у џаак солклараостш са борбом омладаае коловијалаих »емаља , која се е оружјем у руца бора аротнв амаерајаластачках завојевача у својвм »е-мљама. Борба ароткв коловшјаладма је ае само протест вапредпе омладиве ш целог вааредаог човечаиства аротив одузимања осиовиог арава, тј. иезаввсаости аоједаиих аацнја, аротив вечувених зверстава које имаеријалистички завојевачи врше у колоиијама, век н део велике борбе за мир, коју води напредно човечавство, јеј је колоаијалво разбојвиштво вечата резерва аеђуиародвих џапрека. Овогодишња 21 фебруар славвмо аосле ослобо!)ева Ка• ве од вековног колонијалвог јарма, после велике побеле Кинеске вародве револуције, која је Лала вадахнуће н јасније аерсаективе ослободидачким покретнма кодонијадиих земаља. Овогодвшњи 21 фебруар сдавимо у време када се у аоробљивачким земљама све више даже г лас протеста лемократских сиага аротив колонијалног варварства, аротив утњетавања малих и слабих земаља, када омдадииа коловијадпих земаља отказује саремвост да своје животе даје ва задовољавање имаеријалистичких ааетита.

КРОЗ ЗАТВОРЕ И ПРОГОНЕ јача Свеиндиска студентска организација

Свеиндиска студентска федерација током последњих година жесто ке борбе за свој опстанак, као и борбе за права школоваша и политичка права, постала је многобројном најјачом индиском омладинском организацијом. Империјалистички агенти енглеског и америчког капитала желе и покушавају свим могућим средствима да угуше Свеиндиску студентску федерацију, јер оиа, уједињена са радничком омладином, претставља моћан фактор борбе против политике Нехруове владе, за демократију и стварање независне Индије. Слуте садашњег режима немајући снага да организацију ликвидирају другим средствима, служе се петоколонашким методама, покушавају Да сломе демократски студентски покрет изнутра. Студентска федерација у исто време одговара још већом бктивношћу, оргакизовањем маоовних штрајкова и других облика борби против владиних мера у правцу уништења и последњих демократских, политичких права омладине и студената. Према подацима Д. Ројбудхар-а, члана Свеиндиске студентске федерације, објављени у Информационом билтену СФДО XII конферекција Свеиндиске студентске федерације одржана прошле године у Калкути радила је под условима најжешћег терора владине полиције која је имала задатак да расЦрши конференцију. Мноштво изабраних делегата спречено је да присусшује конференцији. Преко хил»аДу чланова федерације држано јв *пих дана у затворима. Затваране су и печаћене ггросторије федерације. Затварани су организатори. Ипак је 23 јула када је била заказана Донференција био снагом организације прекршен параграф 144 колонијалног индиског законика којим се забрањују зборови и удруживања. Конференција је започела радом. Раду конференције присуствовало је 390 делегата прстстављајући 80.000 чланова федерације. Преко 700 студената Калкуте штитили су конференцију одупирући се полицији, за све време њеног трајања. Читав покрет Свеиндиске федераЦије студената има карактер необично упорне борбе, чврстине и везе са радничким организацијама. Често је узајамно помагање радничких И отудентских оргакизација у борби против владине политике. Империјализам и његова колонијална политика доводе својим на,lновијим законима о школству, као и смањењем бро-

ја школских установа, могућности пхколовања на веома ниски степен, па и они школовани не могу да се запосле. Из извештаја Секретаријата Федерације 2,000.000 студената учествовало је током последњих година у борби против владине политике у школству. Студенти хил>адама напуштају студије због рапидног пораста школских и интернатских такса. У Западном Бенгалу на пр. интернатске таксе су према онима из јуна 1949 године скочиле за два пута, док је школарина увећана са 25о/о- У Бомбају универзитетске гаксе повећане су за 30— 50"/«. а на Медицинском факултету за 75о/ 0 . Из бојазни од културног и просветног напретка својих колонијалних робова империјалистички агенти су преко ббмбајске Ошптинске корпорације и Конгреса ставили круну колонијалној дискриминацији и пљачкању такса за више разреде основне школе повlишена је за 200—ЗООо/ 0 ! Цене хартији и уџбеницима скочиле су за 4—B пута од предратних. У колони-

јама управа отишла Је и даље. За конским путем пришло се снижава њу процента школског кадра. Тако Уједињеним ггровинцијама на пр проценат оних који у току студија полажу са усоехом снижен је за неколико година са 80 на 30»/о. Влада је пришла тој мери „како би привремено смањила број незапослених школованих кадрова“! Школовање се ограничава на горњу класу агената империјализма. ту сврху се затварају многе школе У току последње две године само Мадрасу затворено је 4.879 разних школа. По свему, жеља да се бро школованих ограничи само на ново поколење плантатора и домаћих агената потребних империјализму. Против овакових мера и тенденција владе букнуло је Индијом током прошлих година мноштво масовних штрајкова студената. Јануара гфошле године око 30.000 ђака и студената у Бибару борили су се у току два месеца против такозваног система „пробе" Тим системом легализује се „Детенција“ (задржавањс) наиме сваки студент обавезан је да прође кроз такву пробу прије него је припуштен завршном испиту. Или, напросто онемогућавање студентима да апсолвирају како би могли прећи на дипломске испите. „Задржани” студенти су тако обавезни да уз губитћк времена и новчаних средстава (што им у већини случајева онемогућава даљи студиј) студирају још неколико додатих година. Таквим мерама влада жели да „смањи број незапослених школованих кадрова". Против таквих одлука устало је 80.000 студената у Тимилнеду (Мадрас). У Бомбају је такође 200.000 студената ступило у штрајк против таквих одлука као и против претераног набијања такса на школама. Борба против Нехруове политике све више челичи студечтску и омладинску организацију. Све је чешће уједињавање студената са радничком-класом и сељацима. Родио се нови покрет студената који ће заједно са радничком класом и сељацима бити спреман да пође у борбу за укидање власти капитала.

Омладина Холандије од6ија да се бори у Индонезији

У Холандији све више јача покрет против колонијалне политике холандске владе, Отпор против империјалистичког освајања, који се до сада највише огледао у облику протеста, данас поприма облик директног онемогућавања владине колонијалне политике, Холандска омладина одбија да иде у Индонезију, да одузима независност једном херојском народу, да жртвује своје животе за рачун холандских империјалиста. Дезертери са фронта, као и велик број војних обвезника, који су одбили да напусте Холандију, смештени су по казненим логорима, а неки од њих осуђени су и на издржавање казне у затворима. Недавно је холандска влада, забринута јачим покретом народа, и посебно омладкне, који се води под паролом за мир у самој Холандији, те јачањем покрета отпора у Индонезији одлучила да ове кажњенике из војних казнених логора упути у Индонезију. Када је ово било саопштено кажњеницима у логору Шанховену, замало што није дошло до побуне. Дошло је до тучњаве између војгогка и официра. Официри су били присиљени да напусте логор. Војници су, затим, почели ломити

своје оружје и намештај у касарнама. Ово је угушила војна полиција, која је одмах упућена да преузме касарне. У једном друтом казненом логору дошло је до сличних инцидената. Руководећи комитет, којег су формирали војници овог логора, упутио је телеграм Министарству рата, протестујући против наређења владе да се војници овог казненог логора упуте у Индонезију, што је у супротности са холандским уставом, и тражили су да се те мере продискутују у Парламенту. Када су чланови овог Комитета стрпани у затворске ћелије, млади војници су се скупили прод њиховом ћелијом и, у знак солидарности, почели певати социјалистичке песме. Ово су само неке појединости из борбе холандске омладине ггротив колонијалне политике њихове владе. У овом покрету учествује цела напредна омладина. Родитељи војника формирају акционе комитете, који организују протестне митинге. Наггредне масе Холандије, а посебно омладинске организације, траже од своје владе не само да се обустази слање трупа, него да се све хопандоке трупе повуку из Индонезије. Спорт у част иѕбора ѕа Народну скупштину Стрељачко првенство Универзитета

Такмичење фискултурних друштава и актива у част избора за Народну скупштину све се више шири. Иаша највећа спортска друштва; Динамо, Црвена звеада, Хајдук, Локомотива. Спартак. Младост, Сарајево, Енотност. Приморје и дру га, међусобно се такмиче, узимајући на тај начин нове обавезв и изражавајући високу свест која данас прожима све фискултурнике социЈалистичкв Југославије. Као и у читавој земљи, тако ће се и ва нашем Универзитету, у част избора за Народну скупштииу организовати стрељачко првенство факултета и Уиивсрзитета у гађању из ваздушне пушке, на коме ће се студенти такмичити за појединачии и екипни пласмаи. ПРВЕНСТВА ФАКУЛТЕТА И УНИВЕРЗИТЕТА Управни одбор Стрељачкв дружине Београдског универзитета приступио Је припремама за одржаваље првенства, које ће св одржати од I до 20 марта 1950 г. Изграђен Је план и програм такмичења, по коме ће на првенству учествовати сви факултети. Првенства по факултетима одржаће се од 1 до 15 марта, као изборна такмиче-B>а за првенство Универзитета. Стрелци 1» имати на расположељу по 5 метака на став и 5 пробних, укупно 20 метака. Гађањо ће се вршити у концентричну мету, коЈа Јв подељена на 10 кругова величинв 10x10 см„ а на растојању 10 м.

За екипно такиичење, за назив „Најбоља екипа Београдског универзитета у гађању ваздушном пушком за 1950”, факултетска првенства ћв избацити наЈбоља поЈединце. Екипе ће броЈати 10 чланова: 5 такмичара и 5 такмичарки. Пласман екипа ће се одредити према броју постигнутих поена свих чланова Једнв екипе. На овим такмичењима студенти ћв располагати са по 10 метака на став и 10 пробних. укупно 40 метака. НОВОСТИ У ТАКМИЧЕЊУ КЛАСИФИКАЦИЈА СТРЕЛАЦА На овогодишњем прверству у гађању из ваздушнв пушке. студенти ће се по први пут такмичити за класификацију стрелаца, коЈа св одређуЈе према постигнутим резултатима (поенима). КритериЈум Је следећи: у неквалификованв стрелцв долазе сви они такмичари коЈи на првенству нв постигну 8 поена по метку, у ш разред долазе стре.тци коЈи постигну 4 поена по метку, у II разред 8 поена по метку, I осам поена и у савезки разред они такмичари, коЈи под истим условима постигну најмање 9 по«на по метку. На првенствима факултета право учешћа имаЈу сви члаиови Стрељачкв дружине Београдског универзитета а стрелци, квалификовани на ранијим такмичењима (првенство Београда, НР Србијв и ЈугославиЈе), могу учествовати само ван конкуренциЈе.

Пред јубиларну годишњицу „Црвене Звезде" Атлетичари држе 27 сениорских и 3 јуниорска рекорда НР Србије и 5 рекорда ФНРЈ

Атлетски клуб Црвене звезде Је Један од њених наЈбољих спортских колекти»а. У свом досадашњсм раду, атлетичари Црвене звезде постигли су многоброЈнв резултате, које свакодневно побољшавнју. Колико Је таЈ напредак може се најбоље видети ако се упореде постигнути резултати у току протекле три годкне. Док су резултати прве двојице такмичара у свим дисциплинама, израчунати по финским таблицама у 1947 г. износили 24.327 бодова, таЈ број Је у Ш8 Г. био 26.281, а У 1949 Г. 28Л56 бодова. Колико су успеха постигли атлетичарк Црвене звезде може се видети и из броја рекорда које они данас држе. Члакови Црвене звезде држе 25 мушкнх ц женских рекорла Београда: 27 сениорскмх и 3 Јуниорска рекорда НР СрбиЈв и 5 рекорДа ФНРЈ. Ево неколико наЈбољих атлетичара Црвене зв-зде; Борнслав Стаматовић, бацио Је копље 51,61, држи јуииорски рекорд ФИРЈ; Мклован Јованчић, заједно са Брнадом (Цартизан) држи државни рекорд на

100 м. 10,8. Са резултатом 22,0 на 200 м Јованчпћ се налази после Саболовића (Пагртизан), који држи држазни рекорд са резултаток 21,7. Смиљковић, који се на таблици наших најбољих атлетичара у трци на 1500 м у 1949 г. валази после Цераја, Ханца, Микушхе и Шсгедина, на интернационалном атлетском митингу у ВенециЈи постигао Јв један од својих највећих успеха. У ЈакоЈ конкуренциЈ«, у трци на 10.000 м, где еу учествовали познати италијански и шваЈцарски репрезента■швци (браћа Ноко, Сестини, Иафелд, Трауфелд и др.), Смиљковић Је стигао друти. ЗаЈедно са Илићем, Генчићеи и Јовановићем, атлетичари Црвене звезде у укупном пласману заузели су прво место. Света Јовановић, један од талентованих атлетичара Црвене звезде, током Једногодишаег рада постигао Јс велпке успехе. Он Је данас двоструки рекордер НР Србије: првак Је у трци на I 10.000 м и 3,000 м. стипл-чиз.

Атлетичарке Црвеве звезде, од 10 женских дисциплина држе четири државна рекорда. Марија Радосављевић држи два државна рекорда: кугла 13,24 и копље 39,30. Са резултатом у бацању кугле, који вреди 10.42 бода; Радосављевићева се налази прва међу десет најбољих атлетичарки Југославнје. Јулија МатеЈ, државна рекордерка у бацаи.у диска 41,89, са резултатом коЈи вреди 954 бода, налази се на трећем месту. Споменка Коледин држи државни рекорд у скоку у даљ 5,68, четврта Јв међу десет најбољих атлетичарки

ЈугославиЈе. Она има добар резултат и у скоку у вис 147, где ое налази на другом месту после Иванке Квез (Кладивар). У такмичењима Атлетскот купа ФНРЈ зз 1949 годину, чланови Црвене звезде заузели су друго место после Партизава. чиЈа Је екипа прва. На гакмичешима Савезне атлетске лиге. атлетичарв су се пласирали после Партизаиа в Младостн са 25,735 бодова а такмичаркв ва друго место после атлетичарки Кладивара из Цеља.

НОВ УСПЕХ ЧЛАНОВА „КОПАОНИКА"

На смучарском првенству НР Србије у Врњачкој Баши и Копаонику, поред многих друштава из Републике учествовали су и чланови „Копаонкка - . Такмичећи се скоро у свим дисциплинама, постигли су следеће резултате: у трчању иа 18 км. М. Мишовић (НДВШ) Је освоЈио осмо место; у трчању ка 8 км. Вера Јанковић, студент геологиЈе, заузела Је четврто место. Екипа „Копаоник** која се такмичила у патролвом трчању са гађањеи из воЈничке пушке четврта Је у Републици. На Копаовику Је одржано такмичење у смуку, слалому, велеслалому и скоковима. НаЈвећи успех костигао је М. Цевц коЈи Је заузео пето место 7 слалому и велеслалому а у смуку девето. Од другарица које су се такмичиле у смуку Рада Ковачевић, студент електротехнике, заузела Је четврто место. На овако вели&ом првом наступу чланови „Копаоника” потпуно су задовољили. Резултати би несумњиво били бољи да су се чланови „Копаоника” Соље припремкли, а сметало им је и то што су допутовали на сам дан такмимења и после пређених П км. пеашце. изашли на старт.

Кружи факултетом...

Разговор угодни двојице стипендиста Погодв Зорац тта чекам аајстра • љивије а највестрпљивије? Не разумем. Како то ааlстраља• вије а аајнестрпљивнје? Пајстрпљивије иато што хтео ае хтео морам ла лочеиам, а иајнестрпљнапје зато што ми је' најиеопходвије. Хајде огоди. Можда карту за „Перу Сегеливца”? Пх. какву карту. Пије то. Можда бедв хлеб? Пи )е. Ло није карту за биоскоа? //е. - Л. знам. То је ситурао ручак у меизи. Чекаш аестрпљиао )ер си гла • дан. а мораш да будет страљив ао сат, сат и по док не аа рел. Е, мој бра/ко. Пидн се да аисш подожио математику. Чекам све. Оает не разумем. Како то сае оДједном. Ево како; •чекам стипепдију вз М ннистарства грађевнпа и рударства ПР Црне Г оре. М ниистарство грађевина и руларства ЧР Црне Г оре шаље својим стипевда• стима стипендије са закашњењем од десет до петнаест дана иако је угово» ром предвиђено да вх аошаље вајдаља Ло 5 у месецу. Иови допринос теорији политичке економије Једна друтарица, иначе студент Новинарске и дипломатске високе школе, пробудила се тога дана веома рано. Та, како и не би полаже политичку економију I, а она је тек одлучила да.,. Време је прохујало страховито брзо од тренутка када се пробудила и, није веровала својим очима, њена рука је већ држала цедуљицу са питањедт. Започео је испит. Другарице -запитао је асистент који је вршио испитивања да ли ми можете рећи што чини апстрактни рад? Па... одговара нвша врла економичарка” апстрактни рад... то јест његов ггродукт је... да, наравно... продукт апстрактног рада е ваздух!! I Јрста термометра Каквих имамо врста термометара? Има великих и малих. Кажите још једну глупост, па ћу да вас пропустим. „л средњих. Погрешиа Два студента полажу физику. Први зна прилично слабо и пада. Други још слабије. Професор је нестрпл»ив. Па како то нисте могли мало боље да спремите? Па, знате, пролеће, буди се живот и није ми се некако учило. Ви покушавате да будете духовити? Па шта ми и онако вреди. Уписаћете ми у иАдекс петицу, шалио се не шалио. Варате се. добили сте шест.

ЕхвретГ за економију и историју ОдговараЈући на питање о карактеристици источиог ропства, атуд«гг НДВШ Љубичић веома кате горично је тврдио да Ја постојало министарство војске, финансиЈа ирада. Чудновато је да није тврд ио да постоји и министзрство електро привреде. Јер посто Јао Је инга циони систем!

—> Хорусе, не заборави ца по зовеш електричара. Покварио нам се решо! ДОЖИВЉАЈИ: На ТехничкоЈ велккој школи Јед ан студент Је први пут дошао на полагање колоквија и толико се у плашио да Је Једва ракао шта хоће.

Ви желите? Да ко-ко-ко... Снесите то јаје па реците тта хоћете! .. • локвирам!

ШАХ Победа над репрезентацијом САД 11,5:8,5 Највећи успех нашег шаха

Иосле Другог светског рата настаје златна епоха Југословенског шаха. Изабрани претставници Југославије побеђују многе земље Европе; најбољи поЈединци освајају високе награде и прва места на многнм међународним турнирима и постижу завидне и неочекиваве резултате у мечевима са водећим маl- света. С друге стране Југословенски шах и бројно Јача. Све Је више савезних мајстора и Јаких играча. Само за последње две-три године више од 20 маЈстора заступало Је боје државног тима. У последње време све Јв већи бро! младих мајстора, чак и млађих од 20 година, Победа Југославије над репрезентациЈом САД наЈвећи Је њен досадхшљи успех. Ово тим пре што Је репрезентација САД пре овог рата четирн пута била екипви првак света (без учешћа СССР-а).

Наш првак Глигорић имао Је за противкика Решевског, једног од главних какдидата за титулу првака света. Ипак, Глигорић је свој посао обавио одлично, Јер је принудио противниха да се у обе партијв помири са нерешеним резултатом. Икаче, Решевски Је у првој чак и морао да се бори за реми. Ништа лакши ниЈе био ки задатак велемаЈстора Пириа, коме Је са друге стране плоче, 6000 мкља далеко, седео велики маЈстор ФаЈн, такође један од главних асшграната на титулу светског првака. Он ниЈе успео да добије киЈсдну партију већ се у првој морао борити за реми. Др Трифуновић није хтео ништа да рескира против Хоровица, Јер јв раниЈе са њиме имао лоше искуство. Он Је у обе партиЈе био надмоћкији и задовољно се са две реми партиЈе. Иа прве трн плоче био Је резултат дакле керешен 3:3. На четвртој табли Денкер 1е победио Рабара са 0%:Н). С обзиром да ћв на олимпијади свака земља бити заступљена са по 4 играча, то б« према овим резултатима Американци имали веће изгледе. Међутим, треба узети у обзир да Је Рабар играо на овом мечу далеко испод сво1е снаге, нарочито У другоЈ партији. Он очигледно иије могао да издржи силан напор и четири неттроспаване ноћи. Инжељер Видмар 1е на петоЈ табли однео дуплу победу. Љегову игру пртгив Улпестада и сами Американци признали су веома дубохом и лукавом. У обе партеје Видмар Је жртвовао пешака и у обе партије се испоставило да су те жртве биле далеко срачунате и потпуно копектне. НвЈбурниЈе партије играо Је, нардвно, Пуц против ДеЈка. У првоЈ Је жртвовао неколико пешака и стратно компдиковао позициЈу. Но, у одлучном момечту он прелнића Једноставан добитак и мора да се помири еа ремием. у другоЈ партиЈи. Пуц у заплетима осваЈа пешака и задржава то преимућство до чадњет часа и победио, (партија Је била на процени). На седж>Ј плочи Кевиц — Митић, Американац Је бно надмоћниЈи. Мећугим, Милић Је био тврд орах. Његову одбрану ниЈе могао еломити ни Кевин. Друга партија ниЈе завршена у одређеном рску и после процене завршена 1е реми. Ветеран Југословенског шаха Костић показзо Јв у првоЈ партији против

Берва како св треба борити кад већ свв изгледа да Јв изгубљено. Берн Је повео силан иапад. Костићево дамино крило у пламену, а положаЈ око краља зрло климав. Али, Костић не чека лагану смрт, сам крећв у напад. скида и последље бари Јере своје позидијв и нв мари за жртве. И тактика Је уродила плодом. Берн Јв на краЈу сам морао да држи реми. У друтрЈ партији Костић Јв У нападу, али се сада његов противник одлично брани и резултат Је опет реми. Матановић Је и овог пута против Пинкуса демонстрирао своЈу неверозатну упорност и хладнокрвност. Многи дру-~и мајстори без размишљаља би ггрихватили реми у оиим позициЈама у којима Матановић управо тек почиље да игра са ужипаљем. Право Је чудо, како он из, на еко Једнаких позиција извлачи ситне користи и конзеквентно их увећава до те мере да постану одлучуЈуће. Његова двострука победв плод Јв љегова талента и борбености. Ивков, наш наЈмлађи мајстор, постигао Је свега пола поена. ма да љеговв игре вреде више. Бизгиер, млади Американац успео Је у првоЈ партнЈи да искористи несмотреност Ивкова и да победи. У другоЈ партиЈи Ивков Је из слабије позициЈе одличиом тактиком компликовао ситуацију и освоЈио пешака. Међутим, то није било довољно за победу, и партиЈа Јв завршена реми.

Д. Јаношевмћ