Студент

Јануарско-фебруарски испитни рок И ПОРЕД УСПЕХА РЕЗУЛТАТИ НЕ ЗАДОВОЉАВАЈУ

Досадашњи резултати јануарско фвбруарског испитног рока показују да јо на нехим факултетима постигнут добар успех у односу на прошлоГОДишши јануарски исгтитни рок, да је положен. велшш број заосталих ишита, да се повећао број студената без заосталих испита, да се пово»шао квалитет знања студената итд. С друге стране, он показује да још увек имамо студената који сс нес ,; оворно и несзесно односе прејјјсвом осноаном задатку на факултег и да још увек није мали број 4Вавгх који не воде рачуна о квалите у знаша с којим иду на испит. ШУ овај испитни рок ушли смо са 37.000 заосталих иопита, за разлику о~ септембарског исшгшог рока када смо имали 56.000 заосталих испита. У овом року требало је полага•т 53.777 редовиих и заосталих исадгга, од чега је пријавл»ено 38.775 жпита. 'Релативни напредак у одноОЈ’ на септембарски рок и прошлу , вгколску годину, резултат је правил|јог рада оргакизације Народне омла*ине на Универзитету и великим Љколама и систематског рада већи■е студената, који су правилно ;I Шхватили погребу ликвидираша заоСгалих испита и истовремено подиШагве квалитета знан»а, како би што гро и што бол>е оспособл»ени пошли |жа задатке који их чекају у привреI Но, и поред успеха који су постиг1-јрути у освом испитном року, стање у погледу спремања заосталих и ‘ |>едовких испита и у погледу учења ЈВије задовољавајуће. После овог ис| Јштног рока остаће преко 18.000 заожсталих испита, а велики Је број Шстудената који ће понављати и гуШбити право на даље школовање. В* До ове године некако се и могло |®азумети што је на нашим факултеетрииа био велики број заосталих исДмта, али сада Је немогуће, Јер су Шешени сви наЈважкији проблеми Шгаставе, остварени најосновнији ма®еријални услови (број наставвика се јгтовећао, бРоЈ издатих уџбеника се, ..уакође, повећао, тако да за сваки ■фредмет постоји уџбеник, створени *Љу услови за изучавање страних јеђика, студентски домови и мензе су боли? обезбеђени, а сваки студеггг, Жоме је то потребно, прима стипенЈЈиЈу). Заостали испити и слабо зна[ше су р>езултат само нерада, често п та намерно и неодговорно одуго•лачење студија, које иде на штету Заједшгце и сваког појединца на кој г се то односи. | Досадашњи резултати показују да |е у целини најбол>и успех постигао Агрономски факултет и поред тога •|пто се броЈ одусталих при краЈу исИитног рока повећао. Захваљујући ■гравилном раду партијске организаКиЈе и Народне омладине годи.ча %вог факултета положила Је ггровечно око 88*/* од пријављених исШгга са средњом оценом 6, а из два шредмета (зоохигијена и технологиЈа) средња оцена Је ггреко 9. Квали*ет одговора у овом испитном року Је много бољи него и у Једном псЈтатном року досада. 'Неположени ЈрСпитл припадаЈу мањем броју сту;|*ената (II година). који ће пона•фл>ати годину- За разлику од рани,Јих испитних Рокова овај је лошиЖи на Шумарском факултету. него шра Агрономском, како по броју поштожених исшгга. тако и по квалитеХру знања. Испити на Ветеринарском факултету показују да се већина студена»а марљиво припремала за испите, и Јга је код већине створена љубав за Шауком, што се види по квалитету жнања са којим студенти излазе на I|кпите, по броЈу палих и одусталих 7 односу на раније рокове, иако навтавници захтевају од студената бо*>е познавање материје и зх>елиЈе одговоре. НаЈвише положених испита •г са најбољом средњом оценом има I и V година овор факултета* Комитет Народне омладине је још од почегка школске године указивао редовну помоћ студентима I године и, углавном. успео да разбиЈе схватзња ранијих генерација „о немогућности полагања испита у првом року“, те је досада положено 83*/* пријавл»ених испита из физике и ботакике, са доста добром средњом оценом. Студенти V године положили су 98*/* пријанљених испита. Најслабије резултате имају стуДвнти Ш родине, који су положили свега 58о/ 0 пријављених истшта, јер се кису систематски спремали за савлађивање градива из заосталих исп Ита, те ће око 78 студената изгубити право на даље школовање. Велики број ниЈе изашао на испит иако су знали да ће понављати. очекуЈући да се на њих Уредба неће применити због испуњења плана кадропа заборављајући при том на одлуке Трећег пленгма ЦК КПЈ и речи друта Ђиласа; „Треба свакоме да је јасно једно; борба за план је борба за квалитет знања и ми се нећемо и не можемо помирити са тим да народ добиЈе

слабе стручаваке који ће га у свему кочити, тобоже ради тога да би се план извршио". На Медицинском факултету најбољи успех поститла је I година* Од 300 полаганих испита из физике 94о/ 0 је положено. По мишљењу професора квалитет знања је задовољавајући, а постигнут је захваљујући редовиом учењу и правилно организовалој помоћи млађим студентима Врло слаб резултат показала је II година, коЈа има преко 400 заосталих исгтата из Хемије. Квалитет одл>вора је врло слаб, те ће више сгудената понављати. Са врло слабим зкањем излазе на испит студенти 111 године, који су већ једиом понанљали. те ће тако губити право на студиран.е. Одустајање студената и V године после објављивања Уредбе о режиму студиЈа је крајње неодговорно и неправилно одношење према учењу, према организацији и самом себи. Учиги само зато да не би по Уредби понавл»ао годину. значи не разумевати, не волети свој позив, значи шпекулисати на своју сопствену штету, а против интереса заједкице. Известан броЈ апсолвената Фармацеутског фахултета коЈи су редозно давали испите, сада намерно одуговлаче са дипломирањом, кахо би остали у Београду, а о томе нико ие води рачуна. Врло слаб успех у овом испитном року показали су студенти Екоиомског факултета. Велики број одусталих (око 20«/ о од пријављених испита) и палих (око 21*/о) је мањи неуспех од врло лошег квалитета знања већине студ€lната који су положили исгоет. Средња оцена на П години Је врло ниска (око 6,8), а нешто боље је на годизш коЈа има средњу оцену 7,2. Из више предмета на испитима је квалитот одговора био врло слаб, па Је и писка рредња оцена: политичка еконрмија (II годипа) 6.4, прово (II година) 6,5 право (111 година) 6,8 итд. Свакодневно смо могли чути лоше одговоре или непознавање основних појмова из поЈединих предмета. Нису ретки студенти који на испиту површно одговоре или уосгште не одговоре на оваква питагва: шта Је индивидуалки рад, шта Је вишак вредности, суштина социјалистичког преображаја села, итд. Начин испитивања предиета економика ФНРЈ и квалитет одговора одстране студената је само знак потцењивања овог продмета. Ако студент на три шггања коЈа добиЈе на овом испиту (црна металургија у Петогодишњем плану, експлоататорска класа старе Југославије и пасивш! краЈеви Јутославије) одговар>а не впше од пет минута и то онако како би знао сваки просечан омладинац у Јутославији, онда се ту не може говорити о квалитету нити о солидпом спремању за испите. Мање одусталих (око 3,2*/«) и маи»е палих (око 17%) на Правном факултету и нешто бољи квалитет одговора не може и не сме нас задозољити. Нису ки тамо појодиначки случајеви непознавања најелемен-

тарнијих појмова које треба да зна не сваки студент права, него и сваки поштени грађанин ооцијалистичке ЈутославиЈе. Ако се не зна. како се бира Савезно веће (одговор: по обиму среза), како и ко доноси законе (одговор: Влада и СКупштина предлажу Скупштину), ако се не зна разлика између национал>изације и експропријације, ако се не зна чему дврдомни систем у напгој Скупштини, ако се на шггање: мере социјализације пре Устава каже: држава Је прсбацила један део становништва у Војводину да би ојачала државни сектор, онда ту не може бити говора о прашшку који ће моћи да одговори зададима који га чекају. Није случајан одговор једног студента који каже наставнику на испиту: „Псштено да хажем спремао сам оваЈ предмет (уставно право) 20 дана упоредо са два друга предмета”. Нв само ово него и читав ток испита па Правном и Економском факултету показује да није ликвидирала „традиција“ кампашског учења нвпосредНо пред исгогге или само у току испита, што јаоно говори да се партиЈска организација, Народиа омладина и сваки појединац на овим факултетима налази пред озбил>шш задатком. ПотцењиваЈве лакших предмета и слабо интереоовање нсгативно се одразило V овом испитном року на Филозофском и Природио-матемапгчком факултету, Са завршавањем истштног рока број одусталих се повсћава и то иа Филозофском до 19*/«, а на Природно-матеадатичком факултету до 25»/о од пријавл»евих испита. Квалитет знања јги на овим факултетима кије задовољавајући, Ни овај испитни рок није репто проблем друге године свих факултега Техпичке вслике писоло. Према нопотпушгм подацима две трећиие оких који ће попављати припадаЈу Пгодини (на Електро факултету 60; на Маппшском 150; на Рударском 60; на Геодетском 50 од укугшо 70 колико их има на П години)* Вољи резултат овог испитног рока, у односу на прошлогодишњи Јануарски исггитни рок, мора се пришгсати студептима старијих година на Техничкој великој школи, који су много озбнљшсЈе, са впгше система и више залагања пришли припремању за испите. Незалагање студената П године, и донекле Ш. године, потцењивање неких лаких предмета, несистематско спремање математике I и 11, динамшсе и статике, често слаба помоћ од стране организације за сггремагБе ових заосталих I'спита Је, углавном, узрок великог броЈа одусталих и палнх. Ничим се пе да оправдати света 10о/ 0 положених пријављешгх испита из статике на Машинском факултету, са 13'/* положена математика I на Рударском факултету, са 12<>/ 0 положена математика I на Геодетском факултету, са 2б*/» положена математика Пна Грађевинском факултету. Непотпуни резултати из ових предмета имају нешто бољи успех.

ПРЕД ИЗБОРЕ ЗА НАРОДНУ СКУПШТИНУ ФНРЈ ТРЕЋИ ПРОШИРЕНИ ПЛЕНАРНИ САСТАНАК УНИВЕРЗИТЕТСКОГ КОМИТЕТА НАРОДНЕ ОМЛАДИНЕ

У четвртах, 16 фебруара, одржан Је у згради Правног факултета Трећи проширени пленарни састанак Универзитетског комитета Народне омладине. Главна тачка дневног реда било Је питањв организовања предизборне агитациЈе на Београдском универзитету. После усваЈања дневног реда, члан Универзитетског комитета АндриЈа Крешић поднео Је реферат о значаЈу избора за Народну скупштину ФНРЈ и задацима организације Народие омладине у предизборноЈ кампањи. Говорећи о значају ових избора друг Крешић Је подвукао да Је на првим изборима наш народ гласао за своЈу будућност, а сада међутим, он даје свој глас за специфичие путеве к тој будућности. Ради тога изборе треба схватити као интензиван рад на убрзању радне активности наших људи у борби за што брже извршавање задатака социЈалистичке изградње у нашој земљи. Основни проблеми наше унутрашње и спољне политике нагласио Је друг Крешиђ су: национално питање и федеративно уређење земл»е, изградња социЈализма курс ПартиЈе ка што већем и Јачем продубљивању социјалистичке демократиЈе и спољна политика заснована на принципима борбе за независност нашс зеглље и мир у свету. Решење националног питања у нап)ој држави може да служи као образац осталим државама народне демократије, јер Је то стварии пример сЈедињења иптернационалног и нациоиалног зближења народа, кроз форму економске помоћи слабије развпЈеним земљама од стране индустриски иапредних земаља. Управо због марксистичког- прил&sкења иационалном питаљу и начина и»еговог решавања, наше руководства је постигло да Је нациопални проблем код пас скинут са дновног реда и постигнута пуна равноправност, док Је, супротно томе, у земљама иародне демократије и СССР-у национално питање заоштрено до мере коЈа се све више огледа у нетрпељивости према поЈединим националним мањинама. Далл Је друг Крешић говорио о изградњи социЈализма кроз Петогодишњи план, о изградњи тешке индустрије као основи индустриЈализације и гаранцији независности наше земље и политици Партије, коЈа води бригу о специфичним условима изградње социјализма код нас, Само тако могуће Је изградити социјализам, осигурати даљи самостални развитак и ке претворити се у сировинску базу Једне земље, као што Је то случаЈ са Вугарском и другим земллма. ЈутославиЈа Је на последњем Заседању ОрганизациЈе уједињених нациЈа била стварни руководилац табора који се бори за мир, јер Је у својоЈ политици пословце спроводила принципе бескомпромисне борбе за мир и права малих народа истакао Је друг Крешић. То Је линиЈа наше спољне политике и за-

то наша земља ужива такав ауторитет у свету. У наставку свог реферата, друг АндриЈа Крешић говорио Је о формама предизборне агитације на нашем Универзитету. Предизборна кампања мора да буде снажан импулс за активанрад и живот на факултетима, а организациЈа Народне омладине треба да постигне то, да сваки студент постане тумач наше политике, да објашњава линију нашег пута у изградњи социЈализма то је основни циљ наше предизборне агитације. Омладинска руководства ће органкзовати разна предавања из свих области нашег друштвеног и политичког живота, одржаће се споцијална хтредавања о неким питањима економске изградње земље и природног богатства. Тако ће се студенти упознати са радом и уопесима у разним гранама ггривреде, са проблематиком изградње социјализма. Нарочито је наглашена улога коју треба да одигра омладинска организациЈа у припремању и одржавању факултетских реонских предизборних митинга, на којима се мора умногоме осетити присуство студентске омладине. Неопходно Је да сваки студент буде агитатор у сво Јој средиши, да активно учествуЈе на кућним састанцима Фронта где треба да објашњава сва неЈасна питања. Затим Је постављен роковни план у оквиру којега су тачно одређени датуми рдржавања митинга по факултетима и општег студентског митинга са којим ће се завршити предизборна агитациЈа на нашем Универзитету, Друг Данило Пурић, коЈи Је након тога говорио, подвукао је нарочито чнњеницу да наша ПартиЈа коЈа ниЈе никада пред народом сакривала разне потешкоће и данас износи п Р е Д радне масе тешкоће коЈо ми имамо у борби за бољу будућност. Тиме се Још Једном пцказује шена чврстина и поверење у народе, јер се и пред саме изборе, говори о реалном стању, а не упротребљава разноразне предизборне фразе и пуста обоћања, као што Је то чести случај са другим земљама и партиЈама. На краЈу састанка Једногласно и аплаузом усвојено Је протестно писмо упућено Извршном комитету Међународног савеза студената поводом „искључења” наше студентске организације из чланства МСС-а.

Омладина Београда прихвата ПОЗИВ НА ТАКМИЧЕЊЕ

које је захазала омладхша Захреба Преко хиљаде омладинаца и омлаДивки присуствовали су недавно одржаном сатанку Градског актива Народне омладиие Београда, који Је У име Градског комитета КП СрбиЈе за Београд поздравио друг Мирко Вагић. После реферата о значају избора за Народну скуппггину ФНРЈ и успесима Народне омладине Београда У протеклоЈ години, постављени су задаци омладине у предизборноЈ кампањи. Омладина ће поЈачати радну дисциплину у предузећима, Установама и школама, водиће борбу против флуктуациЈе радне сааге и развићс живу агитацију за склапан>е уговора са предузећима. У свим активима одржаће се конферепциЈе, на којима ће се говорити о значаЈу избора и пепосредним задацима актива у предизборној кампаљи. По већим предузећима, устаповама и пшолама одржаће се митинзи. Градски актив Је одутевљено прихватио преджзборно такмичеше, коЈе Је заказала омладина Загреба. Омладина П рејона заказала Је предизборно такмичење свим рејонима Београда, што Је једнодушно прихваћено. За најбоље показане успехе у четвртом тромесечЈу прошле годиие Градски актив Београда доделио јс прелазне заставице омладини Железника, школи ПТТ техникума Ш рејона, предузећу „Сутјеска" и омладини школе ученика у привреди броЈ 8 у IV реЈону.

СЛ ТШНИЧКЕ ВЕЛИКЕ ШКОЛЕ

ПРОТЕСТНО писмо Извршном комитету међународног савеза студената

Студевти Беотрадскот уникердите' та, ведиких шкода и академија са тнушањем су садиали вест да је Идвршпи комштет МСС-а, супротво сваком демократском аостуаку, „искљу• чио” нз чланства иашу студевтску ортанидаппју. Поводом овот ведемократскот, нсдозвољенот и дискримн • наторског акта Извршнот комитета МСС-а, Проширени адеиум Универзитетскот комнтета Народве омдади• не у име 32.000 беотрадских студе• аата ковстатује: 1. Наша студеатска организација у оквиру једииствене ортанизације Народне омладнве Јутославије, досдедна великим слободарским траднцијама вапредног студевтскот но• крета на Беотрадском универзтмте• ту, најактивније се заложила за осннвање и рад Међувароднот савеза студената као саажне демократске ортанизације вапредних студената света у борби за мир, за демократију, за боље услове живота омдадине и студената читавот света. Стога се наша органнзација најдосдедније придржавала Статута Међународног савеза студенага и најактипније учествовала у свим манифестацијама солидарности ш борбе за мир и сдободу демократске омладине и студената света. ЗахваљујуИи томе наша ортаннзација је стекла велнки утде д меЈ) у напредном омладином света и наши аретставнпци су бираии у највише органе МСС-а и СФДО, тде су се најактивније борнлн за јединство и демократска начела ових међународних ортанизација. 2. Уаркос многобројних чињепица које ово пртврћују, чнњеиица које су добро познате напредној омлади• ии света, а нарочито Извршном ко• митету МСС-а Извршни комитет је од аојаве клеветничке букурештан • ске Резолуције Информбмроа до данас санкционисао и учинио низ антидемократских и дискриминатор • скнх постуаака према иашој ортанизацији и иашим студентима. Овде ]е д овољно спомеиути само дискрнмпнацпје које је Извршни комитет допустио п учинио према нашим делетацијама за Светскн фестивал омладиие и студената у Будимпешти, арема делетацији наших студената на саставку Савета МСС-а у Софији, затнм клеветања наших студепата и омладипе у публикацијама МСС-а, вређање наших делетата од стране претседпика МСС-а г. Јозефа Гро• иана иовембра 1949 у Лоадову п, па крају, такозвапо лоидонско „искључење” ваше оргапизације самовољ • иом и бесправном одлуком Извршног комвтета. 3. Ово ш овакво „искључење” наше ортавнзације из МСС-а и дискриминаторски поступдн Извршног комитета којш су му претходили, по времеиу у ком су азвршеви и по формама како су извршеаи, очвто показују да је Извршни комитет претворен у оруђе срамве ииформ• бироовске хајке против иаших на• рода, која имсаиришу и којом ру• ководе аеки руководиоци Совјет • скот Савеза у жељв да за рачуи својих себичиих циљева утуше херојску борбу ваших варода за со• цијализам. Атентура овакве антијутословенске политикв у Извршном комитету МСС-а, користећи овај ор • ган за црљаве себичве рачуие и ун иеморал не ипформбироовске *«• носека у њета споје недемократске тоде, дискредитује МСС у очама демократске јавности света и иеминовво води секташком разбијању в линвндадн/п ове оргаиизације. 4. Имајуки све ово у впду Проши• ренв плеаум, у аме студеаата бео• традсках високих школа н фак ултеIа протествује аротвв бесправне и дискриниааторске одлуке Изиршаот комитета о „аскључењу” наше ортанизапнје из МСС-а, одбацује је као кршење Статута МСС-а, као атак ва солидарност демократских студепога света. Дубоко свесва својих слободарских традиција, сзојшх обавеза арема социјалистичкој домовиии, својих иитернациоиалних обавеsа у борби за мир и демократију, паша студевтска омладина ке се )ош упорније боритп за изтрадњу сопијаластачке Јутославије а да борбево једввство демократских студеаата света. Ивфоршбнроовске дшскршмшиацаје Извршиот комитета МСС-а евергичво осуђујемо и задржавамо право да шх шзвесемо на осуду пред све демократске студептске ш омладинске ортаиизаци]е у свету ш пред Ковтрес МСС-а. Беотрад, 16 фебруара 1950. Проширеиш алеаум У ишверзитштекот комштета Народше омладшве

РРЕРТ ФАШИЗМЖ СЛОВОДА НАРОДУI 7 ЊЕНИ У ЈЕДНУ СВЕОПЋУ НАРОДНУ ОРГАIТОЗАЦИЈУ, у Ш Ш жт.ШсЈВз Ш Ш ™ политичку организацијународногфронта, коЈА ЈЕ НЕ САМО ЈЕДНО ПОЛИТИЧКО ОБЈЕДИЊЕЊЕ %шк СТВОРЕНО ЗА ТО ДА СЕ С СВРЕМЕНА НА ВРИЈЕМЕ САСТАЈЕ РАДИ ИЗБОРА ИПИ ЧЕГА ДРУГОГ. НЕГО КАО САСТАВНИ ДИО УДАРНЕ СНАГЕ, КАО ДИО РЈЕША■' ВАЈУЋЕ СНАГЕ СВИХ ТЕШКОЋА КОЈЕ САВЛАЂУЈЕМО ОРГАН НО СРБИЈ! НА БЕОГРАДСКОМ УНИBЕРЗИТЕТУ И ВЕЛИКИМ ШКОЛАМА и КОЈЕ ЋЕМО ЈОШ МОРАТИ ДА савладамо—■ ЈЈ Из говора мар шала Тита на предиборном збору 7 ГОДИНА ХП БРОЈ 5 20 ФЕБРУАР 1950 ГОД. ЦЕНА ДИН. Титовим Ужиц ама