Студент

ПРОШИРЕНИ ПЛЕНУМ ОД НАРОДНЕ ОМЛАДИНЕ СРБИЈЕ ИСТАКАО ЈЕ непосредне задатке омладине у предизборној кампањи

Дванаести проширени пленум ЦК Нвродне омладине Србије. одржан 14 и 15 фебруара поставио је пред Народну омладину Србије крупне и одговорне задатке, Народна омладина Србије ће у току четврте године планске изградн»е активно учествовати у извршењу плана капиталне изградње, у обезбеђењу сталне радне снаге у индустрији и рударству, у борби за повећање производности рада у индустрији и пољопривреди, у борби за колективизацију села, једном речи, она ће дати пуну подршку нашој Партији у социјалистичкој изградњи зсмље. Сви задатаци који стоје пред Народном омладином Србије у току ове године, непосредно су везани са задатком да се народним масама правилно објасни нужност њиховог извршавања, да се сви рални људи мобилишу у борби за социјалистичку изградњу. Дванаести проширени пленум истакао је да су основни недостаци у раду Народне омладине Србије у протеклој години били: пропусти у прихватању и васпитању бивших чланова СКОЈ-а у духу одлука Партије, у недовољном политичком раду међу радничком и сеоском омладином која је укључивана у привреду, у објашњавању њихових задатака није довољно политички прилажено, што је понекад имало штетних последица. Често је било пропуста у идеолошкој борби против малограђанских и буржоаских утицаја религиозних предрасуда и тд„ а, такође, и у раду на сталном разјашњавању рсвизионистичке тике руководилаца Информбироа. Поред тога, истакнути су слаби успеси у мобилизацији школске омладине на њен најважнији задатак на учење и бољи успех у школи. Међутим, и поред ових недостатака Народна омладина Србије, је постигла у току прошле године велике успехе. Она је из својих рсдова дала 87.362 бригадиста на изградњу Новог Београда и Аутопута. О раду М залгању хиљада чланова Народне омладине Србије наlбоље говоре 101 омладинац одликован Орденом рада, 6.291 ударник, 11.269 награђених и похваљених. Народна омладина Србије је у тоху прошле године не само органиЗвционо већ и бројчано порасла. У 1949 години примљено је 146.659 нових чланова, иако је и овде било доста недостатака и пропуста нарочито у раду омладинских организација на селу. Са овако крупним успесима постигнутим у трећој години Петогодишшег плана, Наролна омладина Србије ушла је у борбу за испуњење задатака четврте године планске изградње. Решеност да у овој години још више допринесе социјалистичкој изградњи земље, показаће Народна омладина Србије у великој манифестапији јединства наших народа у борби за сопијализам на изборима за Народну скупштину ФНРЈ. У вези са изборима за Народну скупштину ФНРЈ Дванаести проширени племум Народне омладине Србије поставио је нове задатке. Непосредни задатак Народне емладине Србије је да покрене читаву омладину у предизборној кампан»и. Организације Народне омладине треба да буду оне које ће не само унутар своје организације већ и широким народним масама правилно објашњавати значај избора, значај конкретних задатака за чије извршење се бори нарк>дна власт. Народна омладина треба да буде та која ђе наше радне људе упознава-

ти са грандиооким успесима постигнутим у изградњи социјализма, која ће правилно објашњавати херојске напоре наше Партије и народа у борби за очување независности и суверенитета малих нација, у борби за правилне односе међу социјалистичким земл»ама, а против политике диктата „руководеће земље" у социјализму. Ови избори, други у историји наших народа, када сви људи слободно бирају своје највише претставничко тело, доказ су широке социјалистичке демократије у нашој земљи и још један доказ правилне линије КПЈ. Они ће још једном показати информбироовским клеветницима и лицемерима да народи Југославије, окупљени у Народном фронту, чврсто стоје уз КПЈ и друга Тита и да их никакве лажи не могу поколебати Избори за Народну скупштину значе мобилизацију, смотру снага социјалистичке изградње наше земље. Они су крупна морална и политичка победа револуционарне бообе наших народа. Поред задатака да трудбенике наше земље упозна са тековинама социјалистичке револуције, Дванаести пленум је ставио у задатак Народној омладини Србије да органима наше власти пружи и непосредну техничку помоћ приликом самих избора. Све ове задатаке које је Дванаести проширени пленум ЦК Народне омладине Србије поставио пред Народну омладину, уЈедно су и задаци студената Београдског универзитета као њеног саставног дела. Народна омладина Београдског уинверзитета сггровешће, у духу одлука Пленума, широку предизборну кампању. Кроз ту кампању студенти ће се још боље упознати са великим радним успесима наших трудбеника у индустриЈи, рударству, пољопривреди и осталим привредним гранама. Осим тога. Народна омладина Београдског унивсрзитета прикључиће се осталим трудбеницима наше земље у предизборном таклтичењу. Кроз ово такмичење студенти ће појачати рад на испуњењу свог основног задатка учења. Кроз успехе у учењу они ће заједно са свим нашим народима манифестовати своје поверење у Комунистичку партију Југославије и друга Тита. Још један задатак коме у предизборној камггањи треба озбиљно прићи јесте идеолошко-политички рад, Друг Раденко Броћић је у свом реферату истакао да треба јаче развити васпитни рад и будност према непријатељској активности. Управо, у томе се састоји важност идеолошко-политичког рада у којем је досада на нашем Универзитету било доста пропуста. Нарочито треба појачати рад на онемогућавању непријатељског рада међу омладином, заоштрити борбу против конкретних питања непријатељске пропаганде, извора и могућности непријатељског рада. Борећи ое за отклањање свих недостатака у досадашњем раду студенти Београдског универзитета ће, заједно са свим трудбеницима наше земље, дочекати велики народни празник даи избора са величанственим радним победама у социјалистичкој изградњи.

Три драгоцена прилога

Плеханов је познат као први русги марксист који Је много учинио на популаризацији марксизма у Русији. Његова касиија вволуција ка мешшевизму оставила је дувоког трага на њсговим филозофским и естетским погледима. Али то не умањује значај теоретског рада Плеханова у најбољем периоду шеговв делатности када Је о**. по Лењиновим речима, дао „велики број изванредних дела", и то нарочито побијајући теорије разн<>бојних идеалиста, народњакА, махистб итд. Плеханов се интензивно бавио историјом уметности, естетиком и литерариом критиком и на томе пољу дао и велтгке резултате. Зато, читајући Плеханова, морамо, одвајати оно што првргставља драгоцено културно и научно наслеђе од резултата примене филозофских застрањивања и погрешних теорија. Овај метод одвајаша позитивних научних резултата ад кетачиих закључаха мора се применити и у приказу збирке чланака из области књижевности и уметности изашле на нашем језику, јер Је то једиви пут за правилно разумевање богатог теоретског иатеријала који Је Плеханов оставио културној историЈи човечанства. Плехановљево научно и књижевно наслеђе обухвата Јако широку проблематику. У горепоменуту збирку ушли су њвгови најважнији члаици из области историје умвтиости и иаучне естетикв. из области историје и теориЈе књижевности, хњижевне критике (западна и руска књижевност) итд. Апоолутиу немоћ идеализма, примеоњвног из естетику, и идеалистичког погледа на свет научио је образложио Плеханов у својим поздатим „Писмима без адресе". Он Је доказивао да се само помоћу историског материјализма може обЈаснити порекло уметности. суштина и улога, да историски материЈализам треба да буде јвдина и искључива полазНа тачка сваког ваучног проучавања. Прилазећи питању објашњења настанка уметности и првих етапа њеиог развоЈа. Плеханов ?е обраћа уметности примитивних народа и ту даЈе вт марксистичкгих аиализа и велико богатство чињеиичиог матери Јала, Развитак уметности примитивних народа био је погодан метериЈа за изучавање и доказивање научне поставке о зависности уметности од економских односа и процеса производње. Подвлачећи да он сам посматра уметиост, као и све друштвене појаве, с материЈалистичких позиција, Плехаиов у почвтку свог огледа диференцира суштииу идвалистичког и материјалистичког погледа на историју. ГовореКи да се „идеалистичко схватање историје, узето у свом чистом облику, састоЈи у уверењу да Је развитак мисли и знања последњи и крајњи узрок историског кретања човечанства", док Је „материЈалистички поглед на историју дијаметрално супротан" и састоји се у тврђвњу да Јв историски развитак условљен развитком производних снага Плеханов наглашава да такво становиште узима „за полазиу тачку испитивања о умвтности". Анализирајући осећање лепоте, Плеханов пише да је „људима исто онако као и многим животињама, своЈствено осећаше за лепо. т.ј. они имаЈу способност да осећају задовољство особите врсте („естетско") под

утицајем извесних ствари и појава. Али које им баш ствари и појаве причињавају такво задовољство. то зависи од услова под чијим се утицајем васпитавају, живе и раде. Природа човекова чини да он може имати естетске укусе и појмове. Услови који га окружавају одређују прелаз те могућности у стварвост; помоћу н>их се објашњава то што дати друштвени човек (т.ј. дато друштво, дати народ, дата класа) има баш те естетске укусе и појмове, а не друге.“ АнализираЈући развитак естетског осећања Плеханов говори о тежњи за подражавањем, која Је „одиграла велику улогу у историји свих наших идеја, укуса, моде и обичаја", а која Је била извор противречности, -- затим о „начелу антитезе“ (за документациЈу овога Плеханов даЈе много интересантног матери Јала из живота примитивних нар>ода) и тврди да карактер тога начела зависи од ступња развитка производних снага и начина производње. У даљем излагању Плеханов се задржава на тумачењу примарне улоге рада, коЈу је он одиграо у целокупном развитку уметности. Говорећи, рецимо, о осећању ритма, коЈи претставља Једну од основких човекових психофизичких особина, он показује да Је та способност условљена друтим моментом, наиме моментом рада: „Пошто звуци коЈи прате многе процесе производње већ сами имају музичко дејство, пошто је, сем тога, за примитивне народв главно у музици рнтам, онда ниЈе тешко разумети како су њихова Једноставна музичка дела наста Јала из звукова које Је изазивао додир оруђа за рад с њиховим предметом. Њихова музика Је настајала путем уношења извесне разноликости у њихов ритам и уопште путем њиховог подешавања за изражавање људских осећања. 1 * ПобијаЈући идеалистичко становиште да Је уметност настала из потребе за игром и подвлачећи да Је уметност сваког народа увек у наЈтешњој узрочноЈ вези с његовом економиком, Плеханов говори о питању односа рада према игри, коЈе питање сматра „у наЈвећоЈ мери важним за објашњење постанка уметности“. АнализираЈући игре поЈединих примитивних народа и одбиЈаЈући идеалистичка стаиовишта неколицине научкика, нарочито Вихера, Плеханов доноси закључак да примитивни народи у игри изражаваЈу и репродукуЈу процесе рада или неког другог догађаЈа од наЈбитниЈег значаЈа за живот тога народа (иа пример, рат). Тако Плеханов долази до коначне дефинициЈе д Је „утилитарна делатност старија од игре, т.ј. да Је у животу друштвени рад старији од игре", и, тако исто, да Је рад старији од уметности и да „човек најпре гледа на предмете и појаве е утилитарног гледхшта х тек доцнкје стаЈе у свом одноеу преиа њииа на естетско гледкште". Пошто Је иаучно доказао у ,Дlисмима без адресе" повезаност уметности примитивних народа са економском структуром дате друштвене епохе и донео уопштене закључке о пореклу и иастанку уметности, Плеканов у неким своЈим чланцима улази у аиализу уметности у вишоЈ фази њеног развитка, уметности класичних периода. Основни закон развитка умености у класном друштву Јесте класка борба то јв основна Плехановл>ева поставка у односу на историЈу уметности: „Да бисмо разумели како уметност одражава живот, потребно Је разу Мети механизам самог живота. А код цивилизованих народа борба класа у том механизму је Једна од наЈважниЈих опрута. И тек пошто расмотримо ту оггругу, тек пошто узмемо у обзир борбу класа и проучимо њене многоструке перипетиЈе, бићемо у стању да колико-толико задовољавајуће обЈаснимо „духовну" историју цивилизованог друштва," Полазећи од овог принципа Плеханов је у чланцима: „Француска драмска књижевност и француско сликарство с гледишта социологиЈе*', „Пролетерски покрет и буржоаска уметност", у предговору трећем издању зборника „За двадесет година", у чланку „Уметност и друштвени живот" итд. дао анализу разних историских периода и документовао горњу поставку. ТеориЈу о класном карактеру уметности Плеханов разрађуЈе у чланку „Фраицуска драмска књижевност и француско сликарство с гледишта социологиЈе" примењуЈући Је на епоху француског класицизма. Анализирајући уметност 18 века у ФранцускоЈ Плеханов говори о класичној трагедији и бужоаскоЈ драми и кроз приказивање развоЈа ова два књижевна

рода он, с једне стране, разјашњава однос класних снага, економску структуру и друштвена расположења те епохе, а, с друге стране, утицај ових фактора на развитак књижевности. Класична трагедија је апсолутно класна творевина т.ј. производ највиших кругова аристократије, „чедо аристократије" како је назива Плеханов. Она је доминирала као литерарни жанр све док је на историској позоркици суверено владала аристократија. Упоредо са нарастањем новог друштвеног фактора буржоазије продиру у књижевност схватања „људи средњег стања“ који су „супротставили своје домаће врлине дубокој искварености аристократије“ и иступали у драми са јако израженом поуком против аристократије. То Је период буржоаске драме. Међутим у епоси сазревања револуције буржоаска драма није могла да надахњује на хероизам,' „реч није била како каже Плеханов о уклањању аристократских порока, него о уклањању саме аристократије**. Грађанска врлина је захтевала своју манифестацију, а најбољи узор за њу могао се наћи у античкој књижевности. Тако поиово васкрсава класична трагедија, по форми адекватна пређашњој, али битно диференцирана по садржини. Као таква, класична трагедија је живела све до коначне победе буржоазије када је „одушевљавањв републиканским херојима антике изгубило за њу сваки друштвени значај“. У истом чланку Плеханов даје и анализу сликарства тога периода. Сликарство као једна форма уметности носи у себи исто онако јасно одређен карактер друштвеног, класног развитка као и књижевност. Њихов развитак тече паралелна У доба Луја XIV сликарска тематика била је слична тематици класичне трагедије. „У њему су каже Плеханов владали „!е BићИше“ и „1а .. и оно Је узимало своЈе Јунаке само између силника овог света“. Али француска монархија Још од времена Луја XIV почиње да опада, аристократско друштво се дегенерише, мисли само иа задовол»ства и уживања. То се одразило и на сликарству, а пре свега на Бушеовим платнима, чија Је Једина муза била „грациозна чулност“. Упоредо са развоЈем револуциоиарног покрета напредна критика устаЈе против овакве уметности. Дидро напада Бушеа и уздиже „свог и вашег“ сликара, Греза, „коЈи се први досетио да учини сликарство моралним", а који Је у сликарству био оно што је у књижевности била буржоаска драма. Међутим, свв то „помрачујв** револуционарно сликарство Давида коЈи Јв, као члан Коквента, изјавио; „Све врсте сликарства служилв су једино ухусну и прохтеву групицв с џеповима набијеиим златом, а цехови су (Давид тако назива академије) гонили гени Јалне људв и уопште свв оне који су долазили с чистим идејама моралности и филозофиЈе“. Давид је био класицист, наиме претставник неокласицизма, и карактер њетовог сликарства Је по садржини и по форми адекватан неокласицизму у књижевности, а у нашем примеру новоЈ класичноЈ драми нгиме, форма Је остала иста, а садржај се битно изкенио, лобко Је нов, револуционарни карактер. француска рвволуција из корена мења све естетске назоре и уметничке правце. Француска буржоазија престаЈе да се интересуЈе античким Јунацима и ма да Давидови ученици покушавају да се врате тематици свога учитеља, развоЈ догађаЈа то не дозвољава, историски развитак тражи ново „романтизам већ куца на врата“ каже Плеханов. Естетски назори француског друштва после револуциЈе се потпуно мењају. у њима се одражаваЈу нови односи друштвених снага: „Идеали тога времена гражили су од грађана тако напоран и непрекидан рад у ошту корист, да чисто естетске потребе нису могле заузимати много места у општој целокутгности његових духовних потреба. Грађанин ове велике епохе усхићавао се иајвише поезијом акциЈе и лепотом грађанског подвига.** Посебну пажњу у свом теоретском раду Плеханов Је поклањао анализи уметкости у историским епохама када су се у друштву изражавале две тенденције: пропадање иживеле, владајуће класе и рађање нове. прогресивне и револуционарне класе. У тим периодима увек постоЈе две уметности; Једна декадентна и друга прогресивна. Декадентна умегност

Пред иѕборе ѕа народну скупштину ФНРЈ СТУДЕНТИ И ПРОФЕСОРИ КАНДИДАТИ НАРОДА

На пленумкма масовних организација у свим нашим републикама давани су гтредлози за посланичке кандидате Већа народа и њихове заменике. Народ је бирао за своје претставнике најбоље људе- На кандидатској листи је и име Данила Пурића. Он је изабран за заменика посланичког кандидата Др. Стеве Јаковљевића, ректора Београдског универзитета. Данило Пуоић Разноврсни су и бујни снови у младости. Дечак Данило Цурић син учитеља у Милешеву чврсто је везао свој сан за стварност. Он је желео да служи свом народу, да се бори за његову срећну будућност. Тај сан он је остварио. Животшг пут Данила Пурића је пут човека-борца... Још у гимназији, у Пријепољу, почиљу љегови први смели кораци. Под руководством професора Бранка Радичевића и студента Велибора Љујића, око спортског друштва „Полимље” развио се живи партиски рад. У кружоцима дечак Данило је слушао истину о Шпанији, упознао са са радничким покретом и његов ггротест против сурове стварности предратне Југославије рано се испољио- Професор је био ухапшен, а ученици, међу н>има први Данило, објављују штрајк. Последица је била тешка: Данила су искључили из свих гимназија у земљи. ' Ова епизода из живота Данила Пурића директно га је везала за покрет. Његови другови били су наггреднп омладинци и комунисти. Као човек највише га је привлачио Љубиша Миодраговић. Постали су нераздвојни другови. Много је дана и ноћи у соби Љубишиној проведено у разговору, много се читало... Рад на личном изграђивању био је повезан са низом акција: међу радницима и омладином Данило са својим друговима растура радничку штампу и брошуре и постаје књижвичар Градоке читаонице око коlе се окупља омладина. Иако млад, Данило Пурић се већ тада осећао комунистом. После две године Данило напушта свој родни крај али рад наставл>а сада као ученик IV мушхе гимназије у Београду. Повезан са напредном омладином Данило је учествовао у свим акцијама београдских средњошколаца, окупљених око средњошколског часописа „Зора”* Октобар 1939 године... Данило Пурић је постао члан СКОЈ-а. Као да св нова снага пробудила у њему. Поред рада у школи као руководиоца СКОЈ-а, он је у организацији задружне омладине, он је и у удружењу ђака и студената из Санџака. Свуда омиљен, Данило је неуморан радник. Он учествује у свим демонстрацијама коЈе јв организовала Пар тиЈа. Први април 1941 године Данило Пуриђ је примљен у ПартиЈу у Пријепољу. То су нове странице у животу Данила Пурића. Припреме за борбу биле су почеле. По одлуци ПартиЈе он Је у селу организовао борбу против окупатора. Он учествујв у ослобођењу ВиЈелог Поља, у нападу на низ жандармериских станица, паљењу сеоских ошитина- Затим ради илегално на окупљању и слању омладине у милешевску пар-

тизанску чету (доцније се од ње ствара одред), После једне провале он из ПриЈепоља одлази у одред Данило Пурић учествује у низу акција од коЈих Је најважниЈа напад на Плевље и одбрана Нове Вароши. У свим овим акцијама, пунт искушења, калио се карактер Данила Цурића. Особине правог комунисте избијале су и у животу и у раду. Године 1942 одлуком Партије постао јв члан СК ПартиЈе за Срез милешевски на слободноЈ териториЈи и ради на организовању власти и мобилизацији омладине, а кад се наша војска повукла, Данило Пурић остајо да ради са 18 својих другова. Данило учествује у ослобођењу Санџака, затим ступа у 37 дивизиЈу. Марта 1944 године он постаЈе члан бироа Обласног комитета ПартиЈе и члан Обласног комитета СКОЈ-а све до прикључења Санџака СрбиЈи, а после члан ПокраЈинског комитета СКОЈ-а за Србију и секретар Градског комитета СКОЈ-а за Београд. Данас је друт Данило Пурић секретар Универзитетског комитета

КПС и секретар Народне омладине Београдскот универзитета. Под н>еговим руководством, и уз помоћ народних власти, наш Универзитет је постигао завидне резултате и свакодневно са уопехом испун»ава своје задаткв у вези Петогодишаег плана. О помоћи народних власти друг Данило Пурић каже: Нашв народне власти улажу све напоре да омогуће студентима уопешније студирање. Ове године ће се завршити студентски град у Новом Веограду за 4000 студвната, што значи да ће бити смештено преко 7000 студената у домове. Ове годинв ће, такође, бити изграђена и два нова студентска ресторана, тако да ћв капацитет бити довољан да прими све студенте на исхрану. Ове годиие ће се, такође, изградити Шумарскк и Саобр>аћајни факултет и почеће изградња т ехиолошког иРударског факултета- У студентском граду и факултетима биће изграђене мордерне читаонице и друштвене просторије којв ће омогућити сту-

дентима да боље уче и да се културно уздижу. Као руководилац друг Пурић се брине о правилном спровођењу у живот одлука Партије, о извршен>у свих задатака које Партија поставља пред Народну омладину. Резолуција Ш пленума ЦК КПЈ поставља пред студенте не само уредно полагање испита и завршавање студија на време, него и што боље савлађивање назпсе како би могли нашу науку и технику подићи на виши ниво. А тај задатак, каже друт Пурић, захтева, пре свега, да се у много чему преоријенткше рад партиске организације и Народне омладине и да се што ефикасније поведе борба за бољи квалитет студирања. Данило Пурић је цео свој живот посветио борби за срећну будућност свог народа. Његов живот и рад су путоказ за друге. Друт Данило Пурић се, заједно са свим студентима, поноси успесима Београдског универзитета. Огроман број наших студената схватио 1е своју улогу у изградњи ооцијализма у кашо! земл>и. Последњи пример са Рударског факултета, где је 15 студената дипломирало после 9 семестара, најбоље говори о томе. Таквих примера има на свтам нашим факултетима. То говори о високој свести наших студената, 6 жиховој спремности да дају све од себе за бржу изградњу социјализма у својој земљи. То је уједно и одговор непријатељима наше земље и окима што клевећу наш Универзитет. Клеветницима из Мосхве сада преостаје само да тврде да су, на пример, ових 15 студената са Рударског факултета под „терором” дипломирали шест месеци пре рока. То што је друт Пурић на листи кандидата за послакике Народног фронта Србије је најновије признање човеку борцу, који је своЈим заслугама у Народноослободиланкој борби и изградњи социјализма стекао љубав народа, који га истиче за свога претставника у највишем државпном телу. То је истовремено и признање Београдском универзитету, поверење које радне масе имају у своју интелигенцију студентеСтеван Јаковљевић Стеван Ј. Јакозљевић, рођен је у Књажевцу, Али, још као дете прешао је у Крагујевац, где је завршио основну школу и гшшазију. На Универзитет у Београду уписао се 1909 године, на биолошку ррупу, ондашњег Филозофског факултета, где је дипломирао 1913. По отслужењу ђачког рока у војсци поставл>ен је за суплента гимназије у Крагујевцу. Али, на дужност није стигао да ступи, јер Је избио Први светски рат. У рату Је учествовао као борац

све до 1919 годике, када је демобилисан и враћен на дужност сЈптлента гимназије у Крагујевцу. У овом времену узима активног учешћа у радничком покрету у Крагујевцу. Године 1922 изабран је конкурсом за асистента Универзитета и прелази у Београд. Године 1925 положио је докторат из гхриродних наука на Универзитету у Београду, а 1929 изабра« је коккурсом за доцента. У 1934 постављен је за ванредног професора Универзитета, у коме звању остаје до 1938, када је изабран за редовног професора Медициноког факултета, а у Фармацеутском отсеку, који је тада основан. Као старешина овога отсека оргакизује наставу. За ово време поред рада на науци, бавио се и литературом и изабран за дописног члана Академије науха. На положају професора Медидинског факултета затиче га Други светски рат. Као резервни официр пада у ропство, где је две године ировео у Италији, а до краја рата у немачком ропству. Још одмах у почетку се изјашњава за Народноослободилачки покрет у земљи. Са групом наггредних родољуба спроведен је још у половини 1942 у кажњенички логор и у тим логорима са шецијалном ознаком, остао до краја рата. Ослобођен је почетком 1945 године. Враћа се одмах у земљу, где после пет дана прима дужност претседника Комисије за обнову Универзитета. Октобра месеца 1945 изабраи је за ректора Уииверзитега, на којој се дужности и данас налази. Прилкком прошлих избора изабран је за народног посланика Већа народа и био члан Президијума Народне скупштине ФНРЈ.