Студент

Нико, међу нама нема Јуде! Добро, онда ћемо учинити сами... Пописивачи се шћућурише као да си згрчио песницу, а кочијаши у дворшпту се латише коња. Опрема jt шкрипала, кон>и су њиштали, неко је звиждао, све је било као да Сђ љул»а, а врућина је ударала у мозак, као о жетви на врелом стрн»ишту. Онда се изиенада осу дотле раскалашан смех и глдс хармоникаша са краја стаје. Ко се нешто усуди... . Хармоникаш Је гунђао: Тога бих волео да видим... Дух и мисли се згуснуше у распојвсан отпор, који распаљиваше запара скупљених људи помешана с воњем ђубришта и стаје. Кроз отворена вратв назираше се стока, која је вртела роговима на необичан дризор. Цела ствар је трајала већ приличНо дуго, гомила је постајала необуздана: знали смо да смо пописиваче довели у забуну. Онда неко викну: Учикимо, ипак крај! Жандарми опколише улаз, и почеше да нас потискују, а два „сврачка“ у тај пар прискочише јаслима и хтедоше да одвежу излицитирану краву. Можда се ништа не 6и догодило и можда би се та ствар баш и завршила као што Је то уобичајено, да се људи напослетку даду у псовку и дреку, а пописивачи дотле да посвршавају своје. Неко викну: Зар ћемо заиста да допустиtao?... И ro би можда остало без одјека међу нама, да случај није хтео другчије и да у оном тренутку када Је зазвекетао поводац аије почела да муче цела стаја.

Ја сам за све време стајао сасвим позади и мирно посматрао развој догађаја. Дотле још никада нисам присуствовао таквом русвају и све сам знао само по причању. Притом ме притискивала брига да he се кроз неколико часова и код нас поновити иста слика. Под утицаЈем гомиле рвсла ми Је срчаност, растао је мој отпор, али сам све заједно савладао иза стиснутих усана. Ствар ми Је изгедала исувише проста, сви ми морвли бисмо направити пред вратима ланац, зид од живих тела и викнути; Нећемо се маћи! Идите кући, оставите нас, ништа вам нисмо учинили... Пописивача Је било заједно с писарима, жандармима и „сврачцима" мање од десет, а нас је било најмањв сто... Идите кући, оставите нас, ништа нисмо скривкли, хоћемо да живимо... Какви су то људи што долазе бог he га знати откуд и присвајаЈу правду? Ко их шаље?... И кроз неколико часова he бити код нас... А ми смо Још већа сиротиња од Адермаша. А кад сам чуо мукање спже, учинило ми се као да је однекуд до* шла пота јна опомена. Из ста је Је стру Јао свеж јутарњи воњ ђубрета таквом силином да ми се завртило у глави. И као да ме је гурнула нека невидљЈша сила, полетео сам са ограде једним скоком поред пописивача „сврачку", коЈи је за то време већ био одвезао краву, и гурнуо га у каљугу од ђубрета насред стаЈе хао муву И самном бм ваљда већ било свршено, али ме тада опколи пеописива врева. Све живо се као ва команлу нададе за мном. и већ

у идућем тренутку ниси могао да разазнаш ништа више. Од саме хаЈгабуке и дреке нисам ништа више чуо, од саме узбуђености ми се смрче пред очима. Тек као у омаглици чуо сам пригушене, престрављене и бесне слогове. Јесте ли полудели?... Шта је то? ... Нећеш рити, свињо . По зиду је заврцало гвожђе, па је засмрдело на ватру, моје руке су баратале по некаквим лешевима, али нисам знао да ли је говеђе или људско мссо. само сам хватао, дрмусао и давио. Неко je звао у помоћ. Али то ме није умирило већ ме розгоропадило; чини ми се да чујем глас непријатеља „сврачка“. У дворишту су њиштали коњи летела кола, падали ударци, позади је шкрипао плетер и ломио се плот... Све те дивље јетке одјеке моја душа је потсвесно усисавала, крај »е су муњевито вијориле слике гушања са жандармима, са „сврачцима", слихе свијених у клупко и разбацаних трупова... ... Адермаш! Ништа! Кад сам се обазрео око себе, сто јао сам с неким друговима голорук, поцепан, изгребан, умазаа балегом, обливен ђубретом и крвљу задобијених огреботина насред празног сламиика. У дворишту су пиштала деца и нешто женскиња, по дворишту су јурили испрегнути коњи а кочкјаша није било нигде; унаоколо су лежале пушке, свежњи хартија, остаци одела, а пописивачи су ишчезли. Прснула је већина општине незнано куд, У куту сламника. прикљештеп уза зид, непомично је лежао „сврачак**... Тек тада осетих у рукама својим држаље вила за ђубре...

Ах, како је то ударало! Шта се догодило? Слика је била сасвим јасна. Ми смо треснули, кад је било све до крајње мере напего, и напипали смо пандурско ђубре. Јелан је притом добио сувише. А зашто се смуца подрепаш, кад нема потребе! Остали беже низ њиве према великом друму... ■— Ха. ха .. Неко викну: Бежимо!... Ја сам још увек држао вмле у рукама. Дотле дигоше „сврачка" из угла и пренесоше ra на кола, па га почеше поливати водом. Тек тада отурих виле од себе. Око мене је зијала пустош широког дворишта. Знао сам да се догодило нешто страшно, али се нисам плашио. И нашао сам се изненада пред прозалијом и нисам знао шта hy сада. Пожудно сам се освртао унаоколо, али општине нема, а сжа би требало да буде ту, да се договоримо шта да урадимо, како да избегнемо последице догађаја. Сакри ce ... Заједно самном Још тројица прескочише плот, па шмугнусмо у ситногорицу пут планине. Тамо се сакрисмо у напуштеном оењаку. А синоћ жандарми већ опколише сењак и нас похваташе као мишеве, сву четворицу. Издао нас Је неко коЈи је видео када смо бежали у склониште .После су нас везали и терали кроз целу општину на страх и опомену онога што се догодила Хапсеник Оплаз заврши своју историју. У његовим очима је тињао пламен забуне и тихог отпора, а усне му подрхтаваху од скривених болова. Онда натеже крчаг и нскапи га.

5 ГОДИНА Црвене Звезде

Почетком месеца марта спортско друштво Црвена звезда слави петогодишњицу свог плодног рада. Од оснивања до данас друштво Је дало велики похгринос квалитетном напретку фискултуре у нашој зсмљи. Члановн Црвене звезде футбалери, кошаркаши, веслачи, атлетичари и другк достоЈно су заступали боЈе ЈугославиЈе на многоброЈним међународним сусретима. ЗаЈедно са члановима ЦДЈА Партизан, ХаЈдука, Динама. Младости, Енотиости и других наших спортских друштава, они су ван граница наше земље пренсли славу иашег социЈалистичког спорта. СД Црвена звезда данас има 5 клубова и 4 секциЈе у ко]има je укључено 685 квалитетних спортиста. По клубовима и секциЈама таЈ броЈ изгледа овако: футбалера 104, атлетичара 155, кошаркаша 111, одбоЈкаша 64, геслача 94, смучара 48, рукометаша 47, мачевалаца 43 и стонотенисера 19. Међу овим броЈем сиортиста, 174 су такмичарке, а од укупног броЈа чланова 60% су Јуниори и Јуниорке. Омасовљење клубова и секциЈа Црвене звезде и све виднији напредак њених такмичара, увелико Је допринела свакодневна помоћ и брига наших народних власти и масовних организација. За пет година посто Јања Црвене звезце, клубови и секциЈе су примили помођ од преко 5.000.000 динара. Само у 1949 години. та помођ Је износила 2,363.090 динара. Као и остали спортски колективи у земљи и чланови Црвене звезде се такмиче у част избора за Народну скупштину ФНРЈ. На позив Младости (Загреб) чланови секциЈа и клубова Црвене звезде су се одазвали и такмиче се у побољшању идеолошко-васпитног рада и у одигравању што већег броЈа спортских сусрета. Унутар друштва, на позив атлетског клуба, све секциЈе и клубови међусобно се такмиче. У част петогодишњице посто Јања Црвене звезде, управа друштва ће 4 марта, у 17 часова на Правном факултету (амфитеатар V) одржати пету годишњу скупштину, коЈоЈ he, поред чланова и ггријатељп друштва, присуствовати око 20 претставника наших наЈбољих спортских колектива, чланова савезних лига. Том приликом скупштина he поставити наредне задатке друштва и извршити поделу награда, похвала, споменица и плакета својим најбољим члановима. Кроз неколико месеци, у издању „Нашег спорта" друштво ће обЈавити алманах свог петогодишњег рада.

L __ ИЈШисруки насиаци, пемра i /иаршала ТПита Футбалски клуб Црвене звезде ]едан Је од н>ених наЈбољих спортских колек*ррша, коЈи ]е од свог оснивања до данас постигао многоброЈне успехе, како у земл>и тако и у иностранству. До дакас футбалери су одиграли укупно 221 утакмицу: 154 победа, 32 играли нерешеkq и изгубили 33, са голдиференциЈом 730:227. Највећи успех футбалера Је двострука победа у Футбалском купу Јутославије освајање пехара маршала |na за 1948 и 1949 годину и освајање другог места државног футбалског приеиства. Футбалери Црвене звезде постигли су »елике успехе приликом гостовања по ФранцускоЈ, ВелгиЈи, ШваЈцарскоЈ, АустриЈи и нарочито на Малти, где су на турниру освојили пехар. Први међународни сусрет Црвене звезде одржан Је 11 марта 1945 године у Београду. када Je побеђена „Енглеска воЈна мисиЈа" 12Л. Значајне победе из 1945 г. су Још: са репрезентациЈом Тиране 5:2, са репрезентацијом Букурешта 5:2; победе у 1947: са Ујпештом у Београду 2:0; у 1948: са Вохемијансом (Праг) у Београду 5:2 м Хелсингборгом (Шведска) 3:0. НајвеКи успех у међународним сусретима футбалери су постигли у 1949 год., када су одиграли највеђи броЈ утакмица. Од 23 сусрета: 17 победа, 5 нерешених утакмица и само један пораз. Иначе, 1949 година Је била година наЈвећег успеха футбалског клуба, који Је имао следеће сусрете и успехе: Међународних 33 17 S 1 103:22 Пријатељских 13 10 2 1 51: 7 Футбалски куп 8 6 0 0 19: 8 i Пријатељских 13 10 2 1 51: 7 СВЕГА: 51 39 9 3 194:45 (БроЈеви значе: броЈ утакмица, победе, нерешено, порази и голдиференциЗв). Победе у 1949 години: над АустриЈом 6:2, швајцарским Луганом 5:1, Бордо Жиронденом 9:2 и многе друге, поред освајања пехара маршала Тита и пехара са турнеЈе по Малти, наЈвећи су услеси клуба. У времену од првог међународног сусрета у марту 1945 г. па до турнеје на Малти, Црвена звезда je одиграла 47 међународних утакмица са 30 лобеда, 10 нерешених сусрета и 7 пораза. Досада Је у тиму иајвећи броЈ утакмица одиграо ЂаЈић 204, а затим Митић 174, кашанин 165, Станковић 163 и др. НаЈвише голова постигли су Томашевић 217, Језеркић 94, Митић 103, Вукосављевић 63 и други. нај/нммма gtf гжа&и Основана крајем 1946 годинв мачевалачха секциЈа могла Је почети са озбиљниЈим радом тек 1947 године, када се организационо учврстила. Први успех секциЈа бележи 1948 године. када Је члан екипа Божић освоЈио прво место у мачу на Првим летњим студентским играма. Још веће успехе секциЈа постиже у 1949 години, у коЈој су Јуниори били најбољи. Оовојили су првенство Београда а залгим и првенство НР СрбиЈе у флорету, мачу и сабљи. На Јуниорском Хфвенству ФНРЈ А. Васин осваЈа прво место у сабљи, а Г. Живковић прво меого у мачу. Друго и треће место у флорету, друго у мачу и треће у сабљи прилада такође мачеваоцима ..Црвене овездв”. На екитшом првенству СрбиЈв „Црвена звезда” осваја прво место У флорету и мачу а друго у сабљи, а на дрвенству ФНРЈ дпуго место у мачу и ftpehe у флорету. На пролећном првенству БеоградаМЈг универзитета Божићу

припада прво место у флорету и мачу, а Божиновићу у сабљи; на Јесењем првенству Универзитета Божић Је поново први у флорету. а КарЈагин у мачу. Током године мачевасци су одржали и пет приЈатељских сусрета у коЈима Је „Црвена звезда” имала само јепан пораз и то са троструким прваком државе „Младости” из Загреба. Иначе „Црвенз звезда” ]е победила „Пролетера” (Зрењанин), „Полет” (Марибор) и два пута „Кварнера” (РиЈека). Поред овог мачеваоци су приредили Једанаест академија пропагандиог карактера на Аутопуту на којима Је присуствовало преко 10.000 бригадиста. Зјгже 61 ivioga. и ФИЛ} Атлетски клуб Црвене звезде има данас неколико талентованих атлетичара и атлетичарки, коЈи се убраЈају мећу наЈбољв у држави, То су; Јованчић, Пецељ, Илић, Пенчић, Смпљковић Јеф-

товић, Станковић, Јовановић и такмичарке: РадосављевиК, Коледик, МатоЈ, Кнез и др. Они данас држе 23 мушкотс и женских рекорда Београда 27 сениорских и 3 јуниорска рекорда lIP СрбиЈе, 1 Јуниорски рекорд ФНРЈ и S сениорских рекорда ФНРЈ. Нарочито ce истичу: Б. Станковић, кофље 51.61 сениорски рекорд ФНРЈ, М, Јованчић, државни рекорд на 100 м • 10,8, другопласирани на 200 м.; п. Пецељ држи заједно са Постељником, Рачићем и Саболовићем 3—6 место на 100 м 11,0 и четврто место у држави на стази од 200 м 22,1; Смиљковић, који Je на интернационалном атлетском митингу у ВенециЈи поошле године, у трци на 10.000 м по*едио познате ИталиЈане: браћу Ноко н СестиниЈа и ШваЈцарце; Инфелда ■ Трауфелда и др.. налази се пети међу наЈбољима на 1.500 м. Штафете Црвене звезде 4xloo и 4x400 м треће су у држави; у скоку у вис Живковмћ Је трећи у држави са резултатом 182. Јефтовић. кугла 14.29, држи треће место после Шарчевића и КрупалиЈе: у бацању диска. са резултатом 43,00 Кривокапић Је четврти у држави. МариЈа Радосављевић, двострука рекордерка ФНРЈ (копље 39,30 и кугла 13,27) и првак ФНРЈ у петобоЈу, налззи се на листи најбољих атлетичарки света у 1949 г. Поред М. Туце (Вележ), коЈа Је пега на свету у трци на 800 м

2:17,1 и штвфете ФНРЈ 4xloo, коЈа je девета, Радосављевићева са евојим резултатом у бацању кугле заузима шесто место на свету. Иначе по резултату у бацању кугле, коЈи вреди 1042 бода, Радосављевићева се налази прва на листи десет наЈОољих атлетичарки ФНРЈ. Спомекка Коледин држи рекорд НР СрбиЈе на 100 м 12,8 и рекорд ФИРЈ у скоку у даљ 5,65. Добар резултат има и у скоку у вис 147, где Је друга у држави, после и. Кнез (Кладивар). ЈулиЈа МатеЈ, рекордерка у бацању дисха 41,89, по вредности резултата треha Је на листи најбољих атлетичарки ФНРЈ. У такмичењу Атлетског купа ФНРЈ за 1949 г. атлстичари су се пласирали после Пар>изана, а у СавезноЈ атлетскоЈ лиги атлетичари су били трећи а атлетичарке друге после Кладпвара из Цеља. Футбалсри; Митић (17), Станковић (17). Томашевић (5), Језеркић (4), Ђајић (2), Ловрић (2). Мркушпћ (2), Вукосављевић (2) и Палфи (1). Бројеви означавају одигране утакмице за државни тим. Кошаркаши: Поповић (30), Гец (30), Демшар (29), Роклицер (28), Соколовић (21), Калембер (14), Стојковић (12), Ииколпћ (11), Бјеговић (4), Димић (4) и Стефановић (2); жене: Дакић, Младеновић, Петровић, Радовановић, Гавриловић, Аксентијевић, Ципруш, Сретеновић, Прелсвић и Грујичић. Одбојкаши: Марковић, Зец, Милаповић, Cto’hob, Кривокапић; жепе: Јарамазовић. Атлетичари: Јованчић, Пецељ, Попов, Јанковић, Јефтовић и Босанац; жене: Радосављевић, МатеЈ, Коледин и Секулић. Весл а ч и : Ристић, Јовановић, Сиротаиовић, Новичић, Петровић, Дреновац, Ђорђевић. Стово тенисери: Рожа Нандор.

Жшгка екиИа (прећо, ллџсика мСи&рпса р g.f*9Ko6u Када Је l&4t грдин« ПоЈа 'Борћевић, младЈ: стонотгнисер „Црвене звезде* 1 изгубио са свега 3:2 од чувеног интернационалног играча Маринка (Чехословачка), заузевши друго место иа турниру (а могао Је и да победи, Јер Је Једна лопта одлучила мсч), било Је Јасно љубитељима овог спорта у нашој земљи, да he „Црвена звезда" и у овоЈ спортској грани забележити добре резултате. И заиста: 1947 год. ХОтвковић постаЈе Јуниорски првак ФНРЈ. Године 1948 постмжу се Још већи успеси: на полуфиналном турииру у СараЈеву. И у мушкој и у жснској конкуренциЈи, екипа осваЈа прво место. На Првим летн»им студентским играма у Загребу: А. Јосифовић осваја прво место. У 1949 год. играчи учествуЈу на многоброЈним туонирима бележећи нове успехе. На првенству Београда екипа Је победила „Железничара са 5:3, освојивши прво мссто, док Је женска екипа била друга. У појединачном пласману. члан екипе и државни репрезентативац Рожа постаје првак Всограда. Живковић Је трећи, а од жена в. Михаиловић је лруга. На првенству СрбиЈе 1949 у Новом Саду, изгубивши у финалу од Спаптака са 5:4, мушка екипа као и жечска иласирале су се на друго место. У поЈедтЈначном такмичен.у в. Ђорђевић, победивши Т. Харангоза са 3:1, заслужено заузима друго место, док Је Рожа трећи; у такмичењу жена А. Јосифовић Је друга. Савезни турнир на Бледу доноси женскоЈ екипи друго место. победом у полуфиналу над екипом „Младости" са 3:2. У првенству државе у деиембРУ месеиу женска екипа долчзи м треће место, а мушка екипа се морала. због болести Живковића, задовољити четзртим местом. Пре нски

дан екипа je изгубила од репрезентације „Калкута", која Је истовремено и репрезентациЈа Индије, са 5:4. У току марта олржаћс се у част нзвора за Иародиу скупштину ФНРЈ две утакмице са загребачком „Младости‘% док he средмном марта екипа госховати v Бечу, где ће одиграти Једну утакмицу против „Виече**, која априла месепа враћа посету „ЦрвеноЈ звезди**. THp&hu џржп&и Одбојка секциЈа. коЈа Је прошле гоЈшне прерасла у клуб, има мушку и женску екипу и екипе Јуниора и пионира. Прва мушка екипа учествовала Је у такмичењима Прве савезне лиге. Победом над прваком ФНРЈ Партизаном од 3;2, чсоме Је ово био Једини пораз у 1949 години, клуб Је на табели десет најбољих екипа заузео треће место. На одбоЈкашком турниру у част 29 новембра 1949 г., на коме су учествовали сви београдски клубови, екипа Црвене звезде заузела је прво место. У току априла, Јула и децембра ове године, одбоЈкаши he гостовати у иностранству. Јуниори су имали низ успеха од коЈих нарочито треба истаћи освајање пехара „Рудара" на турниру у част Пртзог маја 1949 г. Током месеца септембра Јуниори he направиаи вишедневну турнеју по Босни и Херцеговкни и ЦрноЈ Гори, где he одиграти већи броЈ сусрета са тамошњим екилама. Л lauMuiC се н&спс us&opa ca Нарорнџ скџписпшнр СекциЈа рукометаша, иако млада, за почетак Је забележила добре резултате. У Јесењем делу првенства ФНРЈ мушка екипа Је заузела треће место, док се женска екипа пласирала четврта. Данас свкшца броји две мушке, две женске и три Јуниорске екипе. у част пете годишње скупштине Црвене звезде, мушка екипа he 12 марта одиграти приЈатељску утакмицу са Динамом (Загреб), а у част идбора за Народку скушитину ФНРЈ три утакмице са београдским екипама. 6% осни&ања лгџиске и женске екипе сЈпалчи ФН?} Кошарка клуб „Црвеие звезде" од сбих клубова и секииЈа друштва несумњиво Је постигао највише успеха у земљи и иностранству. Од самог оснивања до данас мушка и женска екипа су сталпо прваци ФНРЈ, 1943 год. прво место су такође освоЈиле и екипе мушког и женског подмлатка, в 1949 год. поново скипа мушког подмлатка поред првих екипа, док )е екипа женског подмлатка заузела друго место. У интернационалним сусрстима „Црвена звезда" порсд осталих забележила Је и ове победе: 1948 год. у Будимпешти Је побе-

Моменат са кошарка утакмице „Црвена звезда" „Партизан”, послс које је победс „Црвена звезда” заузела прво место у такмичешииа Прве савезве лиге.

дила репрезентадиЈу Пољске са 44:41, 1947 у Београду репрезентациЈу Трста са 49:25, 1949 год. у ВенециЈи „РеЈера" са 51:34 и првака Француске „Асфела Улиону" са 42:32, док Је женска екипа победила 1945 год. у СофиЈи „Раковског" са 12:10, 1948 год. у Будимпешти „Баклинга" са 35:23. два пута „Старт" из Букурешта са 38:26 и 32:21 и др. бкишш пуЛацџ U? СјАцс д 1949 iopuHu Сиучарска секциЈа због недостатка снега преко зиме у Београду и околики ниЈе могла да постигне резултате коЈи одговараЈу реномеу друштва. па ипак, секциЈа Је имала низ летшх успеха у току досадашњег рада. На студентском првенству на Шари 1947 год. екипа Је и поред Јаке конкурешшЈе освојила прво место у смуку. Годину дана доцкиЈе. на првенству ФНРЈ за жене „Црвена звезда” осваЈа четврто место у алпскоЈ комбинациЈи, а 1949 год. у мстоЈ дисциплини Јуниори заузимаЈу пето место у ФНРЈ. На првенству Србије 1949 год. секцпја постиже досада своЈ наЈвећи успех: у укупном пласману осваја првенство. и ова сезона Је почела са успесима: на првенству СрОиЈе на Копаокику екипа осваЈа прпо место у алпским диециплинама, Сада се смучари „Црвене звезде”: Сенчар, Ћорћевић, ДимитриЈепић, Кнежсвић, МатеЈић, Вида Иванчевић н Љерка Кушец, као члаиови екипе НР СрбиЈе, спремаЈу за претстоЈеће првенство ФНРЈ. ОЉчили с&дим пц&и* места на пуАенепЛу ФН?4 Још 1948 год. веслачка секциЈа Је прерасла у клуб. На првенству државе 1947 год. забележен Је први уепех: победа осмерца и четверца без кормилара. На интернационалном такмичељу у Бвограду, на коме су учествовали најбољи клубови Чехословачке, Маћарскв, Пољске и Румуније; осмевац „Црвене звезде” стиже први. У 1949 год. веслачи су се такмичили више пута. На првенству Београда екипа Је победила у свим дисциплинама: на двомечу Београд Загреб освоЈила Је три прва и четири друга места (репрезентациЈу Београда Је претстављала „Црвена звезда"); на првенству СрбиЈе од 13 месга, веслачи „Црвене звезде” освоЈили су 11 првих. НаЈвећи успех Је постигнут на првенству ФНРЈ, где Је „Црвена звезда” победила у укупном пласману испрел „Младости”, освојивши седам првих места: у осмерцу, скифу. четверцу ra кормиларом, четверцу за жене, скифу за први разред, четверцу са кормиларом за други разред и у осмерпу за подмладак, и два друта и три трећа иеста. ЗначаЈно je и то да Је члан клуба Д. Радаковић израдио први глатки скиф у нашоЈ земљи. Са израдом такмичарских чанаца и даље се наставља. Сл. Ш. и С. А.

Футбалски клуб „Црвене звезде” два пута је био победник футбалског купа Југославије носилац пехара маршала Тита за 1948 ж 1949 год. У 1948 год. успех је дошао после победе над Партизаном 3:0, а j 1949 год. у финалној борби „Црвена звезда” је поразила пожртвовани тим „Наших крила” 3:2. Боје победничке екипе бранили су: Мркушић, Станковић, Кашанин, Ђајић, Ђурђевић, Палфи, Вукосављевић, Митмћ, Томашевић, Такач и Огљанов.

Марија Радосављевић, рекордерка ФНРЈ у бацању кугле и коплл

Кроз наше универзитете

Београд После завршетка смучарског првенства „Копаоника” и НР Србије, чланови смучарске секције „Копаоника” и смучари Државног института за фискултуру и Црвене звезде, који долазе у обзир за састав репрезентадије Универзитета, припремаће се на Шари за претстојеће Међууниверзитетско смучарско првенство на Поповој Шапки. Двадеоет студената-смучара већ се налази на Шари. • • • Пргма календару Ушшерзитетског одбора ГСС у току месеца марта отпочеће одржавање првенства Универз-ттета у стоном тснису, мачеваглу и футбалу ■ одржавање »Лролсћњег кроса 1950”. Загреб Смучари Загробзчког универзитета, после одржавања првенства, већ се налазе иа Шари, ццо се пржтремају за Међууниверзитетско смучарско првенства Мођу њигма налазе се познати смучари, који су са успехом наступали на републичком ггрвенству. То су: Мацељски, Машек, Певеп, Котник, Гргурић, Судар, Трнгловчић, Кумар и другарице: Маркушић, Пехарда, Анчић, Новакбвић, Бролић, Сапијанец, Михајловић и др. За нреме тренинга омучари he одржати неколико пробштх сусрета, тако да he се дефинитиван састав репрезентације извршити пред само такмичење. Љубљана Завршено је првеаство Љубљанскот угшверзитета. Учество вало је 90 такмтгчара. У велеслалому студенти су се такмичили на сгази од 950 м са висинском разликом 250 м, на којој је било 35 капија, Победио је Зупанчић (Техника) 1:00,4. У трци на 12 км. ттобедио је Великоња (Право) са 53:00, а у велеслалому за жене Чернић (Техника). Најбољи смучарн остају у Крањској Гори. где ће се пржпреиатн за такмичеља иа Шари.

Академско позориште Културно-уметничког друштва Београдског универзктета и великих школа , Бранко Крсмановић” не може да изађе са гвојом премиЈером „Свадва”, због' тешкоћа око израде костима, због недостатака матвријала за израду декора, због сале, због. . због... због.. ПремиЈера је требала бити почетком новембра лрошле године, али, пошто Академско позориште киЈе „у плану”, то -нв липши магарче..

Прва слтгка: Младотснл ta врсмсна кад Је грсбала бктн прсмкјера „Свадбс”. Друга слкхк: Младожсња са да! Трећа слика: Младожења пред премкјеру „Свадбс" коЈа ћ< 6итм(?).

Уредииштво ■ администрацкја Београд. Б&лкапека 4. Телефон: 23-4 fil , nnrmn--L.-_ и.ш Чековнж рачун 103—9060360 Одговорвк уредиик ВЛАДА МИТРОВИЋ ШтаагааркЈа »Ворба* студевт права Београд, Кардељева SL