Студент

ЧЕТИРИ ГОДИНЕ "НАРОДНОГ СТУДЕНТА"

I Навршило се четири године от»ада се појавио први број „НародВог студента”. Тај период, а нароBuio задња година, испуњена је н.чРом догађаја као последицом дале»огежних промена насталих у да|i.oj изградњи социјализма у пашој ђемљи. Те промепе одразиле су се п на живот наше омладипгке оргаВизациЈе. утиснуле су и своЈ печат ва карактер и изглед нашсг стужнтског листа. ..Народни студепт” Је постао моћно оружје у рукама oi ишзације Народне омладинс у Цорои за прапилно васпитапање стуВената. за изграђивање лика свсВног и самопрегорног градитеља квоје социјалистичкс отаџбинс. ■Јотреба баш таквог васпитања Диктирана Је нашом социјалистичком праксом а условљсна задацима које наша омладина има данас. а Всутра he их имати још вишс. као најзначајнија снага друштвеног преображаја земље. Са страница „Народног студсита" одјекивао Је | глас о гигантској борби коју воде ' наши рални људи. под воћством - Партије на челу са другом Титом, за процпат и срсћу паше социјалистичке домовипе, без обзира на ометања, контрареволуционарне акте. ревизионистички став руководилаца СССР и осталих информбироовских зсмаља. Међутим, и поред крулпих успеКа, и поред виталности који Је показао у поетављању н третирању појсдипих питања. и поред значајне популарности коЈу Је стекао у студентским масама (лист се растура у 14.000 примерака), лист у наступајуђем периоду чекају крупНИ задацн. Њих Је поставнла конкретиа стварност. Они вису издвоЈени из склооа опште борбе коју •оде нашн народи. Они имаЈу само века специфична обележЈа коЈа одговараЈу прнроди живота ва Ункверзвтету н карактеру ваше омладипске органнзације. Неки горући проблемн веђ су ее Јшпхлк обликоваии, j овом или овом ввду на стравицама листа. Задатак редакцнје Је да н д&ље noстввља х Још дубље захвата слоЖену проблематнку, na Једпом широком плану. По својоЈ замашности в нелосредном деловању. истичу се веколикз пнтања: борба за високн квалитет студија; васшггање „у школаМа вовог, слободног х одваBtHor социЈалистичког човека, чија су схватања широка и разповрсна, коие су туђи бирократизам и укалупљеноот мисли’’; идеолошко-политичко ■ опште-културно обраВовање. Иако ое честв пнсало о квалнтету студиЈа, тај проблем ниЈе расматран довољно дубоко, задржавало ое ва Једностраннм закључцима. Масовне појаве ужурбаног н површног рада непосредно пред вспите, жигосане су, алн пажња ннЈе увек бнла усретсређена да секод студепата развиЈе научни ннтерес. љубав према струци, потреба за страном лктературом, за упознавав>е са новнм тековивама вауке. Борба за виооки хвалитет студнја Је ефикасна мера и за ликвидациЈу свнх заостатака. Отуда Је и нужно да ое студиозннЈе поставллЈу проблемн учења, да ое о њима више дискутује. И зато у првн план треба ставитв методику рада, п.тан саасосталног изучазања, познавање страних језика, Јавне дискусиЈе, рецензије, садржину семинара ндебатних клубова. Популарксањем тих форми н таквог начипа .рада, лист he помоћи органкзацкјн/у борбк против кампањског учења н опорту ннстичког става према иерама које доносе школске управе а тичу се увапређења наставе. У Резолуцији Ш плекума ее ва вхдво место нстнче задатак наших пгкола да се у њкма васпитава слободни н одважни социјалнстички човек „чија су схватања плгрока ■ разноврсна. комс су туђн бирократнзам н укалупљеност мисли" н да|м, мало нижс, наставља сс да ћево то „постићи размахом борбе мишљења, свестраинм развијањем нницијативе. слободном примепсм врактичнвх Јгсаустава к схватања на лвнији борбе за изградњу социЈализма у нашоЈ зекљн. На тај иачнн ћс и наша борба против буржоаске декадевције, против реакдноиарних и контрареволуционарних схватања и метода бити много успешнија и бржа”. На том плану „Народнх студспт” Је већ вешто остварио „да би се омогућмла консвруктивна критпка, да би се омогућило исноришђавање сзачи је снан добре воље, да би се подигао ошптн шгао и развилс способпоств св*х п (Иво-Лола Рибар). И та техн>а аа се помогнс упозвавање научвнх и културппх тековипа другнх народа. —■ нооиходца за изучавање и развијање културпих и научиих постигнућа соиственог народа. правилна критика која убе”УДО» потстиче. тежка за крипгчхим усвајањем садрмаја уско neneзана са борбом за високи квалитет студија ааишла је на најширн

приЈем код наше студеитске читалачке публике. На нашим факултетима. нарочито н» оннм где се изучаваЈу хјхмитарне науке, долази често до искривљавања Јасних поставки, до по. кушаја од странс поЈединапа, евесно или несвесио. за стварањем мут. пмх претстава о основама и темељима наше друштвене стварностн. Њих треба третирати кроз лист, на њкх мора брзо и ефикасно да реагира и наша штампа. Днскусиони карактер, полсмичнм дух треба да буду још изразитиЈа одлика „Народног студента". Организовање дн* снусиЈа о поЈединим научннм и културним проблемима супротстављајући разна мишљења да би ее усвоЈило оно које издржи сваку критику. у суштини претставља широку платформу а баш таква Је потребна планске борбе за дејну чистоту. за усвајање и примену марксистичко-лењинисгичке науке, за наоружавање студената партиЈном, истинитом науком- А „наша наука данас има пред гобом задатке од великог историског зна* чаја не само за народе ТугоелавмЈе вего и за развитак сопијализма и напредпо чонечанство уошпте" (Кардељ, na свечаном заседању Словеначке академије знаиоети в уметности). И „овакав Рад на усвајању партијне пауке укључује у себи и борбу против данагање ревизиокистичке псеудопартијности наУке и разних прагматистичких фалсификата и „теориЈз” у ГовЈетском Сааезу. Баш нашој науци Је пало у задатак да се досада најактивни. Је супротставн овиј ревизији и фалсифнкатима'’ (Из рефсрата одржаног на V копференциЈи Нсролне омладине Београдоког универзнтета). На тим принципима и стварађе се „слободни и пдважии сопијастички човск”, коЈи ће умети да с« супрототави свсму догматском, за „свагДа" одређепом, „пркоритетном" н бити споообаи за стваралачке иапоре које изискуЈе нагаа ооциЈалистичка изградњаРад на опште-културном образовању студената, no своЈнм органмзацисним формама, још ое ни)е иа Уииверзитету усталио, а „упознавање студената са освовним тековинама пационалпе и светске културе'* и помоћ да се стекне минкмално Уметничко образовање, да огудр|гш упознају уз нациовалну културу н стваралачке вредности и снагу свога народа, да сазлаЈу колнко су вашм, „иако малн народн, увелн од свога богатстиа у ризницу културе човсчанства" значи развиЈати самопоуздање, калити јединство наше омладине ) борби за велнка дела даиашњице. Јасно, да се овнм н« одриче, него претпоставља н упознавање са ваЈвмшим остварењима вултуре других народа. То захтева сопствени интерес. На таЈ начин н досада развоврсна проблематика студентског живота, добиЈа Још живљи, дипамичнији характер, бива обојена свежим стваралачким Еојака. Колектив „Народног студента”, и сри они коЈи се интересују његовкм радом, дужни су да с* баш такав импулс живота утисне и на страницама наше стулентске штампе, Јер реалве могуђиости за то постоЈе-

Наши професори - посланички кандидати

Потиче из сељачке средине. 1 1 Рођен jе у Пријепољу 1881 године. Учитељску школу је заврп4ио у Алексинцу. Одмах се посветио изучавању сеоске социологије, чиме се је и до данас највише бавио. После атентата на краља Мклана, 1898 године, морао је напустити Србију. Пребегао је у Турску. Наиме, био је учитељ српских школа по многим местма северне Македоније и Санџака Убрзо је посгао члан ондаитњо српске револуционарне организације „Уједињење или смрт”. Активно je учествовао у балканским ратовима као четнпчки војвода. ‘ После 1 светског рата ради на питању аграрне реформе. 1925 године псновно се npaha у своје родно место Пријепоље, као државни потсекрстар у пензији. Ради на задругарству и припрема научни рад из социолошког проучавања села. 1938 родине бго је изабран за хонорарног професора на Правном факултету Београдског универзитетита, где предаје докторандима курс из сеоске социологије. Истодобно је био секретар Института за сеоску социологију при Правном факултету. 1939 године изабран је за члака Главног и Извршног одбора СДС. Прве голине окупације провео Је по усташким, талијанским и немачким затворима Био Је осућ:тван на смрт. 1943 ie пребегао на ослобођену територи Ју и од тада активно учествује у НОБ-и. Био Је претседник Антифашистичке скупштине и Антцфашистичког већа Санџака, те члан АВНОЈ-а и члан ПрезидиЈума АВНОЈ-а. 1944 годинв упућен Је у Лондон као члан споразумне владе Тито Шубашић На задњим изборима 1945 године изабран ,ie за посланика Народне скупштине ФНРЈ у Већу нарола и посланика Наролне скуппггиие Срби Је. Био Је министар за колонизацију Савезне владе до уки-

Др. Радивоје Увалић, декан Економског факултета, заменик је кандидата Радуловића. директора Boipa на листи за Веће народа Народиог фронта НР СрбиЈе Живот и рад овог истакнутог npoфесора и руководиоца на нашем Универзитету,. и, у данима студентског живота, и у периоду окупациЈе, пa и данас, нераздвоЈНо Је везаи за бо»,бу, рад и успехе нахцих народа. Ол јо један сд оних претставниха народног стручњака који је читав свој рад посветио изградњи социјализма На многобројним курсевима, са своје професорске катеДрв, у гтредавањима и члалцима, он васпитава и изграђује нсвог социЈалистичког мовека. Зато га и бирају наши народи за свога претставкика у највише државно тело Народну схупштину. Рођен је 20 априла, 1912 године, у БачкоЈ Паланци. Школу је учио и матурирао у Илоку и Новом Саду. По завршеној гимназији определ»ује се за изучавање правних наука. Почиње са студијама у Беорраду, али ту остаје свега годину дана и одлааи у Париз да тамо вастави са студијама. На Париоком правном факултету дипломирао je 1934 године. Завршетах виших школа доноси први велики успех у живот младог РадивоЈа Увалића. Као вајбољи међу студентима Правног факултета, који су тада завршавали студиЈе, добија на катедри кривичног права прву награду града Париза и назив „Л обреата” Париског универзитета. Међутим, стручно уздизање Радивоја Увалића не завршава се дипломирањем. Он настав-

Сретен Вукосављевић

Др Paдивојe Увалић

дања овог министарства. Затим се поновно вратио на Правни факултет, где је постао редован професор при катедри историЈа државе и права. Пре рата је сарађивао у„Политици” и „Правди”. У овим, и другим листовима и часописима објавио је велики број чланака и радова из сеоске социологије Данас је управник Института за испитивање села гтри СрпскоЈ академиЈи наука. Осим научног рада, учествује и у данашњем политгчком животу. Члан Је Извршног одбора Народног фронта Србије и Извршног одбора НФ ЈугославиЈе. Носилац је Ордена ослобођења и Ордена братства и јелинства Због заслужног рада и несебичног залагања за добро народа постављен је за заменика канлмдата на листи за Behe народа Народног фронта НР Србије.

ља са даљим изучавањем друштвених наука и ускоро завршава Институт за статистику и Институт међународних наука. Докторирао је на катедри политичхе економиЈе Правног факултета у Паризу Докторска дисертација je носила наалв „Кретање цвнд на велмким светским тржиштима од 1933—1939 годинв”. Докторат Је одбраснио са одличним успехом. За цело време свог студирања и боравка у Паризу др. РадивоЈе Ували-h био је један од руководилаца организације напредне студентске смладине Југославије. Био је њен сехретар. У то време било је врло важно правилно обавештавати међународну јавност о стању и догађајима у Јутославији. Др. Радивоје Увалић, са својим друговима, борио се за обелодањавање прљаве политике Карађорђевића. 1937 године он одлази као борац у Шпанију. Још од 1935 године др. Радивоје Увалић постао Је члан Комунистичке партије. И то је прво примљен у Комунистичку партију Француске, на предлог наши£ претставника, а касније је постао члан Комунистичке парттцје Шпаније. У земљу се враћа 1939 године, Због свог доброг стручног познавања правних наука био је изабран за доцента Суботичког правног факултета. Али како ондашњем полицискоел није ишло у рачун да један напредан ттрофесор васпитава и уздиже правии кадар, избор му није признат од отране Владе. У то време долази и напад Немачке на Јутославију. Bећ првих дана укључује се др. Радивоје Увалић у

илегалан рад, а касније прелааи на терен Топлице у нартизански одред. На терену Јастребца о« је вршио разне функције. И ту се, углавном, бавио политичко-просветним радом. Био је предавач на партиским курсевима. По ослобођељу земл>е др. Радивоie Увалић постављен је одмах за доцента на Правном факултету. У то време он ради и у Савезном министарству индустрије. Прелазећи на планску прнвреду Влада Народне Републикр Србије поверава му организован>е Планске комисије. У периоду од 1946—1947 године др. Радивоје Увалић боравио је у Совјетском Савезу, где је проучавао њихов систем планирања. Данас је др. Радивоје Увалић декан Економског факултета и шеф катедре политичке економије на Институту друштвених наука. Због свог великог залагаша и помоћи студентима др. Радивоје Увалић је један од најпознатијих и најомиљенијих професора на нашем У ниверзитету. Запитан о томе како гледа на данашње успехе, живот, рад и задатке студената у даљој борби за изградњу социјализма др. Радивојв је рекао: „У свој шнрини свестране културне реполуције, која је тако снажно захватнла милионске масе наших нарола u омогућила им да се по-

степено ослободе оног понпжаваЈућег положаја заосталости и незнан.а до кога су их довели тешки услови живота у капиталистичкоЈ Југославији, значајно место заузима наша нова уииверзитетска настава. Универзитет је данас цостао приступачан сваком грађанину наше социјалиотичке отаџбине, који c© oceha способним и жели да се упозиа са највишим достигнућима разних грана савремене науке. Није њикакво чудо што је број студената на нашим универзитетима и високим школама нагло порастао и што се из годиие у годину све више oceha искрена жел>а знатног дела студената за што свестранијим и потпунијим упознавањем свих миогобројних и компликованих проблема поЈединих научних области. Наша пародна држава створила Je такве могућиости студирања, које ишшда раниЈе нису постојале. Укинуто Је плаћање школарине, настава Је постала потпуно бесплатна а велики броЈ стипендија решио Је проблем материјалног обезбеђења студенма. Знатна новчава и материјална средства, коЈа се сваке године додељуЈу за подизање студентских станбених зграда, нових факултета, библиотека, читаоница, научвих лабораторија и свих осталих катеријалних услова за успешно И7вођен,е наставе, доказ су велике бриге коЈу КПЈ и органи дрхавне власти указуЈу нашим универзитетима и високим школама. Ту велику бригу потврдио Је и Ш пленум ЦК КПЈ коЈи Је у Резолуцији о школству поставио нове смернице даљег разритка наше школске паставе на онаЈ випш ниво, коЈи од њега захтевају :;овн услови социјалистичке изградн.е наше земље. Вслики значај за даље унапређеље упиверзитетске наставе и развитак науке има борба, коју данас води КПЈ против ревизиЈе марксистичко-лењинистичког учења у СССР-у и њему потчињеним земљама а за одбрану рсволуционарне доследности велике науке социЈализма. Наша наука има данас све потребне услове да се ослободи оног догматизма и укочености мисли, коЈм се тако видно изражавају у свим ооластима савремене совЈетске науке и спутавају шен даљи развитак. Уверен сам да he наставници н студенти нашег Универзитета, спроводећи у хивот РезолуциЈу Ш илеНУма ЦК КПЈ, све учинити да још више помогну развитзк науке и унапређење наставе и искористе повољве услове да брзо ликвидираЈу оне пропусте и недостатке. који дзнас Још постоје у раду ваших универзитета н високих школа”.

У ЧАСТ ИЗБОРА ТАКМИЧИ СЕ ОМЛАДИНА СРБИЈЕ

На позив омладигне предузећа „И-ван Милутииовић” да се Петогодишњи план изврши за четири године одазвала се читава ралничка омладина Србије. Омладинске производне бригаде и групе дају такмичарске обавезе за премашење тромесечних, полугодшпњих и годишњих планова, обавезе да he побољшати квалитет производа, да he благовремено склопити радне уговоре итд. Омладинци се. оси мтога, обавезују да такмичење у чтаст избора наставе са истим еланом и после избора. Омладина села, која се у част избора такмичи да што боље обави пролећну сетву и заврши откуп кукуруза, упознаће се са Законом о аграрно.l реформи. са правилЈгма сељачких радних залруга. са линијом наше Партије и Влале у социјалистичком преображаlЈ села. Исто тако у активима Народне омладине на селу говориће се у тчжу предизборне кампање и о шггањима извоза који омогућује полгзање наше сопствене индустрије и јачање независности земље. Питање извоза биће Једна од тема о којима ће се говорити и у омладииским групама у рударству и у дрвиој индустрији. У појачаном политичком раду читава омладгна Србије проучаваће материјал из досалашњег рала Наролие скупштшlе и упознаће се са најважнијим законима које је Скупштгша донела. Дз би се urro више развила политичка активност и идеолошко-политички рад у току предизборне камлање, Централки комитет Народне омгадине Србије од.лучио је да се у организацијама обавезно проучава материјал о карактеру жвше дожаве и матери Јал у коме се говори о животу и раду наше омладине у ковој Јурослазији Остали матери Јал проучаваће свака опганизација ггрема свошм спеиигћгчтш условима и погребамв Непосредно ггред изборе проучаваће се Изборни закон i; техниха гласања. нарочито на састанцима млалих бирача, који садз прзи пут гласају. За што боље спровођење предизборнс агитације при среским. градским и рејонским комттетима кародних одбора образовани су, или се оснивају. активи агитатора, коЈи he омогућтггм да прелизбориа кампања допре у наЈшире масе омладинаца. Омладинске културне групе. уметиичка друштва и мањи ансамбли даће низ прирелби са програмом који ће бити прилагођен изборној кампањи Само у Веограду образоваће се две веће културно-уметкичке групе које he гостовати на предизборним приредбама у граду. Уочи самих избора, при свттм активима Народне омладине у Срби Ји, организоваће се свечани састанци, приредбе, логорске ватре и сличио, а на сам дан избора омладинои he помагати техничком апарату изборне комисије.

Поче о је трећи конгрес Народног фронта Србије

У свечано украшеној сали Коларчевог народног универзитета у Београду јучв је почео рад Трећи конгрес Народног фронта Србије. Пре почетка рада Конгреса делегати су устајањеи и бурним аплаузом поздравили улазак у салу другова Александра Ранковића, Моше Пијаде, Jlerpa Стамболића и других државних и партиских руководилаца. Конгрес Је отворио претседник Народног фронта СрбиЈе, друт Петар Стаиболић који је поздравио претставнике Централног комитета КП Југославије, Президијума Народнв скупштине ФНРЈ, Савезне владе, Југословенскв армије, Савезног одбора Народног фронта Јутославије, Централног одбора Савеза синдиката ЈутославиЈе, Централног одбора АФЖ, Главног одбора Савеза бораца, Централног одбора Савеза ратних војних инвалида, претставнике културних организација и културне раднике, претставнике Централног комитета Народне омладинв Јутославије, претставнике оргаиизаииЈа Народног фронта народних република и претставникв радних колектива. Са својих предизборних конференција, студенти 111 и IV год. Економског факултета чланови Народне омладине, послали су поздравне телеграме Трећем конгресу Народног фронта Срибије ■ Петру Стамболићу, претседнику Народног фронта Србије у којима изражаваЈу своЈу спремвост за извршење претстоЈећих задатака.

Ц2IСРТ ФАПШЗМУ СЛОБОДА НАРОДУI А НА ИЗБОРЕ ће српски народ изићи јединствен и показаће своју висоШ КУ ПОЛИТИЧКУ СВЕСТ. И ОВОГА ПУТА ОН ЋЕ НА ИЗБОРИМА ГЛАСАТИ ЗА СОЦИЈАWШ ШШ WW/ /// ' ЛИЗАМ ’ НЕЗАВИСНОСТ ЗЕМЉЕ. ЗА БОЉУ БУДУЋНОСТ, ЗА НАШУ ЈУНАЧКУ // АРМИЈУ, ЗА ИСТИНСКИ МИР У СВЕТУ, ЗА ОВАЈ ПУТ КОЈИМ ГА ВОДИ СЛАВНА КОМУrfg JsSi - gifffh ССТ~ , (Из говора друга Петра Стамболићана 111 конгресу Народног фронта Србије) ОРГАН НО СРБИЈЕ НА БЕОГРАДСКОМ УНИВЕРЗИТЕТУ И ВЕЛИКИМ ШНОЛАМА ГОДИНА ХП БРОЈ 6 27 ФЕБРУАР 1950 ГОД ЦЕНА L- ДИН