Студент

О НЕКИМ КАРАКТЕРИСТИКАМА ИЗБОРНОГ СИСТЕМА ФНРЈ

Кроз непуки месец дана двадесет и шестог марта одржаће се избори за другу редовну Народну окупштину. С обзиром на специфичву ситуацију у којој се наша зе* мља налази данас, ти избори и наш изборни систем биће још један допринос ооцијалистичкој демократиЈи, шеном проширивању и даљоЈ конкретизацији. Историски посматрано није ширина изборног система увек и за сваку земљу била иста. То je зависило увек од друштвено-скономских услова степена развоја, класие борбе, чврстине позиција владајуће класе, од снаге и револуционарне свести народних маса. Начело општости је један од стубова на коме се заснива избсрни систем демократске државе. Али, оно као такво да би и стварно одговарало своме слову мора да буде ошхгте и у логичном и у конкретно-историском смислу; мора да буде без икаквих концесија владајућих преживелих класа; мора да буде такво и у терминолошком и у садржинском смислу. Историја, па и ова најновија, нам даје дивну фабулу о развоју овог приндипа. Она нам говори да је од општости, као правног израза демократичности у изборном систему монополистичке државе, дгшас остало управо и само терминолошко значеше тог појма. Само у државици Албана (САД), у којој живи 2,830.000 становника, од чега 970.000 Црнаца, у изборима за Конгрес и претседника републике у новембру 1911 године гласало је, због високе изборне таксе, свега 213.000 лица, што значи маше од 10%. Преко 5,000.000 Американаца реновно не гласају због неписмености. Од Црнаца се тражи да знају читати библију да би имали бирачко право. Бирачко право се уз остале услове стиче тек од 21 до 25 година. Све су које говоре о губљешу правног смисла овог принципа. Томе начелу се у тоталитарним фашистичким државама не дозвољава чак ни формалноправна егзистенција, јер она наводно претставља „застареле либералистичке идеје), И. Лешин Је, студирајући ову појаву унакажаваша општег изборног права и сву демагогијУ буржоаске демократије, писао следеће: „Ако поближе погледамо механизам капиталистичке демократије видећемо свугде и на сваком месту, и у „ситнијим”, тобоже ситнијим, појединостима изборног права (цензус сталног боравка, искључеше жене итд.), и у техници претставничких скупштина, и у стварним запрекама које се чине праву избора, („Јавне зграде нису за просјаке”), и у чистој организацији свакодневне штампе итд. итд, видећемо свуда само ограничеша демократизма. Та ограничеша, изузимаше, искључеша, запреке за сипзгледају ситна али узета наводпо та ограничења искључују, кзбацују сиромашне слојеве из политике, из активног учешћа у демократији”. Наша социјалистичка демократија, „оружје радног народа у борби за социјализам’’, обезбедила је ствар но и наддоследније саглашавање теорије и праксе, реалну примену начела општости итд. Нбш Закон о изборима (и не само он), и ггракса наших досадашших избора и уопште марксистичко-лешинистичко начело поштоваша основних права човека, показују сву садржајност нашег начела општости. Као резултат тога данас десет и по милиона становника ФНРЈ, дакле, две трећине целокупног становништва ФНРЈ, имају право да бирају и буду бирани. За сва лица, оба пола, од 18 година па на више без икаквих ограничеша у погледу народности, имовног цензуса, степена образованости, пребивалишта, изузев нормалних ограничења за ДУ* шевно болеона лица и лица која су судском пресудом лишена грађанских права постоји и субјективно право и објективна могућност да бцрају своје претставнике за Народну окупштину, Дакле, консеквентна сагласност прокламоваша и реализације овог демократског права кроз манифестацију дијалектичког Јединстза форме и садржине. Као други, исто тако важан, припцип демократског изборног система, који постоји као израз пуне равноправности грађана који уживају изборно право јесте принцип по којем бирачи имају право на само Један глас у истим изборима. Ни ту буржоазија хшје остала доследна сама себи. И ту је од једнаког права гласа за све грађане остала само карикатура. Кроз дискриминацију по националној оспови, кроз увођење „квалификовапих” или „профосионалних” гласова, кроз „изборне геометрије” и много и много других махинација, буржоазија постиже да у парламентима има сигурне заштитнике сзојих интереса „професионалне политичаре" и „адвокате експлоатације”. Иначе, како би се друкчије могла и објаснити чишеница да су доскора „у Енглеској дипломирани студенти појединих универзитета имали, поред свог редовног, и други, универзлтечски глас, односно могли да гласају за изборе у сврм месту становања, у исто време имајући право да гласају и за изборе који се обавл»ају у униворзитстскиги центрима ..илп „да Је у изборноЈ Јединици Лоадопског Ситија, коЈи je центар енглесхих и светских банака и привредних предузећа, било у бирачке спискове уведено 44 900 бирача, док целокупно станопништво овог дела Лоидона изкоси само 11.000 од коЈкх су свега 7.000 бирачи". А таквих прпмера пије мало. Код иас ради обезбеђеша ове )ед* накоети грађана сваки бирач може

бити уввден само у један бирачкт сггисак. Код нас нема Јтераачопрааности на нациокалној бази. нема разлике између активног и пасивног права гласа, национзлпе машине илтају сва права као и остали народи Југославије имају правс Да пропорционално своме броЈу кандидују и бирају своје протставнике. У социјалистичкој Југославир; нема 'Л не може бити мањинско-класне и експлоататорске владавпне друштвено условљене стварном неједкакошћу међу грађанима Нзпротив, социјалистичка ЈугославиЈа, као братска заједница равнолратшх народа, и претпоставља Једнако бирачко право за своЈе грађане као „лотчну последицу и даљу потврду onurrer изборног права”. Даља карактеристика демократског изборнот система је непосредност изборног права. Кроз непосредне пзборе социјалистичка држава најбоље обезбеђуЈе принцип народног суверенитета, „по коме народ сам непосредно формира својом вољлм све претставничке органе државне власти од горе до доле”. У ратним приликама, као и због специфичног друштвеног и политичког развоЈа и услова може и у социјалистичкој земљи бити посредних избора, али они претстављају увек и само „мање разви Јену, прелазну и привремену форму у изградши соииЈалистичке демократије". Принцип тајности избора, као даљи израз демократичности изборног система, узет заједно са горњим принципима, претставља складно систематизовану афирмациЈу социјалистичког демократизма у изборном систему ИсториЈа и пракса познаЈу два облика гласања Јавно и тајно. Потпуна амтономиЈа воље маса никада ниЈе била у складу са интересима буржоазиЈе. Системом Јавног гласања управо Је и обЈављен рат неприкосновености аутономиЈе воље „малог” човека Кроз демагошке фразе о томе како Је јавно гласање „тобоже имало за циљ да учврсти морал гласача, да покаже њихову дисциплину и грађанску кураж”, уствари се ишло ка потпуном онемогућавању слободног изражавања воље бирача. Јавно гласање карактеристично по претшама, уценама и принуди значило је праву изборну лакрдиЈу, значило је кукавичлук и страх монархофашистичке диктатуре (на пример у стаpoj ЈугославиЈи), страх уплашене буржоазије од набујалих снага револуције. СоциЈалистичка демократиЈа код нас кроз таЈно гласаше стварно и наЈдоследниЈе омогућуЈе поштоваше мишљења грађана. И сама техника гласања (гуменим куглицама), постављање „кутиЈе без листе” још више истичу да наша народна власт шттгги аутономиЈу воље. У проЈекту Декрета о праву опозива Лешин је писао: „Ма каква била изборна установа или скупштина претставника, као истински демократски и стварни претставник народа може се сматрати само она}, коЈи Је изабран под условима признаша права опозивања депутата од стране бирача”. Несумњиво Је да право опозива у највишој мери показује колико народни посланик мора да зна да је он претстазник народа. Наука марксизма-лењинизма у области теорије државе и изборног система, па значи и наш нови Закон о избору народних посланика Народне скупштине ФНРЈ, истичу нарочито начело да су „изабрани народни посланици одговоони за свој рад бирачима и могу бити опозвани”. Колика се важност придаје праву опозива види се и по томе што је на V ванредном заседању Прве редовне Народне скупштине ФНРЈ одређено да се има донети и посебним закопом регулисати право опозива, Међутим, док се право опозива у нашем изборном систему нарочито истиче, док оно у нашем изборном систему егзистира као „неизбежна последица основних начела организациЈе народпе демократиЈе и социЈалистичке државе, дотле је оно у буржоаским земљама скоро сасвим дегенерисано у Један стари политички инструменат, коЈи је зарђао ■ Од неупотребљавања”. Данас се право опозива у највећем броЈу буржоаских држава и не помиње у уставима, а има и земаља где се „чак и изричито забрањује” ч Јер, на крају. како и може бити опозива тамо где и сами избори једи-чо да се „владајућа званична партија ... „легитимише” и да со веже за „народну вољу”, коЈа се напушта дефинитивно зл време траЈања мандата претставничких тела. И ниЈе ни претерано ии чудновато када један француски политички писац духовито примоћује да су народни посланици у ФранпускоЈ, уствари, пре „парламептарни срескн начелници” него заотупници наро' да. Али, није са овим примерима исцрпљена листа свако Јаких махинација класе, коју је историја осудила на смрт. Тешко је таЈ „трезор” исцрпсти. Ипак, да поменемо jom и једну од изјава самих „газда", тих „трезора” лажи и подвала, да видимо шта они сами мисле о тсме. Амерички публициста Џорц Селдес у својој кшизи „Ти то не смеш чинити” цитира краља лажи и сензација, тада младог нозинара Херста, шта мисли он „о улрзи монопола у вршењу кандидатуре претставника партије за претседника и посланика за Конгрес”. Његова ондашша запажаша претстављају. уствари, класичан пример мишљеаз фииансиске олигархије о томе даиг.с: „Ми још, каже Херст, одржазамо републиканску форлг.’ владавине. Али, питаЈмо се ко коптролише примарпе пзборе. на коЈима се именују кандИдати? Трустови! Ко коптролише комгрег страпке? Трустоги! Ко коптролише машиперЈу избора? Тру стови! Ко je тај власник, газда изборних опаратг- и изабраких каидидата? Јесу лк онк прстставгшци народа или трустова? Нека сваки поштен човек истинито одговори ча о-

во гтитаи>е, Ако трустови чине све ово, а они, заиста, чгине, можемо ли ми и даље тврдити да влада народ? Не! Ово је владавипа једне одређепе класе”. Зар треба овоме не> ки комеитар! Сама изјава говори за себе. Нли. Сада су одржани избори за бр&|тански Доњи дом По британском изборном закону, формално узевпги, нема неких ограничења да би се неко кандидовао ту треба да те једно лиие предложи и свега осам лица ona.l предлог писмено поДУпру. Међутим, ту се јавља „свега” једна техничка, али у највећем броју одлучујућа тешкоћа. Мора се положити у Енглеској познати „доппзит”, кауција од 150 фунти стерлинга (то износи од прилике петомесечну плату једног енглеског рудара), па да би кандидација била пуповажна Додуше, та се кауција врађа после избора кандидату. који ,1е на изборима изгубио осим у случају да не добије ни једну осмину од укупног броја гласова, али, како може сиромашан грађанин, радник Британије, положити као кауцију толику суму кад једва саставља „крај с крајем”?! И не само кауцију већ и остале трошкове око његове кандидатуре, који прелазе и даљих 100 фунти! Код нас по члану 26 Закона о избору народних посланика Народне скупЈцтине ФНРЈ „предлог кандидатуре за народцог посланика Савезног веђа мора бити потписан од 100 бирача из најмање половине места, односно градова, на подручју изборног среза за који се поставља кандидат”. То је све и једино. Да ли ту има неких стварних препрека кандидатури? Не! Управо, сама формулација овог члана јасно потенцира тежњу народне власти да постављаше кандмдатуре одговара интересима бирача. Дакле, опет нераскидиво јединство речи и дела, теорије и праксе, форме и садржине. А такав је цео наш социјалистички државни механизам, у томе је снага наше социјалиспЈчке демократије. Новим изборним Законом наш изборни систем се још више демократизовао. Претставничка основа наше Народне скупштине проширена је нови Закон предвиђа да се за Савезно веће на сваких 40.000 становника изабере по један народни посланик (прошлих избора је било на 50.000 становника). За разлику од прошле Народне скупштине ова he имати 82 народна посланика више дакле укугшо 620 посланика, од тога Савезно веће 405 и Behe народа 215. Ово проширеше претставничког тела логична је последица великих успеха у нашој социјалистичкој изградњи и даљег развитка наше демократије кроз последње четири године. Из социјалистичког такмичења израсли су многи Сиротановићи, Шкобићи, Мијатовићи, истакли су се многи вишеструки ударници, новатори, рационализатори, људи који су својим радом и заслужили да се кандидују, да представљају своје крајеве и радне колективе у роховном органу државне власти. Узалуд информбироовска пискарала и радио станице још у напред прк>глашавају наше изборе „незаконитим". Узалуд се упињу да пред комунистичким покретима и радним масама у свету сакрију истину о социјалистичкој Југославији, и неразрушивом јединству народа Југославије, о социјалистичкој изградњи у нашој земљи, о нераскидивој вези Партије са масама. Узалуд нас мрзе са безграничном злобом историја међународног радничког покрета их неће заборавити Марксизам-лењинизам је узек у ссбл налазио снаге да одбрани своје право на живот, да би затим био Iош здравији и још виталнији. Мплета ДАМЊАНОВИЋ студент Правног факултета

ЗА БОЉИ КВАЛИТЕТ ЗНАЊА Наши професори о квалитету испита

Проблем полаган>а заосталих и редовних исгтита на Техничкој великој школи је још увек у току решавак>а Али, као л на осталим факултетама, решаваље тог проблема пати од једностраности Углавном, сва пажња посвећивала се квантитету. често заборавивши на квалитет и пе схватајући да је само у једшхству квантитета и квалитета једино могуће peuieibe проблема испита. То се особито испољило у јануарском исггитном року, који је био одлучујући за лаље школовање многих студената. . Електро-технички факултет је од самог почетка школске године посветио велику пажњу квалитету заосталих и редовних испита. Стручни одбор после озбиљних разматрања изабрао је две главне форме рада: консултационе групе и стручне комискје Још од оснивања ових група радило се на томе да број другова у поједштим групама буде што мањи ради бољег фуикционисања Каснија пракса показала је гтравилност оваквог става. Уколико le број другова у консултационим групама био мањи (као на петој години) утолико је успех био бољи. Консултационе групе нису постављене на бази система учеша, него као форма продубљавања индивидуално проученог материјала. Слабијим ђацима помагали су одлични. Ако се кад десило да студент дође неспрема« на консултације, стручна комисија (обично састављена од 3 до 4 најбоља студента, која ради у сжвиру групе Народне омладиие) ииала је за задатак да појединачно разговара са другом и да му на време помогне и укаже на последице таквога рада. На овај начин успело је да се активизирају све године Факултета и ца се упоредо са борбом за кваититет гговедз и борба за квалитет. Какав је резултат имао схвакав рад организације може се видети из следећих илустрација: , све године Електро-техничког факултета хтријааиле су 2.007 исгтита, а обавеза је била мања 1929 испита. Од тога је предложено 1.222, што би у процен тима изнело 62®/о (то знвчји, према досадашњим гкадацима, нај-већи проценат на Техиичкој великој школи, У исто време средња оцена је 7, што, такође. згиачи и најбољи кваЛlитет) пало је 488 шш 24%, одустало 297 или 15%. Ово је за последњих нелсаттико иопитних рохова највећи успех. Кара ктеристично је да је ква.титет редовинх испита бко бољи од квалитета заосталих испита, што се по мишљењу стручног референта школе објанхњава тиме да се у редовшхм роковима јављају најбољи, односно вреднији ђаци. Карактеристично Је и то да великих отступања у резултатима испита и организације код пајединих година, нема. То се може видеги ако се пође од кратке анализе рада сваке године. Руководство је на свим састанцима актива Народне омладине ттодвлачило потребу редовнот гтосећивања предавања, као гаранцију успеха. 90% студената прве године посећује редовно сва предавања, што је. свакако имало позитивног уплгтва на исход колоквија: и брк>ј и квалитет Је јући. На другој години није исти случај. Предавања посећује далеко мањи број (око 50%), што се, такође, одразило на њихове испите. На иопиту отпорност материјала (коме стручни одбоо године није посветио довољно пажње) свега је 45°/* положило, 27% пало и толико одустало. Демострације če нису могле одржавати због великог броја заосталих испита. Трећа година имала ie наЈвећи броЈ заосталих испита. Због тога је морала наЈвећу пажњу посветити полагзњу пре свега тих исттта. У томе Је управо и узрок наЈслабијем квалмтету испита на факултету (ма да је дала највећи број испита). Четврта и пета годииа су испшски пример за подоажавање млађих годтгаа. Не само редовно посећивање предавања већ и добра. организација консултациоких група обезбедили су и>l на)бољи резултат. Такп је проценат положених испита на четврToi годигГи 70%. са средњом оценом 7.96. Сличан је случа) и са петом годииом. Из свега озога може се закључити да 5е Етектро-технички факултет гпоименио у своме раду најефикасrmie (ћорме рада у циљу побољшања квалитета испита, а што се sасно вмцм из гезултата ттспита скоро свих n'.T’vra истгу факултета. М. Ђ.

Учење Је, за студенте Правног, као и осталих факултета, престало да буде само један од многих сектора, за који се често налазило мање времена него за остала „важнија” задужења. За велику већину студената оно Је заиста постало основни задатак. У томе је и највећи успех организације Народне омладине на. факултету, |веног политичког рада. Сталцим деловањем организације по питању учења, обезбеђује се из рока у рок узлазна линија успеха на испитима. То је показао и јануарски испитни рок. Палих и одусталих је мање него раније; нарочито је значајно велико смањење одустајања. Фиктивног полагања, које се поЈавило у првој фази борбе против одустајаша, такође нигје било. Али, број положених испита, број дипломираних правника само Је Једна ограна успеха у испуњавашу плаиа кадрова. Квалитет знања кадрова је друга битна страна. „Борба за план Је борба за квалитет зна-

ња... (Ђилас на Ш пленуму ЦК КПЈ). Иначе, остварење плана је само формаЈгао; да би се стварно испунио план, важно је увек знати како стоји ствар са квалитетом. Грубо узевши, мањи број слабих оцена на испип.ма ка Правном факултету, веК је известан знак бол>ег учења студената, Али, захтев за квалитет знања свести на овај мишгмум, то је сасвим недовол>но. Појам: виши квалитет знања има много пунији, разноврснији садржај. Корисно је чути шта о овоме мисле поједини наши наставници, о својим предметима, у овом испитном року. Професор Гамс је задоволлн успехом из грађанског права. Ранијих ркжова успех је био слаб. Ту и тамо се чуло да је професор Гамс од грађанског права, и иначе тешког и обимног предмета, направио „баука”. У ствари, професор Гамс само има врло солидан критеријум оцењгвања. Студенти су постепено увидели да му морају супротставити и врло солидно учење. Тако су со најзад сложили са професором Гамсом и нису ни приметили кад Је нестало „баука”. Зато профессф Гамс може да изјави; „ОваЈ рок Је бољи од досадашњих. Има сразмерно мало шестица. Било је мало онот знања које се грашгчи са незнањем. Преовлађују боље оцене”. Али, као значајан недостатак, он истиче апстрактни начин учења. Има на испиту људи коЈи добро резонују и успешно решавају конкретне примере, али има и „митраљеза” како их зове професор Гамс, који у једном даху избаце сва правила и норме, а покваре се чпм се од њих затражи оно чега нема директно у књизи. „Зато сам овога рока нарочито на томе инсистпрао; не треба читати много пута, а ги бар једанпут треба прочитати

размишљајући.” Као добре ггримере он наводи Драгомира Павловићд, Милана Радомировића и Драгутина Мартића који су заједно учили, дискутовали и положили са 10. Професор СтЈепановић, за испите из административног права (општд део), дао Је слично иишљеше; успе.х је добар, али се студенти морају ослободити књишког учења. Морају се сналазити и у питашима за која одговор не налазе директно у књигама. / Ниједан студент у Јануарском року није имао cpehe, (бол>е толико знања) да из међународног приватног права добије 9 или 10. Ипак, професор Јездић је задовоља« успехом: палих и одусталих није било много, а оцена изнад 6 било Је више него прошлих рхжова. Само га Је изненадило да један студент на испиту није знао да каже неки грађанско-правни однос (рекао је да Је то држављанство), а други шта је то исправа. Ово је наравно недостатак основног правничког знаша.

Један део кандидата полагао Јо овог рока екоиомиЈу Г код професора Сергија Димитри Јевића. Ако запитате за успех, професор Сергијо ће дићи руке и рећи да никад ниЈо имао слабији рок, „а требало би применити строжији критериЈум... всислим да ме убрајају у оне „блажв”. Ниво знања је скандалозан. Десило се чак да кандидат не одгооори нм једну реч на питање шта је капита* листички начин производње. Нисам веровао, три пут сам понавл>ао питање па ништа” (на оваказ неуспех из овако важног предмета, oj>» ганизација би морала да обрати на* рочиту пажњу). ово би се могло рећи и за римско право. „Релативно Је мали процекат палих каже професор Стојчевић али је оп* шти ниво знања слаб. Студенти мало уче и то догматски. Мало јо И« сториског гледања, повезивања, чињенице се уче механички. То јо о» сновни недостатак у учењу римско? права. Позабавити со над књитом —то је, наравно, ггрви корак у учењу. Ја* нуарски испитни рок је хкжазао да Још има студената који дрђу на испит, а да не учине ни овај први корак. То Је, ва пример, онај сту* дент, који ништа не зна да каже о легис-акционом поступку у римскоМ гграву, или о капиталисгичком начину производње. Али, данас Је веђ актуелна и друга ствар: како се позабавити над књигом. Захтев за самосталним резоновањем на основу онога што се прочита у књизи за стваршам усвајањем звања, oceha се код свих професора кад говоре о квалитету одговора на испитима. А зрели одговори на испитима посгаhe масовна појава утолико, уколико ce ликвидира кампањско учеље. Тек тада he студенти „имати времена” да користе све форме стручвог рада, да дискутују, размишљају о предмету. Захтев за квалчггетом, не може се нтгкако одвојити од борбв против кампањског учења. У вези са квалитетом испита, ингересантна су запажања профеоора Дра’-ослава Јанковића са испита из историјв државе и права народа ФНРЈ: „Ранијих рокова приметио сам да студенти са општим знањем т марксизма (често само са фразама) излазе на испит... Као да неко опште знање из маржсизма дај% право да се историја не учи. Зато сам свог рока нарочито заоштрио значај познаваља историских чињеница. Пада у очи и основно непознавање наше политичке историје: не зна ce када Је био Први устанак, а Цар Душан се ггребацуЈе за неколико векова...*’ Ова појава извлачења неким општим знањем (ако се то тако може назвати), и фразама, нарочито Je актуелна у овом предмету, Али има и специјалних носиоца ове појаве, студената који њу уносе у друге, па и све предмете које они прлажу. На пр.: Шпиро Липовац Је чак и па грађанско право, пред професора Гамса, пошао „наоружан” само слнчшш фразама и опширним причама. Али професор Гамс, ево већ чстврти пут не попушта пред овим „оружјем” и обара га. А Шпиро Липовац може да научи. И 0 овој појави, покушају блефирања на испитима, и e њешш носиоцима треба да се позабави орпанкзација Народнв омладинв. Р. У.

Ila Медицкнскои факултету сгудеати првс године полажу испит из физиологијс

Није редак случај да су студенти користили свако место да што више употпуне своје знање