Студент

Писмо студената Загребачког свеучилишта београдским студентима

Дрлп ддугови! Кратко арнјеме дхЈелм нас од 26 овог мјесеца, дана избора, кад he наши народи слободном вољом изабратн своје посланике за највишн орган наше државне власти за Народну скупштину ФНРЈ. На тај дан треба дџ поново дође до изражаја непоколебљиво Једннетво наших народа, напосе наше организације Нцродне омладнне, жегова спремноет да под воћством ваше Партије и друга Тита устрају у савладавању својих тешкоћа у изградњм социјализма у нашоЈ домовини. Ми смо зв ово кратко вријеме живота наше слободне домовине осјетили огромну бригу наше Партије и народне власти за све потребе паших свеучилишта и високих школа, за потребе пас студената. Ннз нових факултета, универзитета и научних установа, градн.а свеучилишне зграде у Загребу и студентског насеља у Београду, велики број нових студентских домова и мензи. стално побољшање услова студнЈа и живота студената ријечито говоре о томе. Свв то нsс обавезује да у ове предизборне дане повећамо нахре напоре у извршењу наших задатака и спровођењу одлука 1П Пленума ЦК иаше Партије, да се укључимо у велико такмичење које се одвија на свим радилиштима и радним мјеетима пгаром наше земље, за побједоносно извршење задатака IV године Титовог Петогодишњег плана На свим факултетима нашег Свеучилишта развнло се живо предизборно такмичење у организацијама Народве омладиве. Народна омладина Загребачког свеучилишта дат he 26 Mapja најsол>и одговор свнм непријатељима и клеветницима паше земље тнме што he 100’/» нзаћи на изборе na којима he изабрати најбоље сипове нагаег нврода Увјереци смо да he и сви београдски студснти спремно лочскатм дан избора и да he вјерни традицијама својег универзитета Једнодушно изићм на изборе и гласати за незаписност и слоболу нашег народа, за бољу будућност наше домовине. У нме свих чланова Наролпе омладине Загребачког свеучилншта, шаљемо београдским студентима другарске поздраве н желимо да постигнете нове велике побједе и усгИехе у раду, нарочнто сада у овом великом предизборном такмичењу свих трудбеника наше земље. НБКА ЖИВИ НАРОДНА ОМЛАДИНА БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА! НЕКА ЖИВИ КПЈ НА ЧЕЛУ СА ДРУГОМ ТИТОМ! НЕКА ЖИВИ НАША СЛОБОДНА СОЦИЈАЛИСТИЧКА ДОМОВИНА ФНРЈ! ЖИВЈЕЛИ ИЗБОРИ ЗА НАРОДНУ СКУШПТИНУ ФНРЈ! Загреб, фебруара 1950 године Руководећи актив Народле омладнве Загребачког свеучилишта

Обезбедити што брже и што боље стручњаке

Са приближавањем дана избора за Народну скушитину ФНРЈ политичка активност Народне омладине на Технолошком факултету је све живља. После низа састанака актива Народне омладине. где су се у знаку предизборног такмичеша узимале обавезе. На митингу је у име професора говорио декан Технолошког факултета др Паша Тутунџић, који Је, између остало/, подвукао основни задатак студеката и наставника; обезбедити што брже и што боље виоококвалификоване стручњаке на шој социјалистичкој пргвреди. Нада Жквковић, секретар КПС Технолошког факултета, говорила Је о успесима наших народа у обнови и изградњи социЈализма под руководством КШ на челу са другом Титом. Члан Комитета Техничке велнке школе Р. Малић у свом говору је подвзтсао да у знаку предизборне кампањв треба још више продубљивати и употпушавати нашв стручно и полктичко знање у заједницм и уз помоћ свих наших наставника. У име оних који на овим изборима први пут гласаЈу, говорила Је другарица Даница Кустудић, студент прве године. Она је, између осталог, рекла: „Наша социЈалистичка домовина дала нам је широке могзФности за несметано школовање, културан и политички развој и уопште живот достоЈан једног младог човека. Данас уочи избора ми смо поносни што можемо да дамо свој глас за тако Јаку и чврсту организацију као што је наш Народни фронт, што и на таЈ начин можемо да се укључимо у општу борбу нашег народа за изградњу социЈализма.*’ Са митгнга су упућени телеграми ЦК КПЈ и друту Титу. 3. В.

ПРЕДИЗБОРНИ МИТИНГ студената и професора Т ехнолошког и Рударског факултета

Овој ггредизборни митинг студенти и професори Рударског и Геолошког факултета одржали су 4 марта у сали Техничке велике школе. Митинг је отворио продекан Малић који је, пошто се осврнуо на међународни значај наших избора, дао реч продекану Лешићу. Друг Лешић је у кратким цртама изнео историјат Геолошког и Рударског факултета и подвукао огромно залагање народне власти и све шене успехе, које је учинила само у одцосу на ова два факултета од 1945 године до данас.

„Раније није посто Јала ни једна велика школа, која би У нашој земљи уздизала стручне кадрове ове врсте“, рекао Је друг Лешић. „Тек 1945 године народна власт је оформила нов факулет. факулет који нијв имао традиција. факулет без стручног кадра, лабораторијума, збирки и књига“. Да ли се успело са факултетом? Да се нису људи преварили уписујући се на ове факултете? НаЈбољи одговор на ово дали су студенти прве генерације. коЈи су 1950 године дипломирали читав се-

местар тгрв рока, затим студенти друге генерације који су дали обавезу да he дипломирати два семестра пре одређенот времена. Одговор даЈу и студенти осталих генерација Рударског факултета, који по броЈу положених испита иду испред свих факултета. „Тешкоће нису деморалисале. Оне су, напротив, потстицале напред” рекао jfi друт Лешић. У вези са залагањем професора друг Лешић је рекао: „Велике заслуте имају у томе и ггрофесори. Пред њих се поставио задатак да исти обим градива пруже студентима убрзанијим темпом а да се то неповољно не одрази на квалитет знања. Задатак ie био тежак, али, он Је решен захваљуЈући свести професора о њиховоЈ улози у измењеним друштвеним приликама”. Друг Лешић Је истакао да су, поред студената. умногоме заслужни и професори, који су са студентима одлазили на терен и у руднике и доносили отуда поЈедине гтримерке за разноврсне збитже коЈе су основане при факу.чтету. ЗахваљуЈући њиховом заЈедничком залагању данас на ова два факултета постоје минеролошке, палеонтолошке, петрографске и друге збирке. Митинг Је често прекидан скандирањем и бЈгрним овациЈама Титу и ПартиЈи. Телеграм коЈи Је упућен другу Хиту поздрављен је дугим аплаузом.

Н. Јаневска

Борећи се за своју независност ми нећемо попустити ни пред ким

Ца предизборном митингу студената, наставника и службеника Економског факултета, одржаног 6. Ш., којем је присуствовало неколико стотина студената, говорио је др Радивоје Увалић, заменик кандидата Радуловића, директора BcjpcKor рудника, на листи за Behe народа Народног фронта НР Србије. Износећи постигнуте резултате у току наше социјалистичке изградње, друг Увалић је истакао да је данас све већи број људи прожетих новим социјалистичким патриотизмом, који свакодневно стварају нове фабрике, подижу нове електране, пушта ју у погон нове капацитете и тиме на делу спроводе правилну цолитику Народног фронта. „Борећи се за своју независност, рехао је друг Увалић, за равноправнв односе малих и великих држава,

за правилне односе међу социјалистичким земљама, ии нећемо попустити ни пред ким. Ми смо социјалистичка земља и уверени смр да смо на правом путу и да ћемо победити. јер је истина увек побеђивала а она је овог пута на нашој страни.'* После говора др. Радивоја Увалића говорио је Фазлија Пирић, члан Универзитетског комитета КП Србије, који се осврнуо на свакодневну бригу пародне власти премастудентима, те Марија Сајевић и Анте Зелић. Са митинга је послат поздравни телеграм другу Титу у коме се студенти заветују да he са још већим еланом прићи решавању посхавл>ених задатака, како би се што пре укључили у приведу и тиме још више помогли изградњу социјализма у нашој земљи.

Поводом 79-тe годишњице Париске комуне

Једна славна годишњица

Р„Јуришали су на небо‘* екао је Маркс говорећи о херојизму комунара. И заиста 18 марта 1871 пролетаријат Париза је отворио кљигу историје на једној бијелој страни и убележио своје име. Ако погледамо француску историју видјећемо да Је Париз а и читава Француска услијед посебних економских и политичких фактора који су дјеловали у развитку Француске послије 1789 године, дошао у такав положај да у њему није могла избити нихаква револуција а љих Је било неколико - а да не узме пролетерски карактер. Све побједе у тим револуцијама пролетаријат је плаћао својом крвљу, ал и сви захтеви које Је он (париски пролетаријат) постављао послиЈе тих револуција били су мање више нејасни, чак и збркани (што Је разумљиво јео Је то одговарало степену развитка радничког покрета). Али ма како били неодређено формулисани ти захтјеви, они су претстављали опасност за буржоаски покрет, тим више јер су га постављали наоружани радници. Никада Париски радници нијесу устали тако сложно да бране своје неокал>ано оружје као што су то учинили 18 марта 1871 године. Осамнаестог марта пролетерски батаљони народне гарде под командом члана Интернациоиале, неустрашивог уомунарског првоборца. Варлена заузели су све главне установе Париза. На општинској вјећници и на војном министарству поносво су се залепршале црвене заставе. Почела је прва у свијету пролетерсИа револуција. У Паризу је 26-ог изабрана а 28-ог нарта проглашена Париска комуна. Ирва пролетерска држава радила је под врло тешким околносткма. у условима страшних друштвених олуја. На пролетерски Париз зјапиле су цијеви пруских топова. а seh другог априла версајци су почели да побуњени Париз туку топовском ватром. За 71 даа Је у Паризу постојала држава какву до тада ниЈе познавала људска прошлост. Грандиозна гвнерализациЈа искуства Комуне коју су дали хдаскци марксизма: Маркс, Енгелс, Лењин а коЈа се може свести ва ону познату Марксову формулу „да радничка класа мора рвзбвтм, сломмтм гоггову држаану мапхину а не ограничавати се на просто осваЈање ље" била Је могућа само због тога што Је Комуна заиста у току 71 дана показала плодотворну, законодавну, судску, економску и културну дјелатност. Тркдесетог марта Комуна Је укинула регрутовање и стаЈећу воЈоку ■ за једину оружану силу

прогласила националну гарду. којој су имали припадати сви грађани способни за оружје. Са крлико одушевљења је Париз прије тога шздрааио Одлуку Централног комитета о укидању скандалозне париске „моралне полициЈв". Презадужени парисхи народ први пут ее Је осјетио слободан од свих вјеровника Комуна Је поништила сва дуговања! Истога дана потврђен Је избрр свих странаца изабраних у Комуну, Јер Је „застава Комуне застава свјетске републике". Комуна Је сво Јом посебном Одлуком изједначила плате службеника са платама радника и тиме задала озбиљан ударац бирократизму, коЈи је царовао у француском државном организму. Другог априла донесен је декрет о одва Јању цркве од државе и о укидању свих државних плаћања за вјерске сврхе, као и о претварању свих црквених имања у националну својину. У гагласности са тим наређено Је да се из школа отстране сви вјерски симболи: слике. догме, молитве. укратхо „све оно што спада у област свијести сваког појединца**. Колико Је волтеријански дух париж&на дошао до изражаја у периоду Комуне види се из чињемице да је шестог априла 37-и батаљон националне гарде извукао гили>тињу и јавно је спалир уз „ликовање народа". Интернациокалистичко расположење париских радника достигло је врхунац 12 априла када Је одлучено да се стуб побједе. на тргу Вандон, који Је Наполеон 1809 године салио од заплијењених топова. струши као симбол шовинизма и мржње међу народкма. Дакле сви декрети и слични Јавни акти Комуне имају изразито пролетерски карактер. јер су у Комуни сЈеђели само радгаши или признати претСТ2ВНИЦИ радкичке класе. ' Комуна се за све вријеме у својим прогласима обраћала сељаштву и старала се да ra придобиЈе за рвволуцију, „Париз хоће, каже се у Једном од прогласа Комуне, упамти то добро, сиромашни надничару. ситни сопствениче кога глође зеленаш, фармер, арендатор. сви ви који сејете и жањете, који радите у зноЈу лица свога само зато да би већи дио плодова вашега рада припао беспосличару, Париа хоће земљу за сељаке. оредства за производњу за раднихе, рада за све“. Али буржуји и земљорадници еу одлично знали а тога су се највише и боЈали да he. ахо Комуна буде слободно одржавала везе са унутрашношћу, убрзо избити свеопшти еељачки устанак. Зато су они кукавички похитали да Париз окруже „гвозденом полицијском блокадом” не би ли сприЈечили игирење заразе. Комува Је имала и своЈу комисију за ггитања

културе и умјетности. У суровим данима опсаде, у огњу револуције, пролетерски Париз и н»егова Комуна доносе декрете који дају пролетерски карактер, умјетности и култури уопште. Париска Комуна је био догађај пред којим су дрхтале све силе Европе. Са друге стране Кохтуна Је будила у срцима радника читавог свијета самопоуздање и херојизам и вЈеру у огромну снагу оружаног устанка, у преображавајућу снагу револуције. Са усхићењем су радници свих земаља говорили и писали о Комуни. О солидарности са париским радшгцима најбоље говоре хероЈски устанди у Лијену, Сент Етијену, Крезеу, Марсељу, Тулузи, Нарбону, Лиможу итд. По савременим схватањима тешко Је осиЈенити многе пропусте којв су комунари учинили, а нарочито оао страхопоштовање у погледу напада на ВерсаЈ и конфискација Народие банке (а ова} чланак нема за циљ да анализира све те чиниоце који су довели до њеног пораза). Али поред свега тога Комуна Је учинила много у погледу претварања државе „из господара друштва у слуту Она је на сва места у управи. у судству, народноЈ просвети постављала лица изабрана општим правом гласа с тим да та лица могу бити опозвана сваког часа одлуком њихових бирача. „Њена права тајна. по Марксовим ријенима, састоЈала се у томе, што је она била у суштини влада радничке класе, резултат борбе произвођачке класе против присваЈачке класе, она је била наЈзад пронађени облик под којим се могло извршити ослобођење рада“. А када је у недељу 21 маја версајски џелат генерал Галифе, слуга злогласног Тјера, извршио јуриш на побуњени Париз, упао у буржоаске градске реоне, отпочела је такозвана крвава Мајска недеља. започела Је једна од наЈкрвавиЈих уличних (Нггака за које зна историја људска. У колико су се пркближавали цвнтру града и радничким реонмма отпсгр комунара био Је све жилавији. Огромне барикаде од коЈих свака има своју посебну историЈу препречавали су пут версајцима. Париски радници и занатлије, чиновници. мушкарци, жене, па чак и дјеца са оружјем у рукама бранилк су своју власт и своју слободу, високо држећи неокаљану заставу Комуне У прогласу Комуне тих да* на гшше се: „У последњем боЈу коЈи већ траЈе 48 часова, париско становништво показало Је сву енергиЈу за коју Је опособно... дјеца подижу барикаде које бране њихови очеви. а жене па чак и маЈке, са пушкама у руци. ријечју и примЈером бодре мушкарце“ „Историја, писао је Маркс, не зна за који други гтримјер таквог хероЈизма“. Али Комуна ниЈе могла одољети удруженим снагама француске реакције и пруских јункера. Овде се по Марксовим ријечима показало како су побједштчка и побијеђева војска спремне да се удруже ради заједничкот хлања ггролетариЈата.

Писац историје Комуне, учесник у њеним бојевима Лисагаре, наводи безброј примјера херојизма комунара који се нијесу плашили смрти. То су заиста примјери безумне храбрости! Пуковник Комуне Делорн рекао је командиру одреда који га је стријељао: „Опипајте ми било и уверите се да ли се бојим“, а други један федералац својим џелатима је узвикнуо „Исто толико м и је стало до слободе других народа колико до слободе Француске“. Херојски Је дочекао мученичку смрт вођа Комуне Варлон. Ватрена комунарка Луиза Мишел на суду је рекла: „Пошто изгледа да срце коЈе куца за слободу има само право на мало олова, то захтиЈевам своЈ дио“. Тачан број погинулих у току крваве МаЈске недел>е цијени се на 30.000 људи. Тридесет осам хиљада бнло је затворено и прогнано од којих Је мали број остао жив. Међу ухапшеним било је више хиљада жена и 650- ро дЈеце. Само је мали број комунара спасао живот. Ови малобројни комунари прошли су махом кроз пруске лини Је. Ту се сво Јом хуманошћу истакао Саксонскц армнјски корпус, чији су војници више слушали глас човЈечности него глас својих старешина. Тако Је „Париз оличенл истине" изгубио, а „Весаљ сушта лаж“ добио битку. Али то Је привремени успех за буржоазиЈу а привремени неуспех за пролетаријат. Париска комуна, може се слободно рећи. обиљежзва низлазну линиЈу буржоастцу поретка. Уместо одговора на ггитање откуда овакав херојизам борцима Комунв цитираћемо другог Једног историчара Комуне. Артура Арнуа „У току два месеца у Паризу је била права диктатура. диктатура не Једнот човјека. већ читавог народа. јединог господара ситуације... Та диктатура Је тра Јала више ол два месеца без прекзгда. од 18 марта до 22 маЈа 1871 године... Комуна Је била самс морална власт и није имала друге материјалне силе осим општих симпатија... грађана. Народ Је вио господар. једмнн господар, сам Је стварао своЈу полициЈу и магистратуру’” Зато успомена на Комуну и данас живи и вјечно he живјети у срцима радних људи читавог свиЈета. „Париз радника. пише Маркс, биће вЈечито слављен као славни претеча новог друштва. Његови мученици су сахрањени v аеликом срцу радничке класе. Његове џелате историЈа Је већ сада гтриковала иа онај срамни стуб са којета их неће моћи скинути ии све молитве н.ихових попова**. Париски радници су први запалили зубљу пролетерске револуције коЈа Је у њиховим рукама поносно горела 71 дан. шаљуђи своЈу црвену свјетлост широм читавог свијета. Народи Југославије су поносци што су у својој земљи остварили и остварују идеале за коЈе су комунари онако херојски потули. Б. П.

Добар успех на Електро-техничком факултету

Када би дшгли на Електрсггехнич ки факултет несумњиао да би на: одмах пали у очи ннтписи на зидо вима исписани резултатима са јаиу арског испитног рока. Читате: „У ia нуарском испитнои року ушло се Ci 3.345 испита (заосталих и редовни: на коЈе се стиче право полагања : јануару), дато 1.929 обавеза: прија вљених 2.007 испита, од тога положено 1.222 шги 61%, пало 488 илј 2-.J*/e и одустало 297 или 14,7%.” Иако су то са.мо цифре оне говор< о томе да се У јануару иостигао резулlа i кх>љи од Јунског и септембарског, карочито у броју положени> исггита и о томе да су се у ликвидирању испита, више него раније, ангажовали скоро сви студнети, стручне и омладинске организације школска утхрааа и наставници. Евс кеколико примера; Математику 1 je у јуну 1949 године положило око 10*/о (од 217 студената положило Ју ј« 21) са средњом оценом 6,6; сада је положекс 55°/о испита са средњом оценом, 6,53. Електромеханику је јануара 1945] године положило 37% са средњом оцвном 6,6; септембра 1949 године 31% са средњом оценом 7, а сада, У јануару 70% са средњом оценом 6,86. Теориску електротехнику у јуну 1949 годиие положило Је 30% са средњом оценом 6,9, а сада је положило 70% са оредњом оценом 6,74. Електрична мерења средња оЦ«на у Јуну 1949 годиме била је 7,54, а сада 7,56; електрична технологија у септембру 1949 године средња оцена 7,18, а сада 7,21. Уопште узевши средња оцена положеиих испита у јакуару 1950 године је 7. Најбољи успех на факултету постигла је V година, која je успела да ликвидира 70*3% пријављених испита. Постигнута је средња оцена 7,6. Света чегири испита имају мању средњу оцену од 7, док осталих 19 исшгга имају ередњу оцену већу од 7. Успех треће године кичим не заостаје од пете године, ако се узме у обзсир велики број заосталих испита и тежива испита. Tpeha година је положила 56,1% пријавл>oних испита, Несумњиво да Је најбољи уопех постигнут на ошгм годанама коЈе су организовано спремале испите. Нарочито је дсшринео добром уопеху рад стручтшх и консултативних група, као што Је то случај ка петоЈ и трећој години, и стрзгчиих комисиЈа на трећој години, које еу састављене од бољих ђака. О томе говори добар успех из математике П, коју је од пријављених 145 положило 74, из динамике од пријављеиих 152 положило Је 77 и електромеханихе коју је положило 70% сгудената. На четвртој годиии је била добра консултативна група нз електромагнетике, коју Је успешно водио асистент Хорват, и где је долазило више од 95% студената. Ту су рађеки испиггни задаци и објашњавана теориска гштања. Од 123 пријав.љвних положило је 86, са средњом оценом 6,7, ххгго претставлоа успех, ако се узме у обзир да на рамијпм испитгаш роковима није полатало више од 25 30%. Нацслабије резултате постигла је друта ходииа. Стручно руководство године, углавиом, се акгажовало по питању спремања заосталнх испита. Тако ое десило да је из предмета сгрпорности, и поред великог залагања наставгожа Мандића (који Је држао вежбе и после завршехшх предавања све до испита), испит од 171 пријављвких положило света 79, пало 46, а одустало 46. На четвртој години руководство Народне омладине правилно је по-

ступило и псжлонило довољно пажње редовним исгогтма из елекгричних мрежа и иксгалација, које je положило 86,5*/i са срвдњом оцеПОМ 8,46. У овом испитном року вођвна је услела борба проги# одустајања са испита. Број од 297 одустдлих не говори о томе довољно убедљиво. јвр се овај број односи, углавном, на споредније предмете који се кису морали положити да би се имало право уписа у нар>вдтш семестар. Тако, на пр., из хидраулике од 17 пријављених одустало је 12, из нацртне геометрије од пријављенкх 13 одустало је 7 итд. • • • На електротехзшчком факултету за најбољи успех у јануарском

испитном року додељена je прелазна заставица праој групи Народа е омладтшв електричне снаге актива четврте године. У групи је пријављено редовних 50,6*/e и заосталих 81,4% испита. Од тога је положено редовних 83% и заосталих С а средњом 7.4 Група Је у току спремања успела да обухвати 22% у консултативве групе 92°/«, У предизборној кампаљи. пред појачано такмичење. садашњи носилац прелазне заставице бориће се са осталим групама. Ово такмичење још he више продубити могућности које дају садашње форме стручног рада.

Данило Хајдуковић

Студенти Љуба Радосављевић и Делон Елија написали уџбеник

Проблем недоотатка уџбеника на Машинском факултету још није peшен. Исоспорно да иногп наставници, поред рада на факултету .имају и задатке у привредн који им одузимају знатан део вемена. Међутим, извссни наставници су и поред много других задужења, успели да дају квалитативне уџбепике од којих су некн и награђсни од стране ПрезиДијума ФНРЈ. Ово доказује да се проблем уџбевика може' р-.шмти и Да то, умногоме, '»зниси од дибре воље наставника. Тим је значгs*т»»lн рал двојице студената I\ М i птинског факултета Љуос • и Делон Елија, који су ових дан- »вршили писање рукописа за пим ’• ни уџбеник из теорије осцилација. Предавања професора Клитчијева дала су овим студентима основу за даљи самосталан рад. Прошле школске године на отвореном партиском састанку треће године Машинског факултета далн су обавсзу да he написати уџбеник за збирку задатака из теорије осцилацнЈа. У току године Радосављевић организује три курса из тог предмета. Предавања су била добро припремана и посећивана.

Попгто на нашем језику нема уџбеника који би им олакшали рад то су Делон и Радосављевић користилн страну литературу. Они су. поред задатака, спремили теорнски део. Делон нзглашава да они нису написали теориски дсо, већ да су само прикупхли и прсрадили познати материјал из стране стручне литературе, заокруживши га према оном што је предвиђено наставвим планом. Књнга има j рукопису 370 страна н садржи око 200 задатака. Теориски део обрађен Је шире од званично одржаног вурса проф. Клнтчијева. Овн су репшли, образлсжили и средили читаву sИрку задатака Мешчерског и низ адатака из другнх уџбеннка. Друг Радосављевић нстиче да им Је при обради тежмх питања и у избору литературе знатно помогао асистент Ђурић Инжењер Рашковнћ, наставник овог предмета. прегледао је рукооис н указао на извесне грешке. Он се повољно изразио о рукопису и дао препоруку Научној књизи, која Је већ преузела пгтампање овог рукописа. Б. Огњеновић

На IV години Машинског факултета проблем заосталих испита oстаје нерешен

Огуденти IV године Машинског факултета учинили су у прошлом семестру напредак у погледу квалитета испглта. У јануарском року на појединца отпада просечно 2,5 испита, тј. 10°/e више него у јуну 1949 године. Редсвни испити положени су са средљом оценом 8. Ипак, после овога рока број заосталих иопита се повећао од 300 на 490. Број студената без заосталих испита пао је од 28 на 19. Ово је резултат чињенице да је на 18 e /e редовних исотита успех био слаб, а одустало се од 13о/ 0 испита. Зато поред релативног напретка у овом року, нарочито у погледу квалитета, проблем заосталих испита остаје неумашен. За бољи успех у јуну треба извући искуство из прошлог семестра. Морају се више користити консултационе групе које су се показале најбоље за сггремање заосталих испита, и омасовити научне групе, које се још увек схватају доста уско. Успеху he свакако допринети и обавеза коју су на иницијативу партиске организације узели машинци IV године: да у предизбориом такмичељу, до дана избора

за Народну скупштину ФНРЈ израде све пројекте из парних котлова, хидрауличних машина и задатке из машина алатљика. Ови пројекти су обавезни за машинце VIII семестра, би стекли право на полагање испита у јуну. ТЕХИОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ . ЈЕДНА НАПУШТЕНА ИНИЦИЈАТИВА Крајем прошлог семестра на иницијативу студената, отворен је курс енглеског језика за студенте старијих година Технолошког факултета. Курс је у почетку био добро посећен, али је убрзо посећивање спало од 40 другова на 8, колико их је било последњи пут. Знање енглеског језика је од велике користи за технологе, јер на енглеском постоји за њих обимна стручна литература. Ово није први случај да се једна корисна иницијатива не оствари због немарности студената.