Студент

КУЛТУРА И УМЕТНОСТ

Ото Бихаљи-Мерин:

Преображај човека, као један од најважнијих задатака социјалистичке изградње, нашао je озбиљан одзив у драми „Ливнкца”. Муњевито расту резултати напора наших људи. Стварајући н.их човек изграђује и самога себе. То је основна тема ове др>аме. Да би остварио своју замисао, аутор је сматрао да је најћогодније да развије радњу преко једног дужег периода наше савремене историје. Он је пошао од јесени 1942 године, водећи нас за судбинама својих јунаха све до пролећа 1947 годинв. Дакле, аутор је имао пред собом период најбурнијих догађаја, који су се збили, или су још били у току, у свим областима нашег живота. Ипак, писац се није расплинуо у сувише широком посматрашу, него је, поред препорода човека, настојао да одрази nnoairpски, гигантски рад наших власти, у мобилизацији читаве наше привреде за снажан развој социјалистичке изградше. Драма иам предочава онај огромни труд и недаће/које је требало савладати, да би се прггвреда уздигла на виши, социјалистички ниво газдовања. НедостаЈало је материјала. поузданих стручњака, транспортних средстава. Велика флуктуација радне снаге, слаба евиденција. остаци бттрократије, помањкање одговорности и будности погоршавали су и овако тешко стање Све те поЈаве у развоЈу наше привреде писац је уопштио кроз живот и рад грађевинског предузећа „Сава’’. При избору личности, није се ограничио само иа људе из предузећа, јер би то ишло на уштрб размаху радње. Главне личности драме су супрузи Драги и Милена Ђорђевић, људи старог света који, сваки на свој иачин, доживљуЈу преображај. У лику Драгог аутор је насликао интелектуалца високо квалификованог стручњака, чиЈи Је крут интересовања строго ограничен на техиику. Политику он не трпи, нити се у њој сналази Такав Је rm био и за време окупације. Не би се за њега могло рећи да Је равнодушан према непријатељу. Напротив, материјално помагање партизана и обустава рада у свом предузећу говоре о њетовој честитости. Ипак, то је тек пасиван и делимичан отпор, јер он не показуЈе одлучности да спречи „породично” акционарско друштво да ради за окупатора. Због тога, после ослобођења, са осталим сувласницима долази на оптуженичку клупу и конфискуЈу му предузеће. Изгубивши предузеће, уместо дотадашњег директора и власника, постаЈе намештеник. ТаЈ моменат означуЈе зачетак катарзе из које he он изићи потпуно препорођен. Преко депресија, испуњених дубоким размишљањем, колебањима, па чак и решеностгма на саботажу, он покушава да се снађе у своч новом друштвеном положају. Утицај комунисте Воппговића заузкма у том развоЈу, свакако, пресудан значај. Судбина Ђорђевиђа као стручњака, без сумње, убедљива је: његов пут је следило доста интелектуалаца, али Је незгодно, при томе, агго га је писац дао и као власника позамашнијег капитала, lep тиме типичност лика одмах бледи, пошто таква сггнтеза у лику ниЈе типична ни за капиталисте ни за интелектуалце. Милена Је превалила друкчији пут. Она је интелигентна. образована, елегантна и веома хумана. Посете, конверзациЈе, бриџ чине садржај њеног живота коЈи се и њоЈ самој показује досадним. Аутор је врло добро оцртао онај декадентни гтризвук у машти, наклоностима и психологији такве даме. Али, нов жпвот није ни њу оставио по страни. УтицаЈ сина, коЈи актпзно ради у омладинској организацији, па пример мужа, а понајвише сам живот нагнали су }е да дубље поразмисли и потражи места у каквом друштвено-корисном раду, Милена је у овоЈ драми лице оцртано готово најснажнијим бојама, иако се таква жена у животу ретко cpehe. Инжењер Бошковић. шпански добровољац, партизански првоборац, некадашњи Ђорђевићев намештеник, сада директор предузећа „Сава”, не игра само видну улогу у судбини ЂорђевићевоЈ. него Је и регулатор живота и делатности свкх подређених му људи и има знатног утицаја на читаву драмску радњу. То је човек који свој живот без резерве ставља на расположење народу, налазећи се увек у првттм редозима. Али, као човек, Бошковић Је ипак бледо, једнострано оцртан. Аутор се просто боји ла га задахне осећањима, па и по мало људским слабостима, мислећи да he тиме одузети cjaja његовом светлом лику. Свега што не претставља цифре, план и посао, —'Бошковић се стиди. А, истовреиено. лп би приказао IГ љулско” код Вошковића, аутор му дозвољава да у неколико наврата говори с Миленом о етидама и прелудијама са становишта малограђанског задовољства. У то „људско’’ треба да спада и његова љубав према Вери која је дата врло неубедљттва ИндустриЈалац Топаловић. ујак Драгог, по својој типичности веома је успело обрађена личност. Он је огорчени непријатељ комуниста. ПриклањаЈући се и фашизму, он је, У првом реду, хладни рачунциЈа. Између осталог, фапшзам му се показао необично погодним за повољно пласирање капитала. Но, он узима у обзир и евентуалну победу Англо-Американаца, знајући да су *У и У “fOM случају рачуни неће бити побркани. Јер he и овима, по њему. погодовати „солидно економска opгaнизaaиla’ , . Наравво, прогнозе су се показале погрешне и Топаловић je допао затвора и конфискаЦије. „ЛИВНИЦА"

Кустос Барич, „тај Мефисто” како га назнва аутор, има много заједничких црта са Топаловићем, Но, Барич је прирепак буржоазије за коју га везују интереси, навике и схватања. Благостање његовог живота зависи од њихове милости, а за узврат он се појављује у улози идеолога, с врло истанчаном и префињеном мржњом према „простом” народу, Да би сачувао тај свој свет, који вртоглаво пропада, он не преза ни пред злочинима. То би биле, у главним цртама. raрактеристикв главних лгчиости. Осталих седамнаест личности од мањег су, или готово никаквог, значаја за радњу. Али, многе од њих аутор је успео да индивидуализује, иако често само спољним ознакама, особито начином говора. Афоризми, сентенциЈе и кародке пословице чују се из уста велихог броја тих лица. То је особито истакнуто код Душана. А Топатовић, Барич и Пфајфер кад расправл>ају о комунизму, говоре језиком окупаторских новинских чланака. Толико о личностима. Но погледајмо, како су личности вођене кроз акциЈе и какни су њгхови међусобни односи? Где су и какви су, сукоби, заплети, поанте. Јединство времена, као постулат драме, аутор је потпуно напустио. Његова драма одвија се кроз пет отсечака времена, којн се, поред тога, збивају у периодима врло опречних социолошких садржа Ја. Кад драму читамо, праћење тока радње и развоја лтгчности губи од своЈе континуелности због временске оријентације које нам ггисац даЈв на почетку чинова. Међутим, у случаЈу да се драма постави на позорницу, гледалац би се у времену веома тешко сналазио, а што штвти разумевању овакве драме. Различити временски моменти. и чак Једно дуже тра Јање радње, 6или су нзпкни кад Је писац имао намеру да нам покаже еволуциЈу личности у нашоЈ епохи, начином сукцесивног излагања. Да би приказао узрочност расгтоложења ггрема социЈалистичкоЈ изградњи он прибегава гтрвом чину (тЈ. залази у <жупацију). кахо би разоткрио органску повезаност класних интереса појединих лица са њиховом психологијом и постуттцима. Оно што се збива после 1945 нужни ]е наставак става према окупацији и НародноослободилачкоЈ борби, а ови су, утлавном, диктовани класном лествтгцом на коЈоЈ Је стајала свака личност у друштвено-економскоЈ згради старе ЈутославиЈе. Са станотппта уметничких достигнућа ову лраму можемо поделити у два лела: први чин (збивпња за време окупације), и на остала четири чина, Док }е У првом чину писац далеко вештијв изложио физиоиомије Јунака кроз врло течне диЈалоге (изузев Вошковића, који Је опет далеко боље оттисан у осталим чиновима). У даљем току радње оceha се пад. Иза ненаметљивог. маЈсторског означавања односа међу јунацима уследило 1е слабиЈе разви Јање тих односа. Тако. на пример, наилазимо на недовољно обпазложену Миленину љубав према Вошковгђу. Однос Ђорђевић Топаловић, Ђорђевић Бошковић такоће потврђуЈу ову констатацију. Уопште. у „Лттвници” наилазимо на мало места коЈа у себи садрже драмских елемената. Узбудљиве ситуациЈе не само што су малоброЈне, већ су често слабог интензитета и неубедљиве. Сетимо се сцене с ПфаЈ фером и скрпвеним Бошковићем коЈи би могао бити ухваћен; или ишчекивање исхода ингпекторових захтева да се поруши барака. Поанта драме била 6и тровање Ђорђевића и алтернатива: хоће ли ее, или, ипак, на неки начин неће спушити зграда ливнице на коЈој предузеће ради. Ти моменти су уједно код Ђорђевића и кулминације у процесу његове катарзе, Али, питамо се, да ли су довољно образложе-ги узроци који су условили перипетију у његовом развоју? Углавном Јесу, јер су одавно приттремани. Међутим, ствар са разновезуЈућим цементима, као тајном саботаже, није најпогодније изабрана. Овако смо у дилеми: или је Ђорђевић ипак слаб стручњак кад ниЈе приметио да се пола године ради са исправним, а не са погрешним цементом, или Вошковић, који Је вратио пошиљке са споровезујућим цементом, није ни кздалека онако беегтрокоран руководилац каквим га аутор жели насликати. Према даљем току догађаЈа принуђеии смо да закључимо да су Бошковићу билеле познате намере Ђорђевића за саботажу. Како друкчиЈе разуиети речи Вошковића: „Пошиљке цемента, на које ви мислите, ]а сам вратио”, у моменту кад Ђорђевић има вамеру да му саопшти о своЈим прљавим плановима. Кад роворимо о „Ливници” не можемо мимоићи чињеницу да Је писац умногоме спутао размах иашег живота, угуравши ra међу зидове салона и директорове канцеларије. Док Je реч о буржоазиЈи, нарочито наше епохе, сасвим Је умесно да се збивања ограниче на четири зида, Јер се њеа живот и одвија утлавном

по салонима. Жиг новог света био би већ и на тај н> чин истакпут. што бктсмо га пустили као и у стварном животу, да ври и кали се на градилиштима (о њима је у драми много речи али само речи) Није похвално за композицију дела кад о ливиици сазнајемо тек средином трећег чина. А затши, наједном, без бар посредног учествовања у процесу градње, сазнајемо да Је већ 28-и дан по завршетку ливнице. и сад треба само да се скину оплате. Прсма досад реченом можемо закључити да драма „Ливница” има много својих добрих страна. Али кад Је читамо, осећамо ла Јој нешто недостаје, јер она као целина не оставља у нама јачи утисак. То долази углавном отуда што је драма без дубљих потреса и снажних психолошких превирања који су неодвојиви од наше епохе. јер и само дело преображаЈа човека и наше изград!ве, пуно је преохрета и дубоких потреса, Драматкка, која би нас узбудила, загрејала за јунаке а, гтреко њих, и за њихове проблеме остала је готово кроз читаву радњу површна. Због тога акција. мисли и дела Јунаха не налазе у нама жељеног одзива.

Стјепан Ђурековић и Светлана Књазев

Годишња скупштина Клуба младих писаца

Прошле недеље је одржана годиitufaa скупштина Клуба јљлздих писаца Београдског универзитета. Из извештаја који је поднео Данило Николић, нови претседник Клуба, може се видети да се Клуб у досадашњем раду руководио принципом окупљања што већег броја чланства, да је ишао за тим да посгане место сних младих литерата на нашем Универзитету, али да његов садржај рада није био довољан да се кроз њега манифестују све потребе и сви проблеми. Клуб није био стварни регулатор литерарних постигнућа младих писаца и књижевних почетника на нашем Универзитету, и велшо м школама. У ову школску годину Клуб ]е ушао као самостално организационо тело. За разлику од прошле године ове године није имао музичку и лиховну секцију. Његова делатност била је ограничена на литературу. Поред литерарне осноцана је и проширена секција за питања критике, првенствено филмско-позоришне. Обе секције имале су своје разрађене планове у оквиру општег плана, имале су своје састанке, књижевне вечери са и без дискусије. Те вечери, било да су се одржавале у Клубу или ван њега, привлачиле су довољан броЈ

посетилаца, који нису увек били сами чланови Клуба, Може се рећи да се на тим састанцима готово увек водила дискусија али је на малом броју састанака била правилна и принципијелна. Дешавало се да дискусиЈа често скрене са основне линије и пређе на проблеме коЈи ни су везани за тему о којој се говори. Поред тих секциЈских састанака, који су се одржавали скоро сваке недеље, па и чешће, Клуб је неколико пута приређивао и организовао гостовања и посете Удружењу књижевника СрбиЈе, Клубу младих писаца Београда, гимназијама, УчигељскоЈ шхоли, итд. Дискусије на овим вечерима и мишљења о њима много су користиле члановима Клу ба. Ове године Клуб још није имао ниједно гостовање у унутрашњости наше земље као прошле. али, с обзиром на могућиости, тих ће гостоваша бити и у току ове године. Као што Је већ истакнуто, Клуб досад није био тело које је потпуно обухватило све младе писце на нашем Универзитету, нарочито не све почетнике, којима је потребно наЈвише помоћи. Просторије Клуба су више биле канцеларија у коЈој су се „делила” задужења најактив ниЈим члановима, него место договора младих писаца. Прилично велики буџет, који је одобрен за оправку и уређеше просториЈе, омогућио Је све услове рада. Ове године he Клуб бити отворен сваког дана и у њему ће моћи да се скупљаЈу млади писци, да дискутују, да Учв, За разлику од прошле године, када ое већа пажња посвећивала организационим него теоретско-уметкичким проблемима, ове године he се посвећивати већа пажња садржини рада, шеној идејној страни. У циљу стицања што ширег образовања, Клуб he позивати стариЈе књижевнике, организоваће стручна предавања итд. Beha пажња he се посветити и раду са почетницима, коЈи he моћи пред старијим друговима да прочитаЈу своје радове, да чују стручпо мишљеше о свему. Вечери овакве врсте постаће традиција и кроз њих he моћи да се прати развој свих чланова Клуба. Клуб у овом погледу користи искуство Клуба младих писаца Београда и Удружења књижевника. Исто тако биће посвећена већа пажња сарадњи у омладинским у другим литерарним часописима и листовима, омогућаваhe се учешће на дискусијама редакција новоизашлих бројева, оргасе прикупљање радова и радиће се на побољшању њиховог квалитета. За претстојећи Фестивал Клуб всћ сад врши озбиљне припреме;

њега he репрезентовати двадесетт* вајбољих чланова. У оквиру Фесгв* вала изаћи he из штампе Зборниж књижевних радова чланова Клуба. који је всћ предат у штампу. Ових даиа расписан је конкурс за највол>е постске и прозне саставе писаца студеиата. Чланови Клуба узеће наЈактивније учешће на конкурсу. Вмсииа награде доследно говори о ввликој бризи коју пружа нагаа Партија и паш Универзитетски комитет младим писцима и њиховом КлувУ. У оквиру предизборне кампањв Клуб he организовати иеколико књижевних вечери.

Од скитнице до човјека

одломак шд поемв (Прва награда на конкурсу „Народног студента” за кајбољу пвсму.) XX На абажк од ршјеке, гдје сам pacro ше затекох у жшпоту тавку једу шад аодом се шадшкјело етабло кљасто, грубо лш је par еломшо хладњак еелу. Ту еу шекад ешш дједошк кз блазшне, скупљали се прадвшцшма да аричају, а дјеЦа бш крстарила кроз дашишше ш клела се; биће вјерва дашшчају. А мшого је тшх дјечака тих јуиака, у даашма кршлакела аоејечепо ш сестара, као ова јела танка, ша бојштту е »шма аало загрљепо. Kpaf ршјеке што је шјечна путујућа, ше срете ме га дјевојка ужељеиа а лубаш мш њена греба као Kyha ш аршеуство, макар била само сјсиа. Тужио лш јш кад еве драто земља скрива а сјекања ш дјетињство рат обшио; можда ш ту јелу крњу да Je жиша бшх ко мајку шд ко сестру затрлио.

ет. фшдозофшЈв

Do}a ЈЕЛИЋ

Резултати наградног конкурса редакције „Народног студента“

Редакција „Народмог сгуд#*** арнмџжл јв aa иаградша кошшур* аршлмчаа број песама аршаошш ДД* ка приказа. На осиоау деталшш в> алшае ш дшскуешјв о дошјетшм pe* довима, жирш, састпвљеш од л»ојшце чланова редакцшје ~Народша студевт” ш двојшце чланова КдубМ младшх ашсаца Бвоградеког уашшерзнтета, доаео је следеће одлуаа о натрадама: ПЕСМА ПРВА НАГРАДА за одломкв из поеме „ОД СКИТНИЦЕ ДО ЧОВЈЕКА” у износу од 1.500. динара додељена је ВОЈИ ЈЕЛИЋУ, студенту филозофије. ДРУГА НАГРАДА за ne«fy „НА ГРАДИЛИШТУ” у износу од 1.000. динара додељена Је ВРАНИМИРУ ЖИВОЈИНОВИЋУ студенту филозофије. ДВЕ ТРЕЋЕ НАГРАДЕ у износу од по 500. — динара додељеае су ЉУБИ СТАНОЈЕВИЋУ, студенту филозофије за песму ,ИЗ СТУДЕНТСКОГ ДНЕВНИКА” и ВОЈИ ПЕТРОВИЋУ студенту филозофије за пеому IРОЛЕЋЕ”. ПРИПОВЕТКА ПРВА НАГРАДА за ттриповетку „ПОВРАТАК” у износу од 2.500. динара додељена је ДАНИЛУ НИКОЛИЋУ студенту права. ДРУГА И ТРЕЋА НАГРАДА иије додељвна. ПРИКАЗ ПРВА НАГРАДА за критижу филма „СИРОТИЦА ИЗ ЛОВУДА” у износу од 2.000. динара додељена је РАДИШИ ИЛИЋУ, студенту филозофије. ДРУГА НАГРАДА НИЈЕ ДОДЕЉЕНА. ТРЕЋА НАГРАДА за критижу филма „ЗАСТАВА" у износу од 800.— динара додељена је СТЈЕПАНУ ЋУРЕКОВИЋУ, студвнту економије. Натрадв he исалакшвата благајаа редакцшје днста „Народиш студвшт’* Беотрад, Базкансша 4/IV.

Смучање

Почела су такмичења на Шари

Јуче Је почело на ПоповоЈ Шапки на Шари Међуунивероитетско смучарско првенство ФНРЈ, којеће трајати до 16 мапта, уз учешће око 150 студената-смучара Ввогоадског, Загребачког, Љубллнског, Сарајевског и Скопског универзитета Организатор првенства Је Скопски универзитет. Ово Је после Првих зимских студентских игара, коЈе су одржане прошле годгтге на Бледу и у КрањскоЈ Гори, наЈвсће лосада такмичење у зимским спортовима студената каших укиверзитета. Победничке екипе и појединци биће награђеки пехарима и смучарским реквизитима поклоттма Комитета за фискултуру Владе ФНРЈ, Фискултурнот савеза Јутославије, ЦК КП Смучарског савеза Македоније, „Партизана" и универзитетских комитета свих републнка. За време такмичења културноуметничко друштво Скопског уииверзитета организоваћв приредбе за такмичаре. Избор за екипу нашег Универзитета извршиће се од следећкх смучара: М. Вукчевкћ. Н. Рнбар. Г. Ненадхћ. М. Невадовић. М. Ценц. Ф. Ковач. Е. Омаи. С. Марковнћ, Ј. Јефтић. Н. Смедеревац, Ј. Вуксавовић. Р .Тжурђић, М. Печар, Ђ. Нвановић, Н. Хајлин, И. Радовнћ, Б. Марковић. Ж. Радосављевнћ, М. Келић, М. Заркћ, Љ. Влалимиров, Б. Мраковић. Н. Ђорђевнћ, М. Мишовић. Л. Јовановић. С. Димитрић. М. Вебер, н сиучарке: А. Забуковец, Љ. Кушец, М. Ковачевић. Д. Павићевић, М. Ерић, В. Јанксвнћ, М. Мнјовнћ, Д, Бавичић. Н. Попара н М. Ђуковић.

Ш А X На екипном првенств v \4ecmevie 10 шахиста Прв иеки дан отпочело je мушхо emm« но првенство Веоградског тниверзит-ета и великмх шкпла у шаху. у Ч егт*Уl* 16 екипа са no десет такиинара (осам другова и две другариие). Екипе су подељене у две лиге. У првоЈ лиги постигнути су следећи резултати; Меакпиигка велика школа \ Техннчка велика l «:• (!), Економсхи Филозофски и Ветеринарски Дом војких студенаТВ •:«. У другоЈ лиги одигран Је свмо Један сусрет: Музичкв аказемија Је пооедила Државни ииститут за фигкултупт «.5:3,5. На женском поЈелиначном првенетву где учествуЈе десвт такиттчарки стање погпе ЧСТРРЈМГ копа 1«. »tntpVf .1 Мтич 3, М. Андрић, t,S a)t љ. Вачић « (2), Е. матић l (I). Д. ЈанкопиН t, н Начић I «), О. ДаиЈанов ! (1), Б. Банковић 0,5, Карманскм • (3) ■ В. Коетић 0 (2).

ПРОЛЕЋНУ СЕЗОНУ ОТВАРАЈУ ФУТБАЛЕРИ

ПРВЕНСТВО УНИВЕРЗИТЕТА

Док још са пуно пажње и интересовања пратимо последња такмичења „Велих 1 ' спортопа, а сада нарочито студентска такмичоња ка Шари, пролећни календар пружиће иам аа неки дан шаролику слику борби на зеленом пољу иаших спортиста. За време зимских месеци, док су се групе наших студената припремале за зимска такмичења, нису седели скрштених руку ни љубитељи осталих спортова. Припремали су се за овогодишње пролећгве првенство Универзитета и npecrolehe Tpehe летње студентске игре, које he се одржати почетком месена септембра у Љубљани. Благовремоио су изпршене многе оргвнизационе припреме. Тако су при Универзитетском одбору ГСС образовани такмичарски, судијски и дисциплински одиори. који ne кроз заЈеднички рад спроводити пролећње првекство Универзитета и припреме за такмичења у Љубљани. Прошлогодишњи проблем недостатак стручиог судиЈсђог кадра, ове године he ce решити организовањем семинара за будуће квалитетне судије. Питање реквизита Је ове године Још боље решеио. Сада су фискултурне организациЈе на Униаерзитету директно укључене у план расподеле реквизита као и сва остала републичка друштва и клубови. Озбиљан прошлогодишњи проблем, терени, у изгледу Је да се у наЈскориЈе време реши преуређењем терена код Техничке велике шхоле.

Јасно, да he ове благовремене припреме Универзитетског одбора ГСС остати празне ако се са истом озбиљношћу не ради no факултетима, у гимнастичким друштвима Ово треба нагласити сада, на почетку, да се не би поновиле грешке из прошлогодишњег рада. Солидним припремама истичу се даиас Рударски и Ветеринарски факултет. Нарочмто треба истаћи Рударски, чиЈи чланови припремаЈу велику фискултуриу академиЈу. која he се одржати половином априла. На супрот њима квалитетно Јаче организациЈе (Медицински. Агроиомски. ДИФ и др.) истичу се немарним односом према првим лрипрсмама (иедолазак на састанке м др.), што he, ако овако и даље продуже, отежати правилно одвијање пролећњег првенства. ФУТВАЛЕРИ ПРВИ ИЗЛАЗВ НА ТЕРЕН У четвртак he се одржати прве футбалске утакмицв. Још оу нам у свћању прошлогодишње игре, коЈе еу Јасно показале зпатан напредак футбалског спорта на Уииверзитету. Међутим, трвба приметити да се иепожељни случаЈеви иедисциплине и неорганизованости на утакмицама, не смеЈу више допуститм, а уколико до њих и дође треба их одмах спречавати и недисциплиноване футбалере казнити.

Утакмице be се углааном одмгравати на игралишту код Техничке велике школе и то тако да he свака екипа играти сааког другог четвртка. Hehe Пити, као што се дешавало прошле годмне, да се због неискоришћеких термина утакмиие „нагомилаваЗу”. чиме се le реметио плаи такмичења. Зв рукоиет се прнЈавило аееет екипа Због закашљења м лошет нремена прошле године првенство у рукомету ниЈе могло да се одигра до Kpaia Звог тога се сада неће наставити такмичење по систему прошлогодишњих rnvna. већ су створене две нове групе ол лес»>т при-Iавл>ених екипа. Вод сиртем по коме ће се играти, даће raHHv погтгтрпу п снази по!елииих екипа н * > > такмичења, прваци групе играћв одлучуЈућу утакиицу за назив првака Универ-

зитета у рукомету. Такмичења he отпочети краЈем месеца. Такмичења у кошарци ■ одбоЈци Прошлогодишња Јака конкуренциЈа и чести минимални резултати на утакмицама у кошарци, могли су да истакну наЈбоље екипе од којих Је углавном образована прва пига. Но. не треба сматрати да се у другоЈ лиги налазе ,слабиЈИ". - eeh го су екипе са мање искуства, коЈе ће имати могућности да се у току овог такиичења правилно афирмираЈу и постаћа озбиљни такмаци екипама прве лиге. Такмичења у кошарци и одбојци за жене имаЈу другу структуру. Овде је прављен костур такиичења по Јачини. а утакмице he се одигравати по куп систему. Да ли he ово бити практично (баш зато што немамо тако добре екипе), показаће следећи сусрети. Због тогга, овде треба обратити нарочиту пажњу за солидниЈе припреме и одигравање што већег броЈа утакмица, како би се створио и већи број квалитетних екипа. Митивзииа по факултетима атлетичари he отворити своЈу сезону При свакои гимнастичком друштву ствараЈу се aeh атлетске екипе. Оне he

независцо раднти и трриипати уз стручну помоћ треиера, коЈе he обезбедити Универзитетски одГор iCi; Почетак рада биће обележен факуттстеким атлетским митинзима. коЈи he, поред прае оцсме квплмтете «'г.ак n» имати и велики пропагандни значај. Нешто касниЈе и атлотичари Ке имати своЈе сусрете, у почетку између појединих екипа друштава а затим и масовни Је. НаЈвероватниЈе Је да he свака екипа тренирати заједно са атлетичарима Црвене звезде”.

С. КРСТАНОВИТ*

СТРЕЉАШТВО

Преко 200 учесника на првим такмичењима

V част избора зе Народну скупштину ФНРЈ на факултетима Београдског универзитета одржаваЈу се првеиства у стрељаштву. Ова првенства he послужити факултетима за састављање екипа, коЈе he претстављати факултете на универзитетском првенству коЈе he с* одржати после 20 марта. За сада еу завршена такмичења на Пољопривредношумарском (учествовало 02 такмичара), Рударском (48), ВишоЈ педагошкоЈ школи (36) и Технолошком факултету (31). Најбољи резултат постигао Је студент Рударског факултета Миодраг Марковић са 119 поена од 150 могућих. Док Ј« код другова за ово првенствр интересовање велико, и могао 6и да учествује Још већи броЈ такмичара када би бнлв довољно оружЈа. дотле Је учешће дру. гарица врло слабо.

Пролећни крос 1950

Гимнастичко друштво Ветеринарског факултета поново ће се борити за освајање пехара

На „Јесењем кросу 1949” студенти Ветеринарског факултета освоЈили оу, по трећи пут, прелазни аехар Универзитетског фискултурног одбора Народне омладине и на та,l »ачин Je прелазни пехар прешао у њихово трајно власништво. ОваЈ успех штlе дошао сам по себи. Он Је последица дугоголинЈњег рада на фискултурнсм пољу студената ветерине залагања фискултурног руководствв као и стечених искустава у том раду. Основии услови који еу довели до тих успеха биле су благовремене припреме, припреме око спровођења и организовања кроса. Руководетво гимнастичког друштва Је ствлно тежило да се студенти заиитересују и међу њима створи љубав према кроо-такмичењу. о»о Је то лосапа увек успевчло кроз разне форме агитациЈе. опроводеђи их углввном преко групе и актива Народне омладагне. Једмо од иајважниЈих места у припремама за крос заузимали су тренинзи, путвм коЈих Је требало припремити студенте за такмпчгње. Било Је прилично тсшкоћа док иаlзал и таl проблем није решен оа .топечом. Наиме тренинзи су се обављали преко група Народне омладине, што се показало као најбоље и

наЈп рактичииЈе . Студенти кису губили *f**° ro времена Јер Је гимнастичко дру. штво оргашгзовало одржаваље трвнкш* после вежби или предавања. Вршено 1а иајмање 8 третшга, а било Je ггриличио третшта* 3 К ° ЈИ ° У одржаваЈП < већи број Успех на кросовима се са омпгпкипку очекивао, Јер се цео рад око ових припрема спроводио у наЈтеппвоЈ сарлалт са Комитетом Народне омладин«, са ак* je je страпе руководство гимнастичкое ДРуштва имало пуну помоћ м гвахп дневну подршку. Припремљеиост и љубав студеката терине, чланова гимнаетичког друштпрема крос-такмиче&мма, нврочмто Ј« дошла до изражаја на ..Пролећљвм кросу 1949", ГГо хладиом и кишовитоди Bp# мену, на блатн>авом тврену тзкммчкјм ce 975 студената, ксЈм су уопешно јшв шли стазу од 2.000 м. и тиме rro ддгн пут освоЈили пехар. На каредним крос-такмиче»мо*а студенти ветерине бориће се м к»)воа* пласман на Уииверзитету и трудмће е* да очувају своје традмциј* у одржам* њу ове велике фискултурне манифестациЈе. секретар шмнастичког друшгва

Б. Ерац

OU нсџем •jntu ПРВА ЛИГА ИГРАЛИШТЕ КОД ТЕХНИЧКЕ ВЕЛИКЕ ШКОЛЕ И. Ш. 1»50 у »ч., Дом војних студената Филозофски (суди М. Вохић); у 10 ч.; Машински Ветеринарски (В. Гугић); У 1Ј ч.: ДИФ Медицииски (М Миличић); у 14 ч.: Агрономски Економски (М. Ковачевић); у 1» 4.S Граћевински Правни (Ј. Чворић).