Студент
СТУДЕНТИ СВОЈОЈ ОТАЏБИНИ
■ ројке које говоре о бризи наше народне власти за подизање науке и културе, а у склопу тог и Београдског уS ниверзитета, говоре много. Оне су, 5 заиста, велике и за оног који из даS на у дан не прати њихово нараста-5 ње делују неверозатно и изненађу-5 Јуће. 880 милиона динара утрошсд них на послератну обнову и рекон= струкцију Београдског универзите-5 та, његово проширење и претварање 2ј неких факултета у самосталне ве: лике школе, повећање броја студсЕ ната од 11.398 из 1945 године на S 30.151 колико их има ове године, = 52*/» стипендираних студената, 26 Е милиона динара изданих у здрав— ствене сврхе, 4.000 студената који S су летовали на мору и у планини Е прошле године и 6.000 који ће леS товати ове године, Студентско наS сеље, нове мензе и лечилишта Е све оне указуЈу на изванредан наS предак Београдског уииверзитета, на = све ширу материјалну базу коју Е стиче и која му омогућује да у нојјј вим условима одговори и новим, све ~ ширим и све тежим, задацима соЕ цијалистичке изградње. Та брига наЕ родне државе за студенте, коју наZZ низане цифре само бледо. веома Е бледо одражавају, брига која је и S непосредна и видљива, топла и сваS кодневна, није резултирала Једино Е матери Јално побољшање услова стуS лија и живота студената. Она је, са = истом силином, дсловала и у правЕ ПУ стварања новог студента, новог и према самом себи и свом учењу, но= пог, социЈалистичког и према отаџЕ биш* и према народу. Е Овакви студенти, њих 30.000 на наS шем Унивевзитету, а етотине хиља= да широм земље, задужили су се Е пред социјалистичком отаџбином и •2 својим народом. А свој дуг они су, jr укључени у свеопште напоре нароЕ да. враћали и враћалу га данас. “ « • ♦ Еf И 1 емпо изградње социјализма, S индустријализација и мехаS низација земље, подизање Е културе и просвете народа, 2Ј развитак санитарне службе и ииз Е других задатака, везаних уз онаЈ оЕ сиовни, тражио је све више и све S боље нопе висококвалификоване ка= дрове. Тој потреби наше привреде, Е т ој гигантској борби за Петолетку и 2- социЈализам, Београдски универзиZZ тет одговорио је стапљајући у први Е план баш та.Ј задатак. Из године у S годину, онако како су расле потребе = државе, растао је и број миогих, за Е привреду спремних стручњака. ТаЕ ко је 1947 године на Београдском у— ниверзитсту дипломирало 489 стуЕ дената, 1948 броЈ се попео на 681, а ■2 у 1949 годинн имали смо 837 диплоS маца. У том пепиоду изишло Је 359 Е дцрломаца ca Филозофског факулS тета, 204 са Природно-математичког, ~ 578 правника, 327 инжењера, 269 еЕ кономиста, 294 лекара, 78 ветеоина-5 ра, 303 агропома и шумара и 75 ма-12 гистара фармације. Е Последњих месеци Универзитет Је S дао Још 840 нових дипломаца, што Е значи да Је од 1947 до данас БеоЕ градски упиверзитет напустило преS ко 3.300 висококвалификованих Е стручњака. S Сви они, и старије и млађе генеЕ рације, за времс свог школовања Е схватили су потребу своје земље и, ~ не запостављајући свој квалитет, S настојали да се што пре оспособе и Е своје стечене способности применс = у пракси. О томе сведоче не ретаи Ј2 примери дипломирања пре рока. ТаЕ ко Je. на пример, 15 студената руS дарства дипломирало два семестра S пре рока, док су три студента При-2ј родво-математичког факултета У Е привреду ступили шест месеци пре = одређеног термина. S Стручњаци, који свакодневно наЕ пуштају наше слушаонице и ауле, S основни су, али иикако не и једини, S начин којим студенти служе свом Е народу.
■ Џр етња пракса која се обавља MZf још за време студија, иако је првостепено намењена консо' лидовању теоретски стеченог знања, у много чем претставл»а кепосредну помоћ народу. То су показале бројне екипе практиканата, које су за летњих распуста прошлих година обишле многе наше крајеве, творнице, предузећа, руднике, села, сељачке радне задруге, музеје итд. Beh ту. на пракси, рађали су се рационализатори и новатори, награђивани и похваљиванн. Тако се, на пример, веђ лета 1948 године, на иницијативу актива НСО-а, група студената Ш године архитектуре прихватила пројектовања основних типова наших задружних домова. Те пројекте обимно је користио Пројектантски завод НР Србије. Истог лета је друга екипа студената Технолошког факултета обавила праксу у Загребачкој творници лекова „Плива“. Богољуб Сребић, члан екипе, постао Је рационализатор, успевши да реши за нашу хемиску индустрију важно питање добијања калиум-јодида, при чему је производнс трошкове смањио за читавих 60*/». На иницијативу Српске академије наука, у то време је група студената историје југословепске књижевности и економије посетила Дубровачки архив. Рад у Архиву је трајао месец дана, а састојао се у испитивању прошлостн Дубровника у периоду од средине XVI до средине XVn века. Осим тога је испитиван развој ћирилског писма од XIV до ХУП века, на чему досада код нас није уопште рађено. Нарочито је испитиван период 1563—66 године, лакле, време у којем је живео
и Марин Држић.. Група је постигла неочекиване резултате. Утврђен јс, између остАлог, интересантан детаљ, који говори да Држкћев план о револуцији није пука фантазија једног човека широког духа, како се то досада у историји књижевности обично сматрало, већ да је Држић својим познатим планом о револуцији одражавао, уствари, јавно мишљење и општенародно располо-
жење према талашњој аристократској влади Дубровачке републике. Друга група историчара испитивала је историју Београда у XVI веку, период који је нарочито мало познат. Ту је радила и група економиста, која је испитивала период Паполеоиове владавине у Дубропнику и Далмацији. Рад ових група умногоме је доприпео упознавању овог периода и богаћењу наше историске наукс уопште. У лету 1949 број прзктиканата много се повећао. На праксу су отишли студенти МВШ, ТВШ, НДВШ, Економског, Правног, Ветеринарског, Природно-математичког, Фплозофског и Пољопривредно-шумарског факултста. И тада су постигнути велики резултати, мећу којима се истиче рад етнолошке групе Филозофског факултета. која јс у саставу екипе Академи.је наука сакупила преко 7.000 пародних песама. Но, највећи успех је постигла, а народу највише дала, екипа за трахом, састављена од 50 студената медицине, која је била на пракси у пет срезова Подриња. Она је имала за задатак да у 30 дана прегледа читаво становништво тог краја. Колико је то био замашан задатак види се и по том што никад пре нико у нашој земљи није знао број болесних од трахома, због чега јс Југославија у погледу трахомне заразе била увршћена, од стране Лиге народа, у групу незбринутих земаља. Екипа је задатак у потпуности извршила. Прегледано је 203.000 људи и утврђен тачан број трахомаша у овом кра Ју.
£туденти су и преко својих научних група, својим научним радом и истраживањем, дали велики допринос својој социјалистичкој отаџбини. А колико је замашан овај рад показује и њихов број на Универзитету их има 117 са око 1.300 чланова. Већина обрађених тема ових група односи се на проблеме из наше свакидашње праксе, а то, .управо.
најбоље говори колико су студенти правилно схватили своје задатке већ на факултету. Тако су, на пример, А. Деспић и П. Путанов, стуленти Технолошког факултета, решили један од врло важних проблема у нашој привреди. Они су, наиие, у свом раду утврдили метод синтетичког добијања камфора од домаћег терпентинског уља. Студенти геологије су колективно израдили геолошку карху оловно-цинканог рудника „Авала", док су студенти Природно-математичког факултета Р. Лазаревић и Д. Дукић израдили рељеф и хидрографију Никпшћког поља. Други су, пак, пришли ,Iош смелијпм радовима. Студент Р. Анђус темом „Анестезија хипоксичном хипотермијом“ репгио је једно важно питање физиологије и медицине. То су учипили и В. Перишић и Д. Петровић својим радом „Функционално испитиваше јетре“. Студент пољопривреде С. Манојловић обрадио је стање и кретање питрата у земљишту типа черноз.lом, а студент економије Л». Петровић тему „Економичност неких транспортних средстава и могућност одређивања њихове примене". Уз ове теме научне групе су обрађивале и друге, шире, које су у иного чем помогле решавању многих општенаучних проблема. У ове спадају: „О првом ставу и средљим вредностима" и „О једној карактеристичној особини коначних пресека“ (рад Ранка Бо.|анића. студента Природно-математичког факултета) и „О пореклу масе електрона" (рад В. Роглића. студента Природно-математичког факултета). Не мали успех постигли су Л»уба Радосављевић и Делон Елија, студенти Машинског факултета, који су, потстакнути недостатаком стручних уцбеника, Још прошле године на партиском састанку узелм обавезу да he за потребе студената написати уџбеник из теориЈе осаилациЈе. То су и извршили. Књига Је напнсана. прегледана од инжењера Рашковића, наставника овог предмета, а предузеће „Научна кн.ига“ преузело ју Је на штампање. • • • i адне акције биле су током поI | следњих неколико година велика радна боЈишта, на којима су, уз осталу омладину, учествовале хиљаде, десеци хиљада студената Београдског универзитета. Ту су они продубллвали у рату исковано јединство омладине града и села, заједно са радничком и се.љачком омладином, лопатом и књигом, пијуком и пером, свакодневпо војевали победоносне битке за социјализам. Нема већих акција на којима није било м студентске омладине, на којој она није дала свој значајан део. Beh 1946 године студенти Београдског универзитета добровољним радом су поправили своје факултете. Њих 458 учествује на изградњи Малешке улице, док их је на прузи Брчко Бановићи и изградњи Посавског кавала било 2.000. 1947 године пошло је 6.500 студената, у саставу 26 студентских бригада, на изградњу пруге Шамац Сарајево, одакле се вратило 850 уларника и преко 1.000 похваљених. Осталих 4.500 радили су на мзградњи Филмског града у Кошутњаку, на подизању пруге нормалног колосека Београд Железник, на Фабрици машина алатљика у Железнику и изградњи Пионирске железнице Кошутњак Кијево. Те године постнгнут Је рекордан број сту-
дената учесника на великим радним акциЈама (11.000). Идуће, 1948 годмне, за акциЈе се јавио далеко већи број (16.000), али је, обзиром на мање потребе, смањен на 4.700. Већина их је радила на Новом Београду, Ауто-путу и Панчевачком Риту, 2.390 студената радило је на претварању голе Звездаре у Народни парк. Бригада Економског факултета „Владимир Перић-Валтер“ норму је пребацивала 400°/», шест пута Је проглашена ударном, имала Је 86 ударника, док су јој сви бригадисти били похваљени. Она је по свом радном учинку била друга у земљи. Ништа мањи резултати нису постигнути на осталим градилиштима. Петнаест бригада, са 2.300 студената, које су учествовале у раду на Ауто-путу, прузи Кучево Бродице, Панчевачком Риту, студентском граду и Жслезнику, проглашене су једном или више пута ударним. Вредност радног учинка ових бригада попела се на 3,200.000 динара. За време последњег распуста, а и преко знме, студенти Економског факултета, Медицинске велике школе и Новинарске и дипломатске високе школе учествовали су на подизању студентских барака на Вождовцу. Пет бригада радило је на Новом Београду, где су све по неколико пута проглашене ударним, три одликоване Орденом рада првог степена. Ту је бригада студената ИДВШ „Бдвард Кардељ“ добила прелазну заставицу Главног штаба на трајно чување. • • * Мна пољу фискултуре и спорта студенти Београдског универзитета ишли су паралелно са осталом својом делатндшћу, ударајући тако свој чврст камен у великој згради народне државе. Огудентско друштво „Црвенз звезда“ Је од свог оснивања до данас увек стајало међу првима у земљи, а њени футбалери, који већ две године држе куп маршала Тита, кошаркаши, веслачи, атлетичари и други, заједно са осталим нашим фискултурницима, достојно су репрезентовали наше народе и вашу социјалистичку отаџбину у многобројним међунаролним сусретима. Побсде „Црвене звезде“ над најбољим екипама Француске, Аустрије, БелгиЈе, Холандије и другнх, престиж су нашег социјалистичког спорта, победе наше отаџбине. Из редова Друштва, које данас броји 685 активвих спортиста окупљеннх у седам клубова и две секшхје, никли су тренери и инструктори, који данас васпитавају младе спортисте и дају велики допринос развоју фискултурног покрета (Поповић, Алагић, Бјегојевић, Стефзповић. Николић, Радовановић. Милановић, Марковић, Зец). „Црвена звезда" дала је за државну репрезентацију близу 60 својих чланова. Имена Рајка Митића, Предрага Рајића, Небојше Поповића, Зеца, Роклицера, Марковпћа, Геца, Јованчића, Ристића, Сиротановића, Марије Радосављевић, Споменке Коледин и Јулије Матсј, позната су ван граница наше земље. • • • Иеисцрпна су дела која је Народна студентска омладина поклонила своме народу. Многа од њих су, ту и тамо, забележена. Али, опет многа, и њих
далеко већи opoj, протскла су ueпримећена. Из дана у дан студенти, инспирисани и захваћени ентузијазмом народа, радили су с њим и за њега. У тој свакодневној борби, као и сав народ, савладали су све препреке постављене на путу изградње социјализма у нашој земљи, а савлађујући те препреке, надмашивали су све своје способности, побеђивали н сами себе. Тако су се они кроз читав овај период одуживали својој Партији, народној власти, отаџбини и свом вођи Титу. Тако су они исказали своју велику љубав према свом народу и идејама које га незадрживом снагом воде напретку. Такви, у себи још племенитији, величанственији, обогаћени свешћу о огромном значају избора за Народну скупштину, они ће бити и у недељу, 26 марта.
Нацрт задружног дома. Рад групе студената архитектуре
Одговорни уредник: Влада Митровић, стгудент права; Уредништво и администрација Београд, Балканска 4 телефон 23-464; Чековни рачун: 103-9060360; Штампарија „Борба“ Београд, Кардељева 31