Студент
А.Чехов Свадба
Извођенл „Свадбе“ био је тежак -алатак како за режију, тако и за Јстали део ансамбла. Глумци, а нарочито режија, нашла се пред ни9ом проблвма како оживети наизглед просте Чеховљеве људе, који С у баш због те своје „простоте" врло компликовани и дају могућност за разлипита тумачења, које у већини слумајева имају мало чеховског у себи, илн му се само делом приблкжују. Да бисмо тај проблем изблиза осмотрили и расветлили, нужно је упознати се претходно што боље са Чеховом и његовим књижевним стваралаштвом. • • • . Говорећи поводом Чеховљеве приповетхе „У јарузи”, Горки наводи речи једног од његових јунака; . .Живот је дуг! биће још и добра ,и зла, свега ће бити! Велика је мајчица Русија!" и тиме даје карактеристику Чеховљевог књижевног ставаралаштва који се у својим делима, у „којима има много више садржине него речи“ осмехује на читаоца „саосећајно и охрабрујуће", То чини да је оживљавање на Сцени чеховљевих јунака веома тешка. одговорна и .често (касније ћемо видети зашто) незахвална ствар. Чеховљево књижевно ,а посебно позоришно дело много губи када га се дотакцу грубе или неискусне руке. на чијим прстима, као прах са лептирових крила, остаје ова чар његове уметности. Лица ове Чеховљеве „једночимке“ сцене јесу малограђани: чиновник XIV класе у оставци „папучар“ у годинама са женом „газдом“ у породици, ћерком приглупом која се удаје, њеним вереником који Је „поштен човек" и жени се из рачуна, агент осигураваЈућег дрЈгштва који у свакоЈ прилици глеца да иешто „ућари", Једна бабица, један несгтретан и несрећан телеграфиста, Грк посластичар итд. на једноЈ страни, и „генерал" капетан војног брода на другој. Сви они код Чехова живе у стварности, са саим оним што их чини лепим или ружним, са свим елементима из којих сазнајемо да су ти људи промашили живот. Чехов је друг људима, али праведвм и непристрасан, који воли људе и саосећа са њима, али који „хладно и објективно" као у огледалу ,са дуВоким познавањем живота даје њикову слику да би у њоЈ видвли каави су и да би се из ње учили какви треба да буду. Он Јасно види какви су људи несрећан Је због тога што они хопе, а не умеЈу бољв да живе, дубоко caoceha са њима, вли их не сажаљева, већ им се смеЈе са осмвхом тужним и пуним љубави, који игра на површини Суза. Његови људи увиђају да тако ие треба живети, осећаЈу због тога неку чамотињу и досаду, осећају да није добро што су такви, желе неки ируги, лепши живот, јер их овај tyuin, траже неку нову атмосферу, рли не знају где и како да је нађу, н полако умиру у чами и досади (вакидашњице. Они бо.ље мисле и бсећају него што раде; дубоко осеЈКају сву поквареност, пате због ње, Нмају савести у себи, али је немају у животу, до сржи су поожети Иеком врстом самокритике, али пасивне самокритике. Све оно што они показују чак и иекреност код њих Је лажна, иако су негде у дубини душе искрени и добри. Њих распиње сопствена личност и друцпвени живот ,а пошто Je поредак ствари такав за све без изузетка, то њихова личност не може да кзбије jia површину, већ живи потопљена f тој гадној каљузи. ТаЈ процеп савести и живота. Чеков је наслккао боље него ико и оrrao класичан у тој врсти. Ои је боље него ико умео да продре у са»ест тих људи и да нам убедљивије него ико да везу између њихових лепих мисли и гадних поступака. Све бесмислице тих људи, сав саос које оие стварају у њиховом кивоту, које су, изоловамо посмаране, пуне комике, Чехов је као видљиау манифестацију нечег много дубллг што тиња негде иа дну, покривено загушљивим пепелом, гмурне и досадне свакидашњице, цто би хтело или да оживи или да « сасвим угаси, а не може ни једсо ки друго. Чехов када говори дубоко је чо(ечан, ми га кигде не видимо, а свуta осећамо његово присуство. Он не овори кроз уста овог или оног Јусака, али говори кроз сае, чак и ' оном мемљивом ваздуху осећамо beroeo присуство, како нас на неКи своЈ особ«ш, нимало наметљив ичин бодри, и гледаЈући патње досадних” људи. до иас преко рвмte допире загушљива втмосферв, :оЈу Је Чехов са таквим мајсгортвом успевао да да, смвјемо се багалној сваккдашњици тих људи (бог које се њихова савест налази у неком полусиу. • • • Код Чехова нема неке трке за -рвдњу" и ми можемо, посматрвЈући кратко време на сцеии Један лик сазнати у кајбитниЈим елементима Њетов живот. Сви су ти животи врло једнообразки у основи, вли се разлlгчито мвкифестуЈу. Због тога и »стаЈе тешкоћа да се тахав лик жндквидуализира, да се иађе разЛичито у сличном. Оио што јв на!ртниЈв код Чехова, то су, дакле, Ликози. и атмосфере коЈе оии до•осе. Стога ћемо у анализи иаше Цремијере поћи од њик. * * * Најуспелије створен лик, наЈблиЧехову Јесте телеграфиств Јвт <У тумачегау М. Вакића). ПисаЈ* Je *i глумцу и редитељу овде иаЈвише Оомогао, Jep је дао такве ситуације П односе где Је његова двострухв врирода била видљиво показака, те »tje било толихо тешкоћа да га |лумац „извуче”. Ми гледамо заиста Чвховљевог човека који је смешан твоЈим ситним поступцима, коЈи хоВсе прави важан, паметан, смеЈе и када му све то не поларуком хоћ« да иапазгеет да
би прказао да је 6ол»и од тих људи, да би се ипак на неки нач! н афирмирао. А када сви устају проптв њега и избацују га напоље са свадбе, он пситушта, гледа да све забашури и увлачи се опет међу гос~е за столом. Он је комичан и самим својим чуђењем што се тако penr r< ра на његове речи, што оне ју циљ који он није поставио. Он је, додуше, хтео да гспадне помало паметан, па је говорио о неким новим и непознатим стварима, али je том приликом био искрен приближила се површини она друга његова природа, и чуди се што се ови људи због тога вређају и избацују ra из друштва. „Увиђа” да је „погрешио”, савија главу и опет га иекако примају; присуство генерала, човека из другог света покређе га, али када види како он пролази, дефинитивно пада увиђајући да не може ван тога круга усамљен, и временом постаје све више као оии: гуши савест за рачун „доброг живота”. Сва ова помођ писца, иако врло драгоцена, не умањује солидаи рад глумца који га је врло искрено и проживљено дао. Змејукиној Је писац дао много места у комаду, али овако постављена, она припада пола Чехову, а пола вири негде ван, и raj део који Је нарочито изразит у другом делу комада, прети да потисне онај први и значајниЈи. „Ах, оставитс ме на мтгру. ДаЈте ми поезиЈе, усхићења! Хладите ме, хладите...” то Је права природа ЗмеЈукине, онако како Је Чехов замислио. Све то код ње Је потенцирано, чак помало и извештачено, тако да личи на манир, али, ипак она је у суштини баш таква. Њена комвика не проистиче толико из ње саме, колико због судара са средином. Њен Је глас усамљен и у дисхармонији са целом атмосфером, те стога смешио звучи. Међутим, шта смо на сцени видели једну, преобучену на рјгски начин и мало ублажену фигуру из Молијерових „Учских жена”. Сваки њен покрег, сваки гест, речи прорачунати су на извесан ефекат да се прикаже дамом из вишег друштва, а то све са циљем да се уда за некога. Она Јата вуче за нос и шегачм ое на Један мало финији начин са њиме. Дозвол»ава Јату да јој се удвара, да би Днмбу учииила љубоморним, а кокетира са њиме да 6и Јат бго љубоморан. Она се гура да буде rrpва претстављеиа „његовом превасходству” (иако каСниЈе до краја не показуЈе никаквих тенденциЈа да се приближи генералу). Чехов ниЈе нимало случаЈно поставио у ближи однос Јата v Змејукине. То су у основи два блиска човека која се само спољним макифестацијама разликују за неколико нијанси услед чега је свако комичан на своЈ начин у сукобима са средиакхм, а и међусобно. Њих је таЈ спољашњи ситничарсми живот толихо одвоЈио, да се оки, ма како блиски били, не могу да споје. Змејукина, старија јаче окована тим животом избегава Јата, док он, мање оптерећен тнме, Јури за њом. Несагледаваше ове сложене поихологије даје могућности за различЈта тумачења, чиЈе смо вариЈанте видели на самој премиЈери, где се Јат удвара ЗмеЈукиновоЈ ла би се на неки начин осветио Дашењки, којоЈ се некад раније удварао, а тсоја га је одбила, или пак, да Змејукина гсрима делом то удваоање зато што Јој нмпонује да облећу око ње, или да би на таЈ начин привукла себи Димбу зв кога мислн да ce евентуално уда. Ми смо свв ове варијанте видели или наслутили на сцени, иако их код Чехова нема уопште, иего, напротив, rrpe Je вероввтно да Је Јат напустио Дашењку. Д. Савић која је тумачила Змејукину, одлично је научила лекциЈу, само, нажалост, не у целини своју, али зато није њена кривица. Жигалов је мовек коЈи је „смирено" покварен, дуго живео У атмосфери таквог живота и не реагује на његове аномалије или када реагује, он то чини споро или по заповести жене, коЈој је под пуно туторство предао своЈу душицу и живи као човек у оставци. У интерпретацији А. Обреновића дат је доследно, али Са извесним претеривањима које су имале тенденције ка карикатури. Димба је у смислу каршсгграња најдаље cmnuao. Он Је човек из друге средине који брзо прима навике друштва у које је доспео. Он се тим животом још не oceha окован, чак се у тој атмосфери, чиЈу чамотињу још довољно не познаје, приЈатно oceha. Он гледа сваком, а нарочито домаћим, да удовољи, како не би евентуално прошао као Јат. Међутим. како ииЈе са говориим физичким недостацима, то Је његоео исконструисано замуцкивање неосновано. Јер 1е он само Грк који не зна руски и помало збуњен због нове непознате средиие, где ипак говори, а не пшшти Кроз мртвачки зној. Он Је сво Јом комиком приЈатно деловао на публику, и када би се ослободио sаласта сувишнот и „игре на гтублику”. био би солилно обрађена фиГура. Ако се нечеховски гледа, однос између Жигалова и Димбе добро је успостављен- сусрет лва скоро непозната човека у срелини у којој Је један нов. а лруги треба да га на неки начин забавл>а, jep му Је гост, па да му не би као странцу било досадно. Цео Је однос гаткан од низа спољашних физичких радш*и, често помало карикираним, оправданим шта више, али не у смислу Чехова. Ревунов Караулов, капетан бојног брода у оставци. човек стар, усамљеи, поштеиа и добра душа, коме су преко Њуњина дали 25 рубаља да 6и дошао на свадбу (а коЈе он није примио, iep их је Њуњин задржао), да би закитио све то друштво коме је претстављен као генерал, Једина је че-
стита личност у целом комаду, неискварена тим животом, пошто Јв већи део свога живота ггровео на мору, далеко од оваквих људи. Живот на мору. где је борба са стихијом људе приближила, где нису лмали неких посебних гнтереса који би се сук»'бљавали, учинила је овог ■?овека добрим. тако да када је дао оставку и повукао се у миран живот међу ове људе, будући материјално независан, остао је и дал»е добар, предусретљив и зато је, из чистог ocehan>a љубави дошао на сзадбу, не знајући за прљаву позадину улоге коју треба да одигра на њој. покренут присуством једног морнара, одушевл»ено прича о прошлим данима, и бива, разуме се, овој гомили досадан. После више неуспелих покзчпаја да га у причању прекину, домаћица плане и он сазнаје да га нису позвали већ најмили. То га поражава и он напушта свадбу. У односу генервла и сш*х осталих на свадби дата су два битна различита света. На ЈедиоЈ неискварено поштење које се искрено показуЈе онаквим какво је и доводи другу стрвну све остале у смешан и жалостаи положаЈ На том месту је врхунац и овај светли лкк делује као коитраст и Још Јаче истиче мрак осталих, коЈи су на оваЈ начим скоро изЈедначени и личе Један иа другога као да су у неком подруму. Али, овде смо имали ггриликв да видимо Једиог недорађеног генерала, који садржи елементе лика каквог га Је Чехов замислио, али они нису подигнути на виши степеи, нису толико јаки да засене људе око себе, да их иапрвви Још грђим и ЈадниЈим. Не, напротив ои нам на сценм изгледа толико излапео и досадан и иама у публици као и онима за столом, те ми не caocehaмо са њиме, нето са њима, тако да сви његови поступци, ма како племенити и лепи били. постају смешни. Ми знамо да је он у праву, али то сазкајемо преко разума, а он на наша осеђања није успео да делу-
je као лик коЈи Ј* високо измад тв гомиле, aeh као нека прервђвна креатзгра Јата. Изузетак од овога чини моменат када <уп сазнаје да је гостопримстао указано његовој уииформи, а нв љему, баца тихе али дубоко озбил»не човечанске речи у лице те гомиле и док тражи врата да изађе сцена достиже кулминацију и ми ту заиста имамо правог Чехова, Апломбов у тумачен.у Т. Обрадиновића је студиозно, са пуно варијација обрађена улога, али и са општим недосгатком чеховљевсхе трагика. Апломбов —> малограђанин дат је скоро изваиредно, али Апломбова човека нема. Код љега и треба да Апломбов малограђаним, доминира, али му је нужно било супротставити Апломбова—човека, коЈи би својим блеском на моменте Још боље допунио лик. АнастасиЈа (Р. Васиђ) деловала Је веома убедљиво и пластично, са подвученим спољним ефектима. Она је капетан тог свадбеног брода који плови у пропаст налеће на хрид животиљског вгоизма. Она Је као жижа која Је у себи сабрала ове оно жалосно-смешно те вечери и рељефио на себи приказујв сву агонију тог живота. Остале личности коЈе испуљаваЈу доњи део стола каваљери и зваиице делују некако укруђено. Ту свака од њих живи (или бар тежи томе) неким своЈим животом (какав је он .неђемо у то улазити). али су некако огрпђене Једна од другв, као да не живе у истоЈ паланци. Извесна укрућеност коЈа Је потребна код тнквих људи v таквоЈ ситувциЈи, треба да Је уметнички сазрела ,а ие пренета са проба. Узето као целина ,све личности мање-више изгледаЈу помало карикиране ,иосе у себи пуно елемената комике, само спољну страиу Чеховљевских људи комичнбст њихових баналних постзгпака, а иемају
у целини трагику унутрашњег живота, трагикомику сукоба тог унутрашњег са свакидашњим, дубоку унутрашњу жвљу да изађу из тог лавиринта, али не знајући како, У њему умиру. То cy иживели људи који нису стигли да умру. Због свега тога смо Јоти на почвтку рекли да Је Чехов незахвалан за младог редитеља и недовољно искусне глумце, ТаЈ огроман задатак који Јв режиЈа имала, она Је ДОбрим делом савладала. Видљиви цео Чехова је углавном савладан (са неким местимичним претеривањимп), али оиај „неуловљиви” део Је само местимично дотицан (Јат скоро у целости и добрим делом Змејукина), тако да је прави Чехов скоро остао по страни. Темпо претставе није био уједначен: било је места која су због своЈе брзине потсеђала на марионетско позориште, а понегде се радња развлачила као када се споро пушта филм. Исто тако ии квалитет ниЈв био уЈедначен. СлабиЈа места (на пр. причање „генерала" капетана) и Јако (излажешс „генерала”), стајале су у таквом квалитативном односу, као да не долазе са исте претставе. Сам комад коЈи носи све битне особине чеховљевих ствари има Још једну коЈа много отежава његово извођење то, што радња не „тече“ веђ се одиграва у Једном затвореном кругу. без неких узбудљи* вијих сукоба. без неке веђе радње Има се утисак да је пред нама изложено Једно велико сликарско платно, где се фмгуре скоро и не крећу, али где гестом и мимиком казују све. У томе баш и јесте огромна тешкођа како за режиЈу тако и за глумце што мораЈу ђутећи да говоре, а седећи да кређу радњу а то су елементи коЈи се у аматерским позориштима не исплате.
Ралиша ИЛИЂ
Б. ПЛВЛОВИЋ; Детаж композицкје
Р. РУВАРАЦ: Бригадир пмше мајци
ПОЉОПРИВРЕДНИ И ШУМАРСКИ фАКУЛТЕТ
Док масе студента напуштају зграду...
У поднв трем и аул* Пољопривредног и Шумарског факултета оживв. Тада се завршавају предавања и почиње трочасовни предах. И док масв студената напуштају зграду, дотле у неколико соба тек почињв живот и рад, почињу пробе и вежбања свкција Културно-уметничког друштва „Соња Марииковић“. У заједничкој просторији агитпропа факултета и управе друштва наћи here чланове управе како дискутују о раду, уговарају у која he села Земунског среза агитовка Друштва следеће недеље ићи, организују гостовање уметнижа, А на ниоком орману ређају и попуњавају чланске карте Друштва. Журимо да их што пре издамо. Тако ћемо учврстити Друштво још више у овим предфестивалским данима, говоре. Ходиицима ретко ко да прође. А у слушаоницама гтредаввlМl из reнетикв, статике и физиологије замениле су пробе X Мокрањчев« руковети, буњевачких кола и Нушићевог „Народног посланиlСа“, ••• У соби број 46 вежба мешовити хор X Мокрањчеву руковет. Преко 60 друговв тго гласовима распоређени су у полукруг око клавира. На покрет диритента почињу певати согтрвни, па им се онда гтридружује цео хор. Диригентове руке се спуштају и дижу, urvrpe и екупллју, прсти вттбрираЈу Па опда, грзаЈ руке гтрекида и диригент говори; Не тако, но све иа један дах и пиано. После три четврти сата проба се првкида. Сем X руковети хор вежба још три уметничке и две масовке песмв. а за њих су потребне посебнв пробе и вежбања. Зато се и сада раздвајају у посебне собе мушки и женски гласови да би се ттробе опет за неколико тренутаха наставиле. ★ Чланови фолклора су имали одмор. Данас су први пут почели да уче буњевачка кола Тек се кораци уче. У том кратком прелаху причаЈу о раау свог копектива. Прошле године на Фестивалу освоЈили су прво места Радило са много и добро. Овв године опет хоћв да буду први.
— Само се плашимо ветеринара. Кахо ли оии раде? живо се интервсуЈу. Кореограф брише орошено чело и говори: Ето, данас је више другова и другарица но што их треба. Скоро смо имдли конференцију Друштвам сви су узели обавезе. Сада их испуњавају. Пробе су сваки дан. Спрвмамо пет сплетова. а Фвстивал je ту, близу. Прошле године имали су корео* графа са стране. Спремао их, na их онда пред Фестивал када им је био наЈпотребниЈи, иапустио. Ове године решили су сами да сггремају, Кореографијв се примио Јвлан студент са њиховог факултета и добро успева у постављању кола. Причају и сећаЈу се тако док, одЈедном, са супротног краја зачу се тамбурашки оркестар. То Је зиак да се проба наставља. Петнаест друго-
ва и другарица хвата се у коло. И онда, кораци, вежба. Кореограф прекида и поправља: ТаЈ корак Је оштвр. Не савиЈајте колено. На једном примерку „Народног посланика" написано Је оловком; „Спириница: џандрљива, досадна и глупа. Xohe да се покаже паметнијом од мужа“. Написано је то још у првом семестру када Је режисер, анализираЈући лица и комедију, лавао крагке карактеристике личности. Од тада Је прошло доста времена. Завршила се анализа. Онда су почеле прве пробе са читањем. Много часова читали су за столом, па се онда полако дизали, речи су npaheне покретима, радњама, личностису оживљаване. Но, завршило се и то. Данас су пробе већ са целокупним радњама и збивањем. На сцеии се смењују џандрљива Спириница и мирни Спира, шпе-
кулант Јеврем и поштени Секулић, „цвет грвђанства” итд. А нвтгред седе режисер, асистенти режисера м суфлер. Комедија се одвија. Сада је дијалог између Секулића и Павке, жене газда Јеврема. Режисер им прилази. Пази, у монологу, обраћа се Се* кулићу, изгледа као да си водио рачуна како да га што пре изговориш А мораш га рећи као да су то твоја мисли, твоје речи, Сцене се ређају даље. Јевремова предизборна кампања се олвија. „Цвет грађанства” му долази у посету Јеврем им чита говор свога зета, а „цвет грађанства" урла и виче: „Живео! Доле!” и тако проба тече дуго У ноћ. А за време једне паузе руководилац секције прича: Ето, веђ смо доста спремили, а и добро. Двадесет петог марта даћемо „Народног посланика" за наше студенте. Тиме ћемо одати дуг изборима и испунити нвшу ппедизборну обавезу.
Спорт
У ЧАСТ ИЗБОРА ЗА НАРОДШГ СКУПШТИНУ ТАКМ НЕЊ СТУДЕНАТА САРАЈЕВА И БЕОГР&ДА V част мзбора з* Народму скј ЦШl—у, стрељачка дружмна СараЈсвског увимр> зитета позвалв Јс иа такмппем ИИ* љачку дружмну Веоградског унмверзм« твта. Студентм he сс такммчитм по сас« дећим тачкама: 1. Ко he показатм бољ« резултатв f такмичељу са ваздушмом пушкои, 2. Ко he остварити бољу дмсцкпамну приликом такмкчеил, . S. Ко hc боље оргавнзацноко среднтм н учврстмтм ограикс по факултетима Л 4. Ко he више уиутити допмса, цртнц* n репортажа са студеитскмх такммчсља диевној штампм. . Оцену ма овим такммчешнм* извршмМ Градскм стрељачки одбори Београд* Л СараЈева. ПЛАНИНАРИ „МКДИЦИНАРА” ИЗВРШАВАЈУ ОВАВЕЗВ Планинарска секција СД ..Медитгинара'* Једна Је од наЈактивнијих у Дђ>уиlтву. Досада je У ivoj обухваћено око 400 етудената, коЈи су направили неколико излета до Вукуље, Фрушке Горе, Руднмка, Копаоника, ОВчара и Кабларв. ЗаЈеднО са планинарима НР МакедониЈе, омм су извршили успон на врхове Попове Шапке. У част избора за Народну скупштииу плаиинари „Медицииара** су далм ооавезу, кжо и сви планинари НР СрбиЈа, дв ће до избора направити неколико излота. Тако Је већ досада мзвршен плаимнарски марш на Овчар м Каблар, в псдесет студената провело Је по дссет Двпа на Копаонику, где су завршилм курв за зимско плаиинарен»в. По плану рада за 1950 годииу, секцијв he повећати број чланова на 1000. направиће велик број излета и маршева по пределима и краЈевима, гдс су се водиле борбе у току наше Народне ремолу« циЈе. Планинари he даље посетити нсколико сељачкмх радних задруга, орга« низоваће Једио летн.е логорован,е нв планинском Iезеру као м Један маеовам уепон на Тритлав Јуна месеца Ове го* дине. (М. Ђ.) СТРЕЉАШТВО ПРЕКО 100 ТАКМИЧАРА СА ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА У наставку етрељачког првенства у гађању из ваздушне пушке по факултвтима, у част избора за Народну скупштину ФНРЈ, одржана су такмичен»а на Правном и Грађевинском факултету. Нв Правном факултету, где Је учествовало 104 такмичара, наlsољи резултат постигао је Живко Ћуровић са 131 поеиом (најбољи досадашњи резултат). Од 2* такмичара са Грађевинског факултет* најбољи резултат имао је М. Јовановић еа 130 поена. Првенства на осталим факултетим* Л школама (Природно-математички, Ветеринарски. Машински, Новинарска и дипломатска висока школа и екипа Дома воЈиих студената) одржаће се до 23 о. м. Првриство Унивррзитетв одржаћс сс 21 иарта у 14 ч. на ТехиичкоЈ великоЈ школи (сала броЈ 318), када he ce извршити извлачење екипа. Послс такмичења извршићв се проглашсње поведнмх* и екипа и подела награда. ФУТБАЛСКО ПРВЕНСТВО ПОСЛЕ ПРВОГ КОЛА: lIА ЧЕЛУ И ч ДАЉЕ ГРАЂЕВИНЦИ
НА СЦЕНИ ДРАМСКЕ СЕКЦИЈЕ фИЛОЗОФА Трифковић и Молијер
Огласне плоче у предворју Фклозофског факултета испулене су мноштвом шароликих парола и овавештенл, које говоре о свакодиевком рвду студеиета у припрвмама за Фестивал. Сваха културно-уметничка секција има овдв своЈе меćto. Упада нам у очи распоред рада драмске секције. Жорж Данден уторак, четвртак... 20 час. ... соба.., Школски надзориик ... Честитам.,. Љубавно писмо... У соби германског семииара се интензивио одвиЈају пробе. Све је на свом месту. Текст, глумци, редитељ Усавршава се сцена из трећег чкна. „Не, не и ие! , Шири се громки глас управо бесног Жорж Дандена Ах, да —то је разговор између главног јунака и његове младе жене Анђелике у врло живоЈ интерпретацији Душаиа Див Јака и Миле Дам Јановић. Не заостаЈу нити Клодина Дрвгана Марковић, Лобен. Колен и други. Сви се оаи залажу. према своЈим могућностима да бм далк што бољу радн»у.
С времена на време чује се озбиљаи глас редитеља Фемана студента Позоришне академиЈе. На лицу му се чита задоволлтво због напретка младих глумаца. „Клодина, шапат треба бити Јасан, речи разговетие" ~Жорж Дандену, оваЈ де,. . значи..." Тако се ствара звучност говора. Сцене се мељају, млади глумцм упорно понавллју, уче, међусобно се саветују ИиициЈатива поЈединаца са потпуно користи. Иако је омасовљеље драмске секције било тешхо, данас она има око 80 активних учесника. Методе рада у секцији нису биле студентима позната. Али већ од самог почетка радило се пажљива Рад драмске секције Филозофског факултета осјеhao се и на свакој приредби у организациЈи Народне омладина. Курсеви за глуму ие само што су пружили велику помођ у подизању нивоа стручиог знања, што с« на љима развила необична сарадњаизмеђу чланова веђ су они показали и какве су стваралачке снаге појединаца. Но све су то биле само припреме, за неко веће уметничко из-
вођење већи драмски рад, који oe сада остварује. „Класични комад Молијера М једночинке Косте Трифковића претстављају тежи сценски задатак, алм ми ћемо успети ми ћемо иа Фе> стивалу достојно репрезентовати Народну омладину Филозофског факултета", причао нам је рухово* дилац драмске секције. Треба упорно радити даља, кц радити радње. Веома важну улогу одиграће овде не само глумци м редитељ већ и сценографи. Другови Антић и Стричевић су савесно мзрадили скице сцеиа, озбиљно разммслили 0 декору узевши у обзир реалне могућности секцлје. У првом плану секције је наступ ва Фестивалу, Цело чланство упорно ради на томе свакм члаж се спрема. Атмосфсра је потпуме предфестивалска. Увежбава се н у алтериацијама. Драмска секцмја колективно учествује у исправљажу грешака. које се у току припремен>а поткрадају. Индивидуалио учеле удота, глумачка интерпретација. израда декора то је основни рад на којм треба цало чланство драмске секпиЈе да обрати највећу пажљу.
У шестом колу футбалског првенства првв лигв постигнути су ови резултатн! Дом воших студената Филозофски 4:1, Медицински — ДИФ S:0, Агроиомски Економски 8:0 И Ветеринарскн Машински 1:0. Утакмица Правни — Машински одиграhe се у среду. у 16 ч. на терену код Техиичке велике школе. Преглед табелв прве лиге; 1. Грађевински б 4 1 0 20: S 1 8. Ветеринарски 6 4 1 1 19: 8 • S. Агрономски 5 4 1 0 18: S • 4. Мсдицински 4 2 0 2 9: • 1 5. ДИФ В 3 0 3 9:12 • 8. Економски 8 2 1 s 11:10 • 7. Дом во». студ. 5 l 0 4 10:18 S 8. Филозофски S 1 0 4 5:24 1 1. Правни 2 0 0 2 lt 7 • 10. машински « 0 0 4 ItU •