Студент

НАСТАВАК ГОВОРА ДРУГА МИЛОВАНА ЂИЛАСА НА ПРЕДИЗБОРНОМ МИТИНГУ БЕОГРАДСКИХ СТУДЕНАТА

НА НОВИМ ПУТЕВИМА СОЦИЈАЛИЗМА

•ио већ поствгло ааљв ступан. pasвнтка) к рјешење тгарвп проппврЈечјл социјализма поетаје основне питаље меНт*попвог развнтка » Читнн услов нз само лалег напретк! сопн.Јалитма уиттра. него ■ дал>нк побједа penimt мвса / спољњем. иапитплпстичиом свнЈету. Pjemei*,e тога питаља ланас <е за ооциЈалистички и пемократскн понрет хитно и неопложно т оно| встоЈ ијери у коЈоЈ |е па оатпе масе и угљетене народе. обетпт»»л,ене и осуђене на внЈеду. непнаље и пропадање. хитно и неодложно замјељивање капиталнстичкик форми прнвреде и империЈалистиччог угњетавања социЈалистичким форма ма привреде и жичлтом слободник n равнопрапних народа. Читава данашња бопба name Паотије и наших народник маса не би ни имала нихаквог истооиског оправдања ако лоиста не би крчила двљи пут социјализму, ак» не би значила борбу прогресивник тевденција у соцн.Јалнзму против генденција које су у социЈализму постале реакционарне и копзервативне и које коче његов лаљи развнтак. Пут којим ми ланас илемо иов је у нсториском погледу, Јер њиме ПиЈе ишла нити заеала мле пи!елна социјалистичка земља. Ми смо хегеловска негациЈа постојећег стања у социјализму и самим тим квасап и варница његовог паљег пазвитка. Тек пашом данашњом борбпм баш зато што она поставља нова питања у социЈализму паша Револуција. иако нова no форми и по свјесвом апгажоваљу маса. изишла Је н субјектиппо n обЈективно из националних оквира и постала nojaва од међунаролног значаЈа. И зато неки другови поступаЈу ведијалектички и пеисторискн када се чуде како многе гтвари у СССР нијесмо видјели рани Је. Онм превиђају двоје: прво. ла само нагомилаваље револуционарпе праксе. да само друштвена конхретна борба м омогућава даљу разрзду теоретских поставки марксизма, н друго, да Је било историски неизбЈежво да нека партија а то Је била ваша прође оригиналан револуционарии пут у савременим оригиналним, новим условима, па тек да може да буде и критичар постоЈеђег, већ догматског и статичког отаља у социЈалистичкој теорији н пионир борбе за измјеиу материјалних, друштвених односа у социјализму. Да би ое нешто теориски негирало мора се претходно превазићи масовним експериментом, а у друштвеној борби револуционарном праксом милиона. Нова научна теорија ако доиста хоће да буде таква не мозке се измислити унаприЈед. Она полази од затечене тсориЈе и негира ову тек на основу нужне колнчине праксе. Тако no мом иишљељу треба гледати на питање зашто много што-шта нијесмо раније вид Јели, односно што смо много што-шта наивно гледали. ДиЈалектика ce и овог пута показала иепослупша према љулима. Само они коЈи су наЈвише вољели СовЈетски Савез и најдосљедни.Је се борили о њим на истој оспопи. односпо који су се најодлучпиЈе борили за социјализам. моглп су једино и постати природии и законити критнчари постојеђег стања у СовЈетском Савезу, односно у сопијализму. Веђ сам нешто рекао ла су тендепције ка господству бнрократије у прелазном периолу закоиита nojaва. Али оне ниЈесу само појава у Једној земљи, или само у земљама v којима fe пролетари.Јат догоа-» иа власт. Интернационални карактер ове појаве потиче ди,Јелом из самог интеунационалистичког карактера со цијализма и из идеЈвих слабости пожрета, коЈи форме разнитка у Совјетском Савезу узима као апсолутне: као Једиио могуђне и јелино исправне. без везе са историским условима њиховог настанка и њиховим историским развитком Али коријен међунаролпом капачтепу те појаве треба, прије гвега. тпажити у промјени друпттвепиу игтооиских уолова: fe пгтооиски побиједио, власт пролстаои.Јата не еа ио да је остварепа v mnv и Је прије могуђно привеоти самова огромним простооима. него се и преостали капиталистички свијет валази у таквом унутарњем стању. које га неизбЈежпо. у нзјразноврсуиЈим облицима неумољиво гони ка социјализму, да .Јелиио нелемократска н кегемонистичка политика совЈетских руководилаца н уопште кдеЈне слабости покрета у свим земљама и чине да борба пролетаријата за власт н борба зависних земаљз нијесу постале свјегни дневни задатак радних маса.

7 тжквим условкма ве везуЈу се за млинију" совЈетгких руководилаца само они опортуниотички бесприипипијелни и у суштиии декласирани елемеитн у земљама гдје је оборепа влшст капиталиста. коЈм изражавају бирокоатске тенденпиЈе у социЈализму. вего н сличим елементи у ралничком покрету у капиталиотичким земљама. којима се указује иогуђиост и нада да помођу СовЈетске армиЈе дођу ло привилегисаннх бироиратских позициЈа (у-колико се не радн н о нензљечивим догматичарима. који не могу да виле нове појаве н за коЈе пракса ниЈе мЈерило исправностн теопи*« него ову треба силовати н утјерати у теоретске калупе. па кад то ne нле. онда утолико горе по саму праксу). Сви ти иазови вођи зваЈу да се v борби против иас служе илеветама n лажима. али они то чиие Јер то у суштвии олговара њиховим лруштвении и материЈалнии и могуђним пруштвепим н матери.Јалним привилегиЈама А бирократизам Је. како зиамо, закопити. или како се то популарно каже: заклети неприЈатељ комунизма и социјалистичке демократије. непријатељ слоболе иарода и слоболне пнипиЈативе и слободе ралпих маса н поЈеливапа И појаве такозване ннфопмбироовштине кпп нас имаЈу такође таЈ карактер То су тенлеиције денационализованих л леклагицаних елемената ка привилегисаном положају. Тих појава може у овом или овом облнку бкти и убудуће А попгго то тако обЈектнвно Јеоте, ми смо као револуцкопери субјективно дужни да ее у пракси доиста у нме сопиЈализма н cpehe и слободе свога народа томе и одупремо н те теиленпиЈе разби Јемо. Лруговв n лругарице. Маркс н Енгрлс су нас учили о солидарности свих трудбеиика. Совјетскн руководиоцн су ту солидарност искоришћаваЈуђи Је у себичве сврхе фактички разбили. Велики пролетерски револупиовер Лењнн у теоријн Је обралио, а у прак сн ое борио за равноправност народа у соцнјалнзму у свнм облнцииа њиховог жнвота. Совјетски руководиоци су тај приипвп искоришћавајуђн унутарње слабости поЈединих зенаља у борби против капитализма n притнсак спољњег капиталистичког евиЈета na њих noгазили и претворнли у хегемонију над њима. Мнслило се н то Је било n Јесте правилно да социјалистичке земљ« могу бити независие само релативно, то Јест иезависне уколико се то односи на њихове међусобне олвосе (што Је иотовјетио с призпањем права народа на самоопредјељење), а када се ради о олносима према капиталистмчком свиЈету међугобио зависне и обавезне на во)ни и еноиомски савез. Та начела Је взложио Лењнв Али ов Је зајелно са Евгелсом исто т»ко. прелвиђајући могућиоет уиутарњих противрЈечЈа v прелазном периолу. указао и ва то ла поједипе сопијалистичке земље, односво њихови гправљачи. могу зажељети ла сједну на грвачу новим соцнјалистнчким земљама. Ево шта ов каже на једном мјеоту: ..У својој брошури „Социјализам и колонијална политика” (Берлнв 1907) објапмо је Кауцни, онда још иапкгпа, Енгелсово писмо од 12 септсмора 1882, писано њему. које је од огромве важности за питање које вао интересује; ево главног лијела тог пнсма: .....По мом мишљењу. колоније у правом смислу. то Јест земље коЈе су насељене европским становни-

штвом, Канада. Кап, АустралиЈа, сае he погтати самосталне; напротив, потчињене земље које су наеељеве урођепицима. Индију, Алхир, холавдске, португалске n шпанске посјеле. пролетарнјат he морати привремено преузети и што сталности. Како he се тај процсг развијати. тешко Је рећи ИндиЈа he. можда. извршнтп чак врло вЈеровзтно и, пошто пролетариЈат коЈи ге ослобађа не може ла водп колонијалне ратове, мораће се с тим помирити. пгто. наравно. неђе ићи без разарања сваке врсте. Али таквс ствари не могу се олвоЈити ни од којс рсволуци.Је Исто се може олиграти и пруглЈе. на примјер у Алжиру и у Египту. и з а н а с бп то зациЈело било на.Јбоље. Ми ћемо ти ловољно посла коз куђе. Кад будс реорганизована Евоопа и С.Јеверна Америка. то he лати такву колосалпу епагу и такав поимЈер. да ће пам полупивилнзоватти иароди сами ол гебг потжити pvnv; за то ће се побоинтти већ саме економгке потребе. Кроз ко.Је ће социјалне или политичке сћазе те зеиље морати тала ла npohv пок и оне не лођу ло организације, о томе бисмо, мислим. могли данае глмо приличио излипше хипотезе Јелио Је еамо негумњиво: п о б Ј едопоени пролетариЈат не и о ж е пиЈеппом етраном народу натурати никак в о уерећење. а да тиме н е поткопава евоЈу п л аотнту побЈеду. РазумиЈе се, то никако не иекључуЈе одбоанбене ратове различите врсте..." Енгелс никако не мксли ла ће „екоиомеко" само по себи и непосредво отсгранити све тгшкоће. Економски преврат пробудиће еве народе да пруже руку социЈалмзму. али су при томе могућне n револуције против социЈалистичке државе и ратови. Прилагоћавање полптике економипи извршиће ее неизбЈежно. али не одмах и не глатко. не просто. не непосрелно Као ..весумњиво" Енгелс поетавља само Један безусловно итггерпационалистички принпип, који он примјељује на све „туђе народе” то Јест не само па колонијалне; наметати им усрећење значило би поткопавати побједу пролетаријата. Пролетаријат неће постати овет и имун од погргшака и слабости само усљел тога што he извршити социјалну револуцију. Али могуђне погрешке (и егоистични мнтереси покушати ојвсти на туђу грбачу) довешће ra неизбЈежно до епознаје те истине.') Данао re баш н рали о гличној ситуацији, коЈу су теоретски генкјално предвиђали Еигелс и Лсњин. у ко,Ју су међунаролии ралничкн покрет и земље које ступају na пут сопи.Јалпзма довелн „иепогрЈешиви" побЈедници. Подређивање. експлоатација и онемогуђавање слободног социЈалистичког развитка у иовим социјалистичким земл,*ма. коЈе се претворило у систем одноеа нзмеђу сов.Јетске владе и тих зема.ља, ниЈе само ставмло на лневни ред питање незаписности земаља v гопи.Јзлизму у њиховим уза.Јампим олноеима, него исто тако битно измрИенило и карактер олпога нзмећу ГовЈетског Савеза и водеће земљс капиталистичког свиЈета ГЈедињеннх Америчких Држава Самим тим што ,|е совјетска влада паметнула и „озаконила” хегемонију „волеће спаге”. ова је измијенила карактер сукоба два онстема и претворила га из борбе за

рушење капнталнзма у борбу за подјелу на капиталистичке н „соцнјалистичке” сфере утицаја, одвосно на сфере волеће капиталнстичке и „водеће” социјалнстичкв државе. Совјстски руководноцл у праксн су поставили проблем с лругим државама и народима нли под америчку или иашу доминацију, иако читав савремени развитак и у кашгплизму и у социјализму испољазл тенденције ка све већој независног~л. слободи и равноправногти народа Говјетска влада и подређене влале пе само да су раскинуле војни и економски гавез е Јсдпом социЈалистичком земљом Југославнјом. вего су против ње организовале економску блокаду и насилни притисак укључивпш и пријетње ратом. чиме су ппгажени свн лењинистички принпипи о олиосима међу сопиЈалистичким државама. Читава та и таква ситуаци.Ја поставила је за сваки народ. а поготову за оне у социјализму. проблем борбе зв очување њихове незавигногти. проблем борбе за равноправност. и то како у односу иа САД. тако и у односу на СССР Али таква ситуапија не само да Је поставила тзј проблем. него истовремено ла.Је и реалие претпогтавке да гвакв народ коЈи има довољно унутарњих револуционарних rnara може и да га vcnjenmo ријеши. Наша РеволупиЈа. чији се даљи развитак олвиЈа преко борбе за соци јалистичку изгралњу. иашла Је у себи ловољно унутарњих снага дв не „бира" хегемонију. него па се самостално развија. чнме истовреиено поназује пут лругим паролима. како у њиховој борбв протнв капиталистичког импермјализма. тако ■ прптив покушаја успоставе „социјалистичке” хегемоније. Тев касније историја моћи ђе у потпунооти да пропијенн значаЈ овог сијелог и досад вепозпатог подухвата Једне .а-ле и релативно неразвијенв земљв. Доктринари и догматичари, који увијек гледају уназад и просуђују живот по књигама, због чега н нијесу у стању да уоче иове елементе у развитку, збуњују се првд питањима; а шта је с центром револуције, шта Је с главном снагом сопијализма? Они не виде веђ готове историскв чињенипе: битпо слабљење капитализма, појаве оупротностн у социјализму и хегемонизам у спољноЈ политици СССР. што Је нзмијеннло м карактер односа између њега и капитализма; нове форме револуције и социјалистичке демократије итд. Доктринари и догматичари не могу да порекну да чак и по правилно n досљедно схваћеноЈ догмн н доктриии ми имаио право, алн_ али наш став ипак! слаби „центар” и „главну снагу”, а њему опет; ипак! треба све потчинити. Па куда о таквом мизерном, опортупиотичком логиком идв социјализам? Докле he све то. најзад, стићи? А сем тога, „центар” и „главпа снага" не могу бити тамо гдје се сишло с позиција иарксизма-лењинизма, него тамо гдје развитак социјалнстичке теорије и пракса иде даље. Не мнслим тиме рећи да ии желимо да будемо „цевтар” и „главна снага”, и то не само због тога што Је то нама објективно немогућно него што данас објективво то није ни нужно: данао не постоЈи само Једна социјалистичка земља и према томе све оне скупа в понаособ, одиосно социјалистички односи међу њнма би и требало да буду и Једиио и могу бити стварни центар и главна снага за народе и покрете коЈи се отимљу из кагоггалистичког ропетва. Суштнна ствари Је. дакле, у досљедности чувања и развиЈаља

марксистичке теорије и праксе. а нв у иехааичхом третираљу „центра” и „главне снаге” на основу броја и материјалне снаге ове нли оне земље, овог нлн оног покрета А у том norледу пема никакве сумше да еу ваша ПартиЈа и наша земља пжонири борбе н за нове, заиста социјалнстичке односе међу народима и државама и за досљедну примјену марксисгичко-лењипистичког учења о улози државе у соцмјалвзму, о Јачању и развијању социјалистичке демократије. које је једиво могућно путем свестраног ослобађања иницијативе маса. односно путем сталног. све ширег п смјелнјег увлачења маса у управллње државом и привредом, путем остваривања принципа самоуправљања народа. Борба за социјзлистичку изградњу добија код вас све више баш тај карактер. Али она Је нужно морала због околности о којима сам гозорио да добије и карактер борбе за националву независност. Многи прогресивни људи у свнјету. мислеђи на традиционалан начив да свака мала земља мора имати покровнтеља и не видећи нове моменте у међународном развитку у цјелиии, а посебно у развитку наше РеволуцкЈе, никако ве могу да охватв како ЈугославиЈа може да се одржи. Нема потребе да говоримо о њима. Јер he им сам историски развитак лати обЈашњења и потврдити правилноот наших поставки. Алн утолико np"ie треба одговорнти онима којн се лт ћ*»мо ми. на крају крајева. ипак морлтч чако се то обично каже отићи на Запад, то |ест вратити се у капнтализам Може лн се то догодити? Не, не може! Наша РеволуциЈа је нашла f себи не само снаге да свргне буржоазиЈу и снажно коракне путем социЈалистичке изградње. ueго и да се одупре совЈетском хегемонизму и поведе борбу за даљи развитак социјализма Природа нагаег уиутрашњег економског н друштвеног поретка не допушта викакво враћање ка капитализму, ми можемо ићн еамо наприЈед ка даљој социјалиетичкоЈ изградњи. Докле год куца револуцконарно српо у наших радних људи, докле год их аоди наша револуцнопарна Партија то нико не може нзвести. А то вико озго неће ни покушати. Јер баш тај n баш такав народ, баш ту n баш такву ПартмЈу воде n из ње су израелв друг Тито и водећи другови. И докле год куца Тнтово хероЈско срце, докле год куца срце његовгх лругова нз периода борбе за изградњу ПартиЈе, нз перкода Ослободилачког рата и РеволуциЈе. докле год куца ерце милиоиа бораца за народпу власт и социЈалистичку изградњу, докле куца српе нових покољења која ое васпитавају као слободим људн иаше напаћеие n славне домовине наши збратимљени, слободик и равноправии вароди, нашз домовина Федеративна Народна Република Југославија развијаће се само нао слободна и везависна социјалистичка земља. Друговн и другарице. Ја сам вам негдјр на почетку обеhao да hy говоритн н о социјалиотичкоЈ нзгралњи код нас. Ту и тамо сам нешто ренао. Мислим да није потребно да вам говорим о огромннм успјесима и заачајвим тешкоћама и олабостима које открива досадашња борба за ту нзградњу, Јер ств и с Једним и с другим упознати, како из говора нашнх руководилаца тако к из личног искуства. Али сматрам да би Требало указати на Једио посебно питање. Притом се осла* њам ва миеао друга Тита, коЈу Је он, као мимогред, рекао у своме го-

вору у Сплиту, наиме: да ИИксу главао машиве, него људи. И доиста, борба за соиијалистичку изградњу претпоставља изградњу модерве технике, па је чак посједовање ове у нзвјеснои смислу н услов те изградље, треба звати да техника сама по себи није основно у социјализму. него да су основно друштвени односи. Ако социјалистичка демократија не застане у свом развитку в у својој борби против буржоаске реакциЈе и бирократије ако је нницијатива маса разријешена, онда he слободпи људи без обзира на све тешкоће моћи да створе технику и омогуће н»ен даљи развитак. Питање људи. то Јест питање иницијативе маеа и развијања социјалистичке демократије мора. по мом мишљењу. бити основно питањс у борби за нашу социјалистичку изградњу. Уочавање звачаја овог питања од вас н остале вародве ннтелнгенције има нарочиту важност баш због тога што су многи интелектуалци, због угњетачке подјеле рада на умнм и физички. наслијећене jom из капитализма и неизбјежне усљед техничке и друге заосталости. склони да не увиде његов звачај у борби за пово друштво Тврдн се м то саввим оправдапо да интвлигенцмја нмје и не може да буде посебан друштвени слој и да она само „служм*’ одрсћевој класн. Алн то не би морало да буде закон и за иову, социјалистичку интелигенцију, поготову за нашу, која се. у цјеливн узев. несебично залаже баш за онакав правац развитка код вас о каквом сам говорио. Ријеч је о новој новој по свијести интелигенцији, н о оној која заиста служи нашоЈ радничкој класи и радним масама у њиховој борби за социјалистичку изградњу, без обзира па то што може да буде оваквих или оваквнх увјерења. Та нова интелигенциЈа, која се ствара и коЈа већ постоЈи, мора знати да Је она дио радног варода који се бори за своЈ бољи живот и за ново друштво и као таква се и мора односити према њему. То значи да се она мора свјесно борити против сваког бирократског командопања народом, против оног, правоЈ народноЈ ннтелигенцији тућег става да Је иителектуалац иешто друго, више, обдареиије од обичног, простог радиог човјека. Интелектуалац у иовим друштвеним условима трева да ге oc.Jeha као пбичан човјек нз масе. који прслано и савЈесно обавља посао који му је народ повјерио. Ов треба да зна да данас врши „изузетан’* посао због тога што је капитализам створио разлику коЈу социЈализам привремено мора од њега да насли.Једи између њега и обичног, простог радног човјека, због тога што капитализам исторИски није био. нити Је мигао бити У стању да овоме посљелшем да могућиост да се у раду сдужи таквом ..привилегијом". а што he му комунизам осигурати. ликвидирајући на таЈ начин и све привилегиЈе и разлике измећу људи И сзмо такви интелектуалци, такви обични и прости људи. коЈи се осјећаЈу као дио чарода. као обичии. прости човјек, могу n да развиЈа.Ју евоЈ таленат и да сиЈело, као и лруги слободпи радии људи, прилазе новим проблемима и на теоретском и на практичном и на научном и na техничком пољу. Не треба ни за трен посумњатл да ћете ви, као и остала иптелигенцит Ја. схватити суштину нове улоге нове интелигенције. Друкчије не можс ни да 6yhe. јер наши нови друштвени односи, који су се створили и коЈи се стварају, даЈу истовремено све претпоставке да интелигспција буде дио, чедо народа који се бори о невиђеним пожртвовањем и херонзмом n на развалинама старог друттва већ гради своЈ иови сопијалистички дом слободних људи и народа. Нека живн наша народиа иителнгенпија, која под вођством Партије н друга Тита смјело корача новим путевима борбе за социјалистичку нзградњу, за свестрани процват, слободу н независност ваше домовине! Крај говора друга Милована Ћиласа пзздрављен Је буриим овацијама и схандирањем „Тито Партија”, „Истина Је наша победа Је наша.“ На краЈу је Данило Пурић, уз бурно одобравање студената ггрочитао поздравни телеграм Централном коасггвту КПЈ и другу Титу.

Ц Лењин, XIX. 268—Ж7.

ПРВИ ПУТ ГЛАСАЈУ

Велмки број студевата нашег Универзитета тек ове године стиче право гласа и 26 марта први пут излази на изборе. Пре четири године они су још били млади и нису могли глаоати. Па, ипак, свм су сжи учествовали на изборима, сви су они ооећали како је био велики та.l дан. „Још и сада се врло живо сећам тога дана прича студенткиња II године филозофије Вида Станичков. Била сам у гимназији, тада ми је било 10 година. Свега две три другарице моје скоЈевске групе имале су право гласа. Али све смо ми учествовале у припремама за изборе. Читавих недељу дана припремале смо пароле и китиле зеленилом изборна места И дошао ie дан избора. Пошли смо на изборно мвсто са другарицама коlе су гласалв. Иако сам била млада, већ тада сам знала за кога треба дати свој гДас. Би-

ло ми јс жао што не могу гласати. Остале смо на улици док су другарице прошле на гласачко место. Чинило иам се тада да he са својом куглицом оне лати и паш глас. Наша осећања била су иста. Овога пута ја нећу морати да на улици чекам гласаче. Међу њима бићу и Ја. У част избора Ја сам се обавезала да hy у јуну дати испите из свих предмета своје године”. Јован Златарић и Момчило Драговић су студенти Електротсхничког факултета II године. И они he ове године први пут изићи на избоpe. Њих двоје су нвраздвојни другови. Заједио уче и радв. Сада се исто тако зајвднички припремају за изборе. „Изборе треба достојно дочекати. Народна власт нам је пружила све могућности за студирањв и рвд. Требало је одлучити на који начин

да ими дочекамо изборе и да не заостанемо за иашим трудбекицима у привреди. У част избора они поввћавају производњу, премашују норме, постају ударници. Ми још не можемо дати толико. Једнога дана када се и ми укључимо у привреду имаћемо више могућности да вратимо свој дуг земљи и народу. Зато смо се договорили да све испитв положимо у првоме року, а колоквијуме из предмета машинских елемената пре одређеног рока. То he нам омогућити да и гадуће гсадине дамо на време све исгште и тахо благовремено дЈетломтфамо, каже Јован Златарић”. „Ц ја сам један од најмлађих гласача објашњава Љубица Милић, студент техникв. Овај дан сам одавно чекала. Када су пре четири године били избори чинило ми се да је то далеко за ме-

ие, а ево Још само неколико дана и Ја hy својим гласом даги поверење нашим најбољим друговима. Чини ми се да he се у том треиутку из милиоиа грла извити узвик који ће стићи до последњег иепријатеља наше земље: Лажите колико хоћете, али ми смо сваким даном све чвршћи и нико нас не може скршити!" И Љубица Милић спада у оне студенте који су се у част избора обавезали да he све испите дати у првом року. За њом не заостаЈу ни остали студенти који гтрви пут излазе на изборе. Зорка Спасовић, студент Миодраг Роксандић, студент геологије, Даница Кустудић, студент технологије и многи други узели су ову обавезу. И баш та чињеиица, боље од свега оцртава лице младе генерације, спремне На велика прегнућа. В. С.

Шо шл»јш: Н. Млгшка, сш. шшошошшм) |

ИНФОРМВИРООВСКИ ББС: НА ПРКТСТОЈЕЋИМ ИЗБОРИМА У ЈУГОСЛАВИЈИ ИЗИЋИ ЋЕ САМО КЛИКА!