Студент

ГЛАСАЛИ СМО ЗА СОЦИЈАЛИЗАМ

Недеља. Раво јутро. Београђана еу ва вотама, вспуввлн су улице в форшнралв луте релове пре д својвм бвралвштима. Њихова песма, тпареиило застава пол којпма су овупљеив, трааспареити који товоре о великим ралиим побелама све ее то слива у силаи взраз воље в решеиости стаповника иашет тлавиот трада, ла дапас, као и осталв тра • ђаии ваше социјалистичке отаџбиие, евојом кутлвцом потврде своју привржевост ствари соцнјалнзма и из • гласају своје дубоко поверење у руководство које та је воднло в водв веднкнм в све величаиствеивјим по• бедама. И док Радио Беотрад, већ у оСам часова, извештава о многим иашим селима в радиим мествма чији су бирачи Beh до тада тласалв 100 9 /• Београђани, млади и стари, такмвче се за што брже обављање тласања. А студенти међу њвма, заједно са осталом омладииом, у том предњаче. Тако су иа засебним би• ралвштима у студентским домовима Beh после еат-два поститнути високи резултатн. До десет часова у сту дентском дому „Милован 'Билас ” тласало је 50 9 /t бирача, док }е у дому „Иво-Лола Рибар ” од 928 бирача тласало преко 350. Тако је код „Вере Блатојевик ” и „Гајре та”. Само техничке потешкоКе их спре • чавају да сви скупа пе тласају у тим, иајранијим часовима. Тако иаши људи, иаш радпи иа• род и омладииа, а међу њима и иа • родии студеити, тласају за своју о* тарбипу, за соџијализам, за Пето • тодишњи план, Нови Беотрад, Студеитско иасеље, т ако опи тхасају sa своју бољу и срекнију будућиост. Y дому „Bipa Пред гласачкпм местом XII основне фронтовске организаци>је Дру 1 гог реона, коло смењује песму. Иницијатори тог весеља, су студенткиње дома „Вера Благојевић", које излазећи на изборе изражавају своју љубав према Титу, певајући весело: „Друже Тито, ми Ти се кунемо На изборе сви да изађемо!” Нарочито интереоантан је студентски дом у првим часовима гласања Ссбе студенткиња прве и друге године су готово празне. Многе од њих данас први пут гласају. Није ни чудо да су се те младе гласачице јутрос тако брзо спремале, да су већ неколико дана пре избора контролисале своја места у списку гласача. Неколико десетина другарица је давно пре почетка гласања заузело ред. Оне су желеле да гласаЈу међу првима. Beh до 8 сати је гласало од 426 гласача-студенткиња дома „Вера Благојевић” 180 другарица. Y дому „Иво-Лола Рибар" до тринаест сати 1 гласачко место 90% II гласачЈго место 85% „Ој, Партнјо, ии смо твоји Док год жхвн од нас који" Некдахин>и избори ме нечим увек потсећају на трку коња. Џокеји су претставници партија. Власници купују коње и плаћају џокеје. Велики део сачињава незаинтересована публика која најчешће пљешће победнику. Остала Јо дубоко у сећању једна слика са предратних избора. На Једном тргу при крају града могао с« видети необичан призор. На ражњевима су се иа ватри окретала три огромна вола. То је посланички кандидат владине или опозиционе (свеједно коЈе) странке привлачио бираче. А многи од бирача су били на сам дан избора још увек неопредељени. За кога да гласају? После he свеједно да рију своју или туђу земљу и родиће бесправну децу као што су и сами били бесправни. Ту. неопредељеност проницљиви кандидат Је добро уочио, па их је Упућивао својом неисписаном паролом: Дођи, наједи се и гласаЈ за кандида* та, који ти Је спремио овако обилну закуску. Разни кортеши већ чекаЈу по кафанма да уз ракију закључе пословни разговор. Уопште цео град Је пун вреве, туче и пијаних псовки. Само се понегде могао чути револуционарни глас, ко-

ји говори о слободи и борбеној будућности. Двадесет шестог марта, ујутру, у Београду није било слинних призора. Није било непотребне ларме, пијаних гласова и туча непријатељски расположених бирача. Али скромни свечани тох празничког дана, није се наглашавао само у зградама декорисаним заставама и сликама државних руководилаца и првака социјалистичког рада наших кандидата за народне посланике, него и у изразу сваког лица у коме се огледао значај овог момента када he да се потврди напорна прошлост и отворе путеви ка светлој будућности. Нека дођу сви они који нам пребацују да се пред нашим трговина ма образују велики редови грађана који чекају да купе намирнице, нека виде ове редове гласача који желе да што пре испуне обавезу пре ма својој социјалистичкој домовини. Грађани су мирно прилазили својим бирачким местима, као на испуњење свога свакодневног задатка. Тај радни задатак само потврђује оне напоре које су они последњих година извршили. Зато ту нема неопредељености. .. .Још јуче, у многим собама студентског дома „Иво-Лола Рибар” до касно у ноћ гореле су светиљке. Прелиставане су странице механике. патологије или политичке економије. А јутрос, још пре пола седам, пред гласачким местима дома чекали су студенти да дају свој глас даљој изградњи социјализма. Прошло је eeh доста година од оног доба када су око овог дома, који је тада носио назив „Дом краља Александра", обилазили као хијене краљеви жандарми, желећи да зграбе сваког ко се помоли на вратима. су демонстрирали против диктаторских тежњи тадашњег претседника краљевске владе генерала Петра Живковића, и забарикадирали се у дому. Но, ујутру је требало нешто појести. Довитљивост је и овог пута помогла борбеним београдским омладинцима. Изишли су у реду, певајући државну химну. Жандарми су се укипили и салутирали, јер на оне који певају химну није*се смело ударити. А омладинци су један по један улазили у пекару и куповали хлеб. Као што су и пошли, враћали су се певајући химну, а када су затво рили за собом домска врата, непо колебллво су остали при својим захтевима. Данас је тај исти дом, пред којим се толико пута обрачунавало са плаћеницима старог режима, гласачко место број 1 и 2 изборног среки звучник пред домом. * Окупљени студенти очекују гласање као радну акциЈУ. као омладинску свеачност. „Ој, Партијо, ми смо твоји Док год живи од нас . којн... надјачавала je њихова песма велики звучник пед домом. * Рекао сам ти да hy гласати пре тебе, чуо се један глас из првих редова. Ма, ја hy вехако около... Нека ћеш, само знај да сам поранио пре тебе.

На оба гласачка места, у канцеларијиуправе дома и у „црвеном кутићу’’ слика је подједнака. Мирно, без узрујавања приступали су студенти гласанким кутијама. Само иајмлађи били су видно узбуђени, јер први пут остварују до краја политичтса права пунолепшх грађаиа. Bch до десет сати гласало је 350 студената од 928. После гласања повијало се живо коло пред зградом дома. Све то говори за кога се гласало, за кога су на крају само и могли да гласају народни студенти. Некако и нехотице човек се сети речи француске књижевнице Агнес Имбер, објављених после посете нашој земљи; „Ако у току годииа које ми преостају да жгвим будем имала часова обесхрабреп>а, биће довол>но да се сетим онога што сам видела и чула у Југославији, да би себи повратила веру у живот и људску судбину.” Данас, да је у нашој земљи, она би то могла више него икад раније да осети, јер данас наш народ поново манифестује веру у наше руководиоце, наше људе, у своје сопствене снаге, данас он потврђује напоре које већ више годкна улаже у изградњи своје сопствене судбине. Y дому „Милован Билзс“ до десет сати гласало је 50% У суботу 25 марта док се полагано спуштала ноћ посматрали смо контуре Новог Београда са наших прозора у дому „Милован Ђилас”. Ћутало се... Владало је неко нарочито расположење, сећајући се децембра 1949 године, када су наше бригаде по великој хладноћи и снегу градиле студентске зграде. Тада нису постојале неиспун>ене норме, није постојао нерешив задатак, Док је радио Москва хистерично објавналази за бодљикавим жицама, наљивао да се омладина Југославије ше бригаде су постале по трећи пут ударне. ★ У недељу, рано ујутро, студенте је пробудила песма, радосно оддекујући београдским улицама. Купатила су била препуна студената који у ужурбаном умтгвању и шаљивим досеткама нису ни осећали да је вода хладна. На брзину се обукло и сЈурило пред студентски дом где је било X бирачко место. Иако је било још доста времена до почетка гласања, тешко је било бити први. Група студената и фронтоваца нагло се повећавала. Мустафа Чакић, студент НДВШ гласао је међу првима. Први пут је гласао за Народну скупштину 1945 године: „Гласао сам за Партију у. друга Тита, под чијим сам се руководством борио и под чијим руховодством данас изграђујем своју земљу”. Седи, седамдесетогодишњи фронтовац Арнерић Љубомир много je видео у свом животу, осетио

канџе буржуазије на својим леђима. Он данас даје свој глас за кандидате Нар>одног фронта за бољу будућност своје деце. И тако један за другим пролазили су кроз биралишта студенти и чланови Народног фронта, различите генерације, одлучии и јединствеии, дајући свој глас за херојску прошлост и лепшу будућност своје земље. Y дому »Г а јр e т« ... И студентски дом „Гајрет” је рано оживео. Моменат почетка гласања био је врло далеко а маса студената већ је журила ходницима и степеницама ка биралишту. Сваки је хтео да буде први. Врата биралишта била су за неколико минута закрчена. Сви су пестрпљиво чекали. „Хајдемо напоље, тамо се може и коло одиграти, предложи један, од студената, а после неколико тренутака дигнуте главе био је на челу. Почео је своју омиљену пвсму; „Што је више клевета и лажи Тито нам је милији и дражи... Људи. жене прилазили су веселим студентима. У домском биралишту не гласају само студенти. Ово је биралиште једног блока. Долазили су старци, жене са децом и. сви су заједно певали једну исту песму, једнбм истом човеку, Једном • истом другу свом Титу. Ето, баш овде, око дома „Гајрета”, у „Гајрету” пред биралиштем, у колу које се протезало час у једној, час у другој уличици, човек не би могао да разликује људе ко је студе-нт, а ко радник у фзбрици. Сви су једно, сви једно мисле. Један љубопитл>ив студент који треба после неколико тренутака први пут да гласа, упитао јес ж>га колегу тихо: „Стварно, како се осећаш пре гласања. Вероватно чудно осећање?” Чудно? Ја сам већ одавно гласао за листу Народнбг фронта. Било је то на прузи Брчко —Бановићи... Примали су ме у СКОЈ био je одговор. Вероватно he сви гласати за један сат. „Па. гласали би сви ми и одједаред", каже један од студената. Сви би они заједно ставили своју руку у једну кутију као што заједно са осталим трудбеницима раде на испуњењу Плана, једни у фабрикама, а дуги на својим факултетима, у лабораторијама и научнЈгм групама Сви би они. Али, на овом месту има много бгфача. Не могу се сви изређати. ■ Из великог реда оних који чекају, од 7 до 8 часова успело је да гласа њих 22*/». Већина су били студенти.

После ј ануарско-фебруарских испита

Користите искуство

Понавља 2.502, а губи право на даљв школовањв 432 студента Лош квалитет знаља и потцењивањв страних језика Проблеми ТВШ Непосредни задаии.

Јануарско-фебруарски испити обилују проблемима, који по својој садржини нису сасвим нови, али су се појавили у тако оштрој форми, да је нужно на њих указати. У овом чланку издвојена су два-три, за нас у овом тренутку најважнија. • • • Пред јануарско-фебруарске испите било је 37.000 заосталих, а са редовним, на које се стицало право полагања, 53.777 испита. Од тога пријављенб је само 36.989, а положено 23.236 испита. Број студената без заосталих испита повећао се од 4.423, колико их је било после септембра, на 6.819 студената. Квалитет иопита, у односу на јануарске, а на неким факултетима и на јунске испите прошле године, јесте бољи. Тај релативни напредак Је несумњиво резултат правилног рада партиске организације и организације Народне омладине на Универзитету. савесног и систематског рада већине студената и њиховог схватања тегоба које за ообом повлаче заостали испити. Новонастала ситуација пружа могућности да се, у даллј борби за подизање квалитета студија, постигну озбиљни резултати. Међутим, овај испитни рок има и своје наличје. Оцггрину му даје доследна примена Правилника о режиму студија: понавља 2.502, а губи право на дал>е школовање 432 студента. Оваква примена Правилниха неоспорно доприноси сређивању наставе, има велики васпитни значај и обрачунава са свима оним студентима који још увек заступају „мишл»ење“ да Поавилкик има „рупа“ кроз које he се они провуКи, јер његова доследна примена Је, наводно, уперена против истгуњења плаиа кадрова. Они нису схватили суштину ове административне мере школске управе и морали су да буду погођени санкцијама које она предвиђа. Покушај да се шпекулише свршио се на сопсвтену штету, а против интереса заједнице. * • • Знање које су студенти у овом испитном року показали. на неким факултетима, бол>е је него ранијих рокова, нарочито на старијим годинама (на пр. студенти V године ветерине положили су 88.2V® при Јављених испита са средњом оценом 8,1; апоолвенти медицине са средњом оценом 8,5; апсолвенити фармациЈе са 8,1 итд.), Али, оно Још увек није на потребној висини. И оваЈ испитни рок је показао какве све последице могу да настану када се код студената укорени у пракси схватање полагања испита у једиом од исшгрних рокова, када постоЈи интерес за изучавање само иајминималнијег, строго програмом проггисаиог материјала, а сврха студчрагва Је стицање дгшломе. Разлоге таквом прилажењу учењу треба тражити у старим, наслеђеним неправнлним схватањима студирања и у слабостима које Је наша opraиизација показала у борби против искорењивања таквих схватања. Летимични резултати, узето само са неких факултета, убедљиво илуструју ову појаау. Какав је, на пр., квалитет ariaita студената Филозофског факултета који је показао најбољи успех у Јануару —фебруару? 26*/* испита положено Је са оценом 6. Предмети се класификуЈу на „мање” и „више” важне. учи се и испит полаже углавном из скрипата и то од стране студената који би се таквим начином учења најмање смели да служе (групе књпжевности, историје. филозофиЈе). По слабим одговорима студената нарочито из књижевности и по лоатм писменим задацима из нашег Језика, очигледно је да сгуденги мало читају и изучавање једног предмета своде на припремање за испит. Или, на пр., успех студената Економског и Правног факултета. Лош квалитет знања већине студената који су положили, веђи је од неуспеха израженог у великом броЈу палих (22*/») и одусталих (15,6 e /e) на Вкономском и нешто мање палих (17,5%) и одусталих (13%) на Правном факултету. Нису били ретки „ случаЈеви непознавања основних појмова из појединих предмета и слабих одговора на општа питања. Било је студената који су обрађајући се професору говорили: „Поштено да кажем. спремао сам овај предмет (уставно право пр. наша) 20 дана упоредо са Још два предмета“. То је последица кампањског учења, учења у току самих испита. То Је последица неправилног схватања студија од стране студената уопште, али је то и последица неправилног рада неких наставника било на предавањима. било на испитима. Ако наставник, на пр. на испиту економике ФНРЈ, • постави три оваква питања; црна гиЈа у Петогодишњем плану, ексгтлоататорска класа у староЈ Југославији и пасивни краЈеви Југославије, па студент одговара свега пет минута, онда то претставља потцењивање овог иначе важног предмета и иде на руку оним стулентима коЈи имаЈу лабав однос ппема стварном изучавању одгова'■'чivhnx прелмета Или, на пр. учење страних Језика. Иако су они обавезни школски предмети, однос већине студената према учењу страних језика Је недопустив. То је природно, јер већина студената због површности у раду није осетила неопходност да познаЈе бар онај страни језик на коме би могли, читајући литератуоу. наЈвише да употпуне знање из своЈе струке. Али, то природно мооа да се мења. Јер се ради о стварној вредности данашњег висококвалификованог стручњака, а он се без доброг познавања Једнот crpaног језика тешхо може замислити.

Услед тога се са знан»ем страних језика. које су показали у овом испитном року. на пр. студенти Филозофског факултета. не може бити задовољан, јер се оно на овом факултету мора детаљно да изучава, а не само онолико колико je потребно да се н»име може солидно да служи један универзитетсхи образован човек. Зато и нијв довољно само „сложити се“ (при проради Резолуције Ш пленума ЦК КПЈ о школству од стране студената, нарочито са старијих година. могли су се чути многи добри предлози којл говоре да они све више увиђају да се без знања бар једног од страних језика не може солидно припремити за испите из предмета, на гср. на ТВШ и МВШ, а камо ли пратити непрекидни развој науке у свету). него и спровести у дело р>ечи друта Ђиласа речене на Ш пленуму ЦК КПЈ: „И-сто тако је потребно да студенти уче један од поменута четири језика, тако да не би било универзитетски образованог човека- који ce не би добро служио једиим светским језиком". • * • Чињеница да је на Техничкој великој школи сваки пети студент понављао и да сада има свега i. 363 студента без заосталих испита, сама по себи довољно јасно говори. Око 50*/t оних који понављају припада другој години. Узрок томе нису само тешкоће студија, како се то често жели да прикаже, него последица незалагања студената друге. и донекле. треће годкне; потцењивање неких предмета; несистематско спремање математике I и П статике, динамикв и физике; слаба помоћ од странв организације студената око спремања заосталих испита, итд. Не лепа карактеристика је многих студената млађих година и учење само за писмени или само за усмени испит, учење за одређеног наставника, или учење, на пр. „оптике" (јвдна партија физике), јер је она сада „на реду", пошто је већ три рока наставкик кије испитивао. Јасно да је оваква ситуација морала да настаие, јер партиска и омладинска организација нису у довољној мери ускладиле свој рад у правцу побољшања учења и ликвидирању још увек великог броја заосталих испита. Укупно бољи резултати овог испитног рока, у односу на прошлогодишњи јануарски, на неким факултетима ТВШ мора се приписати студентима стариЈих година који су и озбиљније, са више система и ,залагања, припремали се за испитв. Искуство овог испитнот рока ш>казуЈе да се партиске организаци)« и оргавизације Народне омладине на Укиверзитету налазе пред озбил»ним задацима. Захтеве које поставља изградња пред висококвалификоваие стручњаке у погледу њиховв способности повећава се пропорционална са самом изградњом. Код нас су ти захтеви утолико већи што сопственим снагама, уз многобројне тешкоКе, у једној оригиналној ситуациЈи пр>еображавамо своју земљу у напредну социјалистичку. А наша социјалистичка пракса сваким даном поставља необично тешке и одговорне задатке пред висококвалификоване стручњаке који се не могу решавати на дохват, ако се у поседима диплома сумњиве вредности о стручним квалификацијама, већ се ти задаци решавају ствар>ним способностима које се морају испољити у раду. И ту лежи тежиште рада организације ставити у први план борбу за виши квалитет студија, упоредо се, и кроз то, борити против заостајања у испитима. Учење не може бити више „брита” стручног руководиоца на факултету или годтш, него заједничка брига, основни задатак Комитета, стручних одељења и руковдстава година, коЈи he бити главни покретани разноликих форми рада коришћење метода самосталног рада над књитом, организација јавних дискусија, држање реферата по научним и другим питањима. правилно поставл»ање рада у научним групама, издавање стручних часописа, итд. На тај начин постају још изразитији, политички фактор, организатори развијања научне радозналости код студената и мобилишу студенте на стварно узучавање, студирање материје предвиђене наставним пррграмом. Због тога су од значаја прве мере које су предузеле неке наше факултетске организације, наттр, НДВШ (стварање дебатног клуба, дискусија по неким поставкама у предавању једног професора) и Правни факултет (Јавна дискусија научне групе о књизи , совЈетског писца Денисова „Основи марксистичко-њенистичке теорије државв и права”). Оне су рељефно покавале да међу студентима постоји неоосредни интврес баш за оваквим начином усвајања позитивних тековина науке и да су то, истовремено, форме које омогућавају успешиу борбу против кампањског начина учења. Таквим радом доориноси се васпитавању: „У школама новог, слободног и одважног социјалистичког човека чија су схватања широка и разноврсна, коме су туђи бирократизам и укалупљеност мислм** (Из Резолуције Ш пленума ЦК КПЈ) и оствараЈу се могуКности да наша наука добије нове младе научне кадрове, коЈи Ке Je покретати даље. Такав рад претставлл у мств време и допуну оним мерама које преузима школска уттрава да би побољшала наставне плавове и програме, створила Још повољније .у-слове м сгудирање.

КМРТ ФАШИЗМУ СЛОВОДА НАРОДУI ,> ОРГАН НО ОРБИЈЕ НА БЕОГРАДСКОМ УНИВЕРЗИТЕТУ И ВЕЛИКИМ ШКОЛАМА ГОДИНА XII БРОЈ 10 27 МАРТ 1950 ГОД. ЦЕНА 3 ДИН.

Дајућн свој rnao за кашидате Народног фронта гласали смо за социјалистичну итзџбнну, за њен даљи наПЈец*н и процеат.