Студент

Истинa o нашој земљи продире до напредне омладине света

На овогодишње радне акције Народне омладине Југославије слрема се већи 6pot демократске омладине многих земаља света

1948 године команданти иностраних омладинских бригада на прузи Шамац —Сарајево писали су у својој реоолуцији поводом клеветничкмх напада и лажи које су се о радним акцијама омладине Југославије шириле на западу: „Те клевете и лажи, о чијој се бесмислености и безочности уверавамо на свакодневном раду са омладином ЈугославиЈе, нису само директан и промишљен напад на омладину Југославије, него и највећа увреда части и утледа демократске омладине наших и других земал>а... Ми смо уверени. на основу свега онога што смо видели на омладинској прузи, да he, као што Је велика стварност Нове Југославије, и победа истине о Југославији бити величанствена и коначна.” Отада су прошле готово три гоДине. Клевете и лажи о НаролноЈ омладини ЈугославиЈе не шире се данас само на империјалистичком Западу, Пропаганда у СССР-у и земљама народне демократије, по својој беспринххипиЈелности и вели-

чини неистина које проноси о народима Југославије, нимало не изостаје иза империјалистичке пропаганде. Али совјетским ревизионистима није био довољан пропагандни апарат у њиховоЈ и осталим информбироовским земљама. Показало се да је 'за борбу против народа ЈугославиЈе потребно мобилисати и разне међунаролне огганизациЈе, међу њима и СФДО и МСС. Руководство СФДО, коЈе је својевремено радне акције и размену бригада сматрало као наЈбољу форму јачања јединства и сарадње напредне омладине света, повело Je после РезолуциЈе Информбироа сасвим супротну политику, настоЈећи да на сваки начин осујети напоедноl омладини ла се и зближава са Народном омлапином Југославије. Већ у лето 1948 год. Ђеси Стори, руковолилап одељења за публикацију СФДО, успела ie да. служећи се разним лажима и измишљотинама о Југославији, разбије бригаду канађанске омладине која

je већ била пошла на Аутопут И уопште читава делатност Секретаријата СФДО била је усмерена на то да изолује омладину Југославије, да је оклевета пред напредном омладином и да истовремено лихвидира размену радних бригада. као саралњу која се коси са интересима њихових совјетских наредбодаваца. Међутим, брзо се показало да настојања и жеље совјетских руководилаца и опортунистичка и издајничка политика руководссва СФДО не могу наићи на слрпо одобравање напредне омладине. Показало се да лажна пропаганда не може обманути читаву омладину и приморати је да без размишљања прима све што јој се сервира. И пооел свих настојања Информбироа и руководства Федерације на Аутопут }е у 1948 год. дошло 1485 иностраних омладинапа из 1R земаља, а 1949 г. 446 омладинаца из седам земаља. То значи знатно више него што је дошло у све информбиооовске земље заједно, где he у 1950 години размена по свој прилици бити потпуно ликвидирана. А напредна омладина и ове године, као и ранијих, изражава жељу да дође у Југославију, да упозна нашу омладину, појача везе сарадње и приЈатељства. Демократска омладина организације и поЈединци свакодневно траже обавештења о овогодишњим радним акпијама. Канађански стмденти гпппу Цептралном комитету НОЈ-а: „Ви већ знате да Је наша жел»а да посетимо Вашу земљу и овога лета. Ми смо канадски студенти који студирамо у Енглеској. Док смо студирали у Канади радили смо са Националном федерациЈом канадских студената и могуће да ћемо овог лета бити чланови канадске делегапиЈе на Конгресу МСС-а. Узгред речено, били смо страшно разочарани када смо чули за искључење омладине Југославије из МСС. Ако будемо ишли на Конгрес МСС ми ћемо сигурно говорити против ове акциЈе”. Енглеска студенткиња Бебека Рејнолд пише: „Ја сам студенткиња на Оксфордском универзитету и желела бих да посетим Југославију за време великог распуста. Можете ли ми дати обавештења о иностраним студентским радним логорима у Југославији?” Обавештења о радним акцијама и могзФностима доласка у нашу земљу тражила је и Национална унија студената из Шкотске, Национални савез студената Енглеске, Национални савез студената Швајцарске, студеити „Интернационалног клуба” из Отаве, затим секција удружења „Слободна Југославија” из Сераинга. За наше радне акције интересује се и велики бро.l омладине из Шведске. На овогодишње радне акције у ЈугославиЈи споема се и група наших исељеника из Јужне Америке и група омладине из ХоландиЈе. Претставници италијанских жена за 8 март тражиле СУ за могуђност доласка групе италијанске омладине. Такође се предвиђа долазак групе омладине из Француске, Данске, Вестфалије. Корушке и Трста. ТТоред ових група, коЈе намераваЈу да дођу на радне акције, предвиђа се да ће у наlскориlе време у Југославију стићи делегациЈа Националне vroiie стулената Енглеске. лелегаииЈа (10 чланова) омладине кологопалних земаља, лве делегациЈе из ИталиЈе, Једна делегација шнајцарских студената и 25 срелњошколаца из Америке. Интересовање напредне омладине ча ЈугославиЈу и њена жеља да дође у нашу земљу наЈбољи су доказ 'Да истина о нашоl земљи продипе међу све шире слоЈеве демократске Јавности. а да се информбироовске лажи све више раскринкаваЈу А истина о коЈој he ови омладинци говортгги после повратка у своЈе земље допринеће и даљем учвошћавању Јединства напредне омлапине света и борби за равноправне односе међу народима.

ИНДИЈА ПОСЛЕ ПОДЕЛЕ

Једна од најтитогчкијих карактерисгика опште кризе капиталистичког система после Другог светског рата је уз јачање блока социјалистичких земаља криза колонијалног система. Вшпевековно царство капиталистичке експлоатације, пространо Јужног и Јутоисточног Азиског базена, проговорило 1е револуцитама и оружаним устанцима, најављујући дотраЈалост капиталистичке колонијалне влалавине. Нововековно робље каттитализма. управо половина човечанства, оваЈ пут је непоколебљиво проговорило. Особито интересантан случај претставља питање Индије, коЈе је Још више заоштрено новим променама „снага” унутар самог капиталистичког система, а које не одговарају садашњоЈ полели утицаЈних cdbepa, тј. захтеву америчког империЈализма за „више места под сунцем”. Средином августа 1947 Индиски Потконтинент добио ,ie „независност”, тј, статус доминиона. Овим актом ИндиЈа ie подељена на_ два доминиона: Хиндустан (Индију) и Пакистан. Међутим, ово никако ниЈе био алтруистички гест ентлеске буржоазије. Побуна индиских морнара у британско} моонарипи 1946 године, побуна и штрајк индиске воЈске и полиције, коЈима су се придружили милиони становника градова и села, антибританске демонстрације, револуционарни иступи милионских маса са захтевима за независност своie земље и укилање реакционарне феудалне владавине naua и махараџа то ie слика унутрашње ситуације коЈа ie претходила оваквоЈ одлуци „господара” из метрополе. МакиЈавелистички политички прин цип „дивиде ет mmepa” Још Једном ie употребљен. Подела ИндиЈе на религиозноЈ основи! Пакистан (муслимани. Поједини делови Пакистана удаљени су по хил>але километара, између коlих ie териториЈа индиске државе) и Индиlу (Хтгнлуси) поужала ie могмђност за сталне сукобе, у ко,lима би Енглеска -»адржала себи улогу посредника. Погодан моменат брзо ie наступио. Спор је избио пади стратешки важне покраЈине Кашмио на севеоу ИндиЈе. када су у кашмирску територију марширале пакистанске трупе. Моменат су искористили милтони избеглица, коlи су тада пребегли индиско-пакистанску границу. Муслимани су бежали у западни Пенцаб (у Пакистан), а Хиндуси из Пакистана у Индију. Индиска во.lска ie потиснула пакистанске трупе из Кашмира, али ,ie затегнутост и даље постојала и кашмирско ггитање noiaвило се на дневном реду ОУН. Ово питање одуговлачгло се до пое неколико дана, када ie Савет безбедности успео изгласати Iедну половичну пл кашмирском питању, ни издалека проблем није решен. Ентлеска ie сачувала позиције у државнпт алминистрапији и војсци. Чак и при.ттиком трговачких преговора уз индчрког лелегата стоји увек Енглез Тако су енглески империјалисти исконструисали „независност” Индиског Потконтинента, Али, уза све то, сјај натвеђег „драгог камена” британске круне потамнео је за, до недавно, неогоаничене господаре из метроттоле за онгле ску буржоазију. Давањем Индиlи статуса доминиона, што ie самотђормална промена са становишта индиских маса, које су се бориле за стварну слободу и незавтчтност, говори о стварноl унуграшњоl слабо сти Велике БританиЈе и о опадању утицаЈа енглеске финансиске олигархијв у својим прекоморским поседима. Међутим, револуционарни покрети у земљи су ојачали положај домађе буржоазије, која је у Пандиту Нехруу нашла извошиоца свЈих циљева. Демагошка Нехруова обеђања о „слободи и благостању обичног чо" века” показала су ттраво лице Ј ш гтрвих дана после ггроглашења „независности*’. Бомба са сузавцем и „лати” (бамбусов пендрек) ттостали су стубови владавште домађе буржоазије. Аграрно ттитање, коЈе Је, уз националну независност. било главна парола рерволуци.Је, остало Је недирнуто. Феудално-велепосед ни чки систем, с Јаком воЈском и ттолициЈом, заштитницима ојачале домаће буржовзије. основа су данашње власти. Као оаза унутар индиског териториЈа, где је сгатус доминиона обезбедио мало савремениЈе форме експлоатације индиског народа, стрше поЈедине самоста.пне кнежевине. под неограничетхом влашћу разних феу-

далних господара. Нехруова влада присвојила Је себи туторство и над овим подручјима. Тако је индиска војска у јулу 1948 утушила велике сељачке побуне у неким ггровинциЈама Мадраса и ХаЈдерабада, када Је око пет милиона сељака ттротерало земљопоседнике, запосело земљу У 2500 села и успоставило народну демократску власт. Верски моменат послужио Је Нехруу да, два месеца после интервенције индиске војске у ХаЈдерабаду и Мадрасу, кнежевину ХаЈдерабад потчини својоЈ власти. Наиме, низам и управни апарат ове кнежевине су били муслимаки, док је велика већина становништва индиска. Низам је коначно признао власт Индије и дао Индијцима положај у неким министарствима и све је остало по старом. Но, уз овако замршену ситуацију у земљи, попраћену сталним устанцима и побунама, воЈним интервенци Јама и „тзггорским” миси Јама, Нехруова влада развила Је велику дипломатску делатност. Поиликом своје недавне посете СЈедињеним Америчким Државама, коЈа је дуто припремана у водећим крутовима САД, Нехру је у говорима да Индијци нису наклоњени иде.lи, да их се сматра аутоматским савезницима Запада, да „сви преостали остаци империјализма и колокијализма морају да престану” и сл. Али, ове изјаве поклапају се са праксом индиске владе само уколико се ради о профитерским интересима домаће буржоазије. И као такве, оне значе известан напредак у правцу осамостаљења индиске спољне политогке. Тако видимо издвшени и самостални став индиске делегације на задњем Заседању ОУН по питању економског развоха заосталих земаља, по питању Индијаца у Јужноафричкој унији и неким друтим питањима. Међутим, Нехруу као да не смета.lу нови грабљивци којп посежу за „драгим каменом” британске круне, Он не уклања опасност од амеотптког империјализма, коlи значајно поlачава инвестициlе приватног катоггала у ИндиЈи. Нехру би искористио подршку САД на основу „помоћи” неразвиЈеним земљама. Но, тако не мисле они у Волстриту. коЈи, на основу „резултата” у Западноl Еврогги. сада воде велику агитациху за увођење Маршаловот плана у Индији и осталим азиским земљама. Када je „кинеско буре без дна” прогутало амеоичку „помоћ”. када ie Чанг Кај ОТек. победом Наропнс револупихе у Кини, изгубио и Haiмању воелност. амеоички имти»ттиlализам ie v Нехпуу открио снију политичку фитуру за улогу антикомлптистичког и антидемократског вође у ЈужноЈ и ЈтготчггочноЈ АзиЈи. Изгледа да су им по овом тштању, вероватно из различитттх побуда. али ипак, „идеали” заЈеднички. Наиме. и индиска бмржоазиЈа Је већ пута оттгрила „заЈедничке интеоесе” и истакла паоолу о „водећоЈ улози ИнлиЈе v АзиЈи**. Уза све то унутоашња ситуаштЈа У ИндиЈи, као и велике револупионарне промене у суседним земљама. не обеђаваЈу инлиско) буржоазити ~водећу улогу v АзиЈи”. Савет безбепности Је ггре неко.тгико лана изгласао по Катттмттрском ттитању, koJv cv поелложитти претставнитти САЛ-а. Бвлике ' п -' '-шЈе. Норвептке и Kv6e .Ттггославиlа се ол гласања по овом питању. iep се „ттитање Каптмиоа не би требало посматрати само, па чак ни у суштини. као споо између суседних држава и Пакистана, већ га треба посматрати у светлости ггоава и интереса народа лржаве Џаму и Капгмир”. а уз то „треба узети у обзир важио питање олноса између два наlважнита верска елемента на субконтиттенту...” Инлиски претставник се. због извесних резерви. такође узлржао од гласања. Овом резолуциlом се не ттружа довољно гаранциlе да ово ттитање буде и у будућности уклоњено. Оно ће бити ликвидирано тек онда када индиски народ заувек отстрани иностране и домаће паразите са своЈих лећа и уепостави наролно-демократску власт. Ичлиске масе су упорне у своЈоЈ борби. Још вттши ттолет даЈу им резултати револуционарне борбе суседног кинеског народа. „Сети се Чанг КаЈ ШекаГ* то Је опомена око 400.000.000 утњетених маса Индискот Потконтинента Нехруовом режиму и свима онима коЈи своЈим раменима неће усттети да ттолрже труле зидине дотраЈале колони)алче чгладе угњетавања и експлоатације. Т Т.

СПОРТ

Повле M*tWH веозитвтснпг смучапског ппвеиства ФНРЈ СТУДЕНТИ ЉУБЉАНЕ ПОНОВО ПРВАЦИ

Овогодмшње Међууниверзитетско смучарско првенство одржано Је од 12 до 16 нарта на теренима Попове Шапке. Око 150 студената такмичара из Загреба. Београда, Љубљане, Скопља и Сарајева такмичило се у врло ЈакоЈ конкуренциЈи, бранећи боје своЈих универзитета. Кроз оштре и равиоправпе борбе могло се видети да су све екипе дошле иа првенство много боље припремљене него прошле године за Прве зимске студеитске игре, којв су одржане у Словеиији. Првенство Је почело 12 марта по врло повољним снежним условима, Иа свечаном отварању првенства такмичаре је поздравио секретар Централног комитета Народне омладине МакедониЈе К. Марковски. Испред Комитета за Фискултуру Владе ФНРЈ и Смучарског савеза Југославије говорио Је друг Ц. Константиновнћ, који Је, између осталог, такмичарима препоручио праву спортску другарску борбу.

ВИДАН НАПРЕДАК ЕКИПА Док Је гтрошле године убедљиво победио Љубљански универзитет са 183 бода испред екипе Загреба која је имала 53, Београда 27, Сарајева са 21 и Скопља са 2 бода .овога пута до последн.ег дана првенства није се знало ко he оовоЈити прво место. Ово првенство било je и утолико интересантниЈе што су пропозитдиЈе биле измењене, тако да нису имали право наступа такмичари савезног и првог разреда. И поред Yora квалитет екипа 1е био много бољи него прошле године. Велика конкуренпија се осећала у свим дисциплинама нарочито за мушкарце Тако су у трци на 12 км. учествовали X. Маринковић (првак НР СрбиЈе за млађе сениоре), И. певец (првак Хрватске за млаће сечи.ше) СулеЈманпашић, Т. Великоша (првак Љубљанског универзитета) У алпским дисциплинама сусрели су се В. Жупанчић (првак Љубљанског универзитета), Ј. Јагатић (3.) В. Вебер (првак НР СрбиЈе у велеслалому). М. Ценц (првак Београдског универзитета) и остали квалитетни смучари-студенти НАЈБОЉИ НА ПРВЕНСТВУ На овом првенству од другарица највише се истакла млада такмичарка екипе Скопља Деса Ицева, која Је први пут ове године научила да смуча. Њо.l Је ово било прво такминеше у ЈакоЈ конкуренцији. Победила је у трчању на S км. са временом 36:41 и тиме много допринела да екипа Скопља освоЈи пр||ипм»жннп»мllllимиlииlмнииlииl»иlМlтlllllllllll»lипипииllитии»llитнl. r I ПОБЕДНИЦИ МЕЂУУНИВЕРЗИТЕТСКОГ СМУЧАРСКОГ ПРВЕНСТВА К • ■ I IЕКИПНИ ПРВАЦИ: Трчање на 12 км. Љубљана, сла- | лом Љубљана. гпуст Љубљана, | | штафета *х 8 - Загреб, патрола на | | 10 км. Загреб. I Друтарице: трчање на S км. | | Скопље. велеглалпм Љуољана, | f штафета 3x4 Загреб. ПОЈЕДИНАЧНИ ПРВАЦИ' | I Другови: трчање на 12 км. X. | | Маринковић (Б) 1:05.05, олалом Ј. | I Јагатић (3) 1:55.01, смук - Б. 3v- | | панчић (Љ) 2:04.03. | Другарице: трчање на 5 км. —Д. 1 i Ииева (Ск ) велеслалом М | | Уршић (Љ.) 1:16,03. : ! УКУПНИ ПЛАСМАН: | Љубљана 69,8 бодова; Загреб I 1 88.6; Вгограл 82 9, Скппље 35.0 м Са- | i I»IИИИИИМИИИИИИIИИIИтИМIИИIИИIИИ^ИИIIIIИИИIМИIИИИIИИИIИИ»ИИIИИИИН во месго у овоl тешко) дпсциплини. Поред тога. трчала 1е за женску штафету Скопског универзитета 3x4 км. и постигла најбоље време од свих такмичарки. Редовним тренингом ова млала так-

мичарка треба Још да савлада технику трчања и несумњиво Је да he постићи још боље резултате. Од такмичара највише се истакао Хранислав Маринковић, студент филозафије Београдског универзитета, који Је постигао најбољи резултат у даљинском трчању на 12 км. Као члан екипе Београда учествовао је у мушкоЈ штафети 4xB км. и патроли на 10 км. са гађањем. Он Је ове године показао видан напредак у даљинском трчању што показуЈу резултати коЈе Је постигао; на првенству НР СрбиЈе освоЈио ,1е ггрво место у трчању на 12 км. за млађе сениоре, на првенству ФНРЈ четврто а на тромечу СрбиЈа Босна и Херцеговина МакедониЈа заузима четврто место у трчању на 18 км. за сsниоре. Победа на Међууниверзитетском смучарском првенству ФНРЈ претставља свакако наЈвеђи успех овог младог такмичара, коЈи се и овог пута такмичио У врло ЈакоЈ конкуренциЈи порел СулеЈманпашиђа (3.) Т. Великоље (ЈБ.) и И. Певепа (3.). прошлогодшпших учесника на Првим зимским студентским играма. НАГРАДЕ ПОБЕДНИЧКИМ ЕКИПАМА И ПОЈЕДИНЦИМА После завршеног првенства приређен Је банкет за учеснике и подељене су награде. Пехар Комитета за културу и уметност Владе ФНРЈ за „Свеукупног екипног првака међууниверзитетског смучарског првенства за 1950 годину** добила Је екипа Љубљане. Испред ФИСАЈ-а Је друг Арсевски, секретар ФИСАМ-а, честитао целоЈ екипи на постигнутом успеху и заслуженоЈ победи. Пехар за друго место у укупном пласману добила Је екипа Загреба. Тређепласирана екипа Веограда добила Је пехар Унивеозитетског комитета Народне омладине Скопља. Четврто пласирана екипа Скопља добила Је пехар Универзитетског комитета Ззгреба. а сараЈевска екипа за пето место пехар Универзитетског комитета Београда. После тога победнипима су подељене награле. На завршетку свечаног дела првенства прочитани су позлравни телегочми учесника Међууниверзитетског смучарског повенства ФНРЈ Цетггралном комитету КПЈ, другу Титу и ФИСАЈ-у. ДОБРА ОРГАНИЗ АЦИЈ А ТАКМИЧЕЊА У току целог такмичења организапиЈа Је била беспрекорна због чега свакако заслужмЈе похвалу Универзитетски комитет Народне омлалине Скопља. коЈи Је организовао ово пргенство у свим диспиплинама стазе су биле добро припремљене и обележене. тако да ниlе долазило до веђих грешака. СмештаЈ и храна такмичара били су одлични тако да оу такмичави за сво време прввнства могли одржати лобру физичку кондиццЈу а после такмичсња пријатно се одморити у добрп спремљеним домовима. М. Келжћ

Првенство Униберзитета

Пре две недеље, наступом футбалера прве лиге, означен Је почетак овогодишње спортске сезоне на Универзитету. После футбалера прве лиге, прошлог четвртка одиграно Је и прво коло друга лиге, а у среду започињу такмичења у рукомету. Прве спортске борбе показале су у већини да су задаци овог првенства озбиљно схвађени. Изузетак чине неке екипе из друге футбалске лиге, коЈе су врло неозбиљно пришле такмичењу (Новинарска и дипломатска висока школа, Архитектонски факултет). Када у обзир да пролећне првенство, поред осталих своЈих задатака, има и најглавнији одабирање најбољих за наступ наше екипе на трећим летњим студентским играма, онда гимнастичка друштва по факултетима мораЈу са много више озбиљности приђи припремању екипа у овом такмичењу. ВИСОКИ РЕЗУЛТАТИ У ПРВОМ КОЛУ П фУТБАЛСКЕ ЛИГЕ Одигране су прва утакмице пролеђњег првенства П футбалске лиге. Постигнути су следеђи резултати: Електротехнички Технолошки 1:1. Виша педагошка школа Фармацеутски 4:3, Рударски Новинарска и дипломатска висока школа 12:0 и Природно-математички Архитектонски 8:1. Стање на табели после ових утакмица Је следеђе:

Преостала утакмица j лиге ПравниМашински, ко.lа ]е одиграна прошле недеље, завршена Је нерешено 1:1. РУКОМЕТАШИ СЕ ТАКМИЧЕ КРОЗ ДВЕ ГРУПЕ Рукомет се и прошле године играо на Универзитету. Стекао Је Срзо много присталица. Фискултурно руководство било 1е у могућности да организује и прво првенство Универзитета, када Је прво место осво]ила екипа Државног института за фискултуру испред екипа Машинског и ГраНевинског факултета. Ове године за првенство Униперзитета у рукомету приlавило се 12 екипа. ко]е су подељене у две групе. Прву групу сачињаваЈу; Машински. Граћевински, Ветеринарски, Природно-мате»•птмчки. ГГољоппмппедни и шумарски и Пгавии. а npyrv- Лгжаеим иногмтчт ва фискултуру, Медицински, ЕлектроРупарски. Екппомски и Архитектонски. Црва такмичења почињу у среау. С. К,

У част избора за Народну скупштину

Такмичење Црвене звезде и Младости

СледуЈући примеру Динама и ХаЈдука, студентска друштва загребачког и београдског Универзитета, Младост и Црвена Звезда, Још пре месец дана заказали су међусобно такмичење у част избора за Народну скупштину, како би и на та.l начин допринели уздизању спорта и фискултуре међу нашим студентима. У томе циљу, друштва су на својим састанцима разрадила план такмнчења и оформила стручне комисије, ко!е су пратиле ток такмичења. Такмичење се спроводило по следеђим питањима: ОргангФационо Јачање и учвршћивање друштва, идеолошко-политичко уздизање чланства, давање добровољних радних часова на изградњи фискултурних објеката, пропагандне посете селу и фабрикама и међусобни сусрети екипа у мачевању, одбоЈци и стоном тенису. У оквиру такмичења. члаиови футбалског кпуба одожали су лва поедизборна састанка на којима су говорили другови: Влада Мнгровић, уредник „Народног студента” и ВоЈа Рашковић, асистент Економског факултета. Поред тога, око сто чланова Црвене звезде, учествовало Је на великом предизборном митингу Веоградског универзитета. на коме Је говорио члан Политбироа ЦК КПЈ друг Милован Ђилас. Сви чланови друштва испунили су узету обавезу и на дан избора 26 марта изашли су у раним Јутарњим часовима на биралишта. У спортским дисциплинама, одржано je више сусрета са разним екипама. Рукометни тим Црвене звезде, учествовао

Je у куп-такмичен>у Рукометног савеза Србије, које је организовано у част избора за Народну скупштину. Поред тога, одржан је сусрет мушких и женских екипа Црвене звезде и загребачког Динама. Сусрет мушких екипа завршио се победом Динама са 13:4, док су женски тимови играли нерешено. 4:4. У међудруштвеном сусрету у стоном тенису, Младост Је победила Црвену звезду са 5:2. Кошарка клуб Је учествовао у купу Београда, где се пласирао на трећем месту, изгубивши само од Железничара. Екипа кошарке Је такође учествовала на пропагадном турниру у Парађину, где је победила са 43:32. У мачевању, наше друштво je одржало два сусрета. У првом сусрету са Локомотивом, Црвена звезда Је изгубила са 2:1 а у другом, екипа Младости Је победила са 3:0.

Сумирањем резултата постигнутпм у част избора. добиће се коначми пезултат овог такмичења, коЈе Je Још једандопринос Јачању фискултурног покрета уопште и продубљивању веза између наших студентских друштава напосе. 3. Димитријевић ГОСТОВАЊЕ ФУТБАЛЕРА И ОДБОЈКАША „МЕДИЦИНАРА” V ПРОКУПЉУ И ТИТОБОМ УЖИЦУ У оквиру ппедизборне кампање футбалери и олбојкаши С. Д. „Медлшшара“ посетили су Прокупље и Титово Ужице. У Прокупљу футбалери су се састали првог дана га „Топличанином” и играли 2:2. док Је другог дана екипа студената поразила домаће „Једипстзо” са 4:1. ОдбоЈкаши су се састалп са градскои репрезентацијом Титово Ужипе. Победили cv студенти са резултатом 3:0 (15:4, 13:6. 15:8). ПЛАНИНАРИ ПОЉОПРИВРЕЛНОГ И ШУМАРСКОГ ФАТСУЛТЕТА ПОСЕТИЛИ ПЛАНИНУ ВЕНАЦ Планинари Пољопривредног и Шумарског факултета ортанизовали су први пут самостално излет на планину Венац. Поеко 40 студената прешли су за један дан 29 км. успели се на висину од 502 м. (М В.» Ш А X МИЛА АНДРИЋ ЖЕНГКИ ПРВАК УНИВЕРЗИТЕТА Завршено Је поЈединачно првенство Универзитета и великих школа у шаху за жене. Учествовало Је десет наЈбољих такмичарки. Прво место са 7,5 поена освојила Је Мпла Апдрић токзм првенства показала најбољу форму. Дажи пласман: Љ. Боччћ F. Мч тт '’' к.з, Д. Јанковић 4.5. Ј. Илић 4, О. ДамЈанов 2,5 п Н. Бачић 2,5. Три првоплаеиране такмичарке су награђене. Туонир Је био добро организован. НА ЕКИПНОМ ПРВЕНСТВУ ВОЛМ ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У наставку екипног такмичења у шаху. на коме учествује 160 студената, стање у првоЈ лиги, после трећег кола Је следећет Филозофски 19.5, Техничка велика школа I 19. Ветеринарски 15. Мепипинска велика школа I 14,5. Дом воЈних студенатв 11.9. Економски 11.5 Агрономски 10 О) и Правни В (1). У другоЈ лиги посл« трећег кола води екипа Техничке велике школе II са ј5 (1) бодова Даљи пласмант Мелишшска велика школа II 19. Новинарска и дипломатска висока школа 11, Музичка академиЈа 9. ДИФ 8.9 и Природноиатематички 6 (1). '

ГДЕ МАЧКЕ НЕМА...

Извините, колега, што вас узнемиравам, али ја сам нов, па бих замолио да ми препоручите неког доброг писца. Узмите, на пример, Гетеа или Шилера. они су штампани на дебелој, масној и веома укусној хартији.

Ове недеље

ФУТ Б А Л Игралшпте Техиичке велике школе 30. Ш. 1950 г. у 8 час. Фармацеутски Рударски (суди Божић) у 10 ч. Филозофски Машински, (Ковачевић) у 12 ч. Електротехнички Архитектонски (Чворић) у 14 ч. ДИФ Ветеринарски (Ћукановић) у 18 ч. Новинарска и дипломатска висока школа ВПШ (ДимитриЈевић) Игралиште Пови Београд 30. Ш. 1950 r. у 9 ч. Грађевински Дом војних студената (Миличић) у 11 ч. Економски Правни Игралиште „Наша кркла* 4 Зеиув 30. Ш. 1950 г. у 10 ч. Агрономски Медииински (Бингулац) 31. Ш. 1950 г. у 10 ч. Технолошки Природно-математички (Гугић) РУКО М Е Т Игралиште Техничке велике школе 29. Ш. 1950 г. у 8, 30 ч. Машински Правни у 9.45 ч. Електротехнички Ру* дарски у 11 ч. Медицински Економски у 14 ч. ДИФ Архитектонски у 15.15 ч Ветеринарски Природно-математички у 16.30 ч. Грађевински Агрономски. Народна техника На Машинском факултету формиран аутомобилско-мотоциклистички курс

(Од аоПисниаа оа факултета) У циљу ца се буаући инжењорп и практично оспособе. сгулрнти Машин ског факултета IV године. у оквиру Клуба технике формирали су аутомо билско-мотоциклистички курс. Ово 1е шести курс аутомобилског кружока Клуба гехнике „Стеван Стив - Наумор” на ТехничкоЈ велико! школи. Интересован>е за куре Је велико. У писано Је 44 студента са IV године. што тначи да he сваки трећи студент до Јуна знати аозити аутомобил. На курс су упсана и три ученика Средље техничке

школе, коЈи се оспособљаоају за руководиоце ауто-курса своЈе школе. Предавачи за оваЈ курс су студенти Ш и IV године Машинског факултета. Возни парк за практичну вожљу Je углавном обезбеђен. До Јуна месеца сви студенти he завршити практичну обуку уз помоћ два путничка аутомобила и једног мотоцикла. Наставници за пракгичну вожњу обавезали су се да he све студенте обучити и поред своје редовне частаве. пошто оваЈ није био прелвиђен у годишњем плану рада. д. с. п.

Одговорни уредник; Влада Митровић. Уредништво и администрација Београд, Балканска 4 телефон 23-464; Чековни рачув: 103-9060360; Штампарија „Борба“ Београл Кардељева 31

Рударски 5 4 0 1 24:5 > ПттоЈшо-матсматнчки 5 3 t t 1в:9 7 Фармацеутски 5 3 0 г 20:11 6 Електротехнички 5 г г i »5:li fi Архитектонски 3 3 0 г 13:14 6 Технолошки S г i г 11:12 5 ВПШ 5 i 0 4 5:15 2 НДВШ 5 0 0 5 4:31 0