Студент

УМЕТНОСТ

А то ти на мој рачун, а? Значи лажем! Једва су их раздвојили; замало није крв легла због увреде Милун је из Америке донио мржњу према богатима, а међу сељацима Јанко Почуч био Је први на листи. Наследио је велико имање од покојног Марка, над којим је некада, као момче, Милун лелекао од спрдње Јанково имање се увећало и куповином двадесет рала ливаде испод Растовца; вовац му Је послао син, школски надзорник, који се налазио на служби негдје у Војводини. Иначе, Милун не би тако нешто урадио са старијим човјеком. који му Је могао и отац бити, ако се на године гледа. ПриЈетио Је Јанку свачим на свијету читаву годину дана послије тога, док их сусједи нису утркмили и на силу везали кумством. Јанко је крстио првјенца и јединог сина Милуновог. осмомјееечног Станка, који је и у том свечаном моменту показао да његовим жилама тече немирна Милунова крв. Он је докопао ручицом прамен свештеникове браде и повукао да су имали муке док Је пустио. Упркос свечаности момента попу се заводњицхе очи од суза. „Ђавоље штене“ опсовао je свештеник враћајући се накресан и љут на Милуна, зато што му je, на шегово питање ззшто га не виђа никад ни недјељом. ни празником у храму божјем, одговорио у шали да, он кад га је везао за ову његову Зорку, која Ја ти јемац, није предалеко од чисте напасти, да од тада не може видјети ни ђака црквеног, а камоли коЈе друго свето лице. Jberoc сам се имао удавити у Зети... Видим *— иде к мени некакав калуђер. „Дај мислим да прегазим, да се не сретамо**. причао }е Милун смјешећи се, весео јер није шала добити сина. Кад онамо протојереј ставрофор Јоаким Пречисти... Пребистри како ли се зове иде из Острога.. Суминули смо се, нека га ђаво носи.. Пред сакупљеним сељацима, који су глодали кости опколивши трпезу. свештени.; прими то као шалу, а у души као исмиЈавање, уврелу. чак и богохуљење. е • • Вило како му драго, кад се Милун Митровић вратио из Америке 1923 године било Је то момче неразвијено, омалено, мршавог лица сасвим различито од садашњег Милуна, осредњег, здепастог човЈека, тамно-бакарне главе преко које је пребаЦивао неколико праменова црне косе. Лице му се заоблило, с обЈешеним, густим брцима и увЈек стегнутим вјеђама, изнад којих се урезала на челу бора слична крилима ггтице у даљини. У Америци није био ни nvne двиЈе године Вратио се сам. НашаоЈ® код куће мајку. жену у годинама, прилично оронућу и слабу. Одмах се оженио. купио крдо о-

ваца, које се из године у годину смањивало топило као снијег у прољеће: постепено и неосјетно. Његовог оца, јаког Крџу Митровића, бјеше притиснуо одроњени угаљ. Милун је потанко причао о очевој смрти и сахрани, јер му се чињело да Је срамота оставити родитеља у туђој земљи несахрањена. А и какав је то народ тамо рекли би сел»аци кад се није цијело село дигло да откопа људе. Тих дана по доласку Милун је био позиван на многа крштења, свадбе, славе, а то је све полако односило малу уштеђевину из Америке. То Је приморало Милуна да поново носи црне сукнене чакшире увучене у вунене гете и љети и зими Истих дана увријежила се у његовом говору изријечница „ја ти јемац" јер је многима својим потписом јемчио на мјеницама, а једноме. чије име ниЈе хтио спомињати платио Је Један дио суме својим новцем. Због тога Је он и говорио у шалу; „У посљедње време иовац би бог. И бог и новаа Он }е свуда и на сваком мјесту, Ја ти јемац!** Одјело које је донио из Америке чувао }е у сандуку; облачио га је у свечаним приликама и приликом одласка у град Хвала богу, у том погледу није био далеко одмакао од својих саплеменика. Уопште, већина Црногораца куповало је тада одјело два пута у своме животу; једном када се спрема за женидбу ,а други пут кад се спрема за вјечни одмор. Иначе, домаће сукно могло је дуто да издржи и кишу и мраз. Ипак, руку на срце, Милун није живио како Је сам говорио ни танко, ни обилато. Земље Је имао више него што му је потребно за сахрану: пет рала оранице, три кола ливаде, и дио шуме у планини изнад Кобиљег Дола. У својо} ковачници, прије него је изгорела, скивао Је по неки динар, ма да је велики дио оправки обављао сељацима бесплатно. Зато га Је и корио Јанко Почуч, коЈи )е У томе видио лијеп начин за прибирање пара злу не требале. Ама не могу куме Јанко. нека их ђаво носи говорио му Је Милун знам да им је трпеза сваки дан празна. мене не кошта ништа Зноја сам и туђима давао. По њиховој и матора квочка може да замасти чорбу .. изгледа да he и њима застати кост у грлу Једног дана. Ohe, Ја ти јемац... Дошла је вода до пода... Ето, тако Је живио Милун Митровић у своЈоЈ кзгћи, озиданоЈ од камена при кршу, са којега су увече Јагњад скакала на кров забадајуђи танке ноге у снопове чађаве сламе Због гога је Станко добијао љесковим прутом по плећима С плочника испред куће, над којим се надносила крошња американске лозе, вид Јело се десно доље село низ кућа испод голе стране зарасле у густ, пепељаст

пелен. Испред н>их, ао ријеке заграђене зидом високих јела и ниских врба, простирале су се зелен ливаде и мрке н»иве. На врху стране стајала le мала, шђутаћурена црква, а право испод н»е, у пелену, расла су гри младокораста цера крај Једне омеђине ко зна кад срушене куће. Кад би засвјетлуцала роса и пелен се омодрио модрикастом сивом бојом под јутарњим руменилом, над цијелом страном лебдио би неколико тренутака плавичаст, прозрачан вео, за коЈи су жене из села говориле да je то огртач светог архангела Михаила, сеоске славе. који ујутро излази из цркве, у то доба чобани су се гађали као топузима. сасушеним кочањинама КЈгкуруза на којима су висили грумени земл»е и жила. КасниЈе би иза врбе посматрали сребрне плаве рибице чиЈа су Јата кружила поред обале. С времена на време опоменуо би их кратак глас из села да пазе да не похарају туђе жито, Јер су ce због жита главе разбијале... Тако су пролазиле године... • ч Станко је већ момак од пуних седамнаест година. Милун је четрдесет превалио, а баба Стана, маЈка његова, оронула, скоро обневидЈела, била Је једном ногом у гробу Зорка се још добро држи, а Милојци, ћерки Милуновој, свак би дао двадесет година, иако је тек шеснаесту напунила. Beh је и син Јанка Почуча, Мирко, дошао на имање као пензионисани школски надзорник, удовац са Јединцем, младићем високим и болешљивим. На великом имању, у кули из турских времена осталој ва крају Растовца коју је заклањао широк и густ воћњак, живјела су њих тројица. Догађаји су узмутили Растовчане. По селу су гмизале разне виЈести, од куће до куће, од бунара до бунара. У граду су се држали зборови. Чули су се позици из дугих поворки демонстраната. Вранићемо границу! Тражимо савез са СовЈетском Руси Јом! Једног дана одвела Је жандармериска патрола Вељка Боричића, Мила Јањића и још два младића из Љутог Крша. Милун Митровић бјеше дошао код Боричића да обиђе болесну маЈку Вељкову. Баш је нешто причао из Америке. Вељко показа на мапи која је висила изнад стола мЈесто у којем је Милун био, кад бану патрола на врата. Вељко Воричић, Је се ли то ти? —• Ја, и главом и капом... Шта има ково? Чућеш, рече средњевјечан жандар, ћосав у лицу. Извади младићу илегалну штампу и књиге. И све остало што је заковом забрањено. Тражите. Мени такве ствари ниЈесу до руку цолазиле. Нијесу? Поче преиетачина.

Шта je старој? Реуматизам и ... прехлада... Да не лежи на летцима? Можда сте нам се надали? А? Гдје год нешто шушка мачка мисли да је ииш... Јесам ли ја потребан? упита Милун грицкајући усну. Можете бити присутни грађани. Куда се журите чудио се тобоже жандар, очевидно мајстор свога заната. Од малена нијесам волио да гледам неке послове... објасни Милун, готов да се туче. Жандари то примјетише. Можете ићи, добаци наредник загледајући кшиге на столу. Осмехивао се крајем уста, подрутљиво. Милун оде до Почуча, гдје га. онако разјареног и огорченог дочека резервисана неодређенос* надзорника и заједљива, старачка злурадост Јанкова. .. .Нека, нека, говорио је Јанко дрхтећим гласом, наслађујући се, јер се одавно судио око једне утрине са Душаном Боричићем. —Не може без приче.., Бушкара по селу. Хтио би све да изједначи, комунистар. Мути народ... Јанко сједе ва тровожац крај оџаклије не примјећујући Милунов сијевајући поглед. .. .Киљани му сметају између имања. Има он прилично једномишљеника, има... Ohe да растуре оно што су им Још шукундједови с муком скунаторили. Ех, прекорно ману главом Јавко, један там, од њихових, прича свакојака чуда по селу. У црвеној вели Русији калеме паприку на цимину од кртоле... Па доље кртола а горе бабура! Тако још нико није лагао откад се Мираш Плетикосић отселио у Метохију. А он је заиста, ка по један мајчин син, знао да замасти... Нека мало омекшају у подруму... бол»е he се савијати за ралицом... аеће беспосличити... Ама шта ти то причаш Јанко? Лако Је теби три душе а оволико имање. Можеш се мЈерити с ким хоћеш у нахији! Заборавио си како држало изгледа двадесет година земљу ти други ради. А неко не може више, Стегли су га за гркљан, кркљан... Једва чека да се промјени, макар црни ђаво завладао! Е, Мићо, зелен си ти Још, видим... Трчиш као млада риба по брзаку за мувама. Како радиш тако ти се и плаћа... Чувај cel Држи оно што си ухватио. Аха, да да, него како?! Милун је одувао кући као вјетар. Јанко Је Још дуТС unuiLOA irrval лга.а rmkralvk« vn9>nrtru ouffv. ком

давкло НИКОЛИп

СИРОТИЦА ИЗ ЛОВУДА У чему је суштина филмова ове врсте

КРИТИКА НАГРАЂЕНА ПРВОМ НАГРАДОМ НА КОНКУРСУ „НАРОДНОГ СТУДЕНТА”

<đW ок су уметност и филм у | ! социјалистичком друштву Ili борбено оружје за мењање “ стварности, дотле у капиталистичком друштву, фалсификујући стварност, служе за заташкавање друштвених противречности и тупљењу оштрице класне борбе. Због тога ретко и то можемо сматрати као изузетак треба очекивати напредне филмове са Запада, Јер док је у књижевности и осталим уметностима аутор релативно више самосталан од утицаја владајуће класе, за стварање филма нужан је капитал, те можемо рећи да он и ствара филмску уметност. Према томе, буржоаска филмска уметност, или, боље речено. индустрија, не даје нам праву уметност, али нам може послјгжити као докуменат о идеолошкој борби буржоазије против напредних снага. У серији буржоаских филмова са Запада, „Сиротица из Ловуда“ заузима посебно место својим реакционарним класним тенденцијама, које су изражене у врло вештој уметничкој форми. То више није дивљи запад, нису гангстери, то није варијете, није Тарзанова џунгла, итд. већ одломци из живота који врло сугестивно делују, а исконструисани су у целини као дубоко смишљена химна трпљењу и праштању и позив народним масама на овакву врсту симбиозе и урастања у буржоазију, какву нам овај филм препоРучује. • • • Beh својим првим акордима, пре него што се и појави слика на платну, музика нас уводи у сферу мистике где господари бог и судбина, који су створили вечни и неизмењиви поредак у васиони и свету. Музички су ефекти у том смислу савршено успели и у потпуности дочаравају ту измишљену атмосферу. Она је сва тешка, тамна, нејасна носи у себи тонове и боје неких надземаљских сфера. Кроз њу се нешто назире, но не разазнаје Јасно, пузи се по мраку, ослањајући се више на случај и срећу него на своја овоземаљска чула и разум. Светлотамни ефекти су у савршеном складу како са музиком, тако и са осталим компонентама филма. Преовлађују црни тоновм. а свет-лост се тек овде-онде са муком Пробија. Она не зрачи из човека. веђ допире из неких далеких региона. Музика и тамни млазеви осветљења направили су од човека човечулла, који пипа по том мраку, престрашен црном стазом свога живота која води у неизвесност. Ту човек види или бол»е рећи, назире само себе и ништа више. Наћи некако своЈ пут у томе мраку и доттузати на неки начин до мирног и срећног уточишта то Је циљ свих оних људи ко.lи се крећу пред нашим очима на платну. Режија Je маЈсторски остварила Све своје задатке. Она ]е волшебном руком створила ликове, убедљиво дала њихове односе и сукобе. исконструисала атмосферу и хепиенд. Ове елементе и ниЈансе са коЈима је располагала, до максимума је искористила и успела да произведе илузиЈу, да да фалсификат и код многих протури своЈу класну проповел

Готово су сви несрећни током целог филма и сви теже за срећом кроз цео филм. Лична cpeha је једини циљ њиховог живота пред којим падају сви обзири, али је све то дато у једном уском и строго одређеном класном колосеку, врло префињено претстављеном. У магли која обавија њихову будућност назире се негде далеко неколико светлијих пега којима треба тежити кроз строго одређени пут страдања и одрицања, мука и трпљења Шта je за њих cpeha? Склонити се из живота, наћи какав кутак где he се у миру и спокојству провести век. Филм је химна трпљењу и милосрђу чија синтеза даје срећу, Одисеја малограђанштине са Пенелопом у лицу Џен која не чека, веђ тражи и налази свог Одисеја Едварда. Од њеног ранзг детињства, њу видимо како Је друштво најпре гура од себе (избацивање из теткине куђе), како она протестуЈе због тога протећи прозору испуњеном ликовима свзјих непријатеља, али како своју претњу иикада не остварује, јер Је постала кроз Ловудску школу „савршена трпљењем“, равнодушна према патњама, послушна према судбини, те учињено зло враћа добрим, Јер се за казну брине некз други бог. Она је сва прожета индивидуализмом и уским егоизмом. Ловудски пансион напушта зато што ту људи живе у условима једног варварског режима, а она не мора дал»е да остане у њему. Но кпак, она у извесном смислу сматра тај нељудски поредак као нешто нужно, Јер пошто се она њега ослободила, то не води рачуна о томе да Је тамо остало Још људи, и да he их Још много доћи који he бити мучени као што Је и она била. Жиг који Је у њу утиснула Ловудска школа: мислити само на себе, а не и на друге. Она се задњи пут ceha свога јадног живота када одбија понуђено место васпитачице и напушта Ловуд без речи протеста на инквизициЈу коЈоЈ Је била подвргнута, Јер ју је сматрала као нужну припрему за живот. Њен морал, ма како на први поглед изгледао привлачан, дубоко je прорачунат и ограничен искључиво на личне циљеве. Н»у видимо касније, како caoceha са Едвардом. служи га у свему, подноси његово малтретирање, и покорношћу и трпљењем успева да разбиЈе кору неприступачности на њему, да га начини хуманим и милосрдним, због чега Је он води пред олтар. Али када сазнаЈе аа Је ожењен она одлази од њега. Јер се сада ситуациЈа изметгила: изгледа за њену удаЈу нестало Iе. После разних перипетиЈа она се опет врађа Едварду. ЊоЈ 1е његов живот неЈасан. „Не покушаваЈ да разумеш” каже ЈоЈ он када га она пита за мистериЈу собе у коЈоЈ је затворена његова жена. „Не покушаваЈ.,.”, Јер нећеш успети. Иди кроз живот као коњ са поклопцима на слепоочницама и гледаЈ самоЈ преда се куда те судбина води, Јер 1е само тамо твоЈа cpeha „Чудан човек” Едвард Је претставник горњих владаЈућих, коЈи Је неслеђзн у животу. Јер Је усамљен

Повлачи се у себе, постаЈе „чудан човек” и води особењачки живот. Затвара од света своју жену коЈа је полудела због распусног живота и остаје сам. Жене из његове средине не привлаче га; оне му не могу пружити тражену срећу. Он суcpehe Џен и жени се са н>ом. Едвард само изгледа рђав, а У суштини и по природи је добар човек, али је судбина била немилосрдна према њему. Циљ је, стога, у бури живота, склпњапт се од подводlшх стена. бежати од људи, Јурити бесцил»но пустим пољима, а случа} he послати извесну Џен у сусрет, lep човек није извор своје среће. За њега други ради, а он Једино има да се слепо повинуЈе том врховном мајстору. На тај начин Је кроз њега изражена проповед малим људима. И заиста, први сусрет Едварда и Џен Је судбински и судбопосан. Два пута којим су ишла два паћеника, наједном су се састала и настазила да иду заједно. Бесни коњаник. бежећи од живота јури кроз пусту и снежну пољану и млада девоЈка пробиЈајући се мукотрпно кроз живот срећу се. ОваЈ мирни пут од беде, кроз патњу и трпљење нижих, до хуманости и милосрђа виших. и, наЈзад, до заЈедничког циља до заЈедничке cpehe, могућ Је, Јер Је она прошла кроз „пансион за сиромашне” у коме се „чбија човек, а васкрсава животиња”. Школа у Ловуду своЈим системом „васпитања” имала Је за пиљ да сиромашну децу створи равнодушном тгрема патњама коЈа he их чекати у животу; да их системом казни увери да су неваљала и да су сама крива за све батине коЈе примају, те да их тако „припреме” за живот за чије he недаће сами сносити одговорност; да су глупа, те да не могу себи ништа да помогну (штр. када девојчица даЈе хлеб малоЈ Џеп и то плаћа животом), и да све добро долази од богатих (што је Џен врло цобро ** касније применила); да се труде да буду боља, Јер he им само тиме жизот бити бољи. а ла се у поредак ствари не мешају, Јер то ниЈе њихов посао. Уливали су им апсолутну неопходност трпљења и послушности, коЈом he се најболл изнудити милосрђе богатих. Управитељ школе у Ловуду Је апостол оваквог васгштања. У тоЈ средини делаЈу људи као што Је лекар, хумани посредник између нижих и виших. У филму га видимо као личност коЈа Је у себи успела да очува човека, али човека са благим протестом, са малом улогом и акциЈом. тако да он ничег битног не уноси у ситуацију. Н>еговим се посредством ништа не одлучује; он само статира као неки светлији контраст Он Је ..глас ва-

пајућег у пустињи”, али без швке веће јачиве да га ипак неко не би чуо. Живи у одређеном оквиру, мало ширем. додуше. него остале личности, али га не прелази, и у њему дочекује старост, не ложивљујући ничег новог, каква уосталом. и мора бити историЈа људи његовог типа. • • • У овоме су филму прави живот и људи отсустни као фигуре су ту, али правих људи нема. Он Је сакрио стварност, иако Је независно од жеље аутора филма, овлаш дотакао низ проблема коЈе Је морао дотаћи али их Је истовремено и заобишао, нудећи нам фалсификат, јер шта бива после хепиенд-а у овоме филму? Да ли живот постаЈе бољи? За младенце да, али тиме друштво ништа не добија оно остаје какво Је било и ггре тога. Чиме нас и зашто филм покреће и одушевљава? Шта смо научили из њега? Он ништа не решава, него заташкава проблеме, ограђуЈући се смитпљено од њих. Чињеница је пак да филм врло имттресивно делује, да држи у напетости пажњу публике, да се радо гледа итд. Али све то не долази због неке уметничке садржине, Јер он пре свега нити поставл>а нити решава какав друштвени проблем засновап на неизмирљивим противречнхггима и решавање њихово кроз борбу дакле, у њему нема развојног историског процеса ДР7штва. То баш и олакшава стварање тих филмова, Јер Је много јвдноставније и лакше узети па обрадити изоловано Један лички, нето решити Један друштвени проблем, дати фотографију и, као у овом случаЈу, фотомонтажу стварности. него претставити друштвеие типове. Због тога наши домаћи филмови, налазећи се пред ствврним уметничким задацима, Још не успевају да их у потпуности реше и тиме Јаче делуЈу на гледаоце. Дати лик грвдител>а социјализма или хероЈа из Народне револуцијв много је тежи задатак« него снимити некога са улице у његовом приватном животу. Филмови ове врсте изазивају интересовањв изношењем људи и др» гађаЈа удаљених идејно и просторно од нас, као што би на улици привукао пажњу неки егзотични костим у чијем бисмо посматрању привремено уживали, али не бисмо пожелели да у замену за њега дамо своje одело. Сви ти елементи допуњени изврсном режијом, техкиком, музиком, итд., добијају Један савршен израз, једну привлачну форму, којоЈ у миого случаЈева полази за руком да сакрије своЈу бесадржаЈност, користећи Је за криЈумчарење својих реакцизнарни х идеја. За што се нужно мора удаллвати од ствариости, те такав филм постаје реакционарна класна буржоаска утопиЈа без друштвено-васпитног значаја, јер живот неће вештачка измирења која он нуди, већ „иде ка својој хармонији, кроз трње неброЈених противречности”, коЈе буржоазиЈа узалуд настоји да задржи, проповедањем свога сентименталног и наивног хуманизма, којим xohe да измири експлоататора са експлоатисаним, преиоручујући Једном хуманост и милосрђе, а другом послушност и трпљење, а до стварног измирења се може доћи једино борбом. Радиша ИЛИЋ

Сa изложбе новије француске ликовне уметности

у присуству уметника и осталих културних радника Београда отоореиа Je ових дана у Уметничком музеју на Студентском тргу, изложба аовије францускв диковне уметности. Изложено Је 44 уљане слике. 13 пасгела, 11 гваша и акварела, 47 цртежа и 5 скулптура. Уметнички музеЈ, сасатрао Је за правилно да над својом мначе, непотпуном, строго узевши неповезаном размерно маленом збирком не спроводи идеолошку цензуру. Али све ово што Је изложено карактеристично Је за новиЈу француску уметност, а то h* рећи за развитак у XIX и XX веку, и за данашње уметности у Европи и у свим осталим странама света коЈе улазе у н>ену културну сферу. Изложба новиЈе француске ликовнв уметности he свакако бити прилог дискуеиЈи о правоЈ, хуманоЈ уметности, о социЈалистичком реализму. Изложени радови су из колекциЈе нашег Уметничког музе Ја.

ВЕЧЕ НА ГРАДИЛИШТУ

ПЕСМА НАГРАЂЕНА ДРУГОМ НАГРА ДОМ НА КОЛКУРСУ „НАРОДНОГ СТУДЕНТА” По шасељу студевгском аада вече н дамски ветар подмукло фијуче, и боле кости, m џалтер ме аече, ал' срце крепко, ивдовито туче: Manyhe мпота д ави, многа лета .. Другарском руком далек даа ме тнче , и ја пред оком видшм како цвета око тто данас пупољн кл' икче. Дуваће друти ветровч во дапас, друкча he твелда птице крошњом вити. друкчи he звезда сјај падати па пас, на пас што гасвим арукчи Немо бити. Чудесио ведар, пова град адрашћв, за cpehy људп, у сдпву Комувс. Шумеће младе тополе и храшћа а мога срца затрептаће струве. Па аитам себе: где hy срести ону коју hy тада волети и сиати? На коме лп he седети балкону, каква ли he је вежпост обавитп? Коју he књиту држати ва крилу, ко)е ди мисли распредата тихо? Шта ли осмехом прачат и априлу ш једвом што јој сву дуту зањшх'о? Ох, пе sвам, ве звам. Сад звам само ово кол’ко цигала треба да уградим ; и да то лепо, човечво н вово што око види, ја стварам в граднм. А ano ми малтер руке љуто пече, в што се пебо децембарско мрачв, и што је мрзло, ветроввто вече, в ломпа сипга. ann мари. пгта заачи?

Праппчур ЖИВОЈИНОВИЋ