Студент

ПРИПРЕМЕ ЗА ФЕСТИВАЛ

_На свим факултетима Београдског унивсрзитета се осећа ххво претфестивалско располохење. Прнпреме се на већини факултета успешно завршавају. Културно-уметничка друштва, усавршавају предвнђене тачке, како би остварили дате обавезе. Свечаао отварање Фестнвала Београдског универзитета биће 9. априла. На Фестивалском такмичењу, коЈе he се одржати од 10 до 20 априла суделоваће девет културно-уметничких друштава са разним секцијама, као: хорска, драмска, фолклорна, ликовна. рецитаторска и групе солиста и вокалиста. Та културно-уметничка друштва ће се међусобно такмичити ,док he као лосебне секције наступити Академија ликовних уметности, Академија за позоришну уметност, отсек балета Академије за позоришну уметност, Академија примењених уметности и Музичка академија. Такођс ћв наступати и Културно-уметничко друштво „Бранко Крсмановић”. Клуб младих писаца Је расписао конкурс, како би се најбољи радови на Фестивалу читали.

УСПЕХ АКАДЕМСКОГ ХОРА И ПРОБЛЕМАТИЧАН НАСТУП ФОЛКЛОРА

П рошлог четвртка аред пуном * ■ двораном Коларчевог народног универзитега нахггутшо је Академски хор и фолклор „Бранко Крсманоеић”. Ова приредба је очекивана с великим интересоваљем, пошто је требала да прихаже резултате вишемесечног рада на реализовању нхжих могућности у нашем културио-умегничком животу. Задатаас Академског хора састојао се у цроширивашу репертодрске основице. Поред масовне песме и Мокрашчевих дела, које су неко време домини'рали нашим концертима, оријенггисало се и на друга дела наше плодне хорске литературе. На концерту, поред „Нове Југославије” од Херцигоње и стандардних Мокрањчевих руковети, могли смо да чујемо „Пролећну зору” Јосифа Маринковића, „Јесен” Стеваиа Христића, „Под оном јелом” Петра Коњовића, интересантну „II рапсодију” Скаловског, „Вечерна песем” Емила Адамича, у основи прилично баналну, али' која је, ипак, унела у програм хармонскв елементе западних крајева каше државе и, најзад, „Муху и комарца”, ефектну и сатнричну коштозицију Милоја Милојевића. У реализацији овако обишгог и разноврсног програма, хор је успео. Деловао је свеже, дикамичзш и еледио је врло гипко интенцијама диригенгга. „Нова Јутославија” је звучала снажно и убедљиво, а руковети и раткхадија обиловале су дивним тоноким бојама и складним контрастима. Једнако пластично дат је хумористички моменат у „Мухи и комарцу”, као и жалост „Кооаре”. Било је додуше и понеких слабијих места. У тежим, изразито вишегласним партијама „Пролећие зоре” и „Под оном јелом” било је интонативних неоигурности; извесног лелујања појединих гласова. Није била најбол>е погођена боја гласова у интерстретацији Христићеве „Јесени”, која има извесне елементе северњачког изражајног музичког језика. Каткад боја гласова тенора није била у складу са целином. Богдан Бабић поседује све квалитеге доброг диригвнгга. Има лепе коицепције дела које изводи, одржава добар контакт са хором и делује врло сугестивно. С приличним осећањем мере уравнотежује ефектност са дубином израза. Слабост му је известан губитак контроле над интензитетом стојединих глаоова при наиласку течних партија. Сви гла-

оови се из просторне више димензионалке слике слију у једну раван, остане само утиса/к брзот преплитања које кида конце логичког развоја саме музичке замисли. * • • Академски фолклор имао је далеко тежи задатак. Од простије интерпрегације народких игара прешло се на неку врсту стилизације, како игре тако и музичке пратње. У том циљу биле су расформиране постојеће групе и од најбољих чланова формиране нове које су се претставиле на овом концерту. Биле су изведене три тачке: Буњевачко коло, Велика чочечка игра из „Коштане” од Коњовића и Македонско оро. Ако посматрамо тачке кроз призму постављеног задатка могло би се рећи да је у Буњевачком колу проблем био иајближи решењу, у Чочечкој игри кије уопхлте начет, а да се у Македонском колу пошло погрешним путим. Умерена радња у Буњевачком колу, којом је требало да се оживи сама игра и умерена примена геометриских промена места појединаца и група, све уз поштовање чистоте самот начина играња, деловале су врло пријатно и достринеле да се добије известан утисак целине и заокругљености. Мале неуједначености су можда припомогле да се очува природан и сггонтан карактер игре. Велика чочечка игра кије се уздигла изнад просечких балетских дивертисмана. Са пуно боја, пуно комешања и пуно играча (с недовољно израђегогм покретима) тачка je оставила утисак шареног спектакла. Задња тачха приредбе, Македокско оро, у кореоарафији Тројча Симоновског, промашила је постављени циљ. Ако узмемо извесну театралност бубњара, почетак кола се развијао хтристојно до трвнутка када ое убрзао риггам. Тада су уведени брзи поасреги рукама, нвприродни и сграни духу македонске народне игре. Настало је комешање у коме су неки елементи балетске акробатике могли да изазову пљесак публике, али то ипак не мења чињеницу да је наша народна игра изгубила од своје оригиналности. Посебно треба истаћи слабу пратњу оркестра под управом Вотдана Војновића, Акценти у нашим ригмовима били су испод сваже критике, а разилажење са играчима и бубњарем деловали су на крајњв непријатан начин.

М. Тодоровић

Припрема се изложба радова ликовних секција

У окашру Фестапала бике отвореча шлложба ua којој ke члааовв ликоваих секцнја аојелииих културио-уиетаичких лруштава изложвти своје иајбоље радове. Лшковае секцшје су аајмлађе у нашим друштиима. Њама до ове годшне ашје било аосвекеао д овољао аажле. То je најјасашје докадаво тшме што иа прошдогодиањем Мајском фестшвалу та форма уметиичког стварања ишје аостојала, шако је постојао шзвестаа број иадареиих студеаата. Студенти Академшје лшковишх умет• шости су мното аомотлш v гтварању диковишх секцаја. Најмасовишја секција је у Културао-уметамчком друштву „Слободан Принцип — Сељо", што је доказ да је Комштет Народне омладиве Технмчкр велшке тпколе пружао иајвеку аомок члашошшма у раду. 9 апршла бике отворева азложба у аулш Природно-математшчкот факултета. Најболе радове he шзлататш 22 члааа разашх секцшја друштава ш 28 друтоша студената АкадемшЈе ва прнмењену уметшост.

Момчило Крковић:

Дечак (Оловка)

ФОЛКЛОР ТВШ БОРИ СЕ ЗА ПРВО МЕСТО НА ФЕСТИВАЛУ

U A ЗИДОВИМА просторије Кул** турно-уметничког друштва „Слободан Принцип-Сељо“ окачене су три урамљене дипломе све три са Мајског фестивала. Међу њима је и диплома за фолклор. „Трећу награду добио је фолклор ТВШ код кога се осећала прилична несигурност у извођењу свих игара“ писало је у извештају Фестивалског одбора. Победниди у укупном пласману на Мајском фестивалу нису се моглИ помирити са тим местом за фолклор. Преко лета, на заједничком летовању Друштва, стално је пежбала омања фолклорна група. Када је почела нова школска година група се повећала на 68 студената и одмах су почеле пробе. Добро су се сећали оног „код кога се осећала извесна несигурност у извођењу“ и радили су, Решили су да спремају четири сплета: буњевачки, македонски, српски и ховатски. А да би квалитет игара био што бољи отклонили су квалитетно слабије играче. После два-три месеца рада и вежбања морали су отклонити неке недостатке. Прилично велики ансамбл доводио је често на пробама до непотребних гужви. Због тога су решили да га поделе на две групе, Свака група је узела два сплета. Тако су исти играчи, уместо четири спремали два сплета. Постављање сплетова реметило је често мењање стручних руководилаца. У току године промењена су четири руководиоца. Сваки је у кола уносио нешто ново, нову фигуру, нови корак и тако се сигурно постављање кола реметило. Најзад су и то окончали, Кореографију су узела два студента ТВШ. • * • Тешко је описати како данас изгледају пробе фолклора. Соба где се проба је као и многе слушаонице по факултетима. Ту су кореографи, хармоникаш и играчн, као и у осталим друштвима. А, ипак. има нечег што даје нарочите утиске, изазива осећање колективности и стремљења. То необично је пре свега у људима, у колективу који ту, у тој секцији ради и спрема, таква осећања изазива другарица која је, иако болесна, дошла на пробу. И када јој нису дозволили да игра она нестрпљиво обилази око кола, загледа покрете, пажљиво слуша сваку реч кореографа па каже: Све ми се чини да he се нешто нарочито догодити ако не дођем на пробу, да ће се нешто особито пробати што не смем да пропустим. На другом месту, опет, чујете друга, који, верујући у снагу свог колектива, говори: Ма изгледа ми да нас лажу када кажу да су шумари вајбољи. Па се онда окреће групи друтова, разговара са њима, препире се и закључује; Морам отићи једном код шумара на пробу да их уходим. Тада hy тачно зкати да ли су бољи од нас и ко he бити први на Априлском фестивалу. Преко рада секција, кроз спремање за Фестивал и сам Фестивал им је постао нешто блиско, нераскидиво од њих. У шали говоре да су почели фестивалски мислити. Иду улицом и тек виде неку лепу ношњу и одмах помисле: „Ово би било добро за наш фолклор”. Ако чују негде народни оркестар опет им пада на памет; „Он би мотао добро да нас прати на Фестивалу". Једне вечери, на проби, неколико студената су стајали по страни и причали о фолклору. Преко 30 другова и другарица су вежбали. У средини кола стајао је кореограф, по страни хармоникаш. Играчи су изводили неко македонско коло. Спајали су се у целину, па се раздвајали по двоје, изводили и дотеривали фигуре. > У друштву, које је стајало по страни, одвијао се разговоо. Руководилац секције прича о замишл>епоl поставци кола и још недовршеној реализациlи. А осећала му се прилична узнемиреност у гласу, несрећеност и поглед је често падао на врата. Остали су re сетили да очекуlе гшетсетегика Дргштва са састанка претселника културно-уметничких труштава. Он he лонети вести и знаve како стоlи њихов фолклор, ко је бољи од њих. Око 10 сати претседник се појавио. Руковолилац секције му журно приђе. Ниlе се чуло питање ни одговор, но само кратко; Агрономи! И онда; Шта сада да радимо? Објави да he после пробе бити кратка конференција. Разговараћемо и договорити се. Договор после пробе је стварно био кратак. Фолклорна секција Пољопривредног и Шумарског факултета ,ie засада боља од њих. Они хоће да их престигну. Могућности постоје: имају довољан број сплетова, постављање се довшиава. дисциплина колектива је добра. Дискусије су биле кратке и водиле само једном: шта још урадити да би на Фестивалу фолклор освојио прво место. И док се тако дискутуlе из руке у руку пошла је једна слика фолклор ТВШ на проби Гледали су слику и претстављали бину. ношњу, кулисе и још једну нову диплому на зиду диплому освојену за најбољи фолклор на Априлстсом фестивалу. КУЛТУРА И

Пет секција Друштва „ВЛАДИМИР ПЕРИЋ-ВАЛТЕР“ наступиће на фестивалу

Зоран Петровић:

Упркос свих објекгтних потешкоћа, Културно-умеггогчко друштво „Владимир Перић Валтер“ припрема за Фестизал прилично богати програм. На радним састанцима секција и друштва донесена је одлука да се сви неактавни чланови уклоне како 6и се друштво оспособило за озбиљан рад. На Фестивалу he наступити пет секција ито: хор. оекција за народне игре. драмска, музичка секција и најмлађа ликовна секција. Хор од 95 чланова има на репертоару песме Мокраљца, Горчанинова, Рајичића и македонску народну песму „Марика“ у слободној обради диригента хора Дарка Обрадовића. Најбоља секција друштва ie секци|а за народне игре. Она припрема србијанска, војвођанска и македонска кола. Кореографи су студенти Економског факултета који су се за таl рад оспособили на стручним курсевима. Драмска секција обрађује дело нгмачког писца Брета Брехт „Пушке госпође Карар”, Слабу тачку друштва чине рецитатори и солисти. Ликовна секција he изложити 21 рад. Један од најважниЈих задатакауправе друштва. а и Комитета Народне омладине је да се одожи континуитет у раду и преко лета. како би досадашњи рад омогућио следеhe годиве још боље резултате. Ђ. К.

Цртеж (Туш)

Рад музичке секције КУД „Бранко Крсмановић"

Оркестар f* пуилпрбАша симфониџ В. Muic

У летњем семестру музичка секција је наставила са интензивним радом који је започет ове школске године. Као најважнији задатак, који се пред секцију поставио, био је организационо учвршћењс и попуна новим члановима. Ради што успешнијег решавања ових и других не мање важних питања извршена је реорганизација управе у коју су изабрана још два члана. Данас у оквиру секције постоји симфониски оркестар, који броји 60 чланова и потсекција оолиста. Чланови оркестра су скоро сви студенти са разних факултета, осим неколицине коЈи су морали бити узети у оркестар, јерсвнису могли наћи сгуденти којисвирају извесне инструменте (у-главном дувачке). Оркестар je узео у свој план да стгреми три дела, од којих је једно скоро потпуно обрађено симфонија у Д-дуру од стаpor чешког мајстора Јана Вацлава

Миче. Осгала два дела су кончерто гросо од Кореша и кондерт за виолину и оркестар од Вивалдија. Оркестром диригује са пуно љубави друг Петар Николић, члан Радио оркестра. Поред оркестра и солисти су nojaчали своЈ рад, нарочито уочи Априлског фесгивала. И ова потсекција је, такође, проширена са неколико нових чланова. Осим прилремања фестивалског програма, солисти су припрвмили више краћих комада које изводе хао гости на ттриредбама разних факултета. На таЈ начин они решавају један од врло важних задатаха Друштва ширење музинке културе и популарисање уметиичке музике међу студентима. У охвиру потсекције солиста валазе се и имтензинно раде два гудачка квартета. Поред рада на уметвичком пољу у секцији се све више развија и друштвени живот, нарочито организовање колективгних посета концерата и биоскопа. У циљу што живл>ег рада и исправљања грешака и пропуста потребно Је да такмичење постане сталан метод рада и у овој секцији, као и у целом Друштву. Ово стоЈи као наЈважниЈи задатак пред агитпроггом оекције. Путем такмичења he миоги поједикци стећи више погстрвка за рад, као и поједине деонице или читава секциЈа. Такмичење he одитрати значаЈну улогу у даљем раду. • • • У недељу, 2 априла 1950 и у петак, 7 априла 1950 приређује музичка секција своје претфестивалсхе концерте, На ттрвом, коЈи ће се одржати у сали Довса културе у Лазаревићевој улици, наступиће солисти, а ва другим, у сали Риунионе, настуттиће оркестар и гудачки квартети. В. К.

Момчнло Крковић:

Портрет (Глнва)

Фолклорна секција КУД-а „КРСТО БАЈИЋ" позвала је на такмичење остале секције

Један од најбол»их чланова фолклора. друштва „Крсто Бајић“ је у ште секције позвао на факултетској конферекцији све остале секције друштва на такмичење. Секције c© спремаlу за Фестинал. Налазе се непрестано сви на окугту: свака J© гекција заокупљена својим радом. Док хорска секција врши npcGjr. фолвслореа секциЈа под оуководством кореографа, који мотри живу игру, увежбава кола, Кад се погледа састав секције фолклора Филозофоког факултета види се да су то углавном чланови актива књижевности I и П године. Од 11 паровадевет ]е из тот актива. Да ли ово ггоказује да на активима романске, германске. филозофске и групе историје уметности иема л»уди за фолклор? Ово јасно доказуЈе крајњу аљкавост руководства ових актива. Треба заинтереоовати људе који имају смисла за наше вародне игре ако желимо да нам фолклорна секција буде и по масовности Једна од вајбоЈвих унутар друиггва. В. Т.

НЕМИРНИ ЉУДИ

(ПРИПОВЕТКА НАГРАЂЕНА ПРВОМ НАГРАДОМ НА КОНКУРСУ „НАРОДНОГ СТУДЕНТА”)

Немиран је човек био тај Милун Митровић. По некад се само наоблачи, постане тмурно-озбиљан... А иначе.... Оа је сам причао како је, као млад чобанин, вашао једном чобане у Катунима младића и девојку који су спавали у трави једно поред другог додирујући се леђима. А њему ђаво није дао мира. Извуче он иглу сшанчару коју је стално носио са собом, па зашије опутом чобанинове сукнене чакшире за сукњу заспале девојке, Затим се поизмакао и опалио из пушке подвикнувши: т* Аха, аа... пуст оста! Недајте, људи, одвуче овна, мрцина једна. Јадни чобани трљлше из сна, па како су били Једно при другом зашивени, падоше и склупчаше се у гуку. Пошто се некако отпегл»ао, чобанин je гонио Милуна добрих пола сата кроз планину. Други пут се Милун пришумао поред живе оградв до ливаде Жарка Почуча. На покошеној трави крај мрглина спавао Је Марко отворених уста poj мува му се накупио око бијелих брка. Милун се наднио над њим, na из свега гласа залелекао да се чуло чак у Растовац. Скочи Марко бунован, дрхти од старкхгги, чуди се шта је. Мислио сам вели Милун озбиљно да тв је кап убила. Ено оне вране бјеху пале на тебе... Помислиле, ваљда, да си костур толико си се сасушио од цркавице стрепећи да ти аргати не украду што са имања:... не ваља ти посао, дједе, богат си као манастир, а једнако цицијаш... Кад Је за то чуо отац Милунов, стари Крџа, ћутке га Је пререпио два пут по бубрезима држалом од мотике. Тиме Је уЈедно Милун добио и за онаЈ савјет Марку Почучу који га Је учио да напуни уво коњским мувама да би излијечио глувоћу. Оно, суцкало ce по селу да je Милун Једне ноћи привезао Јагњећу џигерицу за конопац од звона на цркви изнад Растовца. Кад су око поноћи пси нањушили месо и почели трзати скачући, настало је такво звоњење да су растовчани, жене нарочито, циЈелу ноћ пробдЈели крстећи се и нагађаЈући коЈи се то светац на њих разрдиа Међутим, Милун је одлучно одби Јао да се њему то припише

Иначе, пошто се вратио из Америке постао је он један од најомиљенијих младића у Растовцу, чак и у Љутом Кршу, а у Кобиљем Долу поготову. Причао је мало, али је зато умео као какав старац да развезе уз гусле о Старом Вујадину, Јанковић Стојану, Бају Пивљанину, о чеву равном гнијезду јувачком. Бистро је то дијете, говорили су сел»аци да стиснеш шаку потодиће што држиш! Него је немирно... С друпггвом је које му не приличи... Покојни Крџа је био најпоштенији сиромах у селу... А ево како се Милун окумио са Јанком Почучом. Било је то негдје годину дана пошто се вратио из Америке. Као обично, једног пазарног дана сједио је он у кафани градској са Јанком, Крстом Јабучићем и Душаном Боричићем. Подргријан ракијом Почуч је причао. ... А ја сам, људи, гледао у Калифорнији нећете ми вјеровати гледао сам кртолу колико цијели Дурмитор, ако није била и виша... те дођоше инџилијери, који су туда градили пругу, да разбију ђавола... Али оћеш кртолу ни шенути с мјеста! тада они насложише динамита и пробише тунел да не прећерам од Једно тридесет километара кроз н»у... Ама, може ли бити Јанко, по богу си нам брат?! зину од чуда Крсто. А да; Што си ти мислио? С поуздаљем упита Јанко савијајући цигару. Имају људи направе за што год оћеш._Да ми Је оне њихове машине узорао бих цјелу Бјелопавличку равницу за два дана... бих сву... Милун се смјешка, суче танки брк; испи чокањ па рече: Ја сам тих дана био у Чикагу, Одох с неким •” фабпик^... кад тамо хиљаду ковача кује котао... како да вам престааимТ... Ама сва би Црна Гора у њега стала... Зашто ће им толико, Мићо, ако за бога звав?! припита Душан Воричић... Зашто?.. лахо је то знати.., да сваре сну кртолу што је Јанко кроз н»у тувел пробијао... Сви ућуташе у ведоумици. Крсто Јабучић ке издржа вего се искези, као расЈечени зрвли ппшак, показујући разломљени плот жутих зуба. Јанко Почуч увријеђен до два душе, насрну преко стола на Милуна.

Дискусија младик лисаиа У уторак, 28. Ш. 1950 r. у Клубу младах пшсаца Београдског увшвер • дитета, Баккавска 4/IV одржакв се даскусвја о радовима Владете Ву ковика, Јелшце Вужетик а Златибора Поповака. Почетак у 20 часоаа. УПРАВА КЛУБА МЛАДИХ ПИСАЦА