Студент

АПРИЛСКИ ФЕСТИВАЛ

Корените друштвено-економске промене С' нашој земљи израз су велике револуционарве борбе за изградњу социјализма код нас н за одбрану слободног културног и политичког развитка сваког народа. Културно-уметничком животу и раду придаје се велика важност. Међутим. не обраћа се пажља само на одгајање професионалних ансамбла, него и на свестрано продирање уметности у широке народне масе путем организовања синдикалних и омладинских уметничких друштава. Колективу културно-уметничких друштава Београда припадају и факултетска друштва универзитета. која he ускоро да прикажу своју умешност аа Априлском фестивалу. На Ш пленуму ЦК КПЈ друг Ђилас је рекао: „Ми треба да васпитавамо слободне социјалистичке људе, људе који смело и одважно мисле и раде, који су широки и разноврсни по схватањима, а пе људе чији he умови битн потшишани на исти начин’’. Културноуметничка делатност на нашем Универзитету је скроман прилог том великом делу које стоји пред читавим нашим вародом. На овогодишњем Фестивалу, који ће се одржати од 9—21 априла учествоваће девет факултетских друштава, централно друштво Београдског универзитета „Бранко Крсмановић” и четири уметничке акадгмије. Ови културно-уметнички колективи v облику конкурсног такмичења даће потстрек за још масовнији развитак културно-умет. ничке делатности на нашем Универзитету. Бесумње овоголишњи Фестивал је велики корак напред од прошлогодишњег и у складу Је са општим развитком наше земље на читавом плану социјалистичке изградње. Користећи сва лосадашња иску. ства, Народна омладина Београдског универзитета. великих школа н академија свесна је од коликог је значаја рад међу студентима на културно-«' т метничком пољу. У жељи да свој рад ослони на све по. зитивно што је створено током целокупне богате историје ваших народа, као и на оно што је позитивно у светској култури, наши сту. денти су ове године пришлн ширс избору репертоара. У почетку школске године требало Је учврстити друштва. а нека чак и поново формирати, јер су се захваљуЈ~ћи неправилном односу према културно-уметничком раду факултетских руководстава после прошлоголишњег Фестивала распала. Већина друштава по свом саставу није испуњавала све услове који се од једног друштва захтевају. Ни једно друштво није имало драмске секције тако да на прошлогодишњем Фестивалу та грана уметности није била уопште заступљена. Стручним руководиоцима (диригенти. кореографи итд.) бнла Је сасвим препуштена реперторарска политика без неког договарања и плана. Тако се десило да су многа друпгтва спремала исти програм, а то је довело до честих понављања ис. тжх тачака на фестивалу. Искуство од прошле годиве послужило Је као упозорење да се то исто не деси ове године. Као добра форма борбе против слабости те врсте показали су се састанци и стручна саветован>а са диригентима, кореографима и режисерима. Стручно саветовање диригената посл~жило је у одабирању репертоара. На том саветован»у диригенти су предложили вигое хорских композиција, дискутовали о њима и изводили поједине ставке на клавиру из тих понпозиција. Захваљујући таквом озбиљном из. налажењу репертоара, наши хорови данас имају увежбане просечно по три уметничке песме наших

најистакнутијих композитора: Мокрањца. Маришсовића. Коњовића, Готовца. Данона, Христића, Милојевића, Манојловића, БаЈнћа, Херцигоње, Адамича, Славенског, Одака, Логара и младог композитора, студента Музичке академије, Дарка Обрадовића. На стручна саветовања кореографа наших фолклорних група позивани **' наши најиетакаутији кореографи, коЈи су помогли у отстрањивању многих слабости на том пољу уметничкрг деловања. Ове године осам наших факултетских фолклорних грува спрема 26 сплетова и то из следећих кореографских области: уже Шумадије, Ниша, Врања, Пос&вине, СлавоннЈе, Војводине, Македоније и других. Драмској уметности ове године посвећена је нарочита пажња. На том пољу наша друшта нису имала никаквих исвгстава. Интересовање за ту грану уметностм код студената било је велнхо тако да су одмах после оформљења драмских секција драмски колективи сахи давали предлоге за репертоаре. Кроз неколико стручвих саветовања руководилаца драмских сехцмЈа и режисера, скренута Је пажња појединнм колективима на скромвиЈе покуша Је. Ове године ва нашем У. ниверзитету ради девет драиских група. Од драмских писаца заступљени су Гогољ, Чехов, Горки. Моли Јер, СтериЈа, Нушмћ и Брехт. Неискгства наших иладих драмских колектива, удружена са мно. гим материЈалнмм потешкоћама (набавка костима и декора. могла бк онемогућити неким од тнх колектива да иступе на такмичењу овог Фестивала, али то nehe сметати њиховом даљем раду на уметиичком усавршавању и постепено откла. њање тих потешкоћа. у оквиру драмских секцнја спремане су рецитације и уметнмчко читање. За разлику од прошле годиве рецитациј« и одабрани одломцн уметничких дела показаће озбиљи*' ориЈевтациЈу на нашу народну поезиЈу и прозу уз широки избор разннх домаћих и страних писаца. Код централног друштва Београдског универзитета „Бранко Крсмановић” основан је ове године симфониски оркестар који ће први пут иступити на Фестивалу. Поред овога биће повећан број солнста у порећењу са Мајским фестивалом 1949 године. На конкурсном тахмичењу гчеотвоваће око педесет солиста вокалиста и инструменталиста и тринаест солиста народним инструментима (гусле, фрула, гајде итд.) Такође биће више изведено балетског програма са балетским тачка. иа. Уз балетски отсек АкадемиЈе за позоришну уметност иступиће седам тачака факултетских друштава. Делатност културно-уметннчких друштава проширена Је н радом ликовних секција. Основане ове године и г сталној оскудици материјала (папира и боја) ликовне секциЈе су ипак имале успеха. Њихов рал биће одражен на изложби која he се отворити у аули Природноматематичког факултета са 23о ликовних радова, студената разних фа. култета слихара к ваЈара. И Клуб младих пмсаца Веоградског увнверзитета учествоваће на конкурсним такмкчењнма. У окниру Фестивала одржаће се дие литерарне вечери на којима ће читати радове 16 чланова Клуба. А ових дана изаћи ће из штампе и Збориик радова младих писаца Београдоког универзитета у коЈем h« битн заступљено 30 писаца прозе, песама и есеја и 13 ликовннх прилога студената АкадемиЈе лнковних умвтности. Поред наших културиоуметничкнх друштава студената а. матера ва Фестивалу he учвствовати и 4 уметничке акадеииЈв и то Музичка академија са симфони-

ским оркестрои. Академија за noзоришву г-метност са групом рецж. татора народне поезиЈе, АкадемнЈа ликовних уметнсти н Академнја за пркмењену уметност са више радова на изложбн. Кроз овогодишњи Фестивал Народне омладнне Београдског уциверзитета, великих школа и акаде. миЈа биће изрвжена жеља нашнх студената за Још већии н свестраннјнм образовањем, унапређивањем и продубљавањем културних тековина ваших народа и упознавањем са културом читавог напредвог човечанства. Кроз фестквалска так. мичења Још ће се више учврстити и развитн ближи и присниЈн олнос измеђ” друштава секциЈа и nojeдинаца развиће се такмичарски полет коЈм значи развијање љубавн према културно умвтничком раду, узајамном поштовању уметничких квалитета поЈедхнаца, секциЈа и друштава.

ПРОГРАМ АПРИЛСКОГ ФЕСТИВАЛА НАРОДНЕ ОМЛАДИНЕ БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА

9 х 10 апркл 1950 r. 9 АПРИЛ у 11 час. отварање хзложбе у аули Пркродно-матехатхчхог i 1 факултета. у2O час. свечахо отварање Фестквала сала Коларчевог на- !' родног унхверзхтета. 10 АПРИЛ ФОЛКЛОР конкурслх иступи сала Коларчевог вародног 1| универзмтета, почетак у 9 час. Иступају: i; КУД „Сон>а Маринковић“; - ji КУД „Владимир Перић-Валтер“; КУД „Жикмца Јовановић Шпанац“; Гуслар и хармоникаш КУД-а „Владимир Перић-Валтер"; I Тамбурашки оркестар н фрулаш КУД-а „Жикица Јова- [ новић“, конкурсни мступи сала Коларчевог народног универзитета, почетак у 15Л0 час. Иступају: КУД „Слободан Принцип-Сељо**; КУД ..Владимир Перић Валтер"; КУД „Жикица Јовановић Шпанац". Вечерња приредба у сали Коларчевог народвог универзитета. 1 иочетак у 20 час.

Избори су потврдили неизмерну снагу и величанствену способност народа и Партије

Прошли избори истакли су неизмерну снагу и величанствене способности наших народа и Партије великом победом над двоструким непријатељима. Псбгдом, над остацима старог поретка, старим буржоаским тендеицијама, који Се последн>им, али жилавим, трзајима борв гтротив новог, и над новим непријатељима који старомодним начинима, реакционарним и коизервативним схватањима покушавају да онемогуhe изградњу социјализма код нас потврђена је прогресивна и напредна линија социјализма, а заосталост, преживелост и реакционаркост схватања наших противника. Они су значили и, не само. потврду нашег досадашњег пута, него и корак напред у осигурању изградње тог пута, а то значи високу политичку сзест наших народа и њихову решенсст да: .. јачају диктатуру пролетаријата, односно социјалистичку демократију, стално проширујући њену масовну основу то јест: демократизујући је из нутра борбом против буржоаске реакције, бирократизма и увлачењем маса у управл»ање државом и привредом развијањем њихове иницијативе. Наши народи нису сумњали у сво ју победу. Нису због тога што она није осигуравана само за време изборне кампање, него много рашце. Нису јер су у нашој досадашњој изградњи нашли најдоследнију примену иачела и принципа истинске социј а листичке демократије, отјеловљење свега оног прогресивног у социјализму, реално остварење својих идеала. Према томе та победа била је осигурана још у току иаше Народне револуције, социјалистичке изградње и испуњења Петогодишњег плана. За Савезно веће гласало је 9,059.113 бирача. Од тога за кандидате Народаог фронта 8,445.988 или 93,23°/#,' За НећЗ народа је укупно 9,586.832 бирача. Од тога за кандидатв Народног фронта 8,463.368 изш 93,42о/о бирача. За Народни фронт гласала је огромна већина. Гласали су сви овси хојима на срцу лежи истинска демократија, равн-оправност народа и жеља за срећан живот радних људи. А то су, код нас, милиони радника, сељака и интелектуалаца који аалажу све своје напоре да претворе своју земљу у развијен и плодан врг. Гласали су они који су ce борили за прогрес, лили крв за нашу Народну револуци|ју, који се и дакас борв за њу и лију зиој »а иопуњење програма социјализма. Гласали су смело и одважко и потврдили своју решеност да наставе, баш тај пут изградњв, свесни и еслкких тешкоћа, првпрека и окршаја на које he још на том путу наићи. . Било је и непријатеља. Да he их бити у то нико није сумњао. Да he их бити мало исто тако. Избори су омоиућили и империјалистичким мрачњацима и информбироовским контрареволуционарима да измере својв снаге у Југославији. „Опозиција 1 ’ за коју се интересују, империјалисти са Запада и „здрвве сваге” за које се интересују информбироовци са Истока гласали су 26 марта на једно исто место, у суштини, за једну исту ствар. Они су гласали: или за ропски јарам капитализма, разуме се, не да га себи ставе на леђа, него на леђа радног народа, или за слепо рабаћење под неравноаравним, нехуманим и неморалним командовањем „водећих” и „изабраиих” партија и држава, какво се данас намеће многим народима источнодемократских земаља. Зато није чудо што је тих бедника, са обе стране, било мален и незнатан број (нешто више од ?•/# гласало је против). Није јер се наш народ, руковођен Комунистичком партијом, у току Народне револуције и досадашње изградње социјализма научио и искусио да својим сопственим очима гледа на стварност и својим сопственим снагама изграђује своју будућност. Његово дугогодишње револзгционарно искуство научило га је да је такав пут, начин борбе и изградње био једини правилан и могућ. Због тога је он очитледно, јасно и убедљиво и гласао за њега. Ми се данас налазимо пред великим задацима ооцијалистичке изградње, које уз велике тешкоће треба остварити, Захваљујући ушеигном извршавању Петогодишњег плана развитак основних производних снага у нашој земљи условио је и развитак целокупног друтог привредног и културног живота, што значи да новоизабрана Народна скупштина мора новим мерама осигурати још складније делање целокухшог државног апарата. Очекујв се да he Влада пред скушхгтну изаћи са предлогом такве реорганизације Савезне владе, која he бити употпуњавање реорганизације која 1е отпочела на последњој седници Президијума одржаној после распуштања старе Скупштине, а та реорганизација у суштини значи лаљу дијалектичку примену начела марксизма лењинизма на конкретне услове социјалистичког развитка ФНРЈ. Она како су досадашње мере псжазале значи консекветно испуњавање принципа демократије, ооцијалистичке самоуправе, децентрализације државне управе, а то значи укључивање широких маса народа у управљање државом и привредом, борбу прстш бирошсратизма, централизације и тенденције ка моиополисању управе у рукама бирократске касте, какво Је данас карахтеристично за СССР и његову политику: привредву и државну у односу на земље народне дешжратијв.

ЗА БОЉУ ОРГАНИЗАЦИЈУ ЛЕТЊЕ ПРАКСЕ Размештај студената за праксу треба извршити што пре

Дрошлогодшиња летња цракса показала je, уз добре резултате, rtpe сзвга надавољно приггремање и организадију. То ce одразило у малом броју осигураних места и непознавању карвктера предузећа у које се одлазило, тако да су се студенти враћали са прахсе, јер их предузеће иије могло примити или нису могли ништа да науче и користе. Деканати факултета нису дали програме (осим Грађевинског и Технолошког) и није се зтало шта се мора прећи за месец дана црахое. У многнм предузећима студенти нису добили пспребну помоћ и није било координаццје рада измвђу њих и стручких руководилаца, који су оматрали да за рад са студентнма немају времена. Због тахвог нетгравилног односа студенти су били техничка лица, као например студенти Природно-математичког факултета, који су помагали професору у изради његовог пројекта. Радно времв за студенте кије било одређено, па су, иа пр. студенти МВШ радили по 10—12 сати дневно и кису имали времена за писање дневиика и елабората. Нека предузећа и мииистарства задржала су дневнике студената, а ки до данас нису послала своја мишл»ења о раду студената за време летње праксе. Питање стана и хране није било решено у многим предузећима студенти су живели под врло тешким условима. Награђивање се није вршило правилно. Да би се што боље и ефикасније

решила свџ та ттитања и ове године цракса имала још боље резултате, по факултетима су основане комисије у које су ушли цретставеиици професора и сгудената. Камисиое имлју задатак да промалазе места где би се могло иЈш на праксу, да се брину да их буде довољан број, да одреде на време раоторед за праксу и дају програме за материјал који се мора прећи. Међутим, показало се, да питање вршења праксе, однос огручних лица и њиховог повезивања са студе«тима итд. не могу решигги саме комисије. Тада је Комитет за научне установе, Универаитет и високе школе НРС дао ггредлог да ce одрже савеговања по факултетима. Она решавају све ттроблеме, јер на саветован»у учествују претставници Комитета за научне установе, Универзитет и високе школе НРС, Савезног министарстаа, претставници привредних предузећа, школских власти и руководиоци прошлогодишњих група студената на пракси (где их ie било много), или сви студенти који су бшш ка пракси. Саветоваша су почела средином марта и одржана су готово на свим факултетима. На факултетима ТВШ саветовања су, угланном, успела. Студенти Машинског факултета гфедложили су на саветовашу, да се на цракси пишу елаборати. Студенти Геодетског отсека Грађевинског фахултета сматрају да је најбоље да се пракса врши по бригадном систему у коlем he учествовати

и наставиици. Комисцја Елвктротеосиичког факултета још 'кије нашла потрвбвк број места, дек је резултагг на Твхиолошхом фаЈултвту mhopo боллс. Оеци већ имају распоред оде и када he студеити ићи на праксу. Врло добре резултата показале су камисцје Ветервшврског, Шумарскот, Природно-математичког факултета, којв већ доволлн број места. Медицивски факултет добио je иавестан број места, али то још ниje довољно, иако ће црансу вршити у две смене. На саветооааљу је присусгвовал<> мало сгудевата. Та грешка је резултат немараог односа организадије Народне омладице, иако тсш питвњу треба посветити вгише пажње. Студенти Екоиомскот и Правног факултета нису дооад вршили летн.у прахсу, па нису ни одржали саветовања, али се оки такође припремају. Прошле године је група огудвната Правног факултета, стипвндиста Јавног тужиоштва као и студенти Економског била на првкси, По повратку са праксе они су предали Деканатима предлог да ce пракса врши после треће годинв, што је и усвојвна Како прошле, тако и овв годинв Комитет за научне установе, Универзитвт и виооке школе НРС издао је Правилник о вршењу ххраксе у којем дајв сва објашњења у вези с пракоом. Према том Правилнику радно време за студвнте на пракси је шест сати, а два he сата употребити за писање елабората, дневника и израђивање пројвката. Првдвиђа се да студенти IV годиие имају обавезну праску два месеца, да студенти Природно-математичхог факултета 111 годиме хемиске, минеролмцке, геолошке, метеоролошке и астрономске групе и студенти Филозофског факултета групе за дефектолотију, предшколско и ваншколсхо васпитање исто тако иду на гграксу. Прошле године пракса за те факултете није била обаввзна. У Правилнику ce тахође говори о обавезном писању дневника, о седшсчним семинарима, које he држати стручни руководиоци предузећа са студентима, да би се они што више користили првксом. Прошлогодишњи програми за црахсу нису били обавезни, али сада Правилник одређује изра-ду програма за све факултете и хтрадвиђа, да се они ставе студентима на ув&ад месец дана прв гграксе, да би се могли довољно спремити. Правшшик затим предвиђа колоквијуме профеоора са студентима после обављвне праксв, на којима he се проконтролисати знање које су стекли. Ипак, Прашилник не спомиње материјално осигурање студената за време праксе стан, храну и награђивање, премда се прошле године на тим питањима много грепхило. На саветовањима су уочени ти недостаци и дати предлози претставницима Комитета за научне установе, Универзитет и високе школе НРС. На саветовањима се говорило о недоваллЈОј помоћи Комитета Народне омладиие комисијама за прахсу, који не ххоклањају довољно пажње раду комисија, не помажу руководиоце и често их мењају као што је случај на Цриродво-математичком, Блектротехничком, Архитектожгком, Геодетском и Рударском факултеггу. Летња пракса је једна од мера за унапређвњв наших студија. Сжрха је, да се студвнти, и већ у току студија упозкају са проблемима који се јавл»ају у првдузећима и да сами учествују у решавању и доиошењу закључаха. В. Ст.

Друг Тито испоручио поздрав студентима I године Медицинског факултета

Пре неколихо дана Душаака Поповић, студенткх&а медшрше била је примљена код друга Тита. Том приликом је Маршал испоручио срдачне поздраве студенткма прве године, ннтересујући ое за услове рада под којима су постиглн високе резултате. На свечаној конференцији, одржавој краЈем марта лрутарица Је усмено испоручила поздраве, коЈе су друговн бурним аплаузом и скандирањем другу Титу примилм. ★ Констатовати данас успехе студената медицнне прве годиие Је врло лако, поготову када се имају у внду резултати постигвути на испнту нз физике, на колоквиЈумима и на поЈединим курсевима. Алн Је сам пропес прхпрема&а и организовања другова текао друкчије. Увести у рад и живот факултета студенте прве године Је прилично тежак задатак, коЈн је орпЉнзацхЈа Народне омладине МВШ са успехом репшла. Алн Је, ипак, проблеме организаЦионог сређнвања (стварање актива н подгрупа, уколхко су првн глоиазни за неке вежбе), као н систем учења (прелаз од средњошколског начина учења на студиозав рад) морала прва годнна сама решити. УживаЈући подршку организације Народне омладине школе, прва гоД»на Је одлучно стала на пут сваком саиовољном прелазу из једног У други актив. На тај начхн, још од почвтка школске године. прва roдива Је организационо била сређева, тако да је сва пажња бнла сконцевтрисана на систем учеља. Несумњнво да Је руководство, у прво време, нанлазило на тешкоће. Прићм сваком појединцу, указатм му помоћ, упутити га на рад све су то били проблеии за руководство. На састхнцима годиве претресанх су

сви методи рада али Је. ипак, основна форка учења, индивидуални рад иајвише наглашавана. Међутим, ни ту вије ишло глатко. Млади студенти, тек изашли из средњошколских клупа, најчешће су падали у две крајности: или су се губили у обилноЈ литератури, или су наставили средњошколски начил учења, Па ипак их уредба о полагању физике у Јаиуарском испитном року (што се дотле није практиковало) нкЈе затекла неспремне. Она их је само оријентисала на интензивнији рад. То је постигнуто захваљујући пре свега, руководству годиие, коЈе Је на време указало ва последице веозбиљног односа према учењу и руководству школе, коЈе Је на време указало другарску помоћ студентима прве године. А како су то искористили студенти прве године показуЈу резултати са испита: 80*/* студената положило Је физику са средњом оценом 7,30. ★ Свечана конференција на ггрвој години, одржава поводом узииања обавеза о побољшању квалитета учења, добила Је Још свечаниЈж карактер испоручивањем поздрава друга Тита. Пламеп одушевљења захватио Је све студентс. Ма да то није први случај да се напш највиши руководиоци живо интересују за рад студената, нпак су поздрав друга Тита, студенти прве године схватилк и као позив за систематскиЈн рад, за више знања, за бољу припрему внсококвалификованих стручњака. Јунски испити ће најбоље показатн одговорвост т давању обавеза ДРУгу Титу. М. Ђ.

flfcpT ФАШИЗШS *■* СЛОВОДА НАРОДУI ОРГДН НО СРБИЈЕ НА БЕОГРАДСНОМ УНИВЕРЗИТЕТУ И ВЕЛИНИМ ШКОЛАМА ГОДИНА XII БРОЈ 11 3 АПРИЛ 1950 ГОД. ЦЕНА S ДИН.