Студент

О самосталном раду над књигом

У једном од ракијих бројева нашег листа било је речи о систему учења уопште. Надовезујући на то, ми у овом чланху разрађујемо питање самосталнот рада над кшигом, као битног елемента систематског учења. Ц Није ретка појава да се студенти = у учењу оријентишу на разне круЦ жоке, групе и томе слично. Групио Ц учење било је, кратко време после = ослобођеша, бесумње, корисно и чеg сто једиио могућ начин учења. Ме= ђутим, у данашн>им условима, када Ц скоро за све предмете имамо уџбеg нике и обимну помоћну литературу, = учење у кружоку може да служи = само као дсхпуна самосталном раду. Ц Ниједан студент који не изради свој Ш метод самосталног рада над књигом Ц не може успешно да студира. Због Ш твшкоћа на које се неминовно мора Ш наићи у почетку самосталног рада Ц над књитом, никако се не сме одуШ стати. Да би се учило, треба знати ц учити, а то се у највећој мери поШ стиже оотктвеним искуством. Ш Сада се поставља питање: „Од чеЦ га зависи успех самосталнот рада = над књигом?” Ш Пре свега, да би имали успеха у Ш раду ми морамо умети самостално Ш сакушвати знање и усвајати научии | метод, а не узимати га као готов. Ш Лењин је често истицао ,да је неопЦ ходно, пре свега, учити се читата... = и схватати прочитано 4 . Шта то знаШ ни? То значи да морамо материјал = књиге дзгбоко схватити и прерадити Ш у сопственој свести, па на основу Ц тога изградити оопствене погледе и = уверења. Ш У свакој умној делатности треба = ићи поступно. То је један од најнеШ опходнијих услова без чега Се не Ш може очекивати нккакав успех ни = прк самосталном раду над књигом = Увек морамо изучавати најпре = основне науке, па онда поступно = ићи на њене ..светле врхове” Ми Ц морамо тежити за тим да имамо та|кав процес учења који ће ое одвијати од лакпгег тежим, од простог

сложеном. Тако, на пример, ако учимо политичку економију ми не можемо прећи на изучаваше друштвено-економских формација ако претходно нисмо у суштигни схватили учење о производним снагама и продукционим односима и њиховом међуообном односу, примарност бића т.ј. економике над идеолошхом изградњои и т.д, У том ггрескакању површности лежи узрок зним честим жалосвим појавама на испитима када студенг, такорећи, из душка издекламује одговор на rorraње, и при том ипак огкрије незнање најелементарнијих појава и ствари. Успех самосталног рада умногоме зависи и од личног плана. У добро разрађеном плану морамо приближно одредити за које ћемо време изучити поједине делове предмета, приближно да предвидимо потребан број часова за поједине теме, за прављење прибелешки и томе слично. У борби за остварење постављеног плана не смемо дозволити никакзо поремећење у раду, већ морамо наћи времена за његово оствареше, као и за остварење сваког друтог задатка. Свако одлагање и чекање на пеко „слободно време” неизбежно доводи до неуспеха. Читаше мора да буде усмерено једном одређеном циљу Ми морамо увек тачно знати шта хоћемо да постигнемо и, према томе, постављати задатке. Није ретка појава да се ради без јасног цил»а, да се прелази с једне кшите на друту, од чега се нема баш кикакве користи. Од постављеног цкља зависи и како ћемо читати књиту. Јасно Је да се свака књига не може читати на исти на'шн. Тако. на пример, друкчије ћеvro прићи читању основне. з друкчије дооунске литературе. Поред тога књига се може проучити, про-

читати или, пах, само прелистати. Зато ахо смо решили да књигу треба проучити онда не смемо одустати од ггретходно постављеног циља. Поставља се питање: да ли материјал треба учиги у целини или по деловима? Најпродуктивнији начин учења је учење у целнни уколико материјал није обиман. Међутим, у случају да је материјал и сувише обиман, онда је најрационалније учење по логичкм заокругл>еним деловима. То нам показује и научнопсихолошки пример у погледу дужине задржавања; ако је материјгл научен по логички заокрутљеним деловима то се по истеку од године дана у свести задржи 23°/» научене матеркје, а ако је научено ло деловима који су вештачки подељени задржи се свега 12V». Узроци оваквог памћеша састоје се у томе што је учење гк> логички заокругљеним деловима равномерније, и што је цео материјал учења обједињен једтгм смисаоним садржајем. У току читања наилази се на низ тешкоћа; не може се уочити основна ашсао или одмах схватити поједина места. Лењин је истицао да сва места нису подједнако разумљива. па каже; „Не треба се збунити. jep дело неће бити јасно чим се прочита. То се дкоро никад није десило ниједном човеку Али, враћајући се на њега доциије, када се интерес буде ттробудио, ви ћете доћи до тога да га рвзумете већим делом. не у потпуности.” Зато у таквим случајевима треба неразумљива или неlасна места назначити па се кроз извесно време по неколико пута поново вратити на њих. У вези са овим поставља ое питање како треба читатн лагано или брзо? Од тога

како човек чита уиногоме зависи гтрихватаже садржине прочитаног. Француски академик Фаге формулисао је приндип лаганог читања. „Треба —* каже он читати врло лагано, увеас лагано све до последње кнлге која је достојна да је прочитате.” Међутим, овај поглед не мора да буде увек потпуно тачан. Као што знамо ЛетБИН је, на прагмер, читао врло брзо а уједно и темел»но, али је он оно што је хтео да упамти записивао у свеску и више се пута поараћао и то поново читао. Битан услов да би се један предмет проучио јеоте да у њему откријемо интересантне стране, да имамо интерес за изучавање. Не ради се овде о обичном, што би рекли, интересу „од спорта”. Не, овде се мисли на темељно, страствено проучавање материје. Само онај који се са највећим интересом и озбиљном вољом прихвата неког предмета, страствено се у њега заљубљује стално о њему мисли, успеће да ое попне ,до сјајних врхова науке”, како то каже Маркс. Класици марксизма-лењинизма били су уједно страсни најгчници који су сагоревали на послу. Само тако могли су остварити велике задатке које им је поставкла историја, а које су и они сами себи поставили Није случајно да Маркс, прилкком једне друштвене нтре, на гштање своје кћерке која је његова главна оообииа кратко одговара: „Концентрација тежње”. Неопходан чинилац при самосталном читању је антгена мисао. Ми морамо самостално да долазимо до свега, да сами постављамо питања и тражимо одговор на њих. Јелино у таквом процесу у процесу сопственог мишљења можемо доћи до чврстог убеђења, чврстих погле-

да, стварних знања, Само на тај начин ми ћвмо разумети логичке везе између појединих елемената и све прочитано темел»но памтити. Међутим, има другова који доста читају, алк не продиру довољно у суштину ствари, већ читаву активност преносе на механичко памћење. Оки иду за мислима аутора, памте неке чињенице, догађаје, поједине закључке и поставке. Такав метод читања води механичком памћењу „бубању“. За овахве људе Плеханов лепо каже да су то само .дхревгрнуте библиотеке". У ствари, треба знати формулисати своје мисли, самостално оперисати својом узшом спремом, разумети све оно што се прочита, усвајати као своје и бити у стању то практично применити. Разуме се, мора се при томе нарочита пажња обратити на оно што је битно у материји коју проучавамо. Те основне мисли које чине суштину предмета треба усвојити и придодати раније стеченом знању. Овакве мисли морамо подвлачити у књизи, бележити са стране или концептирати. Класици марксизма-лењинизма никада нису жалшш труда и времена за своје концепте. Честа je појава да се једновремено и чита књига и праве белешке. При таквом раду белешке су у почетку широке, често и опширие, касгогје се све више скраћују, а при крају или су сувише кратке или се од њих одустаје. Садожајне белешке могу се дати само овда када је књига прочитана до краја, при чему се поједина места означе да би их читалац касније обележио. Прављење концепта везма је корисно и за увсжбавање писменог изражавања својих мисли у једној сажетој форми, и за даље развијање памћења и мишљења. (О важности конспеката за систематско учење ошиирније he се писати у једном од следећих бројева).

Нада Стојковић

СПРОВОЂЕЊЕ ОДЛУКА III ПЛЕНУМА ЦК КПЈ

Преоријентација рада семинара и научних група допринеће подизању квалитета студија

За спровођење одлука 111 пленума ЦК КПЈ организација Народне змладине Филозофског факултета је донела више корисних мера и закл>учака. Борба за ширину и квалитет знања стављена је у први план. То је више повезало организацију с катедрама на заједаичком послу. Поред борбе у отклашању објективних потешкоћа. знатно напрешује отклан>ање субјективних слабости организације и појединаца. Но, ту треба још много шта урадити. Духом одлука 111 пленума још увек нису довољно прожете организације и сваки њен члан. Осећала се знатна спорост у раду. Чешће се и сувише дискутовало и конферисало. Код неких руководилаца запажа се тенденција да се рад гтрепусти стихији, или покушаји критикантског олноса према мерама организације. Конкретност би требала више да карактерише рад неких руководстава и организација. Када се говори о борби за квалитет знања, не сме се мимоићи питање семинара. Њима ie у овом семестру, особито после заседања ТТТ пленума. посвећена знатна пажња, услед чега су прилично оживели, постали квалитетниlи и посећениЈи. Но, у том правцу организапија треба да учини још много. У даљем подизању семинара као моћног средства за побољшање квалитета знања, треба водити рачуна о неколико основних момената. На ггрвом месту треба настојати ла при избору семинарских тема ове што више прилагодимо савреметаим потребама и проблемима. њих треба актуелизиоати. Досада Је ори!ентациЈа била ка прошлости. Обично се све свршавало осамнаестим и делом деветнаестог века. Треба унети више проблема из новије историје и данашњице. И у ггравцу проживл>авања дискусиЈа учињен је знатан натгоедак. Тако је, на пр., на филозофскоЈ групи организована ттскусиЈа поводовд чланка Макса Баће „О тшитици и самокритици у СССР-у”. Ова Је дискзгсија прилично заинтересовала не само студенте филозофске групе, већ и читавог факултета. На истоЈ групи организована Је и друга дискусија са темом „Однос теориlе и методе у Стаљиновом делу „Диталектички и историски материlализам“. На историскоЈ грутги развила се воло жива дискусиЈа по питању оцене значаЈа 1848 године. Сличан Је случаЈ и на славистици са дискусијом „О паРтиlности у литератури”. Сем тога се припрема дискусиЈа „О неким питањима наиионал-шовинизма у совlетскоl литератутж”, итд. Све ове дискусиЈе тгоив-ккле су оабиљгог пажњу студената. О томе говори масовност посета. броЈност и квалитет zmCKVСиlа. Кпоз њих су знатно оживели семинари. Они су добили више мање полемички каоактеп. Друти моменат, коЈи се не сме губити из вида, Је питање демокоатизациЈе семинара. Било је, и још увек има. поЈава коЈе то отежава Ју. Не постоти свуда присна атмосфера између стуиената и наставника. Бопба мишљења ниЈе у сваком случату правилно схваћена, нарочито уколико она погађа становтгагге наставника. Ређе су такве поЈаве неслагања, слобопне дискусије, ма да би то засада било сасвим природно и нужно. Но, има знатне кпивипе и до саме оогачизације Народне омладине. Требало

се више повезати са катедрама И не само то, код студената постоти известан страх да дискутују и износе своја мишљења. Ова појава условљена је тиме, што је у организацији постојала тенденција да се дискусија „сече” или да се свако погрешно мишљење третира као непријатељски акт Ову поЈаву убудуће требамо отклонити. Морамо дозволити пуну слободу мишљења л дискусије. Кроз то ћемо истерати на површину из свести људи многа штетна схватања. Трећи моменат тиче се припре ме за семинаре. Од овог, углавном, зависи квалитет семинара. У том погледу предузето Је више мера. Треба настоЈати да семинари прате наставу или попуњаваЈу њене празнине, а не, као што је било случајева, да се баве питањима којима студенти нису непосредно заинтересовани. Пошто су сви студенти обавезни да напишу по један сеитнарски рад, требало би преко катедре обезбедити извршење те обавезе, после чега би катедра одабрала најбоље радове за читање иа семинару. На тај начин семинари не би остајали неупражњеки Студенте 6и требало на време упознати са темом и литературом. Можда би било кррисно назначити унапред важниЈе проблеме, коЈе треба расветлити. Да би диокусија била што конкретнија и боља студентима he бити омогућено да се на неколико дана раније упоанају са семинарским радом. У циљу што боље припреме за нека тежа питања, можда he бити корисно одржавати и просеминаре. Овакве мере, поред оцењивања радова и њихове обавезности, обезбедиће бољи квалитет семинара и повећати одговорност код студената за квалитет рада. Друго важно пигање су НАУЧНЕ ГРУПЕ. Оне су доста бројне. но недовол>но учвршћеки без пунзг садржаја рада. На факултету има десет научних група са 142 члана. Још увек нису довољно повезане са катедрама. Тамо где Је катедра посветила више бриге ваучној групи, постала стварни руковздилац, тамо су и резултати корисни. Ово питање је данас изванредно важно. а особито обзиром на тенденцију ликвидације ових као сувишних, кзја постоји код једаог дела руководилаца и наставника. У таквом схватанчу, уосталом, треба тражити добрим делом објашњење за слаб рад ваучких група. Нама мзра бити Јасно да се пред нас постављаЈу два основна задатка: прво, дати потреВан број квалитетних наставетоса за средње школе и друго. помоћи још у студентским клупама на стварању младог калра За оваЈ дрзгги задатак важнуулогу треба да одиграју научне групе. И не само то. Кроз њихов рад побољшаhe се квалигет студија. Потстицати he интересовање студената за науку, привикавати их на сам<чталан рад и помагати им у овлађивању научним методом. Да би такву улогу одиграле, Народна омладина пришла је исправљању неких слабости из досадашњег рада. Пре свега, пришло се ликвидацкји праксе, по којој су се, на пр., аа једној страни појединци силом гурали у научне групе, а у другом случају онемогућавао рад у њима лгаогима који су то хтели. Уз то је потребно вихие повести рачуна о демократизациЈи ваучних група и њиховом повезивању с животом и радом

студената. Има појава да се тем: намећу студентима. да им се ">a рад дају безначајне ствари. које студенти нерадо обрађују и сл, То спутава иницијативу људи и умањује вољу за рад. Треба омогнћити слобздан избор тема, што не ие* је помоћ и сугестије наставника. Рад научних група треба вигпе повезати са наставом, са семипарима То је нарочито потребно за прво време, док се студенти непазо одвајају зд свакодневне наставе. Њихов живот треба више да се огледа не на овој или оној смотри, него у међувремену. Таквим радом бисе афирмирале у очима организације, јер је њихов рад мање више непознат. Познато је да се наши кадрови, бар засада, једнострано развијају. Већина студената не зна основне ствари ван своје уже специјалности. На rrp., студенти књижевности врло малз знају о сликарству и другим гранама уметности, а зар се без тога може замислити Iелан социјалистички књижевник Сличан је случај и са другим, чак и са нашим естетичарима* У погледу подизања културтгог нивоа наших студената, мало је учинила организација Народне омладине, иакз су за то постојали добри услови. После Ш пленума том питању се озбиљније ггришло. Спроведена је анкега кроз оргакизацију. Опа Jc показала разноврсност интересовања, која је вајчешће могуће остварити. На основу те анкете створени су и стварају се планови рада. Организација се више повезала с појединим научним институтима и другим научним устанозама, с разним нашим јавним и културним радницима. План се почео остваривати. Beh је одржано неколико литерарких састанака; један у оквиру факултега, а три у оквиру актива Народне омладине Последњи су били с дискусијом. Затим је одржано на појединзгм гранама низ предавања: „Исторсија филма и његов постанак’*, „О реализму и формализму у уметности I *. „О Бетовену 4 * са извесним интерпретацијама његових дела итд. Поједини активи факултета припремају још читаву серију предавања из области културе и умегности. У циљу с»живљавања факултета и развијања борбе мишљења, активи Народне омладине су приступилии плаиирању разних дискусионих састанака до краја године. Темв he бити најчешће из области специјализације или питања која интересују већину студената на факултету. Припрема се, на пр., дебата у оквиру факултета с темом: „Оцена првог српског усталка” и дискусија по књизи „Теорија књижевности” од Тимофејева. На тој ливији прилично добро раде дебатни клубови на романској и германској групи. Крзз њих се помаже студентима У обради појединих проблема. Тај рад озбиљна је допуна настави, нарочито оној која пати од ненаучности. безидејности и несавремености. Све досада поменуто знатно he помоћи оргашгзацији у подизању квалитета студија. Но, све то није довољно. Борба против скрипташког и кампањског учења врло је актуелна за нашу организациду. То питање треба да буде чешће ва дневном реду. Оно се никако не сме препустити стихији, а много нећу пажњу треба посветити ггосећивању предавања. семинара, састанаха, извршавању постављених и примљених задатака, итд., где језа многе аљкавости био крив Комитет Народне омладине. Да би се ггружила ггомоћ студентима у савлађивању тешкоћа, и да би се организација лакше борила против нерадниха, предузето је »и-ше мера. Једна <зд тих форми су стручне групе од s—lo студената који, утлавиом због помањкања уџбеника, скупно уче, стварајући тако основе за успешан индивадуални рад, Поједине организације оформиле су већ неколико стручних курсева Кроз њих се допуњујенастава или обрађује тежа проблематика. Ово треба чинити и даље, тамо где нема предавања. уџбетшка и слично. То ће бити озбиљна помоћ сгудентима Но, треба пазити да се оне не кзроде, да се у њима ве окупе само добри ђаци, а слабиsи остану по стрвни, да ое ве шаблонизирају у калупе и примењују Једфко свутде, па и онде где су неаотребне. Вукашин Ралсвић

претседник Комитета Кародне омладине Филозофског факултета

Проблеми се само постављају на састанцима а решавају практичним радом

Обзиром на задатке које поставл>а Резолуција 111 пленума ЦК КШ о школству, омладинска организација Правног факултета већ је у *оку рјешавања врло озбиљних питаква. Основна ствар, на коју се већ оријентише читава организација, јесте питање уздизаша квалитета студија. Садржај рада у стручном погледу не може више бити само борба против заосталих испита и против одустајања, као што је то досада био случај, jep се тиме не рјешава проблем. Само третирањем питања заосталих испита. а без истовремеие борбе за квалитет студија, ми само поткидамо реп а главну ствар никад не закачимо. Напротив, ако будемо усттијешно рјешавали питање бољег квалитета сгудија самим тим ћемо, добрим дијелом, рјешавати и питање заосталих испита У вези с овим основним задатком, има низ ствари које треба измијенити и поправити из досадашњег раДа омладинске организације, као и У погледу метода руковођења. Комитет Народне омладине на Правном факултету није досада претстављао једно колективно руководство, које има јасан и цјеловит поглед на основне проблеме организације. Рад Комитета Народне омладине свео се на уски сектор у организацији, за који је одговоран организациони секретар Нарошне омладине. Досадашњи стручни сектор, агитација и пропаганда, економско-здравствени сектор и др. били су изван Комитета омладине. Исти случај је и у активима. Другсши који одговарају по сектору Народне омладине претворили су се у обичне администраторе и статистичаре. Када се говори о раду Народне омладине на факултету, или у једном активу, онда се ту обично подразумијева чисто организациони рад. Ту се мисли на то, да ли се похађају састанци Народне омладине, да ли се плаћа чланарина, јесу ли испуњени картони и слично, а никако се не подразумијева да ли су чланови Народне омладине добри и уредни на куроевима, да ли су израдили семинаре, како раде у научним груттама, у културно-ум.јетничком друштву итд. Другови који одговарају по Народној омладини у нашим руководствима треба да, поред организационих ствари воде исто тако рачуна и о учешћу чланова Народне омладине на курсевима, у културноумјетничком раду, раду разних секција, комисија и група у оквиру Омладинске организације. Свим овим гштањима треба много више пажње да поклони друг који одговара по Народној омладини у Комитету, заједно са друговима из секретаријата актива и руководстава група. Не смије се дозволити да ови наши руководиоци буду искључиво ста- i тистичари и ад\п'- -"оатори, већ тежиште њиховог треба да буде i пребачено на бњ >v за квалитет студија. На састаниима организа- : ционих секретара Иародне омладине треба третирати питање из ове ] области, као на пример: ггитање рада научних група. израде семинара, : рада курсева итд. Организација : Народне омладине биће тек онда ; добра, ако се рад по свим овим ггиташима буде правилно и добро развијао. У последње вријеме овако < се и отпочело с радом, али то је < само тек почетак. Досадашњи рад i

стручног сектора агитациде и пропаганде, економског сектора итд. у организацији Правног факултета није био довољно обједињен, како би се активност са свих тих сектора стицала и била усмјерена на рјешавање основних питања. Основно питање каје мора да рјешава сваки наш сектор, сваки наш руководилац, сваки члан Народне омладине јесте питање стручног рада питање студија. То је наш основни задатак на факултету, кроз кога се мора објединити рад свих наших сектора. Досада је била пракса да је главну бригу о стручном раду у нашим руководствима имао стручни руководклац, док су остали мало учествовали у рјешавању питања студи:а. Отуда се и питање стручног рада свело на сектор у организацији. У циљу оријентације читаве организације на рјешавању питања студија Универзитетски Комитет је донио одлуку о укидању стручног сектора у нашим руководствима, или, боље речено. о преношењу ове обавезе но све чланове руководства Ова оллука Универзитетског Комитета претставлл једну од значајних мјера у циљу извршења задатака које је поставила Резолуција Ш пленума ЦК КПЈ Учење, студије, то је заједнички посао свих студената и ту не може бити сектора. Агитација и пропаганда на Правном факултету нешто је одмакла од проште године у позитивном смислу, али још кије добила пун садржаl рада. Агитација се није Још слила са нашим општим задацима, а особито са питањем студи Ја. Она још не прожима сав струњни рад и не помаже га довољно. Међутим, она треба да буде један од глвних покретача борбе за квалитет студија. Другови одговорни по агитацији треба да буду потпуно упознати са свим питањима и проблемима стручног рада и да буду иницијатори у погледу проналажења згоднијих форми и оцвгаварајзгћих начина борбе за квалитет. Агитацију и пропаганду не треба ограничити само на рад одговорних друтова по агитацији, као што је то био добрим дијелом досада, него антажовати читаву организацију, према актуелности и важности појединог задатка. Дакле, основно питање и агитације и пропаганде јесте борба за квалитет студија, подразумијевајући ту и цолитичко и идеолошко уздизање чланова Народце омладине. Питање студија, дакле, и питање борбе за квалитет звања јесте основно питање, које треба да рјешава сваки наш руководилац посебно и свако наше руководство као цјелина. Ради обједињавања рада свих наших сектора и правилне оријентације читаве наше дјелатности, наЈважнију улогу имају секретар Комитета и секретари актива Народне омладкне. Секретари треба да буду фактички руководиоци омладинске организације по свим питањима. Али, основно питање, тј. питање студија и борбе за квалитет, и у вези с тим питање идеолошког и политичког уздизања чланова Нарооне омладине морају апсолутно држати у рукама. На тим питањима морају да окушвају све остале чланове Комитета, односно секретаријата, и усмјеравати њихоз рад у том правцу. Сваки наш секретар треба увијек да зна, шта треба да се уради и шта је у датом моменту основно и да према томе оријентише и рад организације.

Омладински састанци били су досада прилично уопштени и Једнолични. Много констатација и запажања, а без стварне и обезбијеђене могућности за њихово остварење, доводило је често до тога, дч се постављени задаци не изврше и да се поново постављају на дневни ред. Такав рад отупљуЈе инициЈативу и оперативност омладинск? организације као цЈелине, а код појезиница отупљуЈе и смањуЈе одговорност. Омладинска организација Је сем тога, а то важи и за друге факултете, навикла, да на своЈим састанцима поставља уви Јек исте и једноличне проблеме. Прелмет расправљања на нашим састанцима био Је прилично шаблонизиран. На сваком састанку се расправљало или организационо питање. или идео лошко-политички или стручни рад и то неконкретно. глобално. Исте ствари понављаЈу се стално, а много мање се остварује. То Је и природно. Јер се рад не може одвијати само ггреко састанака Састанци не могу да реализују ствари Ту могу само ла се уоче глапни задаци. да се укаже на основне ггроблеме. да се на недостатке итд. Да би рад омладинске организациЈе био стварно продуктиван и стваралачки потребно Је активизирати секциЈе, комисиЈе. групв, друштва и сва она мЈеста гдЈе се стварно одвиlа рад. Залатак руководства не исцрпљуЈе се тиме што ђе извјесну ствар изнЈети на састанак и што ђе се она тамо правилно поставити, него Је баш основно у ралу руководства организовање и ргепгавање ствари између састанака. Састанак he бити тек онла плодан кала се на њему буде дискутовало о веђ постигнутим резултатима. Узалуд he се. на пример. дискутовати стално о сгручном раду, о разним потребама и недостацима, ако се стварно не ангажуЈу научне групе за издавање стручног часогтиса, организовање неке научне дискусиЈе, ако се не предвиде другови коЈи ђе израдити добре семинаре, држати предавања, написати неке ггриказе итд. Неђе бити много резултата ако се само на састанцима дискутује о потреби рада у Културно-умЈетничком друштву и форсираЈу љули да долазе на пробе, ако се култушш рад и живот не покрене и развиЈе преко стварног извођења кмлтмоних птгиоетби и. ппедавања и Једкно са овако систематским и конкретним радом. могуће ie заинтересовати све чланове Народне омладине и укључити их у рад. Пракса Је досада показала да се само административним мЈеоама не могу постиђи задовољаваЈући резултати, ако не би било нашег стварног рада, коЈи би привлачио и везивао студенте за факултет. Алминистоативне мЈере могу бити само помођтт елеменат. Кад се овако постави рад, онда he се и на састанцима дискутовати о стварним резултатима. Живот he наметати нова питања за рЈешавање и састанци неђе више бити Једнолични и шаблонски, него стваралачки и продуктивни. Такав рад ће несумњиво резултирати успјех.

Радован Павићевнћ,

пгретседшж Комотета народне оиладине Празног факултета