Студент

ПРИПРЕМЕ ЗА АПРИЛСКИ ФЕСТИВАЛ

Прилог сa Академије ликовних уметности за фестивалску изложбу

Брана Павловић:

Одмор (дрворез)

ОТСЕК БАЛЕТА АКАДЕМИЈЕ ЗА ПОЗОРИШНУ УМЕТНОСТ HACTУПA НА ФЕСТИВАЛУ

орад харских, дразлских и 1 * фолкларних секција, орке% I стара и солмста, на Априлском фесшвалу чланови поједивих културно - уметшгчжих дупггава фаасултета и великих школа извешће и неколико балетских тачака. Тако he чланоаи Културноуметашчког друштва „Бранк<? Крсмажжић“ извести Шопенову „Тугу“, члжнови „Мике Митровића“ варијације из балета „Копелија I *, чланови ,ДСрста Бајића“ „Пр€лид“ од Рахмашинова и „Маварску игру“. Међутим. гро балетског програма на Фестивалу извешће отсек балета Академије за позоришну уметност. Према замисли, отсек балета Академије извео би у оквиру Фестивала концерт састављен од балетсхог програма. Програм би показао посгупни развој балетске уметности. Али таква замисао није реализована. Прв свега за оствареље таквог кокцерта био би потребан велики аксамбл. Отсек балета Академије има свега четири редовна студента. Други и много већи део ансамбла сачин>авали би ванредни студенти Академије. Слаб одзив ванредних студвната за сгсремање фестивалdcor програма и недовол>но залагање руководства Народне омладине

на Академији да окупи ванредне студенге омели су оствареше таквог фестивалског програма. Због овога, на Фестивалу неће бити приказан замишљен програм, него he отсек иступити са пет тачака. Тако ће балет Академије бити заступљен са „Пролећем“ од Грига „Првим састашсом“ од Сабанијева, „Полетом младости“ од Шумана, Глазуновљеаом „ВаријатгЈом“ из Рајмонде и „Адађо 4 * од Чајковског. Од овог програма четири тачке су дуетне, а само једна је соло балег. Под руководством Мила Јовановића : рзгководиоца балета Академије, * четири друтарице веома живо сггремају и вежбају овај програм за Фестивал. Поред елабог залагаша у скуп.нању вагнредаих слушалаца, руховодство Народне омладине Академије за позоришну уметност прилично се пасивно сдноси према набавци костима и патика потребних за наступ на Фестивалу. Набавка костима препуштена је искључиво руководиоцу балета, иако то није и не би смело да буде н»егов посао. Руководотво Народне омладине може бар у овим последн»им припремама балета да му помогне и достринесе нешто више фестивалским припремама свога отсека за балет.

Хор нагбоља секција Природноматематичког фаиултета броји 98 чланова

Најмлађе Културно - уметничко друштво Београдског универзитета „Жикица Јовановић-Шпанац'* врши задње припреме за Фестивал. Једва од најбољих је хорска секциЈа са око 90 чланова. Она под руководством Богдана Цвејића спрема пет песама са којима ће наступити на Фестивалу и то; „Нск се чуЈе** од Девчића, "Загорска песма”

од Славенског, „Киша“ од ЛаЈовица. „АЈде слушај Анђо’* и „Момче младо” од Гајдовског. Драмска секциЈа спрема Нупшћевог „Обичвог човека*’. Запахено је да тежиште рада треба нарочито усмернти ва индивндуално учење улога. Дисциплина на пробама драмске секције Је много бол»а иеro у осталим секцијама. Проблем рада фолклорне секције Је техничког карактера тј. управа Друштва решава питање набавии потребне одеће и обуће за фолклор. Мгзичка секциЈа се дели на забавнн оркестар н оркестар гитара. Управа Друштва помаже и солнсте у раду. У оквнру предизборног такмичења 36 члавова Друштва у саставу оба оркестра. солнста и инструменталнста н вокалнста као и рецитатора олржали су приредбе у књахевачкнм рудницима Доброј Срећн н Подвнсу н за грађанство у Књахевцт. УЗ РЕДОВНО ПOЛАГАЊЕ ИСПИТА ПРОБЕ СE СВАКОДНЕВНО ОДРЖАВАЈУ

V Хфосторијама Културко-уметкичјсог друштна Медицинске велике школе се увелихо врше прстпремо за Ацрилску Смотру. Имлроаиокрана је позорница за пробедрамскв секције, која интензивно ради већ четири месеца и спрема „Мало-Iрађане“ од Максима Горког. Сви су учеснкци редовно полагали испите ма да ое пробе оважодневно одржавају. Прошле године је хор био масовиији док сада броји 80 чланова од којих 90*/» редовио суделују ураду. Нарочито добри чланови хора су и једни од вајбољих ђака. којима је средња оцена преко 9 Као пример могу пбслужити Надежда Шић, студвнт фармације Ц године, Драгшла Грозданосвић, студент медицине ГО године и Франо Богица, стуДент медицзше Ц године. Колеасгив вајара и олшсара he на изложби у оквиру Фестивала изложш десет радова. Поједини чланови секције, као другарица Рада Стојадиновић, први су пут почели вајат

Изложба новије француске уметности

W] Београду, у Умегничком музеју, недавдо је отворена (| Изложба новије француске уметносги. Ова изложба Je свакако једна од најзначајнијих кул турких догађаја посло ослобођвша наше зетљље. Имена свегског звачаја, сачзсњавају ову збирку, која импоиује бројем дела и ликовким квалитетима. Многи од њих су застушвени са једним или два дела. са изузетком Дега и Реонара, чији обилнији број радова нам даје јаснију слику н»иховог стваралаштва и коЈи су пресудно утицали на развој европске уметости тога времена, а чиЈи се у-

тицај ocehao и у нашој уметности. Овим примером желимо да најширим потезима упознамо наше студенте са тежњама и правцима које су ти уметници звступали. Сликар предела, Камиј Коро. ко• ји је у евом дугом живогу ишао од академизма до трашода имттресионизма. заступљен је са два уља (У парку и Пашњак под брегом) и једним бахрорезом (Јахач у шуми). КоРо је поред Курбеа, творца француског реализма (који нажалост није засгупљен), претеча модерног пејзажа, ненадмашан сликар јутарње свежине и оребрнасте вечерње магле. Руанска катедрала Клод Монеа, творца импресионизма,* је типичан пример шшресионистичке технихе. Ова слика, посматрана из близа. изгледа сложена из разнобојних мрља, али на потребном отстојан»у производи жељени утисак. Један од мајотора импресионизма, наЈбољл цртач свога времена, рафинирани уметник Едгар Дега. заступљен je са више радова (Уметников портрет, рађен у млађим годинама; живо и истикито насликана Глава пијанице; и низ плесачица и балерила динамично и узбудљиво цртаних). Његова дела потврђуЈу изванредне цртачке квалтггете, Једна од најбољих слика ове збирке. солидна у сваком погледу. Је Трг пред Париском опером од Камија Писароа. Задивљује својом једноставношћу и простором који је занимљиво решен компоновашгм фигура. Барке на Леону, Алфреда Сислеа, Јесу драгоцен прилог на овој изложби. Огист Реноар ie заступљен скоро овим техникама коЈима се бавио. Сматран је за импресионисту иако је сам веровао да Је пре неокласичар. Издвајао се финим цртежом коЈи има нерва (Купачице, рађене кредом и оловком), психолошки датом дечЈом главом (Коко пише, цртеж угљеном) и ул»аним сликама у коЈима се oceha колорит Млечана и Рубенса (Купачица. уље на платну). Изложеаа дела Тулуз-Лотрека, Пјер Бонара, Јаког у валеру (Дете за столом), Мориса Вламенка, Сизан Валадон, коЈа има Један снажан и убедљив цртеж (Тоалета; угаљ, темпера и креда). затим Андре Дерена коЈи у својим платиима има

Морис Вламеак:

нечег класичног, Морис Утрила коЈи мајстороки материјализује (Улица Сен-Венсан). Пол Гогена (Тахићанка, уље на платну), које показуje докле се достиже бежањем од t' своје срвдине и стварности, упутпу- њују ову збирку. Приказана оу и дела Пол Сезана и Винсента ван Гога претеча модерне западне уметности са једним односно два рада, који не дају праву слиасу њиховог уметштчког стваралаштва. Ежен Делакроа је такође заступље« Једним бакрорезом (Алжирске Јеврејке, компонованим у духу романтизма. а реалистичкlи изведене) који ииЈе довољан да илуструје обиман рад овог великог уметника, Међу наЈквалитетнијим радовима са ове изложбе, истиче се својом драмском снатом и дубоком истином Мајка Оноре ДомиЈеа. великог друштвеног борца и Једног од наЈвећих сликарских талената уопште. На овоЈ изложби. приказани су и неки радови такозваних „дивл»их” као и неких апстрактних уметника који још увек господаре уметношhy Пар>иза. То су Пабло Пикасо, маЈстор кубизма. (Глава жене. уље на платну). Анри Матис. ексттресионист (Пурттурне букве; КраЈ прозора; Глава девојке), Раул Дифи. Жорж Руо витражист, Марк Шагал. најцише апстрактан, Модиљани и други. Ова дела нам наЈбоље сведоче шта Је изродило буржоаоко друштво v сво Јој дегенерацији. пристајући уз лажну паоолу; „Уметност ради уметности”. Идејно и тематскл нас многи од ових радова неће заинтересовати. али по техничко) обради могу нам послужити за vcaepшачање сликапске вештине Од вајара видели смо само Жан Батист Карпоа (Флора. Рибар обадва у бронзи), Огист Родена (два акварелисана цртежа. актови) и Аристид МаЈола (Замишљеност, гипс; Купачице; Фигурина), Сви ови радови су зиачаЈни за новиЈу ликовну уметност у ФранцускоЈ, а то he рећи и за развитак уметности XIX и XX века. В. Б. •) Импресионизам je нека врста олнкарсхе стекографије, коЈа занемаруЈе детаљо коЈе брз и сиитетича« поглед не опажа. Име потиче од слике коју je изложио Клод Моне 1863 године у Салону Одбачених; ока Је претстављалч залазах сунца са иатписом „ИмпресиЈа”.

Оиег (уље на платну)

Научне групе на Природноматематичком факултету одговарају задацима наше привреде

Научне групе на Природно-математичком факултету после децембарске смотре радилв су и раде углавном добрим темпом. Одмах после смотре раздељене су нове теме од војих he се неке, према карактеру, радити и у лето, за време летње праксе. У априлу he се завршити некатико г>адова којима је летн>а пракса била основа, а који до смотре нису могли бити завршени. Поред тога што се у неким научним групама Природно-математичког факултета обрађују и теме које имају чисто сеиинарски карактер треба приметити да кма и врло озбшкних и интересантних тема које захтевају дубоко проучавање. Оне научне групе чији рад може да помогне у решавању неког нашет привредног проблема старају oe да допринесу томе. Тако су чланови биолошке ваучне групе Ружица Станковић, Савета Бочинић и Златица Михаиловић искористиле своју лет&у праксу да обраде тему: „Коровске биљке околине Обедске Баре, Обрен —Купиново. Циљ им је био да установе колико и како коров утиче на допринос у житним и кукурузним њивама у околини Обедске Баре. Испитивајући разне односе корова ттрема нвалитету земљингта оне су дошле до извесних закључака са којима би се могли послужити У раду на побољшању доприноса у том крају. Овим научним радом није решен неки нарочити проблем у науци, али Je његова научност и Значај у томе што he користити то] сжолини у обради земље. Темама оваквог, привредног карактера, нарочнто се бави геолошка научна група чиЈи се радови углавном односе на истраживање и проучавање наших брда и планина. Покрај тога што ова група ста.тпо прима задатке од наших установа, поlедини студенти сами бираЈу предмет своме научном раду не само до* су на факултету, него и када заврпзе студи Је. Тако је, на пример. Васиљевић Жика, члан геолошке наЈгчне групе, решио да свој рал као геолог посвети проучавању МаЈевипе која је врло мало и несолидно истраживана. а са друге стране неке њеЧе спољашња појаве говоре да се у њој крије много чега. Као тему свога научног рада Васиљеттћ Жика

Зе узео: „Петролиферске појаве на Мајевици и соне наслаге код Тузле”. Он је почео детаљно да се упознаје са радовима претходних истраживача (коЈи су углавном на немачком језику) како би тиме створио извесну подлогу за практично испитивање коЈе he да обави овога лета. У исто време он ради на одређивању неких фосила са Мајевице коЈи су донешени а нису уопште испитивани. Овакав практичан рад нарочито му je од користи: циљ њетовог научног рада је да помоћу фосила фауне, а са претходно извршеним упознавањем са тектонским наслагама, испита могућност за експлоатацију тих крајева. На сличан начин ради и Ворис Сикошек свој дипломски рад који се односи на детаљло исгоггивање динарског система.

Студенти друге године Технолошког факултета самоиницијативно организовали научну групу

Интересовање за рад научних група захватило је и друту годину Технолошког факултета. Ма да је стручни одбор факултета сматрао да на овој години нема Још услова за научни рад, студенти ове године су сами. без помоћи старијих другова, образовали иаучну групу од 20 чланоза и почели одмах са радом, решавајући разне експерименталне задатке у лабораторији. Руководство научких група на факултету подржало је ову иницијативу студената са друге године и доделило им за помоћ једног друта са треће године који се дуже времена бави радом у научној групи Он директно учествује у раду научне групе друте године. ггреносећп им своја искуства Данас раде три групе студената. ове новообразоване научне групо. на градиву квалитативне хемиске анализе, на квалитативној микроанализи и аиалитици разних елемената. Поводом 4 априла 1936 године

КРАЈ ЈЕДНЕ И ПОЧЕТАК НОВЕ ЕПОХЕ

Покушаји и настојања режима да изврши потпуно поробљавање земље огледали су се у најоштријим нападима који су вршени, у разним облицима, над радничком класом и читавим народом. Слично стање било је и на Београдском универзитету. Послије погибије Мирка Срзентића, фебруара 1935 године и петомајских избора, развој напредног и револуционарног студентског покрета на Београдском универзитету је знатно порастао. Партиска организација се ојачала и организационо учврстила и била је у стању да води широке студентске масе у борбу са полицијом а за основна студентска права. Да би спријечила даље ширење и јачање револуционарног студентског покрета буржоаска клика доводи на Универзитет, по злу студентима познатог, ректора Ћоровића. Прва мјера коју Ћоровић доноси, као претставник побјешњеле шестојануарске реакције, јесте одлука о увођењу Универзитетске полиције. Увођењем полиције на Универзитету укинуте су традиционалне студентске слободе, спутана је свака слободна научна мисаа Универзитет је срозан на ниво касарне и омогућено је терористичкој фашистичкој организацији, чији је он био почасни претседиик. „ОРНАС-у, свака разбијачка дјелатност против свих подухвата студената на челу са Акционим одбором. Поводом овог новог напада на аутономију Универзитета студенти су издали проглас под насловом: СТУДЕНТИМА БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗРГГЕТА И ЈАВНОСТИ", у коме се поред осталог каже: „Овом уредбом којом се уводи полиција на Универзитету укинути су и последњи остаци аутономије. То је напад на универзитетске традиције и студентске слободе и предзнак новог, културног и политичког мрачњаштва и реакције. Ко има толико моралне куражи да поднесе моралну одговорност пред циЈелим свнјетом и историјом за овакав неморалан чии“. Претставници напредног студентског покрета су настојали да се питање увођења полиције на Универзитету и скидање казни члановима Акционог одбора ријеши узајамно са ректором Ћоровићем. Међутим, ректор Ћоровић је прекинуо сваки коитакт са студентима, завео универзитетску полицију, ма да још неуниформисану, одобрио кредит за њено издржавање и тиме потпуно укинуо аутономију Универзитета. Због тешког економског и политичког стања студената. због увођења универзитетске полиције, Акциони одбор стручних студентских удружења издаје проглас и објављује 3 априла 1936 године општи студвнтски штрајк. Прогласом су позвани сви студенти да обуставе предавања у знак протеста против високих школарина и уписних такси, у знак протеста против ректора Ћоровића. Поред осталог иснесени су и слиједеће студентски захтјеви; 1. Тражимо пуну аутономију Универзитета и слободу научног мишљења. 2. Тражимо да се повуче одлука о увођењу полиције. која је не само непотребна, већ је дјело фашизирања Универзитета и сваљивање новог економског терета иа леђа студената. 3. Тражимо да се студентски дом преда у руке Универзитета. 4. Тражимо несметан рад стручних удружења и њихово управљање. 5. Тражимо рјешење свих студентских питања, првенствено школарине и такси по којима данас штрајkv’" сва три Универзитета. Штрајку су се одазвали студенти на свим факултетима. изузев мале групице окупљене у терористичкој организацији националистичких студвната ОРНАС-у потпомопнуте у својој разбијачкој дјелатности од стране полиције и прије и после пада Јефтићеве владе. Штрајк је обухватио широке студентске масе и 4 априла долази до сукоба пред Патолошким институтом Медицинског факултета између једне групе Орнасоваца наоружаних с камама и напредних студената који су лијепили по зидовима летке Акционог одбора. У том крвавом сукобу са Орнасовцима, на свиреп начин је убијен Жарко Мариновић, студент права. То је послије Мирка Срзентића, друга жртва у борби за аутономију Универзитета. Убиство Жарка Мариновића појачало је супротност која »је постојала између претставника напредног студентског покрета и ректора Ћоровића, још је више заошгрило штрајк и сје динило студенте у борби за своја права. Штрајкачки одбор поново издаје проглас са упорним. оштрим и енергичним захтјевима да се растури терористичка љотићевска организација ОРНАС и да се са Универзитета уклони ректор Ћоровић. У исто вријеме док се водио штрајк на Београдском универзитету, истог дана. по «стим питањима (питање такси. школарине) отпочео Је штрајк наатредних студената на Загребачком свеучилишту и Љубљанском универзитету. Овом заједничком штрајку напредних студената Београда, Загреба и Љубљане претходила је заједничка конференција претставника студентског покрета три универзитета. Конференција је одржана 25 марта 1936 године у Загребу. Иницијативу за сарадњу са остала два универзитета. дао је Акциони одбор студената Веоградског универзитета. Интересе београдских студената на тоl конференцији је заступао Вељко Влаховић. тадашњи претседник Акционог одбора. Значај конференције je у томе што je она донјела заједдичку резолуцију

по питању штрајка и одредила првм заједнички иступ против побјешњеле шестојануарске реакције. И до тог времена водиле су се акције на универзитетима по економским и политичким питањима, али изоловано и одвојено. Априлски штрајк je први заједнички, јединствени иступ студената сва три универзитета у земљи у борби за своја права. Почетак штрајка истог дана у три велика универзитетска центра је изненадило тадашње режимске власти. Штрајк на Љубљанском универзитету ]е разбијен послије 3 дана. Универзитетске власти у служби режима и уз помоћ клерикалаца чији је утицај међу студентском омладином био јачи утушиле су штрајк љубљанских студената. На Загребачком свеучилишту штрајк je послије пет дана утушен. уз помоћ франковаца и полиције. Штрајк Београдских студената трајао је пуних 25 дана. Овим познатим априлским штрајком студенти Београдског универзитета су успјели свргнути ректора Ћоровића, чије су руке умазане крвљу двају бораца за аутономију, Мирка Срзентића и Жарка Мариновића, и тиме одбранили студентске слободе. Овим штрајком је сприЈечена просвЈетна политика Ћоровића коЈа је имала задатак да растури стручна студеаггска удружења као истинске заштитнике студената увођењем полиције и кажњавањем истакнутих претставника студентског покрета. Овом побједом студената спријечена је намјера тадашњег ректора да сузбије студентске борбе против тешког економског стања, уписних такси и школарине. Стручна студентска удружења су била легална форма рада на Београдском универзитету. Партиска организациЈа се од 32 до 34 године борила за стварање и јачање стручних студентских удружења преко којих је окупљала студенте, васпитала их у револуционарном духу и водила у борбу са полициЈским режимом за основна права. Доласком новот ректора Јовановића стручна студентска удружења се јачаЈу и учвршћују. Од тога момента прилике се на Универзитету сређују. Hacrdje релативно миран период сарадње студената и универзитетских власти. Правилник о увођењу полиције је повучен. Одобрени су избори за Правничко студентско стручно удружење. Ректор се сагласио са распуштањем реакционарне терористичке организације ОРНАС-а. Интервенисао је за затворене студенте због штрајка и један дио их је пуштен на слободу, Организованим и јединственим иступом студената сва три универзитета а напосе револуционарним иступом студената свих факултета Београдског универзитета, априлским општим студентским штрајком је одбрањена аутономија Универзитета и створени су повољни услови за будући развој и рад студената и њиховог покрета. Створени су услови за васпитање младе интелигенције, револуционарне и одане народу. Наш универзитет постао Је жариштв борбе против свих непријатеља наших народа. Ево шта ј« о том штрајку писао Иво Лола Рибар у „Студенту** од априла 1936 год. „Студентски штрајк из априла 1936 год. значио је крај једне епохе настајања студентског покрета к&о таквог, крај оних спонтавих иступа, крај борбе студентске авангарде и почетак борбе свих студената. Посматран из данашње перспективе овај велики студентски покрет из априла 1936 године добија свој нарочити и прави значај. Та, најоштрија борба која је досад на Универзитету вођена. показала је први пут у ширем опсегу одлучну улогу студенстког јединства. организованост и зрелост заједничке борбе демократских студената, велику и искрену љубав студентских маса ма њиховом Универзитету, култури и слободној науци. Свим тим заједно велики општи студентски штраЈн из априла 1936 године звачио Је Један краЈ и један почетак, Једну значаЈну прекретницу у историЈи студентског и омладинског покрета код нас н у историЈи самог нашег Универзитета.“ Априлски штрајк је био поздрављен не само од студената већ и напредне сељачке и радничке омладине. Акционом одбору стизала су писма из унутрашњости од сеоске омладине и радничке омладине, из Шумадије, Босне, Далмацијв и Македоније. Напредна радничка и сео ска омладина солидарисала се и поздрављала борбу студеиата за аутономију Универзитета и слободу науке. Светозар Ћуливрк ст. фиозофкје