Студент

ПРОШИРЕНИ ПЛЕНУМ УК НАРОДНЕ ОМЛАДИНЕ

0 неним проблемима рада фанултетсних комитета Народне омладине КДКО ФУНКЦИОНИШУ КОМИТЕТИ И ЊИХОВИ АПАРАТИ КОМИТЕТ НЕ GME ДА КАРАКТЕРИШЕ СУВИ ПРАКТИЦИЗАМ У ЧЕМУ СЕ САСТОЈИ КОЛЕКТИВНИ НАЧИН РУКОВОЂЕЊА РАД НА ПЛАНОВИМА ПРАВА УЛОГА СТРУЧНОГ ОДЕЊЕЊА

Прошле среде. 5 ов. мес.. одржан је Проширени плен\-м "Хн:lверзигетОког коугитета Народне омладине. На дненном реду били су реферати ~0 неким проблемима рада факл-лтетских комитега Народне омладине” и „О раду научн;Јх грлтта''. Пленуму Су ггрисуствовали и другови Фралц Перовшек. члан бироа ЦК Народне омладиие Југославиlе и Симеон Затезало, организациони секретар Градског комитета Народне омладике за Београд. * • ; f После живе дискусије Пленум је закључке по оба рефервта. У орсм броју објављуЈемо нека места кз реферзта друга Фазлиl« Пирића „О неким проблезгима рада факултетсккх комитета Народне омладине'' и „Одлуку о раду научних група”. • • Велики део задатака наше организаштје решаза се давлс баш нч факултету. Зато и јесте од прворазредне важности како he комитети и његови апарати да функционитпу. Нема сумн»е да су факултетски комитети у свом досал*птн.ем раду обавили и сваколневно успешно огромаи посао. Успеси су видљиви и они непрекидно помажу дзљем учвршћивашу и развизању наше омладинске организације. Мећ>лим, поједини факултетски комитети схвата|у значаl и улогу орramrramije Народие омладине више апстрактно. теоретски. Таква руководства нису се ioui уверила у гграк~ fti v нУжнобт свестравог т>ала тсроз Народну омлалину, те стога и не коржгге све могућноотц ico.ie твкав рад пружа. Факултет ie за наше прили- , ке данас. а биће и убудуће, местп где се. решавајм мцргв наsважнија . тштања наше борбе за квалитет студија. проблвми рада налпних група. место где се одржавају ттредавањл и семтткари, оргадапује борба за идејност. борба пропсв заосталих испита итд. Све ово нзискује јачање i факултетског комитета. а оно се Мо■' же постићи ггравилним схваталем улоге и карактера Народие омладине и рвзграничаван»ем рала партиских организацта и организација Народне омладкне, •> Има доста примера несхвататвз кзратгтерз Народтте омладине. У неким нашттм оргзнизапи|амв постављајs- се и преносе задаци одозго хрЈ-го, шаблонски. без потребиот објашњавања. Постој.и бојазан код неких партиских комитета ла задатак ' који се поставн ттред Нзроднг омладиhv неће бити извршеи. па због тоra сматрају да свака ствар морз бити ло ситница разраћена у партиској организзштЈи. Занемарују се састанпи комитета Наролие омладине- ■ Лрже Се реТко или се на н»има постављају безначајни ттроблеми. • • * . / ■ Збот извесних неlасноћ'а факул-' тетски комитети бавили су се усгим бројем проблема, ма да је проблематика организатшје Народне омладине на Универзитету. као и уоста лом омлздинске организациlе уопште. вр.ло широка и захтева активизиран»е свих студенатв да би се успешно решила (нарочито проблеми студија). И акптвшација пелокупне студентске омладнне поставља се двнас пред све наше факу.лтатске с комитете. Треба имати на уму да ттартискв оргавизација не може решити све csoje проблеме. без обзира на своју јачину, ако нема директне и свестраве подрпже чланова Народне омладкне. Активизацију и учешћ« свих наших сгудоната у раду оргзгопације захтева и сам систем наше социјалистичке демокрзтије. Партија је створила масовне организације. па и Народнт омладину, зато да се хроз њих васшггаваЈу милионске масе трудбеника иаше сош*Залисттгчке отацбине. Наша живогна стварност поставља аа широке масе студентске омлалине. кроз рроју организацију; на >едан или дргги начин, учествују у решаван»у својих питања и проблема које решава »ттхова организапиЈа. ...Потребно је истаћи да комитет решава главна питан»а и да његоз рад не см« да карактерише зитни практицизам. У крајњој линији, кије важно _да ли се неки проблем ставља ка дневни ред партиског или омладинског комитета. То треба решити на најподеснији и најкориснији вачин. Потребно Је водити рачуна g чињенишл да комитет Народне омладиае има више могућиости да ствари постави ггире и конкретни Је. мобилишуНи при томе све с-чденте нз решавзн»у крупник проОлема и задатака, на пр. одлука

Ш пленума ЦК КПЈ борбе за квалитет. организапију иаунних група. јавних дискусија. семинара, тгздавање часописа. излчавање стрвних језика. сарадње са намчнИм инститлтима и привредним opraroma. питањима културно-идеолошког уздизања студената итд. итд. Комитет Народне омладине, на пр. дај* могућности науниим групама. стручким и другим одељен»нма да се самостално развијају. предлажу и боре се за унапрећењ« квалитета студија. Стручна одељенл су оргачизатори научнкх и популарпих предавања. Oira усаарпхавају метоле учења. ■. . ' * r •, , t * • • • г •, * Такви проблеми захтевају колективан начин рузсовођења. А он зиачи. Hainpe, руководити добро својим сектором, предлагати и износитм на коагитет свој« најважниlа питвња и на rai начин омогућити ковдатегу да правилно до«оси закључке, да се колективно упозкаје са радом свих сектора. На основу тога читав комитет изграћује један тхриттттијелаи став. који сваки члан комитета приликом обиласха основнв .организаццје позхха је. Једино на т*l качин могуће Је да сви члановн комитета свестрано помажг основним органнзаш!јама на лнпу месЛ. без бојвзни да неће знати да правилно поставе ствар. С друге стране. такав рад не зкачи да чланови комитета мораlУ до детаљл бити упознати са Ралом свих илм ла се мешаЈу у рад сектора за коlи hhcv задгженм. iep такав пал не би биг* колехтивПо рл-ковоћење, то 6xf зтгвчило з'кмдање свнх сектора. а то Је потпуно погрешно. У оваквом; начинч рл-ковоћења велику улогу играlу н одељења при комитету. Она мора да разраћују ‘ охлуке комитета, а не да их Једноставно преносе даље. Оле.ч»ење на тај начшх самостално руковоли својим сектором рада. Зато требз и Учвршћивати и даље оопособл»авати апарате, ггружати помбћ v тгзвршавању задатака; контролисати њихово хтзвршење н позивати иа оТТоворност. И овде је основно оно о чему се досад — датн комитетл’ и одељењхта садржннм да се хватаЈт и боре га главнтт Рробзезттета ceoie ортанизацнЈе. Свакзко ла и ова питахМ' претстављају нераздвоlнтт део самог система рчла и руковоћења комитета. То су контсоле Јтзвгшења поставл»етгк залатака. планова рада и састчнака. информације у вези е тигн. оргаготзовање и рал самик апарзта око комитета. За правилну ксжтролу извршења задатака најзиача)ххије је иа коЈи је начнн задатак постављен и иачин разраде конхретних мера са capoвоћвњем олрећеног задатка Ако су одлуке нејасне и апстрахтне а овнх Је код нас би.ло. ако нису разрађене наЈкоикретниј е. ахо ки!« лчврћена лична одговорност другова коЈи те задатке треба ла опроведу, ако нису прецизиранн тачин рокови када тн задатхи треба да се еврше, сида, у таквим случаЈевима. не може се уоттште говорити о успешној и правилноЈ коегсроли извршења задатака. МеЈртим, у свом% раду сусрећемо се баш са таквим неја,сним оддл'кама *нч пр. ..метоа руковођења усавршити”. ..поставити на здраве основе’’. ..посветити већу пажњу. поЈачати дисштлину” итд.Ј. Ако упоредо са добро поставл»еrotM и донетим сдлукама. обезбедимо и благовремвтм коитро.лу. тада ће ствар сигурно бнги у реду и неће изискивати ла се пФедини задаци стањљаЈу на дневии пед по лва или више пута. ... ■ t • • • Плановм рада факултетских комитега Народне омладинв нису ее довољно коржти-ти, . Јер су често нестручно ггрављени. прекатртхаго! задацима, преопширни разним ситгошама и сл - Moje је мишљење да сви факултетски кокитети Народие омладине, а нарочито комитеги великих школа. морају ттравити тромесечне планове v коЈе ће лпгоснти најважниЈа питања свога рада. Tai плаи не може и не сме бтгги коттја плана партиског комитета. Истнна. они треба да чине Једну целину, али У Kojoi he се јасно видети шта и како треба поогазити v пвртискоЈ организацнЈи, а шта у НародноЈ омладини., На основу. овмх уромесечних планова факултетски комитети разраћивали би даље ćeoie месечне планове. • Због тога што, оргвнизација :има свакодневно масу задатака и што они nt>aiy наша рЈ-ководства са Iед-

нот посла на другн. оставл>аЈу се. mv некад. важна принпигевЈелна питан>а керешена. Усчити и издвојити из низа састанака главне задапге у датом mompht'- и ставити их У план. треба да буде почетни посао У гтланиран.у. Тако he сама проблематика рада диктирати број састанака м н»ихсдау садржмтгу. А проблеми he одређивати да ли ie потребно држати састанак секретаријата комитета Наролне омладине. читавог icoмгттета или. пах, прошироии састанак. ‘ • • • После од.туке Унивврзгггетокот коvMrera КП Србије, у вези са припремама за јунски рок и уопште са радом отручиих одељсн»а. настале оу код неких другова у том погледу н«јасн<Л«. Ради ce о том« да Је рад већине стручних лдел»еlм био сведеи на воћене статисптке и евиденциЈе, која ниЈе дава.ла јасну претставу i проблематике студирвн»а. Та се пракеа преносила и у адтиве Народив омледЈпте где су ..одговорни” за стручии рад били у ствартт евидвнтичари. * Стручк* оде.тм*н»а. Јасно, оптерећвна статмстиком иист могла видети садржину и проблематику свога рада. Због тога је ттри.гдком тгрораде од.тука ПТ плеиума ЦК КПЈ и ттсхрсао тггеДлгм рада т-ос олел»еН>л. коlи греба из телтел>а ичменити. Мере које 1е ловео Уиттнертггртоки ксмнт«»т КП СрбиЈе у том смислт. * ко.lе су раураћене иа факултетским партиским сагетораткимв, погрсшно еу скваћепе од страио некиу сех-оетдргттлга и пгЈедтсчагта ич руководстзва. Такозвгно ..укидак*е” секретара тиачм сгмо веhy бригу. веће залатке сскретармјата afit’ тал. који h« ?нат:т да vr\’ усмсре у смислу побољшаил студија. noдилатка квалитета знања или ликвидациlи заосталих иогшта. Измена рада струччих одел»ен»а пр;» Ко%пттету Народне омладине састоји се у томе што они tp«6a да буле апарати комитета. који Не заlедно са н-ifM оргатповати и огтрпводити задаткс око ттриттрема з а испите и учен»а уотите. Отручна оде.л»еи»а не могу поуттвати по в«ртмка,тноl линиhf тзв. „одговорне” за стргчни рад на годтенвма и активтсмч и сл. Комитет одлучтЈе кога и збо г чега треба позвати на састакак или иа сдгорориост “бог неизвршен»а задатака и сл. То не мож« биттт Ствар стручних Орумно одел»ен»е мора бити саставлено од нлЈбол»их Нака. коти he знати да. клриCTehM CBOie искуство. буду солидна помоћ комитетима у раду. Стручно одељевће се не укида нити расффмира. него се натоотив. ако то треба. погтуљавв блч»им Напима. јер ттред и»им crole многи сложени и обимни задаш« Натбсље би било о-. слободитк стрг’ЧЈта одељенл воћен»а евидеттиlе и стат-тстике, како би се могла што уредииЈе и потпунтгте бавити свим ттробдемима организаии1е гчетм и побол»шатм ква.пггета •итатад. Тако тгеба поставити рад стрнчног влељенгз...

Одлука пленума УК Народне омладине о побољшању рада научних група

Кач> друга тачкд лн«вног реда пд Плеилчт УК Народие пмладше Ввоградског утгиверигтета била је о раду каучкхх група иа Београдском тниверчитетт. Угмени рефеР»т поднее Је друг Данило Пуркћ, гекретар УК Народле омлазЈгае ко1и је говорно о игкуствииа. садаш»аем гтању и претгтојећим тадаштма наумних груп* на Београлском универзитету и лолгнео на дисхуснју предлог Лироа Универзитетског комитетв Наролие омладине. На осиопу тога и дисхусжЈе Пленум Је донео о вузућем раду научиих група на Београдеком уиивер »птету слелеће ОДЛУКЕ; 1) На ватим фахултетима међу члавовхма научиих група нма стулената као н чнтавнх група са врто пискои средн»ом оценом (на пр. 6.9) пгто свакако уман.уЈе значај н улогу научних група, те Је Пленум одлучио да се убудуће у научне групс примаЈу само студенти са ередњои опеном изиад 8, који су у Јужском и геотембарском испитном року положнли све нспхте. Овим бн кзбеглм лосалаплау погрешну тежи>у за масоввошћу, а створили би више Услова за бољи квалитет рада науч-

них групд пгго треба да буде основно мерило успеха. 2) Обзиром да студенти 1П u IV roдил« има.ту довољно услова за рад У нзјпптии групама, а студенти друге голине потребно предзиање, Плеиум сматра да се при формирању паучних група треба оријентисАтн иа озе гпдиие. Завршне голине стулиЈа на фактлтетима егзактних наука не треба обухватити ралом у научним групама. 3) У сехретари јатима актива Народне омладине треба залужити Једног друга за рад иаучних груna, организапију јачних дискусија и др. како 6и би.та обезбећена што боља помоћ Народне омладнл« паучиим групама, 4) Формирзти научве групе прч свим кателрама где их Jom пема. л постоје услови зв и.ихов рад. 5) Досадапга»а пракса показала Је Да је један од узрока слабот рада пећине грула била слаба сарадња са паставннм особл>ем. Да би се ово избегло потребно је да се научне групе уклуче у рвд катедри, тЈ. да планови рала научиих група ућу У планове рада катедрн за Једиу школску годииу. 8) Члановнма научних групв ко.јн подлежу обавезиој лети»оЈ пракси треба омогућити да ту праксу оба-

ве тамо гзе ће им пајвише користити, да се упознаЈу са проблемима које обраћују. 7) У цил>У по6ал,шан.а матернјалних услова чланова научннх група треба приликом ревизија стипендиЈа првепствено водити ранупа о н>има. Исто тако треба водити рачзна о ствараљу могућности за н»ихов оллазак па летоваље и др. 8) Свечане смотрс научних група треба одржавати сваке године од 10—25 новембра, а повезати нх са прославом Дана Републике. Поред ових свечаних смотри, треба таком пеле годиие организовати јашге иступе научних група у обликт Јав»mx дискусиЈа. семипара. вежби и др. 9) Најбол»е обрађене теме треба предлагати ресорним министаретвима. АкадемиЈи наука и осталим озговарајућим установама у пиљу паграђивања поводом 29 иовембра. Радове, коЈи уиапређују производ»ву и имају практичпи, привредни или друштвенн значаЈ. а готовк су током године, треба предлагаги за награћивање х нзваа оквира свечан« смотре. < *< . ■ . 5 априла 1950 године Београд

СВЕЧАНО ОТВОРЕН АПРИЛСКИ ФЕСТИВАЛ

Сшшћ Је у дворани Коларчевог народног универзитета отворен Апрнлгки фестивал Народне омладинс Београдгког универзитста. Свечаном отварању пркгуствовали cv випти партнски н Јавни културни ралници и претставиагои масовних организација и вародних власти. Фестивалу Је присуствовала и делегацнја студената из Британске заЈеднице народа. претставиипи универзитета у нашој земл»и и велики броЈ студената Беогредског универзитета. Фестнвал Је отворио и присутне лоздравно друг ФазлнЈа Пирић. оргатзациони секретар Уннверзитетског комитета Народне омладине. Говорећн о значају Фсстивалз он Је између осталог рекао; ..Овоголишн»и Фегтивал Народно омлалине Београдског уганвсрзитета, Великих гакола и Акадомија прететавлл највећу маинфестаци.Ју културно-уметкнчке делатчости наnrer универзитета. Други по реду, оваЈ Фестивал Је израз великик напора лаше студентске омладине у свакодпевпоЈ борби за васпитаваље елободне гоцнјалнстичке иитслигетт.lе. смЈелих и одважких људи. широккх схватања, култур« м зкања. Борба за квалитет знања обухвата rr саио угко. гтручио познавање cno.ie cneitHja тиостн. она укључује и борбу за високо културио образовање човјека нове сопкЈзлистичке ЈугославиЈе.

Благодарећи народној власти која Је у току школске године додијелила нашој организацпЈп новчаиу помоћ од преко 12,000.000 дннара и на факултетима омогућила објективне могућности рада. ми смо могли разпити много ширу н масопнију уметничку делатност. На овом Фестивалу учествује д€вет факултстских културно-уметпичких друштава, централно друштво „Бранко Крсмановић ’ и четири уметничке академкЈе. Репсртоар Је ове годипе Још богатиЈи цозитив-

пим културним тсковивама историјс наших народа и других нарвда свиЈета. У припремама за Фестивал <sв» културно-уметничка друштва дала су преко 30 приредаба. У Фестивалу he узети учешћа више од 2.000 студената". ’ После поздравне речи изведен J© програм у коме су учествовали хор. оркестар и оолисти друштва ,Јsранко Кремановић” и отсек балета Академије за позорншну умстност.

ЉШ алас аре аолве почели су први вонкурспв шетупи културво-умет• Ш I вшчках друштава факултета в велвких шкода, аочео је Апрвдеки фесгввад Народве ом.чаапне EeorpajtKor увиверзвтета. Ово је rpeha емотра културво~уметничкот живота нашет У ниперзвтета. 1948 тодвие одртава је прва емотра, а 1949 годпие Мајскн фсетива.ч. Ои је пржказао мното богатији кудхурао-уиетнпчки рад етудепата нсго смотра 29*а голоие. Овотодштњв лприлскн фосливал д ahe жављу в рацноврсвају едвку кужтуршог живога сгудената ието прошлогодишњи. На Фсстввалу he првн пут иггупити воиоосиоваие драмске и ликовне секције, програм he шптерпретирагв иитпе дела компбвштора, драматурга и пчсаца, иагппх n стра• иих, иего ирошлшх тозвиа. У ионкурснич такмичењима, у А групи, учсСтвоваhe четнри уметвичк« аакдемп/е, центрадво културно-уметиичко друштво Београдског унпвервптета „Браико КрсмановиН" и Клуб младих писаца. У Б групи такмичи he се осам културво-уметпичких друттава факултста и ведшких ткода ш секције ЛНФ-а. За дшанрсст дана Фестивала одржаИе се два ■ иаеет вечерњих прирсдаба и 26 конкурсних иступа. Кроз ове претставс 12 разпвх rpnna кудтурво-уметнвчке делптиости показаће ana су и колико cty • хентш Бептрпзект утпггрзшгега дади ва културво-утетничксм иољу у ошо/ пгколско f гопшшш. Оваква обшмност ш равповрсиост етавља Фестшвал у ред eehnx сцотри иултурио-умстиичког рада у ватој земљш.

Идеолошко-васпитни курсеви

Почели су испити на Филозофском факултету

Прошле недеље почели су испити на неколико курсевл историје КПЈ на Филозвфском факултету. На романској групи слушаоци пррога курса заврши.чи су са полагањем иСпита. ОваЈ курс je похвђало 92 слушалаца. а на исшгг је изашло 44. Сре,-ш»а оцена ка курсу је 8,8. На друтом курсу ове групе испит Је још у току. За прва два дана испит Је положило 40 слушалацаПросечна оцена је 8. Упоредо са овим испитима почели су испити прве и лруте године књиЈкевности. Слушаоци ове групе не показуЈу ништа слабиЈе резултате од слушалаца германске групе. На Филсзофсквм факултету радило је укЈшно 16 кЈфсева. Ови курсеви су почели са радом у зимском семестру. • : ‘ Користећм искуства из прошле године Још на почетку рада била Је изврше«а реорганизациЈа куроева.. Прошле године се није водило рачгка да слушаоци Једнога курса буду студенти исте групе и истога актива Народне омладине. То је о-

тсжавало рад куроева. Ове године тај недостатак Је отклсивен. Али, овим је искрсао нов проблем: предавачи- Квалитет ових група је различит и некима Је требало пружити помоћ у предавачима иако je пртзнцип био да и предавачи буду са исте групе. Комитет Народне омладине слао је помоћ овим групама. Готово сви чланови Комитета одржали су предавања на пгм курсевима. Поред тога они су одлазили и на дрЈте, боље курсеве и прсноси.ли стечета искуства. У ггрво време студенти нису најрадиЈе долази.ли на предавања и консЈ-лтациЈе koje су се на курсештма одржавале. Узрок томе лежао је углавном у организаоионој несређеноста и квалитету рада. Вило је и киз ситнијих проблема коЈе је оргаиизација Народне омладине морала да решава. Особиту тешкоћу чини.те су консултације. Готово на свим курсевима био се усталио исти с."стсм проверавања зиаша. Управо то ттроверавање се обичко сводило на преслишавање студената- Преда-

вач би постазио питање, прозвао једнот од студената и osarl је требало да да одговор. Одговори су се обитно задржавали на најосновнијим чшвенитдама или су се расплињавали у ошлтим фразама. Оваквв су консултације бкле незанимљиве и незадовољавајуће. На н>има се нкје улазило у суштину питања, rrpoблеми се нису зрело расветл>авали и сбјашњавали. Јасно је да су студенти нерадо долазили на оваква ripeдавања и консултације. У летњем ееместру парТЈтско руководство се »ише позабавило оег.м питањима. Предавачи су се почели озбиљније, пригфемати за ња и консултације. Пред свако ripeдавање одржавани су састанци rtpeдавача са истим темама. > На овим састанцима читана су поједгна предавања и по н»има се дискутотело. На тај начин пружена је могућност предавачима да уиосе изменв, исправке и допуне у овојим лредавањима- Овде је уједно побољшан и квалитет предавања. а у исто времв избегнута је евентуална неодтоворна Припрема предавача. За консултације, су такође одржавани састанци предавачког актива. На њима су дискутовани поједини гтробтеми и извлачена чвбрна питања појединих тема које је предавач стављао ка дискусију приликом хон султовања на курсевима. Овакав начин' рада уродио је плодом. Предавања каО и консултадиј« била су много занимљивија. Слушаоци су, се много жгвље интересовата за проблеме. По сећивање консултација и предавагња -није више био проблем за ову консултацију., , . Да би се што боље припремили за испите, половином ггрешлог меоеца гасмотрено je питаНл пружања 'помоћи слушаоцима курсева ; у гтрипремама првђеног материјала- Према специфичности грутта одређиване су и форме последњих припрема. Тако су курсисти филозофеке групв на посебнкм састенцима јвш jeдном заједнички.прешли цедокупан материјал. На педагошкој и рнзманској гругт у оквиру једнога састанха слушаоци су постављали предавачу питања, а он је на крају сцдговарао на њих. Исто тако у семинарима поједившх група остављани су материјали жоји су сваког тренутка стајали на расположењу студентима. Водило се рачуна шта ко чита и ако је трвбало пружала му се индлвидуадаа помоћ. На свим курсевима су fltxaговремено дате теме, тезе и литература. Захваљујући свему томе на досалашњим испитима су посткгнутм резултати који се у почетку рада курсева нису очекивали* В. С.

СЛIКI ФАИШОШЖ mrn СЈОВОДА НАРОДУ) ОРГАН НО СРБИЈЕ НА БЕОГРАДСНОМ УНИВЕРЗИТЕТУ И ВЕЛИКНМ ШНОЛАМА ГОДИНА ХП ВРОЈ 1* II АПРИЛ IИI ГОД. ЦЕНА S ДИН.