Студент

СТУДЕНТИ ИЗ КОЛОНИЈАЛНИХ ЗЕМАЉА ПОСЕТИЛИ ЈУГОСЛАВИЈУ

*Несумњиво /е да народ са таквим духом мора победити*

Поред делегациЈа студената са универзитета у зем.н.и, свечаном отварањ-' Априлског фсстивала присуствовала је делегација студената из Британскс заједнице парода, која је боравила у нашој земљи. Делегапија је дуже времена са живим интересовањем пратила иступања на Фестивалу.

Већ неколико дана борави у нашој земљи делегација студената колонијалних земаља, који студирају у Енглеској. У делегацији се између осталих налазе: Аугустус Анкилеј (Западна Африка), потпретседник Униlје западно-афричких студената Енглеске, Борис Хектор (Западна Африка), један од руководилаца у Унији западно-афричких студената, затим претставници студената Ишдије, Пакистана, Гуајане и др. У Југославију су они дошли као гости Централног комитета Народне омладине. У нашој земљи задржаће се укупно 14 дана. За време досадашњег боравка у нашој земљи, студенти британских колонија и доминиона, који студирају на разним факултетима у Лондону, обишли су универзитете, многа велика радилишта Петолетке, културне, здравствене и друге у* станове и разговарали са многим радним људима наше земље. Све су се они још пре много заинтересовавали и читали о пашој земљи. Но, њихове информације потицале су, углавном, из западне реакпионарне штампе или информбироовских извора, тако да је њихова предоџба у многочем се разликовала од стварног стања у Југославмји. Пред одлазак из Бегирада, делегати напредних студената из британских колонија и домггниона посетили су, у почедељак. 10 априла. редакцију „Омладине”, где је одржана конференципа с претставницима домаће омладиноке штампе Индзас Хусеин, студент из Пакистана, који се на лицу места хтео уверити о ситуацији у Југослави.lи. и у ту сврху дошао овамо, порел осталог је рекао; ..Видео сам велико орушевљење и решеност народа Југославије да спроведу индустријализацију сво,lе земље, видео сам њихово одушевљење у борби за социјализам. Ако успете у својој борби, а ,)а верујем да ћете успети. Југославија ће бити најбољи пример за друге земље в на.рочито за моју земл.у, за Пакистан. Видео сам велмка дела, конкретне ствари, а најважшпе што сам запазио и осетио то 1е био дух ко.ш постоји код свих људи са којтгма сам разговарао, дух борбе за боллт живот, за напредак. И несумњиво је да народ са таквим духом мора победити.” Многи међу њима били су потпуно криво обавештечи о ситуапији у Југославији. Ралф Морисон, студент права из бртгганске колоније Гва-Iане, запитан што ,1е код Јнега побудило интерес ла дође у Југославију, одговорио је; ..О вашој земљи сам слушао веома много, и пре него што сам дошао у Југослави.lу. Мислио сам да је Југославија не фашистичка земља, како су то говорили у последње време, али да је то земља у којој влада диктатзгра и то лична диктатура. Међутим када сам дошао у вашу земљу, када сам видео како со код вас живи када сам разговарао с људима. видео сам да ту не може бити ни говора о некоl диктатури." Вплија Шага,l, износеђи своје утиске о натпоЈ земљи истакао Је да се ггре почетка кампање Информбтгроа у његовоЈ земљи ИндиЈи, није много знало ни писало о ЈугоелавиЈи. Но, после овога о ЈугославиЈи се с великим интересовањем говори и чита у ИндиЈи, особито омладина Студент из Енглеске. ВиЈима Вернар Шо, вођа делегацп-е. одушевљен Је ошгм што Је видео на путу кроз нашу земљу. Он Је рекао да напредна студентска омладина Енглеске поздравља правилну борбу омладиие ЈугославиЈе. и да 1е У Енглескот све мањи бро.l оитладичзца коЈи верују лажима Иифор-мбироа о ЈугославиЈи. Студент медицине из Западне Африке, Олумбе Басир, био Је особито изненађен чињешшом да у ЈугоСлавиЈи око 60% редозних студената прима стгшендиЈу од државе. Или, на пр. као у Скопљу. где има 90*’* студената стипендпста. Он је истакао да у Енглеској само око 10% студената Iтрима стипендију. Особито се одушевио стулектском клиником у Београду. Изненади.ло га Је да Једну овако уређену клинику користе само студенти. „Студирао сам и проучавао марксизам доста дуго рекао је даље Олумбе Басир —, проучавао сам

разне проблеме социјализма, али ма како да сам ја то радио темељно, то Је ипак била само теорија. У Југославији сам видео примењегат, стварни социЈализам. Видео сам дела тога социјализма”. Пре свог одласка из Југославије, студенти колонијалних земаља задржали су се у Сарајеву, где су, поред осталог, посетили и разгледа.ли Медицински факултет.

На слици: Чланови делегаиије из Британске заједнмце нарола за време извођења програма на свечаној приредби.

У Француској је основан „Национални Комитет за упућивање радннх бригада у Југославију“

У Паризу Је 9 ов. мес. одржана конференција претставника напредне француске омладине учесника у добровољним радним бритадама, ко.ји су 1948-49 године заЈедно са јутословенском омладином и другим иностраним бригадама учествовали у изградњи социјализма у Југославији. Порвд бивших бритадиста, конференцији су присуствовали претставници разних омладинских група Француске, које су се придружиле акцији бивших бритадиста за учешће на овогодишњим радним акцијама у Југославији. На конференцији су изнесени досадашњи резултати ове акциЈе напредне француске омладине. Досад је акциЈа окупила преко хиљаду омладинаца. После дискусије изабран је „Национални инициЈативни комитет за упућивање радних бригада у Југославију.” У резолуцији о припремнгм радовима на окупљању омладине, после пслицања потребе будности према евентуалном покушају инфилтраци1е провокатора Информбироа и реакционара у редове напредне омладине, каже се: „Наша основна парола је: „Желимо да упознамо истииу о Југославији”, а то је најслабија тачка клеветника. Ми ге сматрамо делегатима прогрссивне француске омладине и јавног мњсња. Изнсћемо све што будемо видели у погледу политичке и социјалне ку.птуре у Југославији. Ми смо одлучили да образујемо чврст блок другова омладинаца, међусобно солидапних и рсшсних да оду у Југославију и до краја упознају истину.” Нацпонални комитет Је одлучио ла одмах успостави контакт са Централним комитетом Народне оиладине Југославије ради размене информациЈа и тражења упутстава и услова за долазак бригада у ЈугославиЈу. Телеграм коЈи Је јутословенска омладина упутила конференшЈЈи, поздрављен је бурним аплаузом од ирисутних. На кра,lу конференције француски омладинци упутили су телеграм Централном комитету Народне омладине Југославије, у коме се. поред осталог, каже: „Ми смо убеђени у исправност борбе коју водите и свесни смо огромног напора који дајете за остварсње вашсг Петогодишњег плана упркос иногим тешкоћама. Ми смо конкретно проучили могућпост ла се ове године упути више бригада француских радника омладинаца у Југославију. Уверавамо вас да ћемо учинити све да вам помогдемо у разбијању разпих клевета о југословенској омладини и о Федеративној Народној Републици Југославији како бц триумфовала истина”.

У Београд је стигла делегација Националне уније студената Енглеске , Велса и Северне Ирске

Као гости Централног комитета Народне омладине Југославије, допз’товала Је у Београд група чланова Националне уииЈе студената Енглеске, Велса и Северне Ирске, који ће се у нашој земљи задржати 10 дана. Енглески студенти посетићс наше универзизете и високе школе, како би упознали живот и рал студената соцмјалистичке ЈугославиЈе. Они ће, такође, посетити и више културних и јавних радниха наше земље. О ревизији марксистичког учења о пролетерској држави у прелазном периоду

Поводом дискусије на Новинарској и дипломатској високој школи

У окветру наставе из марксизмален»инизма на Новинарско и дип.чоматској високој школи организована Је дискусија о изворима ревизиокизма у СКП (б).. Наша намера Је да се у овом чланку осврнемо на нека гледишта која су искрсла у диекусиЈи а за која сматрамо да су неправилна. Основа диокусиЈи био Је говор друга Едварда Кардеља на заседашу Словеначке академије знаности и уметиости и чланак друга Макса Баћеа: „О крити;ш и самокритнци у СССР-у". • Мећутим из поставки друга Кардеља и Баћеа известан дсо дискутаната изводио Је погрешие закључке. Мишљетне Је било јединствено по томе ла ревизионизам потиче „из многоброЈних остатака класног система као и из постоЈећих класних разлика, а у првом реду, из самог посто Јања државе уз сталну тенденциЈУ овековечава ч бирократизма" како Је то рекао друг Кардељ у поменутом говору. Међутим, мишљење се поделило по питању: у чему се састоји ревизија марксистичког учен.а о држави и њеноЈ улози у прелазном периоду. Неки дискутанти сматрали су да Је бирократски централизам у СССР-у био неопходан у првим годинама после Октобарске реиолупије и чак све до пред П светски рат зато што се СССР налазио у Јаком капиталистичком окружен.у, био једина земља социЈализма са релативно мање свесним масама нтд. Једино свестраним учвршћењем бирократског дрхсавног апарата мпгао Је СССР да изграђује социјализам и одбрани земљу од стране најезде. Пошто Је бирократско-централистички апарат све задатке успешно решавао он је, по њиховом мишљењу, и оправдан. Тек пред П светски рат он више ниЈе потребан, јер Је социЈализам „већ изграђен" а нарочито данас када се СССР пробио и из капиталмстичког окружења. Пошто руководство СКП(б) ово не твиђа и наставља стару праксу спало је на позициЈе ревизионизма. Укратко би се њихово становиште могло резимирати речима Једног лискутанта који Је рекао да би информбироовски ревизионизам био непрсдвиђена последица непредвиђеног тока социЈалистичке револуциЈе, који Је условио, захтевао стално јачан.е оног органа социјалистичког друштва, наиме државе, коЈи би при другом стању ствари, при онаквом току револуције каквог су предвидели Маркс и Енгелс, свакако почео ако не одмах а оно ол момента потпуне лнквилације екснлоататорских клзса од часа изградн.е потпуног социјалистичког дрл-штва и отваран.а перспектива постепеног прелаза у комунизам да слаби и постепеио одумире. Тако еу по Нзеговим речима руководиоци СКП(б) постали ..жртве стихттје”. „Непредвићени” ток социЈалистичке револуциЈе састоЈао би се V томе што револуција ииЈе победила одЈе.ршм у целом свету или у неколико наЈразвијениЈих капиталистичких земаља као што су то предвићали Маркс и Енгелс. Мећутим, они потпуно заборављаЈу Лен.ина и и.егово учење о могу-ћности победе социјалистичке револуције у ЈедноЈ земљи чиме се тај ~непредвиђени” ток претвара у предвиђени неколико година пре Октобарске револуције. Свакако Је СССР морао настоЈати свим мерама да учврсти своју државу орган диктатуре пролетаријата како би могао да одоли притиску капиталистичких' земпља и да изградп социЈалистич• ДискусиЈа је вођена пре говора 'Виласа на предизборном митингу студената у Београду.

ку економику. Али постављз се пита ње: да ли Је бирократски централизам. пздвајање државног апарата изнад друштва. значило Јачање социјаллстичк«; државе. Ми сматрамо да Је и за СССР од самог почетка његовог посто Јања важила поставка класика марксизма да се снага социЈалистичке државе састоји у њеноЈ широкој деМократичности, у најширем учешћу иародних маса у управљању државом и, Јасно, у њеној екоиомској спази. У том смислу бирократизам, тЈ. оиемогуђавање масама да учествују у управљању државсм, не може ни у ком случају да значи јачање социјалистичке државе и њено оспособљавање за Оорбу против унлтрашњих н спољиих непријатеља. Свакако треба узетп у обзир историску ситуаЦију у којој се налазио СССР и коЈа Је у извесним моментима оправдавала бизократски начин руковођења. Чињенииа Је да се СССР налазио под Јаким притиском капиталистичког света, да Је СССР био прилично заостала земља, да Је свест маса била релативно ниска, да Је социјална основа диктагуре пролетариЈата била ужа него што Је то случај код нас, да Је отпор капнталистицких епемената унутар земље био Јачи итд. У таквим условима Је оправдано да државни органи спроводе извесне мере у корист јачања свцијалистичке економике бирократским путем с обзиром на недовољну свест маса. Тако на пример у СССР-у се у првим годинама после револуциЈе оправдано прибегавало слању комесара у заостале области. Они нису били бирана лица, али Је у њиховим рукама усретсређена сва власт. Они се пред масама појављују као „повлашћени чиновници”, као бирократи коЈи иарод лишаваЈу еамоуправности, спроводе у живот одлуке виших органа у чијем доношењу масе тих области иису могле узети учешћа услед своЈе незрелости. Али потребно Је разликовати ове појаве бирократизма од данашњег бирократско-цеитралистичког система у СССР-у. Руководство СКП(б) није развиЈало борбу против тих тснденциЈа бирократизма, није ишло путем васпмтавања маса и њиховог постепеног увлачења у управљању и контролисању лржавних органа. Совјсти нису коришћени као школа маса. као што Је то код нас са народнпм одборима, ниЈе се ишло путем демократизовања власти, него су бирократски метоли санкционисани, тако да су постепено преовладали да се из тога родио бирократско-централистички апарат којег данас проповедају као фетиш. Лењин је Још 1920 године указивао на нужност организоване борбе радничке класе и радничке партзгје протиа оваквих бирократских изопачавања у њихово.) сопственој држави. Мислећи на „радничку државу с бирократским изопачавањем” он је говорио: „Наша данашња Је таква да у целини организовани пролетаријат мора себе да С»рани, а ми смо дужни да те радничке организације (мисли иа синдикате паша примедба) искористимо за одбрану радшгка од њихове сопствене државе и зато да радници бране нашу државу". (Лењин и Стаљин о синдикатима „Култура" 1949 г. страна 272). Класици марксизма учили су да Је за развитак социјализма неопходна борба против бирократизма, да упоредо са

развитком сохшЈалистичкв економике мора да се развија и социјалнстички демократизам. да је вирократизам у супггктти стран социјализму и да може само кочити развитак социЈалистичке државе. Маркс је окарактерисао бирокракао Једног од главних непријател»а радничке државе и указао на потребу свакодневне борбе против такве тенденциЈе. Друг Кардељ у свом чланку: „О народиоЈ демократији у ЈугославиЈи", потпуно Јасно указуЈе на неправилности оправдавања бирократског иентрализма. Он каже: „Не треба заборавити никада да никакав савршени бирократски апарат макар какво му генијално руководотво стаЈало на челу, не може да нзгради социјализам. Социјализам може ла расге само из миицијативе милионских маса уз правплну руководећу улогу пролетерске парти Је. Према томе развитак социјализма не може ићи никаквим другим путем, него путем сталног продубљавања социјалистичке демократије у смислу еве веће самоуправе иародних маса у смислу све већег њиховог привлачења ка раду државне машинерије.. Једино тако социјалистичка држава може да припреми тло за своје сопствено одумирање. Приближавање државе народним масама, њено подруштвљавање. Једино може да води Јачаи.у државе и уједно њеном одумирању. Из свега овога може се закључити да су бирократске тенденциЈе у социјализму стихијна поЈава везана за само постојање државе и њене функци.Је. Оне су утолико акутниЈе што социјалистичка држава има и привредно-организаторске функциЈе (што ни.|е случај са досоциЈалистичком државо.м) због чега се те тенденције прошируЈу и на руковоћен.е привредом. Али све ово не оправдава данашњи бирократски систем у СССР-у. У дискусији било Је говора о томе да Је руководство СКП(б) постало ~жртва“ те стихије. Да ли се може говорити да Је руководство у овом случаЈу било жртва стихије? Наше мишљење је да се не може. Пре свега бирократске тенденције не ЈављаЈу ге као нешто ново, непознато. О њима већ класици говоре као о озбиљноЈ опасностм за социјалнзам и траже немилосрдну борбу протнв њих. То Је руководству СКП(б) било познато. А и да оставимо по страни чин,еницу да закони у социЈализму делују као сазната нужност и да је у њиховом реализовању аигажована свесна авангарда. Дакле, не ради се о никаквоЈ „жртви гтихиЈе" него о гвесном занемаривању тако важног питања као што Је то борба против бирократизма. Шта више, овде се ради о прелазу свесног занемаривања у свесно разви Јање бирократизма што му Је на делу омогућило да преовлада као систем и довело до такних апеурде као што Је на пример претварање радничких вођа у ~папе" и самодршце. У чему Је суштина бирократског централизма у СССР-у? Ос.новно у овој бирократизациЈи совЈетске државе Је нов одиос који Је она створила, постављаЈући насупрот произвоћачима Једну свемогућу бирократску касту коЈа се издвоЈила и претворила у ~силу изнад друштва". „То Је однос привилегисаних индивидуа, које на екомомскоЈ основи коју добијаЈу са одређеном функцијом руковања прнвредом спонтано присвајаЈу и „права“ улрављања непосредним произвођачима. а тиме и „гтраво" привилегисања свог положаја према њима“. (Говор друга Ђиласа на студентском предизборном митингу). Они се осећају као ..богомдани геније". То се пре свега огледа у недоследном спровоћењу принципа гамоуправности нижих бираних оргаиа пласти. Одељења коЈа постоЈе при совјетима и коЈа руковоле поЈединим секторима управе и локалне привреде, руковоћена су од лица коЈа нису била бирана и хоје поставља виша власт. Та лица (начелници одељења) нису одговорна за своЈ рад бираним органима власти, према томе и бирачима, него само оном који их је поставио одозго. У рукама ових липа усретсређена Је на делу сва управна власт, док совЈету, састављеном од бираних лица, остаје неко формално право контроле, нестварно самим тим што ово лице не одговара њима. него вишзј власти, вишем бирократу. Из овога Је јасно да овај начелник одељења поступа као бирократа коЈи лишава оваЈ „самоуправни" орган власти његовс самоуправности. Када се узме у обзир дз су ови руководиоци одељења повезани одозго, од савеоног министра па наниже преко министара република, руконодиоиа одељења у обласним, реонским и месним совјетима,' добија се извесна слика бирократског система власти. Тако се уместо демократског централизма у органима власти добиЈа систем бирократског централизма. У привреди коЈом руководм совЈетска држава такође влада оваЈ систем руковођен,а. Уместо да се руковођење привредом и поједини.м привредним предузећима све више децентрализује и предаје у руке непосредних произвођача (као што Је то случаЈ код иас скорашњи указ Президијума Народне скупштине ФНРЈ о децентрализацији руковоћења привредом, као и давања гве више компетенциЈе у руковођењу предузећима, радничким саветима итд), у СССР-у се усретсређивања пг-ковођења и наЈситниЈим предузећима у наЈстрожиЈи центар СавезноЈ влади. И овде постоЈи сличиа хиЈерархија дцректора предузећа и директора разних дирекција, као што Је хијерархиЈа начелника у влади. Поред тога у СазезноЈ влади постоје на пример министарства ЛндЈ-стриЈе угља источних области. ннлустрије угља запалних области. рттбне нндустрије нсточних области. рибне индустриЈе запалних области (Устав СССР). Овде се такође радм о бирократскоЈ централизацији руковођења привредом. ОваЈ систем бирократизма долази ло цзражаЈа не само у властн и приврели пего и на свим осталим областима друштвене делатности подразумеваЈуђи ту и саму парти Ју. О томе Је исцрпно говорио у свом чланку друг Макс Баће. Ми смо већ нагласили да Је пртиЈа у гоштЈалистичкоЈ лржави лужна да се бори против тенденциЈа бттрократизма као против иеприЈатеља социјализма оавног кзппталистичком отпору. Шта вттше, Маркс и Енгелс су у вези са анализом искустава Париске ком>ше указали и на орчжја за ефикасну борбу против бирократизма. Да видимо коЈа см та оружЈа и како их Је користило, заттраво како их штЈе користило рукородство СКП(б). Маркс и Енгелс су сматрали да Је потребно доследно спровођење ттринциг.а г.зборности и сменљгтвости свих руководеђих службеника у свим органима државне управе и привреде. Што се тиче изборности са постављањем начелника окрњен Је таЈ прннцип, самим тим што се сва власт усретсређује у руке небиранмх лица. Што се тиче сменљивости она формално постоЈи али се врига олозго. док је масама онемогућена чак и свака криткка руководећих људи, а да и не говоримо о сменљивости одоздо о којоЈ су писали Маркс и Енгелс. / Маркс п Етшелс су сматрали да треба да се уведе такав систем рада који ће спречити Јагму за руководеће положаје у државноЈ управи. Међутим, у СССР-г је систем плата такав (плате се крећу од 4во до 15000 рубаља) дж ве само да не спречава Јагму, него Је м стимулира. Даље, Маркс и Енгелс су сматрали, а о томе Је говорио и Лењии. да Је по. требно непосредно привлачити масе ка државноЈ управи на такав начин да ће свако неко време бити „бирократа" а д* нико неће моћи због тога да постане бирократа. И овај захтев Је изигран тиме што се иде не путем привлачења слимо на одумирање појединих функ• Курзив Је наш.

маса ка управи, него њиховом отстрањењу, лишавању самоуправности. У вези са овом трећо.м поставком, где се захтева развитак самоуправиости маса, тЈ. њихово привлачење ка државној управи и развијању њихове самоиницијативнотги, поставља се шггање какав Је био однос руководства СКП(б) према самоиницијативи маса. Руководство СКП(б) ниЈе ишло путем развијања самоинициЈативе маса него Ју је спутавало бирократско-централистичким апаратом. • Сггутавањем самоинишгЈативе масе произвођача, који примарни елеменат производних снага, кочио се и могући максимални развитак самих производних снага који би био могућ прц другачијем стању гтвври. То се може тумачити како неповерењем у сгваралачку иницијативу маса. тако и уображавањем да се пзградња социЈализма може обезбедити централизованим административним апаратом које , ч иа челу стоји „генијално" руководство. «и.lе се водило рачуна да „ни најгенипч1 т1 ,„~ Ве * не може ла предвиди све „ ШТО могу у свакодневној пракси ТВ ? ре ммлиони градитеља соција‘гким 'гг ??њ НИСу спутавани бирократЛИЗМОМ "' како каже лр^г Кардел,. Привре.мена недовољно развиТотт И пТ: Ф ? Ва - Маса у почетно« периолу после г ктобарске револуције као и даља неопр- вдапа невтрица у И у '^и? то ИаШ,РеДО га Л РУ^ М Факт^идетЈ&а *а •бмпо С^° ВЉавала тен-еншча ка бирократском централизму Вило Је лискутаната који су _ у понег кУ мстакли - сма-o__ л Је ® и Р°кратски централизам ипак оправдан зато што је обезбетио извршење основних задатака; очувањв земље. победу у рату. ? нјалмзам и пробмо се мз окружења да сиl У тт а Т °п Ме , нема смисла водити дискуђено на к '2Г Ве што Је УРађено уравање Л наЈбољи начин. Овакво резонотежи Ј отто ПОТПУНО неп Равилно. Тиме се Исто а '?, У ОТКЛ^ ивих г Р еш ака. ”„ ° _ пи се У будуђности могла оР вдати данашља политика СССР гттт ни ГО и°а Р ко М н Д а а СУ ° СНOВНИ заДацЈТзвршечких земаљ« Р Н Ч , УИ лругих сопиЈалистита уГГел Гаснем а снет У Т еТУ радничког рок Р е Још Јадно питање. Да ли је т Р ебао Да промени метод руковоН,у м '« а У°клади државну надград»>У са економском базом, тек негл* ..пред други светски рат кЈо што ГГ о поставили неки дискутанти ити ћи то,морао чкнити по" На ово питање даје одговор учење «рсха Ка двж а O п ДУМИран ' У лрзкаве ПролеГ терска држава држава веђине мооа оПппеи° ТРебИ СВОЈ У ПроТИВ оборене мањине експлоататора а ника? везник°е ДН ч С а У к Н » сопствен У кла °У “ санГе 33 У ги,етаван *е мањине о томе каже Лењин: „А пошто већина народа гама угњетава своје °гњlтаче онда „нарочита сила" за угњетаваГЈ ви! ше иије потребна! У том смислу држава почиње да одумире. Место нарочитих ћ танова повлашћене мањине (повлашГЈТ МИ . новништво > к °мандни кадар став°Јске), сама већина може то непосредно да врши, а уколико само изУнкциЈа ДРжавне власти поппгГпl» ИШе свена Р°Д ним . утолико мањ« пот Реба за том влашћу”. (летГЛТана - Култура п« П ?? Цес °ДУ ми Р ан >а државе иде упореД са изградњом социјалистичке еконо"а ,е проц " н „= с екон °миком перманентан и да се не сме чекати да дође до ваданас е у Н с еС ссР Да Ка л ° ШТО Је то сл У ча Ј данас у СССР. да би се тек онла ппиетупило усклађивању. у том смислу Р Је ? УКОВОЛСТВО што Је Дозволилб таЈ несклад и игго га крије и правда. ња држа е ве? СТВаРИ ТВЈ ПР ° ЦСС ° лумира То је процес претварања државе нз органа за угњетавање. из „силе изнад Труп,тва У потпуно подруштвљени оркГн^ е и пр г ста е сва^ а п ° т р рба ла њим. „' нкретно • то Је с Једне стране припремање економске основице њемвг оа с друге стране стална бороа против бирократизма. сталног продубљавања соцнЈалистичке лемократиЈе ‘и ширење самоуправности мага. Ево како Је Јасно о томе писао Лгњин: „Што 1е ггуииЈа лемократиЈа. то Је ближи тре. нутак када ће она постати непотребна. Што 1е демократичниЈа „вожава” коЈа се састоЈи из наоружаних радника и која ~већ држава у правом скшслу те речи", то ђе брже почети да одумире свака држава”. (Лењин. Држава и оеао. "УИИЈ® Култура 194? г страна 9*l. Међутим. пракса о-мководилаца СКП(б) не иде путем лемократизовања државе него путем очупања. учвршђења и монополисања бирократнЈе. тт чак путем претварања лржавног монопола руковања материЈалиом пооизводњом V „тууштветт монопол. како каже дрмг Ђилас. То Је тенденција очувања државе, а преко ње и свих привилегиЈа бирокоатеке касте. То не значи ла треба у з г словима изграђеног социЈалттзпта соштЈалигтичка држава да буде ликвидипана. Мтт мис.лттлто на одумттрање појелиних <+>ункпттЈа лржаве. као и на поЈаве коЈе су потпуко тгђе њеном организггу. У условттгта каштталистичког окружења гоциталистЈтчка држава мопа ла постопт. Поред тога оиа мора и даље ла врши своту приврелно-опгаштзаторгку функпиЈу, али све те функциЈе може да обавља у ттнтересу еош*lализмч „држава наоружаттог народа", под руковолетвом раднттчке клаее и њепе парти Је. 9а обављање тттх функциЈа штЈе шт у којем случаЈу потребан бирократски систем, шта внше, као што смо видели он спутава развитак производних снага социЈализма. Све ревизноштстичке теорије коЈе данас развиЈаЈу руководиоци СКПГВ) имаЈу за цттљ да „теоретски” оправдаЈу ову ревизттЈу на делу. РевизиЈа маркспстичко-лењттнттетттчког унења о држави и посебно њепог одумирања идеолошки ,1е корен савремепог ревизнонттзма против кога треба да се бори цео радпмчги покрет у евету. У дискуеттји Је Гило мншљења ла Је ревттзионизам млађег порекла тЈ. да датира од „тамо иегле пред други светски рат". због -ога „игто Је тек тада настао несклал између базе тт налградње”. Ми сматрамо да Је таЈ нест.лад мастао као последица дужег процеса иеусклађивања базе и надградње и да Јв прсма томе ровизионизам. стар колико и ревизиЈа ових основних марксистичких поставки о социЈалистичком демокраптзму. Факат Је само да тај ревизиотптзаи раттје штЈе долазио до таквог изражаја као што Јв то случаЈ данас. Свакако провалиЈа између базв и иадградње која Је даиас на лтттху, као м посто Јање вмше социЈалистичкик земвљл и у првом реду наше. пооштрава тај ревизионизаи м поставља га као неодложни проблем ва решавањв пред читавим радничким покретом у свету. •) У дискусији су неки дискутанти сматрали да Је у СССР-у социЈализам већ потпуно изграђем, Јер су полазили од изЈава совЈетских руководилаца и научника, коЈм су о томе судили на основу правних докумената совјетсхе државе, а ве ка основм ствариог стања. Међутим, ми сматрамо да Је у последњим говорима ваших руководилаца то питање потпуно разЈашњено и да у овом чланку гатЈе потребно да св на тоие по. себно задржавамо.

М. Барборкћ м М. Чаловгка

студенти Новинарске и дипломатске високе школе

СПОРТ

За неколико дана почињу такмичења у тенису, пливоњу и слотгској гимнастици

Док се одигравају последн.с утакмице футбалског првенства, а кошаркапш такмиче у пгном јеку у својим групама, дотле се врше последљс припрсме за наступ пливача, тенигера, стонотенисера и гимнастичара. Кроз кратко време ка стазе ће изаћи и лакоатлетичари. ри, ПЛИВДЊЕ. Унивсрзитетски одбор ГСС је у току последњих месец дана обезбелио термине за треинран>е наших пливача, али се окн не ксристе у потпуности. С обзиром ла ће такмичење у шгивању почетп крајем овог месеца потребно ,је запести више лисциплине у долажеЊУ на часове пливања. Такмичари ће полпети при.Уаве сво.Уим гимнагтичким лрупггвима. коЈа ће своЈе екипе приЈамгги Унииерзитетском олбору ГСС ло 22 априла. СПОРТСКА ГИМНДСТИКА. Такмичење у гпортгкој гимнагтиип почиње кпаЈем априла или почетком маЈа. Поп Јаве екипа и појелинапа се ло 26 пприла. ТЕНИС. Такмичење у тенису ће почети 25 априла. Такмпчење ће бнти по.Јелиначно и екипно ПпиЈаве екипа ће се извршити ло 22 ■прила. ГТОНИ ТЕПИС. Такмичење ” стоном тенису пеће се олржати у оквиру универзитетскмх такмичења ПоЈелина пшнастичка пруштва сама су организовала првенства. Јер су успела да обезбеле средства (лоптипе и др.) за његово споовоћење. Универзитетскн олбор ГСЧТ ће У наЈскориЈе време насто.Јати да лобиЈе известан броЈ лоптица, чиме ће се омогућити ла и остала друпттва оргакизуЈу своје такмичење.

У четвртан. нп стадипну „Црвене звезде“

Иванка Шнајдер. првопласирана такмичарка па кросу гимнастичког друпггва Встеринарског факултета.

Пролећни крос

Пре некзлико дана Гимнастичко друштво Ветеринарског факултета одржало је први крос на Београдском универзтггету. На хросу је учествовао 681 такмичар. Најбоље резултате постигли су од мушкараца:Топић Витомир и Ђакулин Јован, а од другарица Шнајдер Иванка и Коларић Рада. Победници са кроса добили су награде у књигама. КРОС ПОБЕДНИКА У недељу, 23 о. м. одржаће се у Топчидеру крос победника гимнастичких друштава Београдског универзитета л великих школа. На крзсу ће учествовати по неколико првснтласираних такмичара. који су показали кајбол»е резултате на факултетским кросовима. Почетак кроса у 10 часова.

Футбалска утакмица „А“ и „Б“ репрезентација Универзитета

У циљу да се футбалска репрезентација Београдског универзитета што боље припреми за Треће летње студентсхе игре у Љубљани. пзред гостовање наших футбалера у Сарајеву и Загребу, Универзитетски одбор ГСС је предвидео редован и систематски тренинг са око 30 футбалера, који су показали најбољу форму на утакмицама за првенство Универзитета. Тако ће се у четвртак, у 11 часова, на стадиону „Црвене звезде” одржати прва тренинг утакмица између „А м и „Б“ репрезентација Универзитета.

За „А“ репрезентацију узети су у обзир следећи играчи: Плазина, Нешовић, Дарингер, Новаковић, Вучковић, Одановић, Ковач, Јаковљевић, Колар, Бојовић, Перовић, Дапиловић «и Миловаиовић. „Б“ репрезентација, коју сачињавају углавном футбалери Техничке велике школе, играће у следећем саставу: Петровић, Узелац, Смиљанић, М. Раловановић, Јаковљевнћ, Фили. повић, Златановић, Вурдеља, Томановић, Богдановић и Радић.

Одговорни уредник: Влала Митровић. Уредништво и администрација Београд, Балканска 4 телефон 23-464; Чеховни рвчуж 103-9060360; ШтампариЈа „БорЛа" Веоград, Кардељева 31