Студент

Шта кажу редитељи...

У оквјфу Фестивала студеитсхе омладине Београдског ункверзитета, наступилв су драмске секццје факултета са по једким позориигаим комадом. О раду чланства секдиЈ а и уогпхгте о досадашњим резултатима дали су изјаве редител>и комада који су приказивани на Фестивалу. ★

Изјава редитеља Београдског драмског позоришта Теје Тадића, који Је режирао „Малограђане” културно уметничког друштва Техничко велике школе, гласи: „Са драмском групом Техничке велике школе радим од њеног оснивања. Ин

тересовање са којим су студенти пришлл раду и њихов замос према позоришној уметности пружио ми је невероватне могућиости за несметан и студиозан рад. Приликом избора комада за Фестивал, договорили смо се да су „Малограђани” од Горког, премда најпогоднији дело прклично тешко за почетнике. При том сам се руководио првенствено овим: у оадашњим условима када треба преображавати и свест људи драгоценр је изнети пред л>уде Горкога. Ја желим да кад студент изговори на позорници речи Горкога ~Дивно је живети на свету*’ сваки слушалац у партеру осеги да су те речи, намењене њему, истините и да су оне упућене човеку од човека који је много патио, видео и спознао. Кад Горки каже преко свог јунака Нила „Газда Је онај који ради” и „Нема тога реда вожње који се неће променити” то делује сугестивно, отрже из учмалости и потстиче на делање. Било је објективних тешкоћа коЈв би отежавале наступ чак и професионалних глумаца. На пример, није посто Јала могућност да се одржи ки Једна генерална проба са костимима и кулисама.

• Да би успех идуће године био већи мора се обратити пажња не само да се пре претставе одрже Једна до две пробе са реквизитама и кулисама већ и на светлосни ефекат. У првом чину „Малограђана”, када је атмосфера требала да буде тешка и притискивајућа, ми нисмо имали могућности да такву атмосферу дочарамо. У току целе претставе на позорницу је падала Једна те иста бела светлост. Глумци, а исто тако и публика, нису се могли саживети са атмосфером комада која условљава схватање супгпше.

Студент академије за поооришну уметност Александар Ђорђспић, који је У Културно-уметни чком друштву Пољопривредног и Шумарског факултета режирао „Народног посланика” дао је следећу изјаву: „Прилазећи реализацији комада ру-

ководили смо се тиме да ово Нушићево дело дамо на Један савремен начин са Јасно постављеном темом, ошовном идејом и сукобима. Снаге у секциЈи нису уравнотежене. Још се осећа мала диференција између студената који су досада иступали и оних који иступаЈу први пут”.

Студент Академкје за позоришну уметност Младен Феман, који Је у Културно - уметшгчком друштву Филозофског факултета режирао „Жорж Данд€иа“, рекао Је: „Комад ове врсте узимати за групу дилетаната скоро Је бесмислено, Јер из-

вођење хласика захтева високу глуму, богато глумачко жасуство и познавање стила вромена. Ипах сам се одлучио да изађем У сусрег жељама студенагга и при-

хватио сам се једног класичног комада који би по мом мишљењу могао да одговори нашим зехтевима. Узео сам „Жорж Дандена” од Моли Јера прво, зато што Је комад кратак, а затим што Је психолошки лакши и има једноставну радњу. Са успехом постигнутим до двнас Iшсмо задовољни из тог разлога што нам није сасвим успело да дамо стил Молијера. У раду на савлађивању комада постојао је, у главном, проблем дикције и говора. Било Је тешко савладати клаоичне гестове и зато нам кије успело да сасвим остваримо жанр комада. Ја мислим да се сасвим није успело првенствено због тога што људи нису имали искуства. Међутим, спремањем овог комада учшвена је увертира за главни рад за спреман»е клаожа који су на програму. ★

Милснко Маричић, студент Академије за позоришну умстиост, редитељ комада „Пушке госпође Карар” (Културно-уметнЈтчко дру штво „Владиашр Пе рић-Валтер”) кажс: „Ја сматрам да су најважнија два момента ход избора рвпертоара за драм-

ске секције факултета: прво, да комад не смије бити тежах, а друго, мора бити актуелан, зашшљив и поучан, На овом фестивалу тога није било. Једни су, по мом мишљешу, радили претежак комад, као „Малограђани”, а друти, незашгмл»шзе ствари. Такав је баш случај са мојом групом која је узела незанимљиву једночинку „Пушке госпође Карар” од Бертолда Брехта, дату сценски веома слабо. Многе драмске секције нису успеле да окупе најталентовакије људе са факултета. Овом прилтпсом се десило да су пеке главне улоге тумачили неталонтовани појединци. Моје је мишљење да је ово сасаим неоправдано. О томе треба водити рачуна нарочито онда када се опредељују главне улоге. Код појодиких руководилаца секција изгледа да со цровлачи једна врло иездрава појава. Они остшван& драмских секција не схватају озбиљшгје и дубље, већ прави инторес показују тек последгвих дана пред Фестивал, обраћајући се редитељу са Једним те истим гшташем: „Имамо ли изгледа за награду?”. У идуђој годики, свакако, треба посветити веђу пажњу читавом развоЈу драмске секциЈе, а не само комаду са коЈим се мисли изаћи на Фестивал.” ★ Студент медидине Прана Мартиновић, редител* комада „Малограђани” (КУД „Миладин Поповић” Медицннсхи факултет) изјавио је: „Приказати малограђански амбиЈент у Ј&еговоЈ пуиоl оригиналности са његовим свађама, изЈедагћима, јаловим сазнаи*има, сузама и мучнмм пеплодшгм дискусиЈама, с Једне стране, и будуће људе, мођу шима претставника „стремљења ка фактичком огваралаштву”... НИЛА, с друте страие, био ми Је основаш задатак режиске поставке драме „Малограђани”. У циљу што реалнијег оствареава режиске концопциЈе, у току самог рада, одржана су три предавања и то; „О социјалистичком реализму”, „Максим Горки у борби против натурализма” и „Јунаци и теме Ма.ксима Горког”. Да би се што боље одитрале улоге, обЈашњена Је свака реч у комаду, свака мисао и свако осећање личности кроз кара«теризадиlју Горкиеаих ликова. Ту сам нарочито обратио пажњу на правилно схватањ« основне идоЈе комада, што је од највоће важности за успех самога комада. Извођачи су, студираЈући Горкога, схватшш и остварили основну идеју комада и истинстш дали ликове у гниховој пуној реалност. За спремагБе ове тешке и комшшковане драме нисмо се обраћали никоме за помоћ, него смо се ослонили на сопствене снаге унутар оамога Друштва. Циљ нам Је био да редител»ски и глумачки кадар стварамо у самоме Друштву сопственим снагама, студиозно прилазећи и наЈмањем детаљу реалистичког остварења драме „Малограђани”.

Чежња

Пвсма прочитака на Вечери рецитатора у оквиру Априлског фествала

Кад после рада, касао с вечери, . Т: ко дечак нз школв куНи појурим, не моту радост ничам да нзмерим, радост тот сусрета којем журии. ... У собу полако уђем, ва прстама да /е сасвим тихо кад јој сретнсм очи, а онда, ао тузи тузи а трудима схватим да је аеиа ... А знам мора доки. И тако, е вечера, увек аосле рада ко дечак, дечачкч мислим да ме чека ... и да ће, ето, сасвим изаевада руку да ми такне љеиа рука мека. А да л’ је, можда, и смешно тако што знам да дечак још жн ви у меии* ... Па, ко од нас вијв бар некад заалако иад сновпма веким неисауњенпм!

Васа ПОПОВИЋ

Нушићев „Народни посланик“ на сцени драмске секције КУД-а Пољопривредног и Шумарског факултета „Соња Маринковић“

Драмска сскција КУД-а Пољспривредног и факултета приказала је Нушићевог „Народног послаиика”. Приказ ово драме, трећс по рсду на Фестивалу, дао је прилично бољу реализаЦИју драме, рсжиску поставку и успешније одиграие улоге, ио прве две. Режиска поставка је углавном била добра. Но, нска месга нису била довољно изоштреиа и погођена. Такви слаби моменти су, на пример, у првом чину када разговарају Јеорем Прокић и Срета, кли у другом чину, опет у диалогу између Јеврома и Сретс. Та је сцена испочетка деловала живо и убедљиво, док је касиијс прешла у приличну вулгарнзадију и непотрсбно ефектирање. Најбоље одиграна улога је Јеврема Прокића. Приличан број лица деловао је статично и непроживљено (Јевремова жена, Даница). С обзиром да још добар део драма није изведен треба обратити пажњу и на декор и шминку, како би та питања убудуће успешније решавана. У овој драми шмиика Јеврсмове жене нарочито пијс успела. Тако је због тога разлика између мајке и кћери изгледала веома иала. Пешто слично је и код других глумаца. Декор је. такође. требало срећније решити. То нарочито важи за трећи чин где Је стварање двеју соба на позорници тако неуспешно решено да Је пролаз у Ивкопићеву собу изгледао као пролаз кроз зид, што је всома рђаво деловало на успех многих сцсиа. Но. све ово не умањује општн успех приказивања драме, с обзиром на услове под којнма Је рађено и на успех драма које су досада приказане.

Неколико примедби о Изложби

НА ИЗЛОЖБИ, огвореној по* водом Фестивала Народне омладине Београдског универзитета, која би пре требала да носи наслов Изложба радова пластичних уметности но Изложба радова ликовне делатности, изложсни су радови из секција културно-уметкичких друштава, Академије примењене уметности и Академије ликовних уметности. Више од 50 учесника, са преко стотину радова, дају непотпуну иретставу о квалитетима радова који настају у окадемијама и прилично тачну слику о стању ликовних секција. Непогпуну слику о сгању у вкадемијама, јер, сем мало изузетака, нису изложени ни најбољи радови са академија. нити су излагали најбољи ђаци. И приближно тачну слкку о стању ликовних секција којв нити су довољно учвршћене и осамостаљене, нити имају једЈшстввни план рада. Непотпуни каггалот, у који нису унета ни имена свих излагача, нити факултет оа кога су •ш излагачи који су уврштени у каталог, онемогућује посматрачу да прави поређехћа између радова аматера из културноуметничхих друштава и радова професионалаца, Овим констатацијама треба још додати напомену да је цела изложба аранжирана на брзину, без довољно укуса и испод могућности које Је ове изложбена просторија пружала. По бројности и по квалитету ва прво место долазе графички радови; заступљена је већина техника оловка, креда, туш, баЈц, угаљ, бакропис, дрворез. Обухваћен Је широк круг тема; и фигурална композиција, и портрет. и пеЈсаж и мртва природа. ИлустрациЈа за књигу „Гачац”, неколико радова рудара на раду или портреа од којих су неки од раније познати кз репродукциЈа. М Пешић Је дао неколико радова кредом или тушем, коЈи не спадаЈу у његове нај г боље радове. Док су ова двоЈица дали дела. иахом већег ф»пмлга. Ч. Крстић Је изложио јбдан пејсаж и Једну скупину фигура, обе малог

формата, али оба успела. Тахође су успели радови М, Вогелникове „Моја кћи” (бакропцс) и Б. Павловића „Одмор” (дрворез). Од вајарских радова јако се истиче статуа монументалног формата П. Крстића „Са изградше”. У фигури радкика (иначе врло лоше смештеноЈ и неосветљеној на улазу у изложбену двсхрану), са уздигнутим рукама изнад главе у којима држи алатку, изражеиа је динамика покрета. Иако Је у неким партијама видљива везаност за модел, што Је за почетника потпуно нормалио, иако има партија коЈе су недовољно анатомски простудиране, ово дело има више квалитете. Друга фигура, на којоЈ Је претстављена тема рада „Иосач цемента”, Глида, више Је озбиљна ђачка студија, коју би као такву требало посматрати и оцењивати; а као таква она Је успела. Већина осталих вајара изложила је портрете. Сликарски радови рађеки ул>ем, акварелом и пастелом разних су квалитета, али већина има једну заЈедничку особину, карактеристичну за скоро све младе сликаре: недовољна доследност у обради замишљене теме. То се нарочито види на слици А. Луковића „Портре”; док је лик жене партизонке која чита вовине потпуно довршен, одећа Је и недосликана и, следствено томе, неиздафереицирана. Слична недоследност постоји и у обради позадине. Ту исту особину имаЈу, у мањој мери, и „Портре војкика” Бекзона па и „Преља” Ч. Крстића. У поређењу са напред поменутит.l портретом партизанхе успелиЈа је Луковићева скица за портре; женска фигура у фотељл Је ту и цртачки сигурније постављена и у колорнту свежија, са јасније издиференцираном материјом. Међу пеЈсажима се истиче рад М Николића. на коме дошшира тамно зелена боја шуме, која даЈе тон целоЈ слици. Бензонов пејзаж, иако много светлији, делује недорађено, а у извесним парти Јама и

хладно. Остали пејзажи уљвм, уједначеиих квалитета, нису изнад ђачких и аматорских студија. Акварели Н. Карлосариса нв спадају само међу најбоље радово те врсте, већ и у најбол>е радово изложоне на овој изложби. Нарочито је успео рад „Улица у Београду”. Контраст вкварелима Карловариса су акварели М. Јанића. IБегове слике, рађоне светлим бојама, са слабо издифаренцираним плановима, постижу известан колористички ефскат; ели, њихов изглед Је далек од изгледа објекта који треба да претставе код Јанића се све своди на тражење колористичког ефекта. Њему чак и људске фигуре служе за појачање ефекта и за извесно оживљавање пејзажа, његов манир много поггсећа на мангф Коњовића, што је, у крајњој лигагји, угледање на Руоа. Неколико плаката, радови студената Академнје примењеких уметности, говоре о ухусу њихових аутора и смислу за ову врсту радова. За чуђење Је да на изложби изложен плакат М. Букинца, рађен за оваЈ Фестивал, није штампа«, а да су штампана два ве само неукусна већ и ружна и бесмислена (а и неоригинална) плаката које аутор није ки потписао. У прилог тврђењу да се о лоше изложеном делу не може донети тачан суд сведочи мозаик С, Петровића „Чобаница”. Мозаик Је дело које захтева да буде изложено на извесном растојању од посматрача само тако се добије права слиха о његошш квалитетима. Овде Је, међутим, мозаик постављен на постамент висок педесетак сантиметара и прнслоњен уза зидНа скицама и пројектима Јавних и станбених зграда могу се пратити проблеми карактеристични за наше архитектонско стваралаштво после рата. о коЈем Је било речи У часописима гсоји провлеме архитектуре вишв третира Ју. Ови радови заслужују да о љима вагтише чланак лице који се проблемима архитектуре више бави.

М. Д. Кујунџић

ГРУПА ИТАЛИЈАНСКИХ СТУДЕНАТА НАСТУПИЛА ЈЕ НА НАШЕМ ФЕСТИВАЛУ

Већ неколико дана борави у Београду група италијанских студеиата са Римског и Миланског универзитета. Оии се овде палазе као гости Универзитетског комитета Народне омладине. У недељу су наступили са својим програмом у оквиру фестивалских приредби Београдског универзитета. На програму Је било неколико хорских и солистичких тачака. За време свог боравка у Београду, они ће Још извссти неколико драмских тачака. На програмг имаЈу: Голдонијеву једночинку „Шкртац”, Пнранделоо ..Човск са цветом у устима“ и Једну Јапони ди Подијеву средњевековну игру. Они су студенти разних факултета Миланског и Римског универзитета: позорншне или филмске академије. затим права, техпике, медицине и др. У понедељак ће, у га* ли једног од наших биоскопа, приказати паучни филм о операцији срца и ока, за студенте Медицинског факултета. Такође ће одржати и неколико предавања, једво од њих о италијанској поезиЈи. Кроз ово време они сг обишли многе знаменитости Београда. Посетили су неке од београдских музеЈа, затим су разгледали студеитску изложбу у оквиру Фестивала, Филмски град, гралилиште Новог Београда. Пре свог одласка из Југославије задржаће се још у Загребу и Ријеци, где ће такође наступити са својим програмом.

Порсд репродуктивннх изпоЗ>ача, инструменталиста и покалиста, студепти су истуиали и са својим оригиналним композицијама. Тако јв солиста на гнтари Јован Јовичић, члан КУД-а Природно-математичког факултета »Жикица Јовановић-Шпанац” изводио своју „Импровизацију”.

Ирошлогодишњи побсдник, фолклор КУД-а Пољопривредпог и Шумарског факултета „Соња Маринковић” иступа на Фестивалу са пет сплетова. На конкурсу 12 априла нарочито добро су извсдени војвођански сплст и македонски оро.

Својом увсжбаношћу и разповрсношћу репертоара хор КУД-а *>l>рапко Крсмаповић” је и па овогодишњем Фестивалу одушевио Хор је досада настулао на две приредбе изводећи четири песме. ЈЈарочито Је лепо интерпретираи „Разговор са четоsl’» од К. Одака.

Велики број студената привукло ј е вече балета, којо Је одржано 14 априла. Тада (г студенти Академије за позоришну уметност и нлаиовж културао-уметничких друштава МВШ, Економског. Природно-математичког и Филозофског факултета извели виш е балетских тачака.

На слици: Јован Јовичић.

На слици: Војвођаиска група изводи сплет.

На слигци: Хор „Брапка Крсмановића” приликом наступа на приредби 11 априла.

Па слици: Балетски дуо Смиља Стефановић и Ван-а Краут. чланови КУД „Крсто Бајић”, Филозофског факултета