Студент

ФЕСТИВАЛ

На фслкЈшрнгм понкурсним нступима учествовала сУ културноуметничка друштва са скоро свих факултета, изводивши богат репертоар ваших народних игара. Фолклорна група КУД-а Ветеринарског факултета „Милздин Поповић’’ извела је вишс сплетова народних нгара из разних кореографских области. Грациозношћу покрета, и одмсреношћу ритма врањански сплет је привукао пажњу и симпатије гледалаца.

Вслики број солиста који наступају на фсстивалским прирсдбама свсдочи да на нашсм Универзитету постоји велики број талентованих МГзичара. На конкурсном такмичењу 13 априла наступало Је више солиств, који су показали леп успех.

ВЕЋ ОСАМ ДАНА ТРАЈЕ АПРИЛСКИ ФЕСТИВАЛ СТУДЕНАТА БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА. ДОСАДА ЈЕ ЗАВРШЕН КОНКУРС ХОРОВА. ОПШТА ОДЛИКА СКОРО СВИХ ХОРОВА ЈЕ КОМПО^ИЦИЈА° СТ ‘ УВЕЖВАН ОСТ. СИГУРНОСТ И ДИСЦИПЛИНОВАНОСТ У ИЗВОЂЕЊУ 10 И 14 АПРИЛА ОДРЖАНА СУ ДВА КОНКУРСА ФОЛКЛОРА. БИЛО ЈЕ ВЕОМА ЛЕПИХ И ЧИСТИХ ЕТНОГРАФСКИХ ПОСТАВКИ И УСПЕЛИХ КОМБИНАЦИЈА СА ФИГУРАМА НАРОЧИТО СУ ЛЕПО ДЕЛОВАЛА ИЗВОЂЕЊА НАРОДНИХ ИГАРА МАЛО СЛАБИЈИ УТИСАК ОСТАВЉАЈУ ДРАМЕ. ДРАМСКИМ СЕКЦИЈАМА МОЖЕ ДА СЕ ПРЕБАЦИ ПРИЛИЧНО НЕСКРОМНА ЖЕЉА У ИЗБОРУ РЕПЕРТОАРА И ПОСТАВЉАЊУ НА СЦЕНУ ДРАМА ЗА КОЈЕ ЈЕ ПОТРЕБНА ВЕЋА РУТИНИРАНОСТ. ДОСАДА СУ ПРИКАЗАНИ МАЛОГРАЂАНИ“ И „НАРОДНИ ПОСЛАНИК“. ” IУIЛ 13 АПРИЛА ОДРЖАН ЈЕ КОНКУРС РЕЦИТАТОРА НА КОМЕ СУ ИСТУПИЛИ РЕЦИТАТОРИ ПЕТ КУЛТУРНО-УМЕТНИЧКИХ ДРУШТАВА,

На слици; Дстал. из врањског сплета.

На слици: Владан Вучковић, члан КУД-а „Бранко Крсмановић’’, талентовани пианиста, за време иступа на конкурсу.

На конкурсу солиста било је успелих нншерпретација

Секција солиста КултуРно-уметничхог друштва „Бранко Крсмановић” на свом предфестивалском концерту и на истуттима током ггрве недеље Фестивала приказала је постигнућа једногодишшег рада својих чланова у оквиру Друштва. Љубитељ стлрих мајстора Владета Кнежевић извео је Хендлову свиту ге-мол. Лепом вођешу појединих гласова, додао је сигурнији и одређенији удар, чиме је његова интерпретација постала језгровитија и приближила се савременом схватању предкласичара. Карактер игара је добро погођен сем Сарабанде, где је донекле сувише потенциран детаљ (доста грчввити примери слсбодног формирања ритма) што је разбило целину. Моцартова це-мол соната, коју је извео ЈБубиша Ковачевић, била је стилски дотерана и изведена са много укуса. Томе је умногоме допринело лепо извођење украса. Проблем који стоји пред њим више је динамичке природе: амплитуда између пијана и форта је сувише узана, тако да нису потпуно дошли до изражаја готови оркестарски контрасти првог става а промакла се по која површност у трећем. Слободније нијансирање и градација при понављању истих фраза, више мушкости у извођењу триоле у 51ом такту и на сличним местима првог става, мало јаче наглашавање синкопа у трећем ставу отклонило би поменуте слабости које не долазв толико до изражаја при сви-

рању у мањим просторијама колико су приметне у концертној дворани. Квалитети Санвиле Јуришић у добро постављеном првом ставу Бетовенове сонате оп. 13 нису потпуно дошле до изражаја због рђавог клавира у сали Трећег реона, који се врло тврдоглаво одупирао покушајима финијег динамичког нијансирања. Због спорог репетирања кочио је он и Владимира Стеина у II и 111 ставу врло тешке сонатине Предрага Милошевића. Иако ју је ритмички и динамички врло добрс обрадио, сонатина иије наишла на интерес фестивалске публике. Владан Вучковић дао је добро поотављен Шопенов „Емпроипти” Ас-дур, са извесним тренутним грубостима у удару. Павле Коп виолина показао је овога пута особине изразито подијумског талента, Иако технички недовол>но сигуран свирао је Корелијеву Ла Фолиа необично музикално, проживљено и сугестивно. Каденца је била готово беспрекорно псстављена и свирана са необично много топлине. Сонату Це-дур за виолину и клавир од Моцарта свирали су Љубомир Мицић и Владан Вучковић, после нзвесних почетних неслагања, врло лепо и у стилу. Клавир би у тренуцима када прати виолину могао да буде мало мање бучан. Љубомир Мицић, поред овог наступа, свирао и у гудачком квартету и оркестру Друштва „Бранко Крсмановић”. Он на тај начин не сумњиво активно доприноси свестраном развоју му-

зичког живота у Друштву, али остаје питање да ли тако опсежно и разнолико ангажовање с огромним бројем проба не проузрокује извесну несигурност, која се код њега осећала у сонати и у кваргету. Тихомир Ђокић, уз пратњу Санвиле Јургахдф, свирао је тонски чврсто и драматично Брухсв виолински концерат, Већа еластичност пратње, нарочито у првом ставу, омогућила би слободније вођење виолинских деоница. Сарасатеа свирао је на виолини Исакозић, са много топлине али помало фрагментарно. М. Риђановић свирао је друти став Хендловог концерта за виолу коректно али недовољно осећајно. Поред чланова Културно-уметничког друштва „Вранко Крсмановић” наступали су прошле недеље на Фвстивалу и неки солисти осталих културно-уметничких друштава. Александар Карпов, члан Културноуметкичког друштва Техничке велике школе „Слободан Принцип Сељо“ извео је врло музикално и лепим тоном Баркаролу Чајковског Нешто више слободе у ритму учинило би извођење природнијим. Илинка Јовановић, члан истог друштва, свирала је са променљивом сигурношћу (трема), Бетовенову сонату Ес-дур. У другом ставу на моменте није било тачних акцената, док је у последњем ставу нешто сувишна употреба педала кварила утисак. Илинка Јовановић има иначе леп тон, добро води гласове и има концепцију сонате.

Трочетвртинскл такт Шопенове Мазурке, коју је свирала Олга Милићевић био је сувише крут и упадјвиво наглашен, тако да се више приближавао бечком валцеру него ли пољском националном ритму. Шопен, ма да је лако приступачан слушалачкој публици, захтева техничку рутину извођача, искуство и укус. Члан Културно-уметничког друштва Медицинске велике школе „Мика Митровић" свирао је на балетском вечеру Андалузиску ром&нсу Сарасатеа. Лепо отсвиран комад са осећајем за шпански ритам и израз публика је топло поздравЛла. « • * При оцени резултата које су показали солисти-инструменталисти, студенти нашег Универзитета, током овог фестивалског такмичења, треба водити рачуна о неким специфичним факторима. Мора се, пре свега, узети у обзир да су то све студенти разних факултета, који се поред својих студија баве и музичком уметношћу. На овом Фестивалу било је недостатака у техници извођача, код неких више а код неких ман»е, али то је, објективно посматрано, сасвим разумљива појава. Важна је чињеница да је велики број наших студената-техничара, медицинара или филозофа у стању да интерпретира дела класичне музичке литературе. Што је та интерпретација, поред тога врло лепа и музикална, то је по нашвм мишљењу један од главних успеха , које су оолисти ухупно узев постигли на овом Фестивалу. Било је врло добрих извођења а, с малим изузетком, није било рђавог свирања. Низ младих људи који су прошли и пролазе још увек подијумом донели су нам, поред тог естетског момента, и много искрене љубави и уживања у музицирању. То је оно позитивно у нашем студентском Фестивалу то је правац којим креће све већи број наших студената, љубитеља музичке уметности. М. Тодоровић

Прилог питању о инернацнонализму напредног студентског покрета на Београдском универзитету

Пише Воја Пекић

(Наотавак из прошлог броја) Долазак друга Тита на чело наше Партије, у току 1937 године, означава ново поглавл>е у историји нашег револуционарног омладинског покрета. У најкраћем могућем, периоду извршено је оонављање и реорганизација Савеза комунистичке омладине. Задаци које је друг Тито поставио пред СКОЈ-ем отварали су свијетле перспективе младој генврацији наше земље у будућности. Задаћа нашег савеза јесте: 1) Рад н» развоју и учвршћењу свих демократских, напредних и културних организација ; 2) ДЈелатност у корист сарад».© свих напредних омладинских организација; 3) Одгој омладиие у духу борбе против фашизма, а з» демократију, напредак и мир.; 4) Чувањс легалности свих омладинских организација; (Тито: „СКОЈ на новом путу“, из „Пролетера“ 1937 године). Тако је борба за јединство младе генерације постала основни задатак у раду Савеза комунистичке омладине. Борба напредних студената на Београдском универзитетЈу За јединство ишла је линијом борбе за аутономију Универзитета, слободе науке и обрззовања, против економског „нумеруса клаузуса“ високе школарине и лабораториских такси; за побољшање економских и здравстаених услова живота, за више стварног права на културу, разоноду, одмор и забаву. Ови захтјеви били су нераздвојно повезани са општим захтјевима наших радних људи, за демократизацију земље и националну равноправност у унутрашњој политици и борбом против фашистичке агресмје, а за мир, ослањајући се ггри том на демократске снаге у свијету, у гтрвом реду на Совјетски Савез у спољној политици. Линија борбе за јединство напредних студената на Београдском универзитету показала је ускоро видне успјехе. Први пут у историји студентског покрета, на изборима за правничко удружење 11 децембра 1937 годице иступила је уједињеиа студентска омладина. У њеном прогласу поводом избора кажв се између осталог: „Искуство наше досадашње борбе научило нас Је да се само уЈедмњеним снагама можемо супротставити мсрама фашистичких рсжима управљених протмп студената. II зато сви студенти, противници рата. реакције и фаншзма народни студентн, студентока зомљорадпичка омладина, студенти народне радикалне страике. студентска земљорадхгичка левица, студенти самосталних демократа, студенти Хрватм присталице ХСС, Словенци студенти присталице удружече опозиције мзлазе за изборе за Студентско правиичко друштво, са заједничком лнстом за мир, слободу и напредак“. Тако се, опроаодећм линију наше паргије, линију друга Тита, развија и јача напредни студентски по-

крет на Београдском универзитету, постајући све више важан фактор у борби напредне омладине за право радног народа наше земље и борби напредне омладине свијета за мир, а против фашистичке агресије. Зато је и разумљив онај допринос који је напредни студентски покрет на Београдском униаерзитету могао дати у наредним годинама, у борби напредне омладине свијета, на путу учвршћења и јачања међународне солидарности младих. На позив покрета Свјетског омладинског конгреса (створеног ради спровођењд одлуке свјетског омладинског конгреса у Женеви) мировни одбор на Београдском универзитету организовао је августа 1937 године посјету 50 младића и дјевојака из Југославије, у првом реду студената Београдског универзитета, Међународној изложби у Паризу. У Павиљону мира, у дијелу који је приказивао борбу омладине свијета за мир, налазили су се међу првима и документи и подади о борби студената Београдског универзитета. На међународној манифестацији за мир у Курнеу, организованој у оквиру међународне изложбе у Паризу, учествовала је у дефилеу међу првим и наша делегација, која је била најбројнија после делегације Енглеске и Чехословачке. Том приликом претставник наших студената прочИтао је завјет напге омладине, поводом њене спремности да истраје у борби за мир. Студентски мировни одбор на Београдском универзитету, поред чланства у покрету Свјетскоомладинског конгреса, постаје члан Свјетске студентске заједнице за мир, слободу и културу и Међународне универзитетске федерације за Друштво народа. Августа 1937 године, на XIV годишњем конгресу Међународне универзитетске федерације за Друштво народа, присуствовао је и делегат напредних студената Београдског универзитета. Средином 1937 године претставник наших студената Иво Лола Рибар провео је два месеца на раду у секретаријату Свјетске студентске заједнице за мир, слободу и културу. Секретаријат Свјетске студентске заједнице истицао је касније помоћ, коју

је за вријеме свог рада у секретаријату пружио Иво Лола Рибар. Од 25 до 28 VIII 1937 године одржана је у Паризу Конференција Свјетске студентске заједнице за мир, слободу и културу. Конференцији је присуствовало 140 делегата из 36 земаља, који су претстављали преко 80 најважнијих студентских организација у свијету (стручно-културног, политичког и пацифистичког карактера и разних политичких и филозофских схватања). Конференцији је присуствовала делегација студената Београдског универзитета на челу са Ивом Лолом Рибаром. Руководилац наше делегације Иво Лола Рибар био је референт по овој тачци дневног реда Конференције проблема „право на културу“, које је у себи садржавало питања и о незапослености интелектуалаца, нумерусу клаузуса и универзитетским слободама. Значајно је истаћи и дискусију Иве Лоле Рибара по трећој тачци дневног реда Конференције: „Улога студената у међународној заједници“, у којој је говорећи, у име студената балканских земаља, указао на могућност сарадње студената балканских земаља за одбрану мира и на одбрани од продирања страног фашизма на Балкан. Захввљујући у првом реду настојању делегације напредних студената Београдског универзитета, одржан је, у оквиру Конференције свјетске заједнице за мир, слободу и културу, заједнички састанак делегата Југосладије, Бугарске, Румуније и Грчке. На том састанку успостављен је први организовани контакт између напредних студената балканских земаља и проучене практичне мјере остварења ове сарадње. На засиједању Међународног бироа Свјетске студентске заједнице за мир, слободу и културу, у љето 1947 године, преставник студената Београдског универзитета био је изабран за претсједника засиједања. На састанку Савјета покрета Свјетског омладинског конгреса од 16 августа 1937 године, на коме је донесена одлука о сазиву Другог свјетског омладинског конгреса за мир у августу 1938 године, учествовала је делегација студената Београдског универзитета на челу са Ивом Лолом Рибаром. На Конференцији студената комуниста и социјалиста одржаној 1937 године у Паризу, по питању заједничког става у погледу међународне политике. учествовала је делегација студената комуниста Београдског универзитета. Оцјењујући снагу

напредних омладинских покрета у појединиу земљама, Конференција је истакла примјер борбе револуционарног омладинског покрета у Југославији, у ггрвом реду револуционарног студентског покрета на Београдском универзитету, У паузама рада Конференције и сам генерални секретар Комунистичке омладинске интернационале Рајмонс Гијо, дуго је разговарао са нашим делегатима и најчешће се налазио у њиховом друштву. Напредни студенти Београдског универзитета дигли су свој глас против терора, које чланови фашистичке „гвоздене гарде 1 * проводе над напредним студентима и професорима. Поводом заједничког премлаћивања студената Радулеска и убиства ректора Универзитета у Јашу, у »Студенту“ је изашао чланак у коме је поред осталог писало: „Ми са много жара и искреном солидарношћу поздрављамо румунску омладину, поздрављамо целокупно румунско младо поколење, које води свој народ и своју лепу земљу. Ми ... стежемо братску руку, своме пријатељу и другу, демократи Радулеску! Јер ми смо браћа, не само што сви заједно припадамо данашњој младој генерацмји, нсго и зато што имамо заједничке непријатеље у онима који би радо поцепали Малу антанту... То је ваш искрени поздрав прожет чврстом решеношћу да истр а ј емо у одбрани наших заједничких интереса, заједничких идеалв пароднс независности. културе, слободе и прогреса." (Студент бр. 1 од 15 марта 1937 год.). Љубав и симпатије за барбу омладине Југославијв почев од Међународне омладинске конференције за мир у Брислу, стално расту. Омладинске организације појединих балканских земаља, у првом реду студентске, које су биле у немогућности да учествују у раду неког међународног конгреса или конференције, давале су пуномоћја нашој делегацији да их може пуноправно заступати. Поводом почетка излажења „Студента 1 * органа стручних, економских, културних и спортских организација на Београдском универзитету секретар Свјетсхе студентске заједнице за мир, слободу и културу упутио је редакцији „Студента“ писмо у коме се поред осталог каже: „Примили смо три прва примјерка ввшег листв и ми ввм се извињавамо што ввм се рвннје нисмо захввлнли и испоручили нашв најсрдачнија честитањв за ваш, у сввком погледу успели лист. Убеђени смо да сте, изражвввјући мисли и тежње беогридских студенвтв, успелн дв створите студентски лнст, који ће означвватн двтум у историЈи међунвродне студентске штаипе, м који ће кво прнмер служитн многобројним другим студентским лмстовима“. („Студент 11 , број sод 6 Јула 1937 године). (Наставиће се)