Студент

Спровођење одлука III пленума ЦК КП Југославије

ПРОШИРИТИ ЈАВНЕ ДИСКУСИЈЕ u на факултете природних наука

Јавнв дшскусвјв као вржо потодиа форма за стручио и оптте кудтурао улднзање студеиата није иешто иово ва нашем ушиверзштегу. Алв њихов замах ш пра• вш емисао највите се исаољио у посзедњих месец и по дааа. Сасвшм је оправдаио тврдмти да оие постају метод за пршлажење и ретавање разних иаучншх ароблема као ш питања оаштет кудтуриот образовања студеиата. Неколшко одржаншх дшеку • ешја јасио товоре о томе . Досад су овакве лискусшје одржаие утлавном иа факултетича друттвеикх маука. С једне стране, ово је врло позштивио. јер то товари о томе да научие труае u дебатпш клубови на овим факудтетима, којш су тдавни ортаишзатори јашних лшскуемја. почеде жнвље да раде и ла се смелије упуттају у проблеме друттвеиих шаука. Са друте стране, истиче се потреба да се сличие јавне дшекусшје ортаишзују ш иа факултетшма природних наука на којшма иаучие труае рада миото шите, а ш матершјал који пне обра/уују је мното обшмншјш шшз њета се моту шзшадштш питања од опттет иитереса која се могу поставштм иа дшскусмру. (млчлмш u ф.акџлпlепl

Филозофски факултет

О KAPAKTEPV ПРВОГ СРПСКОГ VCTAHKA У уторак, 18 аттрила, почела Је на Филозофоком факултету дискусија о „Карактеру Првог српског устанка”, Усмеии реферат на ту тему поднео је Перовић, доцент Филозофског факултега за историју народа ФНРЈ. Велико интересовање за проблеме наше националне историје. а нарочито за карактер овог врло значајног устанка, озразило се на томе да је дискусија била добрб посећена, како од студената тако и од професора. После одржаног реферата развила се врло жива лискусија. У свом реферату доцент Перовиђ је. на оонову неких докумената, закључио да Је по карактеру Први српски устанак, уствари буржоаско-демократска револуција Ову поставку доцента Перовића оспорили су неки студенти, који су први српски устанак посматрали као втад буржоаске револуције, Било Је и мишљења да Први српски устанак није могао да будв у никаквој мери буржоаска револуциЈа. Пошто питање ииЈе могло да буде решеио дискусиЈа Је била олложена за 27 април. Продужегак дискусиЈе био Је много живљи. интересантниЈи и свестранији. Док су у првоЈ дискусиЈи узели учешђа само студеити историске групе. у другом далу дискусиЈв, V аттрила, дискутовали су и други студенти. нагкЈчиТо студвнти са филозофске групе, који су у дискусији поставили Једно своЈе мишљење о капактеру Првог орпског устанка. Према њима, Први српски устанак Јв. пре света, народни устанак, а што је најглавније он Је антифеудални Они су оспооавали гледиште предавача да Је Гlрви српски устанак бупжоаско-дембкратског карактера. Примцзбе и Мишљења иеких студената да се оваЈ Устанак не може сматрати као буржоаско-демократска револуциЈВ базирао се на том што доцеит Перовић ниЈе успео да фактичким материјалом поткрепи Своје мишљење. Тако, напр., према мишљењу неких дискутаната неправилно је посматрати Први српски устанак само у његовом развоЈу од 1804 до 1813 године, као што Је то учинио доцент Перовић. Пошто се и на овом другом састаику ииЈе дошло до стварних и тачних резултата, дискусиЈа Је одложена за 4 маЈ. У свом завршном делу дискусиЈе доцент Перовић he да одтовори на примедбе и мишљења дискутаната по његовим поставкама. „Државни сектор у пољопривреди у периоду обнове и плана“

У четвртак, 27 априла научна група за унапређење социјалистимке пољопривреде на Економском факултету организовала је јавну дискусију о научном раду; „Државни сектор пољопривреде у периоду обнове и Плана” кога су написали Милица Урошевић и Бего Субашић, студенти Ш године, чланови научне групе. Ово је прва јавна дискусија коју организују научне групе на Економском факултету и она је била добро посећена. О стању државног сектора пољоприерљдв.-у-дешоау обнове ма-ia .с* товори у овом раду. Много детаљније и озбиљније приступили су аутори овога рада обради стања државног сектора у периоду Плана. У циљу прецизирања овог материјала овај део рада је подељен на следеhe делове: општи део, земљиште, оруђа за производњу, машипскотракторске станице. сточарство, радна снага, организација и капитална изградња. У општем делу се даје преглед развитка државног сектора у пољопривреди као л перспективе тога развитка. Тако, на пример, према предвиђеном плану површина државних пољопривредних добара у 1950 години треба да износи 300.000 хектара. Обухваћена површина У 1949 годгши била је, у односу на 1939 годину, већа за пет пута а у односу на 1947 годину већа за два пута. Анализирајући даље ггитање гтриж>са земљишта на приватном сектору и на државном сектору у раду се на основу разних врло практичних табели дају процентуално приноси на једном и другом сектору као и свакодневно растење приноса на државном сектору. Чињеница да је, на ггример, принос ггшенгше на држанном сектору у 1949 години био 17,4 метарских центи по хектару, док је принос на приватном био 12,1 метарских пенти по хектару. дозволила је ауторима да закључе да је стварање огромних државних добара и примене агротехничких мера много корисније за државна пољопривредна добра. Врло озбиљну анализу налазимо у овом раду када се говори о машинско - тракторским станицама.Показујући развитак и улогу машинско-тракторских станица аутори спомињу и то да је. на гтример, у 1949 години број тих сталица остао исти, као У 1948 години, док се број трактора смањио. „Статистичар- бирокр ат а задово љио би се са овом констатацијом без даљег удубљивања, или би можда још утврдио да се смањио наш трвкторски парк на уштрб ггољопривреде уопште и њене механизације, а можда и то да у погледу Увођења модерне технике у пољопривреду осетно назадују наше ДР" жавне машинско-тракторске станице. Међутим. релативно смањење трахторског парка државних иа-

шинско-тракторских станица ив значи апсолутно смањење трактора у нашој пољопривреди. То смањењв је резултат првдајв извесног дела гракторског парка сељачким радним задругама, задружним еконоиијама.” После ггрочитаног рада развила се дискусија. Врој дискутаката није био нарочито велики, али је зато дискусија била врло зрела а критика на научни рад конструктивна. Поред тога што је општи закључак био да је рад био врлр до-sар некм од дискутаиата су -дввали замерке што се тиче обраде појвдантгх питања у назпшом раду. Тако на пример, студент четврте године Сасић примегио је да се у раду не даЈе анализа привредног рачуна пословања на државним пољопривредним добрима а исто тако нијв обрађено питање акумулације. Општа карактеристика дискусије била је да су студенти дошли добрР али, са другв стране, дискусија готје имала потребну живост, препирање око разгогх питања итд У дискусији је, такође учество* вао и професор задругарства на Економском факултету др Михаило Вучковић, који је нарочито исгакао то да је рад гтрилично самостално рађен, што је. уосталом, и циљ научних група. Што се тиче рада, његових добрих и лоших страна, он је рекао да je добра страна овога рада у томе што је добрим и вештим сређивањем бројног материјала дао развој државнот сектора у гкхљопривпеди. А.ТГИ, са друте страпе, може се за рад приметити то да по* стоји извесна неравномерност У обради појединих поглавља, отсуство дубл»е анализе изнесеног материхала. ОБАВЕШТЕЊЕ

28 маја одржаће се у Београду изборк за органе Народног фронта. Гтуденти нашег Унмверзктета, треба да помогну основним организацијама Народног фронта, у рејонима где су уписанн, у предизборној агитацији. припремама ■ кзвођењу нзбора. У току данашњег дана свк студентн а нарочпто они који нису. нз бнло којих разлога. могли да гласају у Београду за Народиу скутпТнну ФНРЈ, треба да провере, уколико то већ нису урадили, да ли су уведенн у бнрачке спнскове. где се налазе њихова бнрачка места.

Писмо маршалу Титу радника Војислава Коларића који је као ванредан студент дипломирао економију

Браварски радник Железничке радионице у Смедереву Војислав Д. Коларић упутио је поводом Дана Железничара писмо другу Титу, у коме га извештава да је с успехом, као први железнички дадник ванредни студент, дипАомирао 15 фебруара о. г. на Економском факултету с врло добрим успехом и добио назив дипломираног економисте. Војислав Коларић је У старој Југославији, и поред велике л»убави за науком, морао напустити школу и отићи на занат. Радећи као бравар он је по ослобођењу положио приватно више разреде гимназије и затим се уписао на Економски факултет у Београду као ванредан студент. За све време студија Коларић није напуштао рад у своме прсдузећу, где се од радника уздигао до руководиоца и борио се заједно са својим колектиšom за извршење планских задатака. Учећи сам, он je на факултет одлазио само кад је требало уписати и оверити семестре и полагати испите. Први испит дао је у јануару 1947 године и сам себи је тада поставио задатак да he дипломирати 1952 године. Међутим, упорним радом он је успео да заврши осудије две године пре рока чак и пре многих својих другова редовних студената. У писму другу Титу он следећим речима објашњава како му jie било могућно да изврши преузету обав%зу и постигнв успех

који заиста заслужује свако признање и похвалу. „Овај успех каже Коларић постигао сам благодарећи великом раду, вољи и љубави према науци. Али, свој труд, вољу и љубав према науци могао сам реализовати само захваљујући нашем новом друштвеном уређењу нашој новој демократској власти, Партији и Теби, друже Тито. Зато Те извештавам о своме успеху и обећавам да nehy престати да уним, да hy учити и даље са Још већим еланом. Све слободно време које ми остаЈе поред редовних државних и партиских задатака посветићу изучавању економских наука. Обећаоам Ти, друже Тито, да hy у другоЈ Петољетки положити докторат из економских наука. Чврсто решен да од бравара постанем доктор економских наука испунићу своје обећање, уз Још веће залагање и па извршењу задатака коЈе пред наше народе постављаЈу наша Партија и Ти, друже Тито. То Је одговор радника коме су у новом, социјалистичком другатвеном уређењу захваљујући правилној линиЈи наше ПартиЈе и социЈалистичке изградње наше земље, пружене све могућности за лично уздизање и бољи живот. Срећан сам и поносан што сам члан такве Партије на чијем си челу Тк друхе Тито“.

У лабораториЈумима ваших факул тета студенти, на практичним вежбама допуњујг своја злања

Проблем летње праксе на Машинском факултету

У' циљу уттазнавања са радом у нашим фаГрикама и радионицама и ради употпу њаван>а стеченог знања у школи, студенти Машинског факултета поћи ће и овог лета на праксу. Студенти П године одлазе сада први пут у нашу индустрију. Студенти 111 и IV године треба да обаве другу, односно трећу феријалну праксу, а приличан је број студената IV године, који овог лета треба да обаве и друту и трећу праксу, јер друту нису обавили прошле године. Овогодишњи распоред студената по предузећима изазвао је међу студентима живо интересовање. Оно постоји с једне стране због досадашњег искуства са праксе, а с друте, због тешхоћа које су се ове године појавиле, нарочито код распоређивања на трећу феријалну праксу. Искуство ранијих година показује да се летња пракса није организовала на време и са довољно плана. Било је и објективних тешхоћа, а биле су углавном у томе што је већи број студената требало распоредити по предузећима, а број места био је ограничен, нарочито у већим и развијенијим предузећима. С друге стране, било је и примера непланскот распоређивања. Тако су неки студенти II године упућивани на прву феријалну праксу у наша најбоља предузећа (као „Литострој”, Раковица и томе слично), а на другу феријалну праксу послати су у мање развијена или сасвим слабо развијена предузећа, тако да је друra феријална пракса промашила циљ, јер студенти нису могли ништа ново да науче. Исто тако, није ce водило довољно рачуна о слању студената у она предузећа и у оно време, када је то, обзиром на етечено зиање рг оријентацију према одређеној грани технике, било погребно. Тако су неки студенти упућивани на прву феријалну праксу у Раковицу или Тезно, када за праксу у тим предузећима нису још имали довољно знања. У ова предузећа треба упућивати првенствено студенте IV године, и то према усмеравању студија да би пракса била обављена у потпуности и са разумевањем. Многи студенти IV године обављају овог лета последњу праксу. Овде треба имати у виду усмеравањв лрема одређеној грани машинске техникв и распоред извршити гахо, да се пракса обави у оним предузећима у којима he се студенти најбоље упознати са проблемима који их највише интересују и које he решавати током даљих студија и у свом дипломском раду. Ове године започето је са организовањем праксе раније него прошлих година, али још увечс проблем нијв решен. Према првобитном распореду добијен је сувише мали број места у неким развијенијим предузећима, тако да и ове године приличан број студената не би био упућен на праксу тамо, где је то најпотребније. Предузетв су мере да се број места повећа, јер су и стварне потребе за праксом у развијеним предузећима много веће од расположивог броја места. Постоји и предлог неколико студената IV годиие. о времену и месту обављања трсће феријалне праксе. Прсма њему, трећа феријална пракса обављала би се, не после VITI семестра, пего после завршепих свих испита на факултету, а про узнмања дипломског рада. У том случају студенти би обављали праксу у оним предузећима, која би им омогућила urro бољу припрсму за узимање и израду дипломског рада. Та пракса, према томе, била би у потпуности усмерена на упознавањо проблема које ће етуденти рсшавати на дипломском нспиту н доцниЈе као стручњацн у производњи. Даље, квалитет треће фери Јалне праксе био бк ва потребноЈ виеини, Јер би студент располагао са спим потребним теормским зпањем н што ra на факултету иоже стећн. Одлазак ва праксу не би бно везаи за месеце Јули н август (када су предузећа преоптерећепа отудентима млађик годниа), већ би био могућ током целе године, у ком случају би се вашло увек довољпо места у сваком нашем прсдузећу. Питање смештаја студената на пракси лакше бм се решавало. ■ Корисно је зато испитати могућности за усвајање овог ггредлога у будуће. а посебно ове године. Можда би се смањиле тешкоће око ’ распореда које су су појавиле. Сва ■ ова питања треба решити што пре.

В. Томатевнћ.

студент машинске технихе

О курсевима дијалектичког материјализма у овој школској години

Овогодишњи резултати на курсевима дијалектичког материјализма у потпуности задовољавају. То је. свакако. исход уопштеног искуства у ранијем раду курса; реорганизације. напора преданача и вредног рада студената-кзфсиста. Ове гонине курс је обухватао; филозофски материјализам и дијалектички метод у свега 12 тема. Слушаоци су располагали бар минимумом потребног предзиања. Дискусије су биле живе. На консултацијама се редовно водила борба (пр. Медицинска велика школа), што je допринело дијалектичком осветљавању и разјашњавању многих савремених иаучних резултата Одржавани су састанци са руководиоцима консултација и дзване уопштене смернице руковођења консултацијама. Циљ консултација Је био не само пропитивање. него и покушај примене пређеног градива на главну стручну провлематиху, коју су курсисти у току голине имали да усвоје и полажу као своје стрзгчне предмете. . , • Но. и ове голине. као и раније, било је организапионих слабости, (на пр. Медицинска велика пхкопа и Техничка велика школа). Али, ове организационе слабости постепено су уклањане и рал курса }е све више добијао потребну садржину и у квалитету предавања и у квалитету и квантитету дискутаната. i Отудеитм предттечи Док су раније били предавачи професори Укивврзитета м одржава-

ли заједничка предавања за цео курс, ове године предавачи су били асистенти и студенти филозофског факултета, који су у целини задовод»или. Ово се позитивно одразило, Јер су предавачи били у могућности да се зише задрже на стручној проблематици свакога курса. То су веома успешно практиковали другови Драган Јеремић. асистент и Никола Поткоњак. студент. чији су курсевк били најбољи. Предавачи су се трудилн да доби•ене опште тезе конкретизују. ожиие и учине их интересантним слушаоцима. Основна је тежња била да се прелавања илуструЈу савременим резултатима и да се не задржаваЈу одвише на школскЛм примерима. коЈи се свакодкевно у популарним преданањима дају. Временска orpaниченост појединих предавања надокнађивана Је дискусијом, коЈе су често настављане у малим групицама по појединим стручним проблемима. Најбоље резултате постигао Је курс Пољопрквредног н Шумарског факултета н П год. Медицинске велнке школе Најбоље резултате показали су слушаоци курса Пољопривредног и Шумарског факултета и П гадинс Медицинске велине школе То Је логичан резултат рада тих курсева у току школске гоаине. На овим курсевима могао се исоунити и онај основни смер дат од стране Универзитетског комитета за испите у ма-

ју; не школско пропитивање. него циклусом питања прећи целокупан материјал. често у дискусиЈи са испитном комисијом. Тако је на 111 год. Медицинске велике школе Један друг тврдио да је Петронијевић наш наЈвећи филозоф и требало је извесно време док Је комисија са разним питањима и потпитањима осветлила научни лик Бране Петронијевића. Да приметимо још и ово: на ранијим консултациЈама Медицинске велике школе осећала се склоност поЈединих курсиста ка вулгарном материЈализму. На испитима то није примећено, што говори о томе да су раније консултације билв успешне. Посебну пажњу и похвалу заслужуЈу одговори друтарица Антуле и Стакић. Њихово стечено знање, које Је плод марљивог и истрајнот рада, говори о томе да сже нису само „научиле" марксизам-лењинизам. него да су га и усвоЈиле и да he им то бити солидан ослонац и путоказ v њиховом даљем стручном раду Испити су то Јасно показали. Иако су им многи проблеми стручних предмета Још неЈасни, оне се труде да баш диЈалектиком дођу до задовољавајућих Јасних резултата Ширина литературе коЈом су се служиле показуЈе нам шта се може на Једном идеолошком курсу у оквиру Пародне омладине научити. На треhoj години успешно овлађавање материјалом показао Је Владимир Ковачевић. Курс на Пољопривредном и Шумарскрм факултету као целина, и у току школске године и на испити-

ма, заузео је прво место. Чврста организациона сређеност од првог дана рада па до испита. стална брига партиске организације о раду појединих курсиста, велики напор предавача Д. .Ј».ремића да своја предавања одржи на потребној научној висини. дали су очекиване резултате. Испит је показао копструктивно усвајање гфеђеног матсријала. Обил>е литературе, примери из њихових стручних предмета, учинили су да се пређу оквири обичног испита на курсевима идеолошког изграђивања наших студената. Зрели одговори Момчила Лепосавића, Миодрага Обреновића, Стевана Kocaha. Миливоја Петровића и др., показали су да су они, служећи се широком литературом и примењујући је на своју стручну проблематику, испунили осиовни задатак који је пред курссм стајао. Нешто слабији резултати су на Техничкој великој пколи. Ово карочито важи за курс Архитектонаца. Ту се показало да су слушаоци углавном „научили" одржана предавања и да се одатле нису много помакли. На ТВШ најбоље резултате показали су машинци и грађевинци, но код ових последњих било је и падања на испиту. Према рани јем раду курса на Акалемији ликовних уметности могу се очекивати врло добри резултати.

Илија Станојчић

СМРТ ФАШИЗМТ СЛОВОДА НАРОДУI t ОРГДН НО СРБИЈЕ НД БЕОГРАДСНОМ УНИВЕРЗИТЕТУ И ВЕЛИНИМ ШКОЛАМД ГОДИНА ХП БРОЈ 16 g МАЈ 1950 ГОД. ЦЕНА 3 ДИНАРА

НОВА ЗГРАДА ТЕХНИЧКЕ ВЕЛИКЕ ШКОЛЕ , , Ускоро почињу припремпи радови н изградња нове зграде ТВШ иа садашњем блоку ул. 27 марта. Данашња зграда. рађена за најпише 1.300 ( лЗ студената, сада можс да прими 7.000. Нова зграда he знатмо олакшати ову преоптерећеност и омогућити правилио спровођење наставе и несме- / тано стварање високо-квалификованих стручњака. tfjiimtf «Ikiib»vMl . .