Студент

Конгрес Националне уније студената Француске Осудио је информбироовске провокаторе

Средином прошлог месеца одржан је у Паризу Конгрес Националне уније студената Француске. Контресу су, уз неке иностране делевгације, присуствовали и претставници народне студентске омладине Југославије, другови Јакша Бучевић, члан ЦК Народне омладине Јутославије, Воја ПенИћ и Бранхо Полић. Конгрес је поред осталих тачака дневног реда расправљао као два најважнија питања: о студентским стипендијама (њихов је захтев да сви студенти за време студија уживају извесну плату као синдикалисти умни радници) и о међународној и колонијалној политици. Особито жива дискусија на Конгресу била је по питању односа према МСС-у. Резолуцији, која је усвојена на Конгресу, претходила је врло жива и дуга дискусија, особито по том питању. У резолуцији се на једном месту каже: „УНЕФ ће наставити да се бори да се одржи један заиста светски конгрес (мисли се на претстојећи конгрес МСС-а у Прагу наша примедба), тј. да би на њему биле позване са правом гласа све репрезентативне студентске организације, било да су чланови МСС-а или не, али које се слажу са принципима Статута МСС-а који је донесен 1946 године, без икаквих других услова.” Но, за испуњење овог услова биЛо би потребно да се Извршни комитет МСС-а поновно врати својо.l политици међународне студентске сарадње из предиформбироовског времена и да позове на тај Конгрес и претставнике студентске омладине Јутославије, која је и до данас, иако је избачена из МСС-а, остала верна „принципима Статута МСС-а који је донесен у 1946 години.” Конгрес се негативно изразио по питању стварања једне нове западне студентске уније, што већ дуже времена припремају неки претставници студената западно-европских земаља. Конгрес је у име југословенских студената поздравио друг Јакша Бучевић, вођа делегације. У свом поздравном говору он је изнео неколико података о условима живота и рада југословенских студената у новој социјалистичкој Јутославији, о многим дискримтационим поступцима МСС-а према нашој студентској организацији. Поред осталог, он је рекао: „Ми смо позивали руководиоце Међународног студентског савеза да дођу код нас, да виде својим очима рад студената Југославије. Али, одзива није било. Од појаве Резолуције Информбироа ни један претставник Међународног студентског савеза није ни пропутовао кроз Југославију. а камо ли да се у њој задржавао. Оваквом својом политиком Међународни -тудентски савез је сузио базу студентске сарадње, ограђујући ce од оних националних студентских организација које су биле спремне, а то су Iош увек, да сарађују у духу Статута Међународног студентског савеза”. Оправданост навода друга Вучевића потврдила је огромна већина присутних делегата устајањем и одушевљеним аплаузом (осим једне груттице од десетак информбирооваца, чланова КП ФранЦуске). У намери да би умањио непосредни јаки ефекат који је на већину делегата оставио говор југословенског претставника, одмах после тога тражио је реч црнац Бангу члан КП Француске, досадашњи члан Бироа Националне уније студената Француске. Но, он је обичном неистином покушао обеснажити цело излагање југословенског претставника. Наиме, да се југословенска делегација налази на Конгресу захваљујући лично.l иницијативи Чарл Леберта досадашњег претседника Националне уни,lе студената Француске, а не уз сагласност свих чланова Конгреса. Његов је иступ са негодовањем олбачен од стране свих присутних (Iасно. осим фупице комуниста информбирооваца). Остале информбироовске „аргументе” он ни,lе ни покушао употребити, јер 1е Банту. Iедини члан КП Француске у Бироу Националне унијв студената Француске, требао чувати свој ауторитет. како би комунисти преко њега задржали бар једно место у новом Бироу. коlи се треба бирати на Конгресу. Али, обавезни рафал информбироовских „аргумената”, када се ради о соци-

јалистичкој Југославији, није ни овде изостао. То монотоно понављањв разних неистина и лажи приуштио је себи Лок Хеј, који је најавио да говори у име 60 комуниста, студената Филозофског факултета У Паризу. Његово аргумвнтирање свело се на понављање већ познатих напада које, од дана усвајања информбироовских догми до данас, спроводи руководство МСС-а према Народној омладини Југославије. Присутни делетати су за време његовог говора протестовали, ометали га у говору, а крај говора дочекали су звиждањем. Услед оваквог пријема овог информбироовског провокатора, није ни требало да претставници југословенских студената одговарају на његов иступ. Међутим, они су после тога упутили свим делегатима наш меморандум и документоване одговоре на клеветнички напад овог усамљеног информбироовца, који је на лицу места доживео фијаско. Није ни чудновато да је Лок Хеј избетавао ма какав сусрет са нашим претставницима. Тако, када му је друг Бучевић, у кругу неколико осталих делегата показао свој пасош за Со-

фију (у свом говору je Хеј поновио тврдњу МСС-а о незаконитом одласку наших делегата у Софију, а Бучевић се управо налазио у тој делегацигји), Хеј се, уз смех присутних, полако удаљио, мотивишући тиме да не зна бугарски. Овако се пред снагама стварних чишеница суочавају информбироовски „аргументи”. Погрешна информбироовска политика КП Француске има поразних резултата и међу студентским покретом. Једини претставник француских комуниста студената, Бангу, није сачувао свој ауторитет. Он није биран у ново руководство Националне уније фран цуских студената. У рзгководству су извршене заиста велики измене. Од старог руководства задржала су своје положаје само два члана. Но, ни један нови претставшж Комунистичке партије гшје себи обезбедио избор. Новоизабрани претседник Националне уније француских студената, Бернис, изјавио је да ће ново руководство наставити борбу за студентска права, која произлази из изгласане резолуције.

Против империјализма - сакупљањем потписа

На заседању Извршног комитета МСС-а у Москви одржао је говор совјетски песник и претседник Совјетског комитета за одбрану мира Николај Тихонов. Говор је пун громогласних фраза о одбрани „праведног” мира, о борби против потпаљивача новог рата, о „јединству” омладине света итд. итд. А у свим тим великим и громким изјавама као: „Речи и дела омладине младих бораца за мир и демократију претстављају диван пример нашег јединства, наших узајамних напора за постиоавање племенитог циља, псбеде мира над снагама које гурају човечанство у нова крвопролиha.” Или: „Окупили сте се данас у престоници наше велике отаџбине, у Москви, где вас окружују слике мирне изградње, где вас окружују совјетски људи, који су на челу са великим вођом народа, првим стегоношом мира, Стаљином, били, сада су и биће увек најпоузданији и најодлучнији борци за мир”. Ни овде ни у читавом говору нема ни трага некаквој одређеној, јасној и конкретној борби за мир. У говору Николаја Тихонова испало је да је главна форма борбе лротив империјализма и потпаљивача рата сакупљање потписа, Николај Тихонов каже: „Ми знамо колику огромну помоћ пружају студенти у великом покрету за мир, који се шири у многим земљама света, покрету за сакупљање потписа за подршку прогласа Сталног комитета Светског конгреса пристаЈгица мира. Већ су сакупљени милиони потписа обичних људи без обзира на националност и религију, за потпуну забрану атомске бомбе и за то да се прогласи за ратног злочинца она влада која се прва усуди да употреби атомску бомбу. Потпаљиваче рата спопада јаросни гнев када виде ову џиновску демонстрацију у корист мира; они су спремни на разне провокације које имају за циљ да сломе овај све већи народни отпор против њихових мрачних замисли.” А та „џиновска демонстрација” је уствари толико наивна и тако без-

опасна да ће врло тешко против ње подузети икакву озбиљнију акци ју и најреакционарнија влада. А дал>е у говору Тихонова нема више никаквих савета и предлога за борбу прогив империјализма осим тог једног једкног магловитог упутства. Остало су само фразе о миру и јединству. Тако је Тихонов без и трунке стида назвао „дивним јединством” онакво стање какво је у напредном омладинском покрету створила контрареволуционарна политика Информбироа. Дискриминација и нај. прљавије клеветање једне револуционарне и двомилионске омладинске организације као што Је Народна омладина Југославије, ликвидација размене омладинских бригада и делегација, забрана међусобног контакта и упознавања омладине, корумпирање и шпијунирање то је по схватању Николаја Ткхонова диван пример јединства. А на нашем језику, на језику свих истинских бораца за социјализам праведан мир и истину, то значи најбестиднију лаж и најгрубљу моралну и политичку беду. Али овај говор Николаја Тихонова не може у ствари никога зачудити. Тихонов је достојан слуга својих господара.сОн је једном, не баш тако давно, после свог боравка у нашој земљи писао о Југославији и њеним народима лепо, топло. Изгледало је и сасвим искрено. Али дошло је друго време. Николај Тихонов је пљунуо сам себи у лице и покушао да увери и свет и себе и своје господаре да „Јутославија није онаква каква јесте”. Овај говор је само једна „логична” карика у његовом „развојном” пугу од истинског борца за прогрес и мир ка полтрону и ревизионизму Колико ће напредна омладина и напредни студенти веровати овом говору? Судећи по држању, изјавама и говорима оних многобројних иностраних омладинаца, који посећују нашу земљу, код многих и многих овај ће говор наићи на потсмех и презрење. („Омладина”, бр. 52)

Слушајмо ове недеље

8 мај „Класе и класва борба“ завршно предавање друга Бориса Зихерла. директора Института друштвених наука. Пре давање је у просторијама Правног факултета у 17 часова. 9 мај Јавна дискусија о члан ку Макса Баћеа: „О критици и самокритици у Совјетском Савезу“. Дискусија he се одржати у просторијама Правног факултета у 15 часова. 11 мај по радовима Николе Мељанског, Но вака Мандића и Жике Ђорђевића, чланова Клуба младих писаца Београдског универзитета. Просторије Клуба младих писаца Балканска 4 IV. Почетак у часова

Народна ТЕХНИКА На техничкој великој школи

Оснобано аутомобилскомотоциклистичко друштбо (Од дописника са факултета) Пре десетак дана одржана је на Техничкој великој школи оснивачка скупштина Аутомобилско-мотоциклистичког друштва. Извештај о досадашњем раду ауто-кружока у оквиру организације Народне технике на Техничкој великој школи, као и услове који су довели до претварања овог кружока у друштво поднео је Иван Шенк.

На иницијативу друштва „Петар Драпшин још 1946 године почиње рад први аматерски курс возача на Техничкој великот школи на коме је услед недостатака возила завршен само теоретски део. Школске 1947—48 године почиње други курс на коме се, такође, завршава само теориска настава. При крају школске године добијена су )една неисправна кола, која су уочи самих испита, уз залагање наставника курсева оспособљена. Прско феријалних распуста на њима је обучено преко тридесет студената. који су показали велико интересовање за вожшу као и за технику аутомобила уопште. Доцније. кружок је добио још нека неисправна кола, од којих су залагањем чланова кружока Дивљана, Париша, Родића и Лукића кола марке „Ренолд** и „Ханомаг" оспособљена и тиме ie створена могућност да се још 25 чланова кружока обучи у вожњи аутомобила. Тиме су сви студенти чланови кружока положили испит пред саобраћајним органима. На почетку ове школске године рад ауто-мотоциклистичког кружока у теориској настави потпуно се нормализовао. Организована су два курса општег карактера. Како на Машинском факултету студенти располажу са извесним претходним знањем а нарочито од како је основана аутомобилска груrta, показало се као неопходно да се формира „магшнски курс“. на коме је ниво предавања виши него на сличним курсевима других факул-

тета. Овај курс. посећивало је око 30 студената, којима је корисно послужио за упознавање конструкције и рада аутомобила и пружио им знатне олакшице прилцком слушања стручног предмета из те области, који се предаје у VIII и IX семестру. На жељу студената саобраћајне групе Грађевинског факултета основан је и „саобраћајни курс'* са задатком да студенте ове групе обучи у вожњи и да их упозна са техником аутомобила. То he им корисно послужити при пројектовању путева и аутострада јер на курсу могу да упознају проблеме возача коlи тим путевима пролазе. Иначе, укупно су ове године одржана четири курса са 78 слушалаца. Главни циљ друштва је да широко популарише ауто-мото спорт, да допринесе разви.lању техничке културе својих чланова и оспособи их за задатке који их очекују у нашој привреди. Активним учешћем у раду, како за време обуке и вожње као и после завршених курсева и испита. чланови друштва ће моћи пружити довољно помоћи свим новим члановима који тек пристуттаЈу друштву, док he, с друге страпе. такав њихов рад корисно послужити на организационом и техничком Iачању овог тек основаног аутомобилско-мотоциклистичког друштва В. Т.

Спремни очекују сезону ВЕСЛАЧИ >>ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ<<

После редовно обављеног знмског тренинга, под руководством асистента катедре веслања Државног института за фискултуру, Славка Иванчевића, веслани „Црвене звезде” почели су да се припремају за дретстојећу веслачку сезону. У првој половини марта, када су то допуштале временске прилике, могло се видети како је веслачки дом „Црвене звезде” на Ади Циганлији нагло оживео. Ту се могу видети прваци државе разних дисциплина, како у међусобном разговору претресају питан»а учешћа на овогодишњим утакмицама, као и велики број малих, нових чланова средњошколаца, који ће се борити у дисциплинама подмлатка да очувају и одбране освојена места на првенству државе у 1949 години. Припреме су отпочеле на време Од краја марта почели су редовни и свакодневни тренинзи екипа, без обзира на временске прилике. Тренирајући под руководством нашег познатог репрезентативца и штрокера олимписког осмерца Borдана Сиротановића, наставника катедре веслања Државног института за фискултуру Андре Жежеља и инж. Јосипа Хајзера, веслачи „Црвене звезде” покушаће да се и ове годиие пласирају, на претстојећим утакмицама, међу најбол>е у држави. Скоро свакодневно излазе на тренинг три осмерца. Новоформирани осмерац подмлатка, у саставу: Кавран, Кнежсвић, Пеиновић, Куша ковић, Богојевић, Јовановић, Ружић и Таншек, тренира под руководством Радаковића. Два прошлогодишња осмерца наступиће са неким малим изменама, тако да је један осмерац, у коме се налазе чланови бившег олимлиског осмерца: Сиротановић, Дреновац, Ристић, Новичић и Петровић, допуњен млађим веслачима; Боровићем, Ивковићем и Виторовићем. Други осмерац, прошлогоди-

шњи првак ФНРЈ у првом разреду, у коме су остала четири стара члана (Петронић, Отовић, Милошевић I и Милошевић П), допуњен је члансвима одличног осмерца подмлатка, првака ФНРЈ; Павловићем, Костићем и Шалипуровићем и новим чланом Николићем. Такође су формирани и четверци:Всјиновић, Стојановић, Поповић и Петровић, двоструки прваци ФНРЈ у 1949 г. и четверац; Крижнар, Дарић, Арсић и Деспотовић, такође прваци ФНРЈ за 1949 г. у П разреду. За* њима ни мало не заостају у припремама скулери, који се спремају да одбране назив првака скифа првог и савезног разреда, који су прошле године освојили на првенству ФНРЈ. Међу њима се нарочито истиче млади, талентовани скифиста Перковић, који марљиво тренира, како би се супроставио несумњиво најбољем скифисти Петровечком, учеснику Олимписких игара 1948 године, јер се и овај озбиљно прштрема да би сачувао прво место у скифу, које је досада неколико пута бранио. Упоредо са њима тренирају и скулери Мучић, Корошец и млади Бајић, који ће ове године веслати први пут за подмладак у скифу. Актив тренера „Црвене звезде” такође обраћа велику пажњу и тренингу чланица, које су прошле године показале одличне успехе. То су прошлогодишње првакиње у четверцу са кормиларем Марковић, Брбаклић, Марошан и Марковић, као и скифисткиња Гордана Лаловић, која је прошле године у веома јакој конкуренцији од шест учесника стигла трећа. У недељу веслачко првенство Београда У недељу, 14 маја одржаће се првенство Београда у веслању, на коме he учествовати три друштва:

„Икарус” из Земуна, „Динамо” из Панчева и „Црвена звезда” из Београда. На првенству ће се видети како је које друштво стгровело зимски и пролећни тренинг својих веслача и да ли имају потребну кондицију за претстојећа такмичења. Победници свих дисциплтгаа квалификују се за двомеч Београд Загреб, који ће се одржати 28 маја ове године у Београду.

А. ОТОВИЋ

Четверац без кормилара „Црвене звезде’’ у саставу Пстронић, Отовић, Милошевић П и Милошевић I.

Свечана академија гимнастичког друштва Рударског факултета

Гимпастичко друштво Рударског факултета одржало је пре неколкко дана на Техничкој великој школи свечану академију у част прославе Првог маја. На програму су изведене гимнастичке вежбе, партерна гимнастика чланова, вежбе на разбоју, прескоци преко коња, просте вехбе чланнца и вежбе на двовисинском разбоју. Поред чланова гимнастичког друштва у програму су учествовали рвачи и дизачи терета ЦДЈА „Партизан” и мачеваоци СД „Славије", који су присутнима пружили врло лепе и интересантне борбе. Академија чланова гимнастичког друштва Рударског факултета показала је да друштво развија широку и разноврсну делатност на пољу фискултуре и да је прво и Једино друштво на Универзитету, које Је посветило потребну пажњу гимнастици што није случај на осталим факултетима. (М. К.)

У петак и суботу на стадиону „Црвене звезде" АТЛЕТСКО ПРВЕНСТВО УНИВЕРЗИТЕТА

У петак и суботу одржаће се четврто атлетско првенсгво Београдокот универзитета и великих школа, на коме се предвиђа да he учествовати око стотину атлетичара, чланова факултетских ги\шастичких друштава. Такмичење he се оба дана одржати на стадиону „Црвене звезде”, где је атлетска стаза преуређена. Почетак у 16 часова. Атлетска првенства открића нових такмичара Многобројна такмичења, која се свакодневно одржавају на Универзитету, скоро су увек претстављала извор нових снага. То се нарочито односи на атлетска првенства. Тако је са пролећњег атлетског првенства Универзитета 1948 год. поникао Петар Пецељ, данас један од најбољих спринтера у држави. Тада је 100 м. трчао 11,4. То је било највеће откриће овога првенства. Своје квалитете овај талентовани атлетичар „Црвене звезде” испољио је и на Првим летњим студентским играма у Загребу, када је у јакој конкуренцији са Стевановићем и Керхином постигао време од 11,3 и стигао први заједно са Стевановићем. Од тада Пецељ је стално побољшавао своје време. На пролећњем првенству Универзитета 1949 год. трчао је 100 м. 11,2, на јосењем првенству исте године 11.1, док је на пропагандном митингу у Београду 30 априла постигао своје најбоље време 11,0. С обзиром да се на почетку ове сезоне налази у доброј форми (у Опатији је 60 м. трчао 7,2) очекује се да he ове године трчати испод свог најбољег времена. Иначе, Пецељ држи рекорде Београдског универзитета на 100 м. 11,1 и 200 м. 23,2. На прошлогодишњем јесењем првенству највеће изненађење претстављао је успех Радића (Економски), који Је, и поред блатњаве сгазе, успео да 110 м. препоне пређе за 17,2 и тако постави нов рекорд Универзитета. Стари рекорд постигнут 1948 год. 18,4 држао je Радовановић (Технички). Са средњошколског атлетског првенства поникли су Б. Јовановић. студент медицине и М. Марас, студент рударства. Јовановић данас држи рекорд Универзитета на 400 м. 54,0, док Марас у трци на 1.500 м. има време 4:29,8, које је постигао на врло тошком терену на прошлогодишњем јесењем првенству. Његово време јс нешто слабије од рекордера Универзитета Дражићл (Поллпривредни), који Је резултат 4:29,0 по-

стигао на пролећњем првенству 1949 године. Поред тога што ова такмичења претставл>ају гтзвор нових снага, она су сваког пута доносила псбољшање резултата и постављање нових рекорда. Тако је Милићевић (Грађевински) у троскоку од 12,76 ттобољшао свој резултат на 13,00; у бацању диска први резултат (37.08) постигао је Симић (Медицински), побољшао га на 37,21 Божиновић (Пољопривредни), док рекорд Кривокапића (Медицински) износи 38,99. Јакатерина Гриб (ДИФ) у 1948 год. држала је рекорде на 100 м. 14,5 и 200 м. 30,0 у 1949 год., оба рекорда оборила је Милена Бесараба (ДИФ) и поставила нове: 100 м. 14,2 и 200 м. 29,6. Од атлетских рекорда Универзитета, који досада нису оборени ни једанпут. налазе се само два, постигнута 1948 године: скок увис Сава Мургашки (Дом војних студената) 170, и кошве Вања Рудолф (ДИФ) 47,89. На прошлогодишњем првенству Мургашки је постигао исту висину, док је у бацању копља Ђорћевић (Полхопривредни) имао слабији резултат од рекорда (47,26).

Пољопривредни и Шумарски факултет и Државни институт за фискултуру кандидати за екипног првака С обзиром на припреме које су досада спроведене, најозбшБНИји кандидати за прво место и ове године he бити екипе Државног института за фискултуру и Пољопривредног и Шумарског факултета, чији чланови држе највећи број рекорда. Конкуренција ће нарочито бити јака код такмичара. Боје Државног института за фискултуру браниће вероватно, поред млађих снага, Оповски (кладиво), Бонтемпо (800 м.) Јовичевић (скок увис), Булић (скок с мотком) и др. За екипу Пољопривредног и Шумарског факултета наступиће Дражић (1.500 м.) Пецељ (100 и 200 м.), Ђорђевић (копље), Јефтовић (кутла) и други. У такмичењу жена, екипа Државног института за фискултуру неће имати ни ове године за екипни пласман никаквог конкурента. Чланице Државног инстиута за фискултуру држе 9 женских атлетских рекорда Универзитета и вероватно ћв их задржати. Сл. Ш.

ПРИПРЕМЕ ЗА ТРЕЋЕ ЛЕТЊЕ СТУДЕНТСКЕ ИГРЕ Футбалски сусрет СД Славија репрезентација Универзитета

У циљу што бољих припрема за Tpehe летше студентске игре у Љубљани, фискултурници Београдског универзитета почели су са тренинзима за избор репрезентација. Тако су футбалери досада одиграли две утакмице, а ове недеље играју против, београдске „Славије”. Кошаркашка репрезентација данас први пут игра са другим тимом „Црвенв звезде”. ФУТБАЛ ПАРТИЗАН U РЕПРЕЗЕНТАЦИЈА УНИВЕРЗИТЕТА 4:0 (3:0) У четвртак је на стадиону „Црвене звезде” одиграна футбалска утакмица ЦДЈА „Партизан” П и репрезентацпје Београдског унпверзитета. У тиму „Партизана” играли су чланови прве футбалске екипе: Чајковски I, Дреновац, Пајевић и Грчевић. Игра је била много живлл и интересантнија у првом полувремену. Друго полувреме почело Је врло живо. Доцније се осетила недовољна кондиција студената. што је мноro утицало на даљи ток игре, када Је главни терет навалних акција „Партизана” пао на одбрану Уни-

верзитега, где су се добром игром нарочито истакли: Узелац, Нешовић и Новаковић. Голман Петровић био је несигуран и крив је за други гол. Код „Паргизана” истакли су се Дреновац и центар-фор Хочевар, који је постигао два гола. У четвртак. на стадиону „Црвене звезде”, футбалери играју трећу тренинг-утакмицу са СД „Слави Јом”. Почетак утакмице у 9,30 часова. КОШАРКА Данас, у 15 часова, кошаркашка репрезентација игра тренинг-утахмицу са другим тимом „Црвене звезде”. Ово је последњи сусрет кошаркаша пред скорашње гостовање у Загребу. Сусрет he се одржати на стадиону „Црвене звезде”. Боје екипе Универзитета браниће: Мишић, Стојић, Темелковски. Ефтимовски, Блашковић (ДИФ), Хаџић, Гаћиновић (Архитектонски), Азањац (Машински), Жеравица. Марган (Рударски), Трећаков (Пс-њопривредни и Шумарски), Алексић (Грађевински), Боцдаренко (Ветергаарски) и Поповић (Филозофски).

Одговооаи уоелник. Влала Митровић. Уреднишхво и администрација Београд, Балканска 4 телефон 23-464; Чековпи рачун: 103-9060360; Штампариlа ..Борба Beorpa Капдељева 3-