Студент

СТ. РАИЧКОВИЋ: „Д ЕТИЊСТВА"

(„На&а паколење", Љи&лиашека Млараои)

У својој збирци „Детињства" Стеван Раичковић јепокушао да поетски одрази своје доживљаје из детињства растанак с родним крајем, потуцања и тлад у болницама и логорима, побуну и Ослободилачку борбу наших народа против окупатора. Настојећи да своје дои поједина збивања прикаже верно, истшшто и објективно кроз своју песничку личност Раичковић је имао доста успеха. Но неоспорно је и то да је он у појединим песмама остао само у уским оквирима субјективних преживљавања не обзирући се довољно на оно што се око њега догађа. Међутим, у целини посматрано, позитивни квалитети ове збирке песама знатно надмашују извесне негативне рецидиве и слабости које у њој постоје, и стављају је у ред значајнијих доприноса поезији младих. Пеоме у збирци „Детињства’’ по• дељене су у четирк циклуса. Песма „Пут“, којом почиње први циклус, описује дечака који у рату напушта кућу храбро, с болом што је ипак у њему „гранао дива вишег од свих јабланова”. Док је песма „Арије” слабија мутна, без дубљет садржаја и значења, песма „Близине’’, најбоља у овом циклусу и једна од бољих песама у целој збирци, врло лепо евоцира дане детињства и почетах устанка 1941: „Ја знам да овде свако вече кад падне сутон на обалу низ реку таЈни шапат тече о устанку, ко силном валу. То су устали против смрти земљаци светли од лепоте, као заставе разастрти да бране детињства и животе...” Прве дане борбе за слободу када ће свака бразда „постати крвава кота”, песник наслућује у песми „Ратни септембар", помало суровој и шкртој у изразу. Песме „Сећамсе девојке из рата” и „Јутро” карактерише мрачно-болна и претерано субјективна поента, као и извесна нејасноог и неодређеност израза. „Јабука” је донекле елетична песма, сва у јаким сликама и контрастима пуна прикривених нежности и штимунга. Песма „Последњи поглед са падине”, је опроштај с родким крајем са успелом поентом на крају: „Гранама ће се вратити опет пролећа, ја знам да она увек долазе”. Док је у првом циклусу песник био инспирисан углавном растајањем са својим завичајем, у другом циклусу он је хтео да поетски искаже страдања и муке по болницама и, мада пригушено и нејасно, веру у будућб' дане. „Хроника о болници” је кратак лирски запис У прози, писан у грозничавом узбуђењу о људима што пате, али увек верују у оне који се још боре: —неким сво|јим акцентима овај фрагмент потсећа на записе из „Песама из дневника заробљеника број 60211’” Милана Дединца. Три последње строфе знатно смањују вредност песме „Вечери” која иначе има веома јаких места. Местимична нејасност карактерише песме „Јутра” и „Снови и дозиви” у којој, на пример, има и оваквих мистичних стихова: „Ја тамним све дубље, све шире нестајем —” У трећем циклусу збирке „Детињства” песник настоји да одведе читаоце на бојна попришта; међутим, то му не успева увек у довољној мери. ‘Из неких песама избија непроживљеност теме и вербализам (на пример: песма „Рус”), или су оне тек бледи одраз херојских напора и подвига у рату („Ратне приче”), или су недовољно конкретнв („Трагови украј Неретве”). Међутим у овом циклусу има и веома импресивних и снажних песама о борби са освајачем против кога су устали и људи и природа наше земље; такве су песме: „Девојка у планини”, „Онегови", „Траве” и „Запис на реци”. Уз врло лепу и снажну песму „Колона носи сунце партизанско”, „Таоци крај откоса” су најбоља песма у овој збирци. То је потресна слика о одвођењу талаца на стрељање : „Таоци пролазе пред цевима звера, и ко мирном водом кад утихну пене па заброди небо по лицу Језера, у оку се стопут завичаЈ окрене”. У њима се буде топле и благе успомене и сећања на људе и пријатеље, родне њиве и хућни праг: „Где су мали дани, где су мале среће и где смрт престаЈе, и где се Још живи, где Је точак млински што га Јаз окрећв и драга окна окренута њиви. Гдв су оморине, где су барске траве где Је чун натруо у влажном рогозу, гдв су Јорговани у вечери плаве и хладњак мирки уплетен у лозу”. Ц они храбро гину пркосећи непријатељу, а очи шихове „слуте сјај будућих лета”: „Протиче завичаЈ у летњи дан, ратни, као шумна река што дубине ваља, а талас звони живи и стократни, и свет будући ко сунце помаља”. у црви мах би се могло помислити да је ова песма обично ситничаво и малограђанско запомагање. То међутим није тако. Ова је песма сва сачињена од узбудљивих лирских трептаја, с много снажних контраста, дубоко хумана и осећајаа. И, од ггрве до последње строфе, сажета, једноставна и кристално Јасна. Последњи, четврти циклус знатно ]е слабији од осталих. Песггик је у њему хтео да д5 исечке из наше савремене стварности. Али он њу само претсказује, и овда се опет враћа на успомене. сећања, прошлост... То отсуство савремеие тема-

тике претставља најозбил>нију слабост збирке „Детињства”. Песма „Време” је лепа, надахнута светлом визијом будућности. „Мајка над завејаним успоменама”, има лепих и успелих детаља. Мепесмв „Лета на Тиси”, „Давна улица" и „Газимо по лишћу” своЈом реторичношћу делују намештено и неубедљиво. Песма „БескраЈ” има сличности са другом Једном Раичковићевом пссмом коЈа овде (не зна се зашто) није унесена „Ја сам у свим који расту”, само што је песма „БескраЈ” далеко слаби Ја. Јер у њоЈ, поред неких неразумљивих поређења, има и овако „сажетих” строфа коЈе ништа не казују: „Нем сам у листање, немљи (!) у цветање”. Знатно Једноставнија, простиЈа иЈаснија Је песма „Кад мутна Тиса прође кроз равницу” која Је Једна од бољих у овом циклусу. Разноврсност тематике у збирци песама Стевана Раичковића, каошто се могло видети из досадашњег прегледа, није велика. Сећања на детињство и рат у разним варијантама и неколико успелих строфа из послератног живота то је све. Па ипак, Раичковић је у овим песмама избегао једноличност и шаблон; свака његова песма Је нешто ново и по замисли и по остварењу. У томе несумњиво лежи талентованост песника Стевана Раичковића. У поЈединим својим песмама *о детињству и рату, као што је раније речено, Раичковић заузима сувише личан, субјективан став. Та његова елегичност и субјективни лиризам неодложно доводе до нереалног приказивања стварних човекових осећања и до скучавања, осиромашења наше револуционарне стварности. Захватајући у својим песмама доста широко ратна збивања, код Раичковића се и поред тога не осећа свугде довољно снажан протест и гнев против туђинског освајача. У неким песмама, међутим, револуционарна осећања песникова дошла сУ до врло јаког израза („Снегови”, „Колона носи сунце партизанско”). Љубав према човеку, саживллвање са његовим патњама, вера у човековв снаге у борби за слободу казани су у Раичковићевим песмама узбудљиво и лирски топло. Лик нашег данашњег човека и наше нове стварносги ниЈе Јасно оцртан у песмама Стевана Раичковића. Ова празиина, тај недостатак лирске инспирациЈе уноси неравнотежу у ову збирку као целину и смањуЈе њену идејну вредност и заокруженост. Стеван Раичковић поседује врло значаЈне лирске квалитете. Његови стихови теку спонтано, они скоро никада нису насилно тражени. Раичковић има револуционарне суровости у неким стиховима; а они

се често надовезују са благом и дубоко људском осећајношћу. Описи природе у његовим песмама везани су за човекове доживллје и каткада су веома пластични: „Около дише горобиље, сутон се таложи у долини, изгрева месец. жут ко смиље и Пек се купа у месечини. Ту смо са обале, пепељасте, давно, некада у играма гледали како из брега расте облак ко дан у пахуљама..." С.Близкне”)) Богатство песничких слика, метафора и поређења срећемо у свакој песми Стевана Раичковића. Начин његовог поетског изражавања јс?«е уствари преко низа снажних и заокружених поетских слика. Раичковић даје врло лепа и свежа поређења. За опис јутра он има овакво поређење: „Јутро је бело јагње што пасе по небу звезде” („Јутро”). У песми „Јабука” такође наилазимо на једно поређење: „Шапати утрну ко лахор смршен у травне сплетове”. Тежња за ефектном компарацијом и сликом доводи Раичковића понекад до бизарних и недовољио јасних поређења као у песми „Бескрај”: „плинем (!) се у завршје видицима”, То је апстрактно и нереално, и није песнички. Осим тога у овим песмама промакне по ■ ксцји неадекватни придев или именица; тако у песмама „Трагови украј Неретве” и „Колона носи сунце партизанско” прочитамо, на пример, да постоји „камен белокоси” или, опет сазнамо за „луде путељке”! А према песми „Снегови” постоје и такви снегови „белих влакана”! Раичковић употребљава у својим песмама велпки број свежих, изворних речи; то је добро. Али неке речи он помиње на више меота. Тако на пример, речи: траве, шаптање, румен и, у свии варијацијама, плав он нарочито често користи и понавља што наравно не делује увек најбоље. Али и поред свега овог треба нагласити да су Раичковићеви стихови динамични и живи; да му је версификација разнолична; и да су му риме у највише случајева правилне и звучне. У целини узевши, збирку „Детињства” приказује свог аутора који Је на правом путу да изгради своју гготпуну пеоничку индивидуалност. Песме „Таоци крај откоса”, „Близине”, „Колона носи сунце партизанско”, „Јабука” и друге то најбоље доказују. Али Стеван Раичковић треба да уклони извесне слабости којих има у овој збирци. И да своју лоезију што више и стварније прожме духом наше нове стварности велике борбе за изградњу социјализма. Тада ће његова поезија бити у потпуности веран и истинити тумач наше славне прошлости и херојске савремености.

Милош И. Бандић

ОД 11 ДО 25 ЈУНА Отворена изложба СТУДЕНАТА АКАДЕМИЈЕ ЛИКОВНИХ УМЕТНОСТИ

ЧЕДА КРСТИЋ:

И на краЈу ове школске годике. студенти Академије ликовних уметности поново излажу своЈе радове. Овогодшпња изложба се истиче разноврсношћу и бројношћу радова више него досадашње. Поред изложених уља, темпера, цртежа утљем, цртежа пером и графика у материјалу много су допринели и радоаи студената Ш и IV годиие. коЈи су скоро цео мај

провели на прагктичном раду у нашим манастирима Студеници. Нерезима и Охриду. Упознавши. ко* пирајући фреске под стручним оуководством професора Ј. Кратине, студенти су изводили и сами оригиналне замисли. Неки од тих радова су изложени и на овој изложби у ново добијеним просторијама у згради Академије ликовних уметности, Кнез Ми*ај* лова 53.

Моја мајка (дрворез)

Још нешто о великоруском национализму

(Одломак из рада „Цатриотизам и његово изопачавање”) Данас у Совјетском Савезу национализам постаје све општиЈа појава. Он продире у све поре друштвеног живота. Њега покушава да инфилтрираЈу у спест совЈетских људи испочетка врло стидљиво, концепциЈама о руководећој улози совЈетског народа, о изузетности свега што Је совЈетско, изЈедначавањем совЈетског са социЈалистичким, изопачавањем правилног става према традициЈама и културном наслеђу, па преко „борбе против космополитизма” —• таЈ нациоиализам постаЈв све бучниЈи, све громогласниЈи, док се не дође до наЈотворениЈег. великоруског национализма. СовЈетски Савез Је пре овога рата био Једина земља социЈализма и ти.ме претстављао заЈедничку отаџбину целокупног свотског пролетариЈата и свих иапредних људи. Али ситуациЈа се изменила. Сада постоОи низ социЈалистичких земвља, које њнхови грађани с правом сматраЈу своЈим социЈалистичким отаџбинама. Ипак се у догматским главама совЈетских руководилаца ниЈе ништа изменило. Све Је морало да иде по старом шаблону. СовЈетски грађани су имали да и лаље деле свет на СовЈетски Савез и онсг што Је „заграиично”, а не на соииЈалистички свет и оно што Је ван граница тога света. А грађаии осталих социЈалистичких земаља су били дужни да раде на учвршћивању своЈе „заЈеднЈчке ота.бине” СовЈетског Савеза и да признаЈу руководеђу улогу совЈетског народа. Мерило* њиховог интернационалнзма ниЈе подршка и помођ осталим социЈалистичким земљама у изградњи социјализма, подршка и помођ револуциоиврним покретима капиталистичких земаља и иационалноослободилачким покретима у колони Јама, него неуморан рад на Јачашу совЈетске државе. Члаи Политбироа ЦК СКП(б) Н. Вознесенски каже у своЈоЈ брошури „Ратиа економика СССР” следеће: „Интернационалиста Је само онаЈ коЈи безусловно штити СССР, Јер се не могу решавати питањв међународног револуциопарног радничког покрета ако се не брани Савез СовЈетских СоциЈалистичких Република." (страна 7 Култура 1948) Пролетерски интернационализам изЈедначава овде са „безусловним штићењем" преведено на обичан Језик безусловним покоравањем СовЈетском Савезу. Уколико ие штитиш СССР ниси иитернационалиста. Уколико ниси довсљно лоЈалан према совЈетскоЈ држави, ми ђемо твоЈ социЈализам прогласити за империЈализам, твоЈе марксистичко становиште за троцкистичко, а тебв самог за фашисту и нздаЈкика ствари међународног рвдничког покрета. На то се своде овакве иационалистичкв концепциЈе. Тај став ннЈв случаЈан. Он проистиче из читаве совЈетскв ревизионистичке политике, из политике уиошења командовања и неравноправности у односе међу социјалистичким државама, из теориЈе о обавезиоЈ руководећоЈ улози совЈетског марода. У Орошури „О совЈетском патриотизму” А. И. Собољев каже; „ЗахваљуЈући своЈим достигмућима совЈетски народ св с правом сматра најиствкнутиЈим, наЈвећим народом садашњице, народом коЈи СтоЈи на челу свих других народа у њиховоЈ борби за прогрес". Нема прогреса без руководеће улоге совЈетског иарода! Нема револуциЈв без Црвене армиЈе. Да би то доказали они не презаЈу ни од наЈгрубљег фалсификовања историских чмњеница. Да и пе говоримо о сувише познатом примеру ЈугословиЈе. У часопису „Вопроси економики” (броЈ 9 за 1949 годину, стр. 70) совЈетски економист Ф. Масљеников овако утврђуЈе историске чињенице: „СовЈетски народ Је, ма таЈ начин, не само ослободио народе Кине и КореЈв од ига Јапанских осваЈача него и створио у Кини и СеверноЈ Кореји услове к<у|и о* могућаввЈу оргаиизацију и учвршћењ* народнодемократског режима. 1 Нациопалистичке тендекдиЈе св оглвдаЈу нв само у оваквом односу совјетског према иностраном, него и укутар самог СовЈетског Савеза. СовЈетски народ јв „братска заЈедкица равноправних нврода”, који ипак међу собом нису равноправни. Не могу св они изЈвдиачити ваљда са „аеликим руским народом”, ко Ји Је лрема „класичноЈ” СтаљиновоЈ д«финициЈи , иаЈистакнутиЈа од свих иациЈа коЈе улач* у оквир СовЈетског Савеза” и коЈи Је „стекао опште признањв као руководећа снага СовЈетског народа, међу свим народима наш« земље... Ои поседуЈе бистар ум, чврст карактер и стрпљивост.” (Стаљин, говор иа приЈему официра ЦА). Јасно Је онда, да разни УкраЈинпи. Узбеци, Азербешаипи и други, кори нису богзна хако бистри и карактерни мораЈу да призиаЈу руководећу улогу руског народа. осим тога, данас се у СовЈетском Савезу могу приметити Јаке тенденциЈе националистичког обожввања свега из историЈе руског народа, без обзира на то да ли је нека појава или личност била позитивна или не; довољмо Је да Јв по форми национална, тЈ. руска. (У тома св данашња совЈетска заанична публицистика већ Јако приближила позиатом енглеском националистичхом геслу: „Вило да има право или не, то Ја моЈа отаџбина”). Зато Је требало покушатм да св овакве тендекциЈе и „иаучно" образложе и учврсте. Томе циљу, поред осталог, служиле су миогоброЈив дискусиЈв о уметности и филозофиЈи организованв 1947 године, на инициЈативу ЦК СКП(б), по читавом СовЈетском Савезу. Међу осталим, у њима се наглашавала „изаакредна драгоценост културног наслеђа као нужнв основв за читав даљи културни напредак". Суштину читавог тог наглашавања сЈаЈно Је погодио енглески комунист Емил Вернс у свом некритичком чланку „СовЈетске дискусиЈв” следеђом реченицом; „Културно наслеђе Је по сво Јој сушти(Модерн Квотерли, броЈ Али, ова Је поставка погрешна. Културно наслеђе, ошг плодови и достигнућа наше прошлости, које ми узимамо као саставии елеменат у ризницу своЈе данашње културе, Јесте по своЈоЈ суштини револуционарно, друштвено прогресивно, везано за рад напредних класа у про шлости, за стваралаштво маеа или стваралаштво коЈе Јв повезаио са народним масамв. Ваш зато се ново социЈалистичко друштво с правом сматра његовим закоиитим наследиихом. Управо зато ми и узимамо као наслеђе, на пример, рад Светозара Марковића и Цанкара, а одбацуЈемо БлаЈваЈсж и Јелачића, иако су и ови били Југословени. Важна Јв дакле друштвена улога, историски значаЈ а ие национална форма. Ево шта пишв 1897 године Лењин у свом чланку „Каквог се наслеђа ми одричемо" бранећи руске марксиств од оптужби МихаЈловског да марксисти напуштаЈу „драгоцено национално наслеђе”: „Да ли су они (марксисти) икада нападали наслеђе, коЈе нам завештава европске идеале у опште? Не еамо да га нису нападали, него су, напротив разобличавали народњаке да они, уместо општеевропских идеала, чине по многим веома важним питањима свако Јаке самобитне благоглупости”. (Лењин, том П, страна 495) Лењии Је дакле осуђивао „свакојаке самобитне благоглупости" у корист европских идеала, који су тада значили напредак у односу на руску самобитност. СоциЈалистичка, по форми националиа. култура Је наставак и развијање наслеђа, коЈе као саставни део, улази у њу. Ако би културно наслеђе било по суштини национално, онда би питање партиципациЈе културног наслеђа у социјалистичкоЈ култури и даљег његовог разви Јања, било чисто формално питање, питањв мањег или Јачег наглашааања националне форме. Могковски ревизионизам Је тиме, дакле, значаЈ културног наслеђа, ма како га преко сваке мерв наглашавао, ипак деградирао на форму, на своЈство форме. Али, у соииЈалистичкоЈ култури )е наслеђе део њене суштине заметак њеног револуционариог карактера, Јер она управо и Јвсте доследно, револуциомарно развиЈвње културног наслеђа. Из погрепших премиса произилази и погрешан закључак. Но то не смета руским ревизионистима да Још и даље упорно резонују* „Културно наслеђе Је по суштини национално”, па после реченппу окрену: све национално претставља наслеђе и традицију. Суворов Је Рус значи традициЈа, амирал Макаров Је Рус, према томе традициЈа: Јермак Је Рус, опет традициЈа. итд. ТаЈ великоруски мационализам се најЈасниЈе испољавао у борби против „безродних, космополитских тенденциЈа и

скретања” у совЈетскоЈ култури, науци. уметности и уопште у друштвеном животу. Ова антикосмополитска борба Је убрзо показала своЈе шовинистичко лице, показала да то ниЈе супротстављање социЈалистичког патриотизма космополитизму, не»о супротстављање наЈгрубљег, великоруског национвлизма интернационализму. Од борбе против осећан,а маловредпости пред иностраним они су доспели до расистнчког проглашавања веће вредности руског народа, до дељења иациЈа на „истакнуте” и „неистакнуте”. У брошури „Руски народ истакнута нациЈа” каже се: ..Велики руски људи су своЈим радом, делима открићима, прокаласцима доказали целом свету да Је руска иациЈа истакнута нациЈа”. То доказивање истакнутости руске нациЈе, њених „урођених материЈалистичких оеобина", њеме изузетне способности за науку, њеиих заслуга за кретање друштва напред, узело Је велике размере. Сваки, иоле лоЈалан, совЈетски научник сматра за своју часну патриотску дужност да брже боље прогласи Једпог таквог реакипоиара као што Је иа пример Суворов за патриоту, или Једну такву назадну политику као што Је борба против уЈедињења мемачких државица, за прогресивну. Руски Језнк Је Језик социЈализма. Великоруске градиције постаЈу револуцисиарне традициЈе совЈетског народа. Све што Је током исторнЈе ишло за тим да се руска државз, ма на коЈи начин, учврсти, оЈача и прошири, постаЈе напредно. У том разматрању нећ почиње да се губи из вида квалитативна разлика коЈа Је настала у оквиру граница тв руске дрзкаве Октобарском револуциЈом. Руско постаЈе неки предживот совЈетског. Испада. по њима, да Је РусиЈа од времепа Ивана Грозног па до Октобра. била пуна крцата патриотима, од мужика па до царева. Али, великоруске шовишистичке тенденције добијају нечувенв размере у борби за приоритет руске науке на већмну научних проиалазака и открића коЈа су досада учињет<а. То доказивање приоритета руске науке и културе данашње совЈетскв руководство ставља у први плаи идеолошке борбе. У теоретском часопису ЦК СКП(б) „Бољшевик” (бооЈ В за 1949 годииу) Ф. Чернов пише: „ГГитање о приоритету напредне р у с к е науке, књижевности и уметиости, о приоритету совЈетскђ социјалистичке културе Једно Је од ‘наЈоштриЈих питања борбе социЈализма против капитализма." Свим овим доказивањима да су мање више сви иауЧни проналасци руски, не можв се ипак доказати никаква већа вредност руског народа. Јер, ту се не ради ни о каквим изузетним научним способностима Једног народа, него о томТе да се развитак друштва одвија неравномерио, у ококовима, да поЈедине земље коЈе оу дотле биле економски заостале, истрче напред. У њиховом крилу се Јавља онда и већи броЈ талентоваиих људи. бржи економски развитак захтева и бржи развитак науке и културв уопште. У овом моменту кад друштвена производн>а ос«ти потребу за шроналаском, проналазач ће се обавезно и Јавити. Зато сепроналаском сматра онај коЈи се показво потребним друштву, коЈи св показао опособним за живот, коЈи )е друштво примило, ушао у употребу и тиме послужио за даљи развитак. То важи не само за прахтично применљиве проналаоке, мвго и за нвучна открнћа, ГекиЈалних заметака Јв било тушта и тма у сваком народу. Али само оно откриће, коlе Је одтоварало ствпену до кога Јв наука тада дошла, и на које се даље надовезиаала, које Је послужило хао ооноаа за друта откриКа и даљи развитак иауке укратко, коЈим се маука користила Јесте наУчно откриће, Због тога Је неправилно приписиаати, на пр., Ломоиосову откриће закона о очувању матери Је. Можда Јв он т») закон и разумео. Али, ЛавоазЈв Је Формулисао твl закон као закон, од Лавоазјеа Је наука примила таЈ закои и њиме се користила. Или. узмимо друте примере. Машина за ваљање сукна, коlа )е замењивала рад 24 човека, 6ила ]в тгронађена у XI. веку, али )е њено коришћење Iош у XV веку било забпањено у БнглвскоЈ и запалноЈ Бвропи, јер би њена примена оставила без посла многе хиљаде звнатлиЈа који су радили руком. У ХШ и XIV веку Јв био чак и колсврат звбрањек, па Је био сасвим заборављен, твко да су га у XVI веку поиовћ пронашли. Претходница машине ттредилицв и ткачког разбоја тракалица била Је Јавно спаљена у Хамбурту. Машину предилицу са 4 вретеиа пронашао је Леонардо да Винчи Још око 1500 г. Али, то су све били само гени Јални покушаЈи да се истрчи наггред, поиушаЈи ко]и су маилазили на несавладиве прелреке у виду економске неподесности машина у та доба. Чим Је целокупни развитак производних снага далеко одмахао, чим је наступило време индустриЈске револуциЈе. стари проналасци оу поново проналажени. НедостаЈало Је предива; одмах се иашао АркраЈт ко)и Је пронашао машину предилицу. Нит Је била дебела: машину предилицу ко)а Је давала танку нит убрзо Је пронашао Харгревс. Нит се лако кидала: Кромпто« Је пронашао машину предилицу која Је давала танку и Јаку мит. Јавила св потреба за логонсхом снагом и Џемс Ват Је ггронашао парну машину 1785 год. И прв Вата Је била много проналазача коЈи су стварали гениЈалнв покушаЈв да направе парну машину. Херо из АлександриЈв у П. веку пре нове ере. Ворцвстер Денис Папен, Кињон, Тревитцик, Ползунов у ХУП веку, па ипак нико неће због тога приписивати кекв изузетие способности грчхом или енглеоком народу, нити присвојити Ватов проналазак као што то Руси раде. Ватов проналазак се сматра првим, Јер Је он ушао у употребу, Јер Је индустрија почела да ради са Ватовим парним мотором. Осим тога ови руски „патриоти” „заборављаЈу" Још једну ствар. Наука Је светска, не национална. Научник се у своме раду ослања на сву досадашњу научну мисао. НиЈе МендељеЈев пронашао периодни систем, користећи се само руским дотадашњим научним достигнућима, Јер онда ништа не би урадио, него, баш напротив, широко искоришћаваЈући свв наумне проналаске неруоких научника, чак и оних који оу припадали „неистакнутим" народима. Поред свега овога у овом доказивању совЈетски научттци не устручавају се да фалсификују историскв чињеиице, да би присвојили иеки научни проналазак и тиме доказали изузетве научне способности руске паци Је. У том они губе свако осећање мере Довољно Јв погледати ма коЈи совЈе*ски часопис, па видети колико далеко они иду у том доказивању првенства руске науке, колики значаЈ том доказизању придаЈу и како широк обим узима то доказивање. У часопису „Знвње сила” у чланку „Велико откриће АфанасиЈа Каверњезева“ каже се; „Научници наше велике отаџбине су увек ишли у првом реду стваралаца светске науке. Ломоносов, Лобачевски, Мендељејев, ГГавлов, Попов и многи други руски научиици су своЈим генијалним открићима за десетине година престигли развитак науке А технике у другим земљама Међу именима новаторл науке, почасно место с правом мора да заузме име АфанасиЈа Кавертнезева, изванредног руског научника ХУШ века, коЈи Је открио 80 г. пре Дарвина основни ззкон живе природе.” После тога се описуЈв огроман значаЈ Каверњезевљевог рада. недавно пронађеног, у коме ]е он изнео основне поставке Дарвиновог дела „Порекло арста”, коЈе Је изишло осамдесет година доцније и огроман утицај тога рада на немачку науку тога доба (Iер ]е рад објављен на немччком). Ту следе дв* занимљива цртежа. На једном ]е млади Каверњезев коЈи пише своlу докторску дисертациlу, а тта друго] стари чича Дарвнн са великом брадом, како пише гвоlу књигу. Испод цртежа је о6lашњење; „Осамдвсет година касниlе Дарвин ,1е почео своlу књигу „Порекло врста””. Чланак се завршава следећим речима: „У току 1949 год. навршиће се деведесет година од дана изласка на свет књиге Чзрлса Дарвина „Порекло врста”, у коЈоl )е Дарвин уопштио доститућа еволу циониста ХУШ и Х|Х века. На ту голишњицу руска наука се са гордошћу сећа изванредне армиЈе научника наше отаџбине еволуциониста, коЈи су Лного година пре Дарвина не само изрекли е»оlу увереност у посто Јање природног закона живе природе. него и фоомудисали таЈ закон е великом Јасноћом. У авангарди те армиЈе видимо и истакну-

тог руског научника АфанасиЈ« Кавернезејева, чиЈи св значаЈ досада незаслужепо умањивао. Како погле овога шупље и смешно звуче свечане нзЈаве оовЈетских Јавних радника, као напр. министра вишег образоваша С. В. Кафтанова коЈи каже; „Значи ли то да ми одричемо достигнућа инсстране науке и шен значаЈ? Наравно, не. Наш патриотизам нема ничег заЈедничкот са реакционарним иационализмом коЈи се као буЈан цвет расцветао, на пример, у мемачкоЈ науДи за време фашизма и коЈи св гаЈи сада у неким другим буржоаским Земљама. Ми по вредности оцењуЈемо сва достигнућа стране науке и брижљиво их изучавамо. УЈедно ми сматрамо делом части сваког совЈетског научника Да се на све могуће начине бори за приоритет совЈетоких научника у мовим открићима и проналасцима, аа очување интереса наше државе у науци. А о томе, кахо се совЈетски народ односи према достигнућима науке друтих земаља, говори само Једиа тако убедљива чињеница да се на многим универзитетима, пољопривредним институтима и другим вишим школама наше земље предаЈе курс дарвинизма, ма да се такав курс не предајв на универзитетима Дарвинове домовипе.” Сада ће се на совЈетским универзитетима вероватно предавати курс Каверњезева или неког другог из армиЈе руских Дарвина. У истом часопису, у чланку „Куглични лежаји” каже се: „Наша домовина Је домовина кугличних лежа Ја. Још пре двеста и више година, преносећи на растоЈању више од шест километара камеии блок, тежине од 1200 тона, за постамент опоменика Петру I, руски људи су, први у овету, применили кутличне лежаЈеве.” Руски мужици који су, као и ови паметни људи, подметнули балване д* 6и могли да превуку тежак постамент нису ни слутили да су тиме донели своЈоЈ земљи бесмртну славу домовине кугличних лежајева. Тако се ређа чланак за члакком, пропалазак за проналаском. У члашсу „Тарен авиЈатичара Нестерова" каже се: „Двадесетшестогодишњи авиЈатичар Петар Никола Јевић Нестеров Је направио прву и свету мртву петљу, коју Је теоретски претсказао Још двадесет Једну годину пре тога отац руске авијациЈе Н. Е. Жуковски." Чланак —ГГрви аероплан у Арктику”: „На лаЈ начин част првнх летова у Арктику припада руском авиЈатичару.“ И тако редом. „Анктардита руоко откриће.” „Наша земља је домовина радиЈа”: „Проналазак А. С. Попова Је претстављао нову победу руске науке коЈа је и тога пута показала да Је прва.” „Руски проналазач КњегимЈски Је саградио прво у свету аутоматску словослагачку машину”. У чланку „Наша домовина домовина светлости” каже се; „23. XI. 1802 год. у лабораторији руског академика ВасилиЈа Владимировића Петрова упалио се први у свету електрички лук." Даљв у истом чланку: „23. VI. 1949 год. навршило се 75 година прве електричне лампв коЈу Је направио велики руоки иаучник Инг. електротехничар А. Н. Лодигин. После три године Један од Лвдигинових приЈатеља, помофски официр А, М. Хотимски био је одређен на службу у Америци. Он је помео са ообом неколихо Лодигинових лампи и показао их Едисону. Користећи се поверљивошћу Хотимоког, амерички проналазач активно св позабавио усавршавањем лампе Лодигина покушавајући да присвоји себи и ауторство." Тако Је отприлике изтледала Едисопова крађа прве електричне лампе из „домовинв светлости”. У брошури „Руски новатори у светској техници” проф. В. 6. Данилевски пише: 1832 год. у Русији је почела да деЈствуЈе прва линиЈа електромагнетског телеграфа. 1838 год. РусиЈа Је постала домовина галианопластике. 1850 год. у РусиЈи Је био створеи први у свету електрични телеграф, који Је куцдр слова на папирноЈ траци, а у иностранћтву, Американац Јуз Је саградио такав апарат тек кроз пет гђг дина ... Ученици Жуковскот су унели тако много новог у аеродинамику и тео« «и.lу хрила, да ми имамо право дл називамо крило авиона руским ... Проналазач и градитељ првог у свету авиома Аг лександар ФЈодоровић МожаЈски далеко Јв престигао стране градитеље авиона. „Али, да св не би помислило да су то неки поЈединачни случајеви, неки изузеци, он каже: „Ради праведне оцене самобитности руског стваралаштва важно Је обратити пажњу на то да то ниоу били епизодни доприноси талентованих поЈединаца нвго систвматски доприноси руских научних школа.” И тако у недоглед. у часопису „Новиј мир“ (6р. 2 за 1950 г.) у рецензиЈи на једну књигу коитраадмирал Јузовски пише: „Из древиих времена руски царод се слави као народ морепловац, народ коЈи уме да покорава стихиЈу, коЈи открива непознате земље и који побеђуЈе у поморским битхама... Аутори с правом изЈављуЈу да Јв тврђење буржоаских историчара о томв да су руски људи позајмили вештину грађења лађа у западним земл>ама злобна клевета на наш народ. Још пре 250 година Енглези и Холанђани су радо куповали лађе коЈе су саградили браћа Јосип и Фјодор Важенски". Навешћемо само Још Један карактеристичан пример. У истом часопису у чланку „СССР домовина падобранства” каже се; „Проблем спасонооног средства аа авиЈахдиЈу требало Је решавати наново (Јер Је падобран већ био пронађен, али ниЈе био „довољно сигуран" наша примедба.). ТаЈ проблем Је први пут у свету био ојаЈно решен у нашој земљи ... Проналазач првог сигурног и удобног ваздухопловног падобрана био Је талентовани руски патриот Г. Котељников ... До почетка своЈих истакнутих радова он Је био далеко од авиЈације, интересујући св њом само као посматрач. Али, као и други наппедни људи нашег народа, он се, надаххвуЈући се високом патриотоком иде Јом, показао способним да постигне огромне резултате. Ово убедљиво оповргава покушаЈе страних псеудоистраживача падобранства да докажу да чаег ггроналаска падобрана припада иностранству. Неl Ваздухопловни падобран—наш Је проналазак! Наша земља—домовина ваздухопловца и авиЈациЈе Јесте и домовина ваздухопловног падобрана...“ Ето, докле Је дотерао тај великоруски национализам. Руски народ има окда потпуно право да руководи другим народима, кад су његови људи тако гени Јални. да могу да ствараЈу велика дела, иако немају баш много везе са предметом који обрађуЈу, само ако се претходно „надахну високом патриотском иде Јом". Лепог ли па* триотизма! Ипак, то много више личи на расизам. Нехотице се човек сети Стаљинових речи: „Немачка расна теорија довела Је Хитлера и његове пријатеље до тога закључка да Немци, као Једино пуновредна нациЈа, мораЈу да владају иад другим надијама. Енглеска расна теориЈа доводи г. Черчила и његове приЈатеље до тога закључка, да нациЈе коЈе товоре енглеским Језиком као Једино пуновредне, мораЈу да владају осталим наци Јама света.“ (Стаљин, Правда од 14-3-1946 г.) А овакве и сличне националистичке и раснв теориЈе, какве совјетски руководиоци проповедаЈу, доводе их неизбежно до истог закључка да руска нациЈа, као Једино пуновредна нациЈа са своЈим изузетним способностима, треба и мора дв руководи осталим наци Јама света. Јвдна Је ствар разви Јање националног поноса, ослобођење свога народа од осећања малсвриЈедности пред другим народима (тачниЈе, владаЈућим класама других народа) коЈе су му усађивале „његове* маловриЈедне реакционарне класе. а друга је ствар пркписивање своме народу изузетних особина, потцењивање и презирањв других народа и присваЈање њихових тековина себи и своме народу. Прво Је ворба против националног нихилизма за социјалистички патриотизам, а друго Јв нвционализам у наЈвулгарниЈем облицу." (Ђилас, Лењин о односима међу соицгЈалистичким државама).

студенти Новинарске и диплоиатске високе школе

Жика Ковачевић, Жагар Јелко, Славко Безнмк.

3