Студент

ОТСТУПАЊА КОЈА НАНОСЕ СAМО ШТЕТУ

Правилници о режиму студија који су ступили на снагу почетком овога семестра, нису обични админисгративни акти. Они имају посебан значај, јер чине једну од вазКних мера донетих од стране школске уцраве ради потпуније нормализације наставе на Универзитету и великим школама, Иако су скоро донети, они су у пракси показали своју животну снагу. Ауторитет школске управе је порастао. многа питан>а прелазног карактера (по старој Уредби) скинута су са дневног реда, одговорност и самодисциплина студената још више се развила, њихов однос према студију постао озбиљнији. дати су основи за ишчезавање текденција кампањског учења итд. Васпитни значај њене доследне и принципијелне примене, правилно тумачење духа Правилника дало је већ низ позитивних резултата, чији значај у потпуности још не може да се сагледа, али о којем се може најозбиљниЈе да говори. И баш због тога је неразумљива „благонаклоност” неких деканата према очигледном кршењу онога што у суштини чини садржину њиховог рада. Не ради се ту само о кршењу одредби од стране студената и не повлачењу санкција због тога. Ствар је у томе што својим ставом неки деканати помажу искрсавање тих неправилности, доз*«ољавају да приличан броЈ студената гледа на правилнике као на акте које је „измислио неки бирократа”. Таквим попуштањем руши се оно што се изградило и ствара утисак да се могу у свако доба изигравати пропиои који иначе имају законску снагу. Ево неколико примера. Новим правилницима извршена је подела предметана основне и уже стручне предмете. За претходно полагање основних везано је полагање осталих пред мета, Не зато што се ови остали потцењују, већ због темељитог и систематског изучавања целокупне материје, па према томе. посредно, и других предмета. Међутим, у пракси неких деканата то изгледа. У чл. 16 правилника Шумарског факултета каже се да „сваки студент 1 ) мора на време пријавити испите и то у јуну предмете које мора положити у септембру (дакле, основне примедба наша), а најдаље у септембру испите за поедмете које мора положити у јануару. Пријава исгшта је извршена, али не онако како то Правилник поставља и по чему би деканат требало да се управља, већ онако како су то студенти нашли за сходно! Или. чл. 13 правилника Пољопривредног факултета налаже да се студент може уписати у друту годину студија. ако поред обавезног полагања у јуну, положи најкасније у септембру следеће испите: неорганску хемију, органску хемију, ботанику. геологију са минералогијом и петрографијом. Дакле. опет основни предмет. За ове јунске испите то начело није спроведено, ма да се ради о студентима прве године који са собом обично доносе много недисциплине и показују најслабије резултате у првим данима свога живота на Универзитету. Или, чл. 27 правилника Правног факултета. Поново прва. година. Студенти су дужни да од три основна предмета теорије државв и права, основа марксизма-лењинизма и политичке економије I део нријаве у јуну два. Такви примери су ретки. Обично је пријавл>ен један основни и више других. И деканат такву ситуацију толерира. Можда не толико због тога што се плаши да ће. ако се ригорозно држи правилника. на испит стварно изићи мали број студената, већ више због извесних празнина које посгоје у правилнику на пр., није наглашено да се основни предмети морају полагати најдаље до септембра; однос између основних и споредних (ужих) предмета није довољно јасно формулисан. Дравилницима је предвиђено, тавође, полагање колоквијума из подедшшх предмета. Нема сумње, мера која помаже студентима да савладају градиво предвиђено настав-BИм програмом, мера контроле рада у току године, која васпитава студенте на систематско и стално учење и, значи. директно утиче на подизање квалитета студија уопште. Па. ипак. на Економском факулетету многи студенти су колоквијуме само формално полагали, на Правном и Природно-математичком има случајева да су и испити без положених крлоквијума пријављени, шта више већ и полагани. Корене таквом непоштовању прописа дзеба тражити у недослелноом спровођењу и несхватању Правилника као законске одредбе чија важност не траје 24 часа! Тешко би иначе било схватити кад из деканата Економског факултета „пуштаЈу мероЕ” гласове међу студенте да је о изићи на колоквијум, (изврпрво и можда до испита је-

дино упознавање са професором), а да се не мора показати један одређени минимум знања потребан за полагање тога прдемета; када на Природно-математичком факултету доносе одлуку да критеријум на испитима. за оне студенте који нису положили колоквијум на пр. 50% из историје геологије буду оштрији; када се на Правном факултету рок полагања колоквијума непрекидно помера по пропису од јануара до марта, ако се не положи онда до краја априла. а у пракси до краја маја; када на Пољопривредном (а и Шумарском) факултету није донет посебни правилник којим ће се одредити из којих ггредмета треба увести колоквијуме. проверавања и консултациЈе, ма да је доношење тих одредби изричито предвиђено у постоЈећем правилнику чл. 9 правилника Пол>оггривредног факултета итд. итд. Овакве недоследности и отступања претварају поједине одредбе Правилника на неким нашим факултетима у безвредне папире. Могло би се навести још примера (о контроли посећивања предавања, вежби, условима израде семинарских радова, итд.). Но, и ово је довољно да се схвати колико штете може да се има попуштањем и изналажењем разних изговора да правилници не одговарају „ситуацији” на факултету. У то је тешко веровати, јер су они тек пре неколико месеци дОнети, и јер се у суштини ситуација за ових неколико месеци ниlе могла битно да измени. Може се говорити о томе да у Правилнику постоје извесне празнине, али то још не служи као оправдани изговор да се могу мењати и оне његове одредбе које уствари претстављају срж Правилника. Чини се, да би ту требало ггрекинути са извесним старим схватањима. Поступци деканата Машинског и Геолошког факултета могу да послуже за пример. Када су студенти прве године Геолошког факултета покушали да малверзирају пријављујући три испита. а да нису имали право да полажу ни два од њих, због недовољног броја позитивних колоквијума деканат им то није дозволио. Мишљење тих студената да ће се пронаћи неки модус да се изигра Правилник, пало је пред принципијелним ставом деканата. Или, други пример. На Машинском факултету је 180 студената пријавило испит из нацртне геометрије. Међутим. одбијено је тридесет, јер нису имали довољан број урађених вежби. На Геолошком факултету 211 студената пријавило је испит из физике 64 је одбијено, јер нису положили претходни обавезни колоквијум. То је однос поштовања нрема одредбама које имају снагу закона и схватају се као мере које заиста нечему служе. То подиже ауторитет школске управе и у корену сече са схватањима неких наших студената да за њих нема законских одредби које не могу да се мимоиђу. 1) Сви курзиви су наши.

Бригада студената Београдског универзитета на изградњи студентског града у Загребу

Половином априла 1949 године положен је први камен темељац студентског града у Дубрави код Загреба. Од тада је прошло више од годину дана, а радови на изградњи града су видно вапредовали. То је почетак потпуног решења станбеног шггања студената Загребачког свеучилишта, у чијем подухвату су студенти узели и сваким даном узнмају активног учешћа. По завршетку радова студентско насеље ће моћи да прими око 15.000 студената и све потребно наставно и помоћно особље. Само за извршење радова и подизање станбених зграда у току 1949 године држава је била одобрила кредит од 60,000.000. динара. Као и прошле године, студенти Загребачког свеучилишта ће и овог пута масовно учествовати на изградњи студентског града. Поред студената из Загрсба, током јула и августа на радилиштима града и насеља боравиће и радити око 2000 омладинаца из Француске, ИталиЈе, Аустрије, Енглеске, Холандије.

Данске и других иностраних земаља, чија ће посета Југославији допринети још већем зближењу и упознавању наше и иностране омладине. На овогодишњим обимним радовима студентског града Загребачког свеучилишта учествоваће и једна бригада студената Београдског универзитета, која ће поћи за Загреб почетком јула. Бригаду ће, углавном, сачињавати студенти Економског, Правпог, Филозофског. Природно-математичког фзкултета и Више педагошке школе студенти који су у овом испитном року положили највећи број испита тако да им рад преко лета неће ометати успешно полагање испита у септембру. Као најбољим студентима и члановима Народне омладине Београдског универзитета дат им је частан удео да учествују у изгра.зњи још једног нашег студентског града. Та бригада је истоврсмено и репрезентативна, јер претставља наш Универзитет.

ГДЕ ЂЕМО ПРОВЕСТИ ЛЕТО

СПЛИТ, ЈЕДНО ОД ПАЈПОЗНАТИЈИХ ЛЕТОВАЛИШТА НА ЈАДРАНУ ОДУВЕК ЈЕ ПРИВЛАЧИЛО МАСУ НАЈРАЗНОБОЈН ИЈИХ ПОСЕТИОЦА. ЛЕТЊИХ МЕСЕЦИ БИО ЈЕ ЧЕСТО ПРЕПЛАВЉЕН СТРАНЦИМА ТУРИСТИМА. ДАНАС ЈЕ СПЛИТ ПРЕПЛАВЉЕН НАШИМ ТРУДБЕНИЦИМА ИЗ СВИХ КРАЈЕВА ЗЕМЉЕ КОЈИ ТУ ПРОВОДЕ СВОЈ ГОДИШЊИ ОДМОР. АЛИ СПЛИТ НИЈЕ ЧУВЕН САМО ПО ПОЗНАТОМ КУПАТИЛУ БАЧВИЦЕ, ПО МАРЈАНУ И ЛЕПОЈ ОКОЛИНИ, ПО ПРИСТУПАЧНОЈ ЛУЦИ, НЕГО И ПО КУЛТУРНИМ СПОМЕНИЦИМА КОЈИ СЕ НАЛАЗЕ У С АМОМ ГРАДУ И У ЊЕГОВОЈ НЕ • ПОСРЕДНОЈ БЛИЗИНИ. ДИОКЛИЦИЈАНОВА ПАЛАТА У САМОМ ГРАДУ, РИМСКО ГРОБЉЕ У СОЛИ■ НУ ИЗ РОМАНСКЕ ПЕРИОДЕ И МНОГИ СПОМЕНИЦИ НАШЕ СРЕ ДЊЕВЕКОНЕ КУЛТУРЕ У ТРОГИРУ ТАКОЂЕ СУ РЕДОВНО ИЗЛЕТИШТЕ ЗА ТРУДБЕНИКЕ КОЈИ ПРОВОДЕ ДАНЕ У СПЛИТУ. ЊИМА СЕ ПРУЖА МОГУЋНОСТ ТАКОЂЕ ДА ПОСЕТЕ БРОДОМ ОКОЛНА ОСТРВА БРАЧ, ХВАР И ВИС.

У МАЈIOМ ЗАЛИВУ, УВУЧЕНОМ КРОЗ ПРИМОРСКЕ СТЕНЕ, НА ВРЛО ПОВОЉНОМ ЗАКЛО ■ ННТОМ МЕСТУ НАЛАЗН СЕ НСТОРИСКН ХРВАТСКН ГРАД БНОГРАД НА МОРУ. ОН ОБИЛУЈЕ ДНВ• ННМ ПРЕДЕЛНМА У НЕНОСРЕДНОЈ ЊЕГОВОЈ БЛНЗННН ОБРАСЛНМ ЗЕЛЕННЛОМ ВЕОМА ПОГОДНИМ ЗА ПЕШАЧКЕ НЗЛЕТЕ. ОВЕ ГОДИНЕ ЋЕ У БНОГРАДУ НА МОРУ ЛЕТОВАТИ СТУДЕНТИ ТЕХННЧКЕ ВЕЛИКЕ ШКОЛЕ И ЧЛАНОВН РАЗНИХ МАЊИХ УННВЕРЗИТЕТСКНХ ОРГАННЗАЦИЈА, УКУПНО ЊИХ 220.

Теxничка велика школа

ПРЕГЛЕД ИСПИТА I ГОДИНЕ СТАТИСТИКЕ И ЕВИДЕНЦИЈЕ

На Техничкој великој школи досвда је полагано од пријављених 6.400 испита 5.361. Одустало се на 780 испита а 259 пријављених нема право да полаже, због тога што нису положили потребан број колоквијума ил л што нису предали графичке радове који су услов за излазак на испит. Има студената на I години (Геолошки факултет) који су пријавили три испита а од тих два немају право да полажу збо недовољног броја позитлвних колоквијума. Овако пријављивање резултат је мишљења да нијвдан

правилник не треба да буде „крут”, те да ће се наћи начин за полагање. Досада су објввљени резултати за 2.118 пријављених испита. Положило 1.361—64,5%; пало 417 —19,6%; одустало 236—11% и нема право 104 —4,9%. Најбоље резултате у досадашњем полагању показали су Геодетски от свк (положило 87,6%, пало 8%, одустало 4,4<>/о) и Рударски факултет (положило 78%). Слабе резултате показује Машински факултет (полаже 56%) а највећи број одустадих је на Електротехничком факултету _ 19,1%. На свим факултетима далеко боље полажу предмете редовни студенти него студенти који су враћени за годину уназад. Разлог томе је што „понављачи” нису редовно слушали готово ниједно предавање, заваравајући се да су предмет научили, али ето, десио им се „кикс”. па сада треба само да га обнове. А за то има још времена! џ Врло добре резултате показује 1 година Технолошког факултета, где је физику положило око 80% од броја пријављених (овде се млсли само на студенте који први пут уписују прву годину). Ово је ујелно и први испитни рок у коме се физика полаже са овако високим процентом. Међутим, карактеристлка 1 године на Геолошком и Машинском факултету је одбијање великог броја студената због тога што нису имали довол>ан број колоквијума, вежби или графичких радова. На Геолошком факултету од 211 пријављених 64 немају права на полагање физике због неположеног колоквијума. а на Машинском факултету од 180 пријављених 30 нема право на полагање Нацртне геометрије због неурађених вежби. Слаби рвзултати нарочито су каракте-

ристични за прву годину Геолошког факултета. Они су условљени, с једне стране, слабим радом актива Народне омладлне у току читаве године, а, с друге стране, што је нарочито важно истаћи, омогућавањем уписа на Геолошки факултет без пријемног испита. Током читаве године приличан број студената није ништа радио очекујући прелаз н а други факултет. И овога пута потврдило се правило да од студента који се не удубљује у свој позив, који га кроз то не заволи, не може постати стручњак а и ако постане биће онакав какав не треба да буде. ★ Због чега уопште треба водити евиденцију о сваком положеном испиту? Код готово свлх факултетских комитета Народне омладине, а поготову секретаријата актива, сматра се да је ово потребно због тога што се „одозго” тражи или да би се само констатовало колико је положило а колико је пало. Ово потврђује и чињеница да се статистика полагања најнеуредније водл, да чланови комитета, па чак и секретари актива, не знају колико је испита полагано, шта је положено, због чега је велики број одусталих и сл. Овде нисмо изнели резултате са Грађевинског факултета. Да ли је тачно да они заиста немају резултата са испита? Евлденција и статистика која не даје могућност за упоредо анализирање сваког предмета кроз неколико испитних роковв, била је и остаће само празне бројке. Требало би се више замислити над тим шта треба и шта могу да покажу бројке о положеним испитима у једном лспитном року, не само зв тај испитни рок него за дал»и рад, за побољшање студирафа на факултету. Други Народни зајам

- нов допринос изградњи соци/ализма Уредбом Савезне владе ових дана је расписан други народнд зајам у износу од три милијардв динара, који ће се уз 8% каматв отплаћивати уписницима у току десет година. Као редовна камата исплаКиваће се 5%, док осталих 3°/* уписници ће добијати у виду згодитака за обвезнице које ће бити извучене као згодици. Поред предности. у односу на први народни зајам, овом Уредбом Савезне владв предвиђа се и одобравање зајма на подлогу обвезница (ломбард). Први народни зајам, који је расписала наша Влада пре две године, наишао је на апсолутно разумевање наших народа. Они су, упркос пакосној Резолуцији Информбироа која је у тнм данима била објављена. показали да су готови да дају све када је у питању изградња социјализма, када се ради о срећној будућности трудбеника. И први народни зајам и овај сада имају Једино за циљ да народној држави пруже на располагање новчана средства која нису довољно искоришћена, а која се могу искористити у бржој изградњи, у по>дизању још неколико важних нривредних објеката. Мобилизација свих сопствених средстава за бржу изградњу социјализма то је био циљ првог народног зајма, то је циљ и другог народног зајма. И макар да сума која је предвиђена да се упише у зајам не претставл>а неки нарочити велики проценат (само 3%’ од предвиђених инвестиција за вву годину), ипак ће она употпунитк или, што је још важније, убрзати многе гране наше привреде. Тим средствима вршиће се инвестиције у нове фабрике, електричне централе, руднике, њиме ће се подићи производне снаге наше земље. Алк, други народни зајам нема само тај, чисто привредни, зна* чај. Његова је важност и у томв што он треба да покаже (а први народни зајам је то јасно показао) колика је спремност наших; народних маса да својим и макар скромним уписима допринесу још већем осамостаљењу наше земл>е. Он треба да покаже увереност наших радних људи у политику наше Партије. Он треба још једном да покаже готовост нашег новог социјалистичког човека да може лишавајући се од неких мање важних потреба, да стално доприноси јачању привредне и одбранбене моћи своје социјалистичке домовине. Наше партиско и државно руководство рачунало је на ту пожртвованост наших радних људи када је расписало овај други народни зајам. У уписивању првог вародног зајма студенти нашег Универзитета показали су да су значај зајма добро разумели. Још на првим конференцијама актива Народне омладине они су масовно уписивали зајам према својим могућностима. Било Је мвого случајева када су уписивали и по 2.000 па чак и по 3.000 и више динара, иако је то била врло велика сума у односу на приходе које оии имају. Студенти рударског отсека на Техничком факултету (сада Рударски факултет на Техничкој великој школи) обавезали су се да ће уписати 150.000 динара. Али ова је сума на крају уписа подигнута на 270.000 динара, што другим речима значи да су они за 120.000 динара уписали више од своје прве обавезе. Студенти Пољопривредно-шумарског факултета уписали су око 600.000 дннара. Слично је било и на осталим факултетима. Неки активи Народне омладине давали су обавезе да ће зајам уписати у прве дане уписа, И они су те обавезе часно извршили. Тако су наши студенти одговорили на први народни зајам. Они су показали да су готови да учествују у изградњи социјали* зма сопственим снагама, упркос подмуклом и огорченом економском рату кога је тих дана припремао Совјетски Савез и друге информбироовске земље против нас. Наши студенти ће и ва други народни зајам одговорити са јота већом вољом да помогну њу социјализма, чију благодет »ј дана у дан све више осећфју. Трсба да је дужност и понос сваког студента да јв ушвсшкк народног ~* а јм>.

СМРТ ФАШИЗШГ СЛОБОДА НАРОДУ! I>РГАН ИО СРБИЈЕ НА БЕОГРАДСКОМ УНИВЕРЗИТЕТУ И ВЕЛИКИМ ШКОЛАМД ГОДИНА XII БРОЈ 22 19 ЈУНИ 1950 ГОД. ЦЕНА 3 ДИНАРА